VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Objavljen dokument od 1.078 stranica: Osudio hiljade na smrt – optužnica za ubistvo?

    Objavljen dokument od 1.078 stranica: Osudio hiljade na smrt – optužnica za ubistvo?

    Brazilski predsednik Žair Bolsonaro bi mogao da se suoči sa optužbama za ubistvo zbog svoje uloge u pandemiji koronavirusa u zemlji.

    To se navodi u izveštaju istrage Senata.

    Dokument od 1.078 stranica su objavili brazilski mediji, a komisija bi mogla glasati o odluci sledeće nedelje, piše Gardijan.

    Dokument prikazuje poražavajuću sliku zanemarivanja, nesposobnosti i anti-naučnog poricanja za koje mnogi veruju da je definisalo odgovor Bolsonarove administracije na vanrednu situaciju u javnom zdravstvu u Brazilu gde je više od 600.000 ljudi umrlo od posledica virusa.

    Bolsonarova “namerna i svesna” odluka da odloži kupovinu vakcina protiv kovid 19 nepotrebno je osudila hiljade građana na smrt, navodi se u izveštaju i dodaje da je “matematika situacije je bila jasna, što više infekcija, više smrti”.

  • Linhart: Bez Balkana projekat “Evropa” nepotpun

    Linhart: Bez Balkana projekat “Evropa” nepotpun

    Ministar inostranih poslova Austrije Mihael Linhart naglasio je da će prioritet njegovog rada biti susjedska politika, konkretno evropska integracija zapadnog Balkana.

    “Taj region je značajni dio mozaika. Bez zapadnog Balkana ‘Projekat Evropa’ neće biti potpun”, kazao je Linhart pred spoljnopolitičkim odborom austrijskog parlamenta.

    Predstavljajući svoje prioritete, pošto je novu dužnost preuzeo prije nedjelju dana, on je kazao da će u novoj funkciji nastaviti da se oslanja na vrijednosti, kao što je zalaganje za osnovna i ljudska prava, za otvoreno društvo, kao i borbu protiv semitizma.

    Što se situacije u Avganistanu tiče naglasio je da je sada prije svega važna pomoć na licu mjesta, a sa novim vlastima, kaže, treba se ophoditi pragmatično, iako se nepovjerenje u talibane potvrđuje.

    Transatlantska zajednica vrijednosti, prema njegovim riječima, mora i dalje da u razgovorima sa talibanima insistira na poštovanju osnovnih i ljudskih prava.

    Linhart se uopšteno založio za snažno transatlantsko, zapadno partnerstvo.

    Ukazao je da se evropske vrijednosti nisu svuda nametnule, i s tim u vezi pomenuo je Rusiju i Tursku.

    Poslanica Zelenih Eva Ernst Dzidzic pitala je koji su naredni koraci Linharta u njegovoj zapadnobalkanskoj politici, a poslanik NEOS-a Helmut Brandšteter koje bi bile posljedice mogućeg otcjepljenja Republike Srpske od BiH.

    “Za moju prvu posjetu sam izabrao BiH kao destinaciju, upućujući jasan signal da je zapadni Balkan važan za bezbjednost i stabilnost Evrope”, podvukao je Linhart.

    On je naglasio da je za napredak evropske integracije neophodno da zemlje regiona obave svoje kućne zadatke.

    Što se razvoja situacije u RS tiče Linhart izrazio je zabrinutost i poručio da evropski put nema alternativu.

  • Varhelyi: Lideri u BiH moraju podržati, a ne ometati rad državnih institucija

    Varhelyi: Lideri u BiH moraju podržati, a ne ometati rad državnih institucija

    Politički lideri u Bosni i Hercegovini moraju da podrže, a ne da rade na ometanju rada državnih institucija, kazao je evropski komesar Oliver Varhelyi nakon sjednice Odbora Evropskog parlamenta za vanjske poslove.

    Podcrtao je da Bosna i Hercegovina mora da napreduje po svih 14 prioriteta tako da može da postigne napredak na evropskom putu.

    “Potrebna je politička volja svih strana”, kazao je Varhelyi.

    Komesar za susjedstvo i proširenje dodao je da će Evropska unija nastaviti da pomaže na evropskom putu BiH.

    Evropska komisija danas je usvojila paket proširenja za 2021. godinu u kojem je dala detaljnu procjenu trenutnog stanja i napretka koji su Zapadni Balkan i Turska postigli na svom putu ka Evropskoj uniji, s posebnim naglaskom na provedbu temeljnih reformi, kao i jasne smjernice o predstojećim reformskim prioritetima.

    Kako je kontatirano, u Bosni i Hercegovini, strateški cilj integracije u EU nije pretočen u konkretno djelovanje.

    “Političko okruženje i dalje je polarizirano, sa političkim liderima koji su nastavili koristiti retoriku podjela i baviti se nekonstruktivnim političkim sporovima, što je omelo općo napredak u ispunjavanju 14 ključnih prioriteta. Blokada državnih institucija i pozivi na povlačenje reformi izazivaju duboku zabrinutost i mogu se prevladati samo političkim dijalogom. Zabilježeno smanjenje stope usklađenosti Bosne i Hercegovine s vanjskom i sigurnosnom politikom EU negativan je signal. Ipak, učinjeni su neki značajni koraci kao što je, između ostalih, održavanje općinskih izbora u Mostaru nakon 12 godina. Bosna i Hercegovina treba riješiti 14 ključnih prioriteta, uključujući izborne i ustavne reforme, a prije nego Komisija preporuči dodjeljivanje kandidatskog statusa potrebno je da postigne kritičnu masu reformi”, navedeno je u procjeni za BiH.

    Predstavljajući ovogodišnji paket koji se sastoji od Saopćenja o politici proširenja EU i godišnjih izvještaja, komesar za susjedstvo i proširenje Varhelyi izjavio je da je politika proširenja geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, sigurnost i privredni rast na evropskom kontinentu.

    “To je proces zasnovan na zaslugama, kojeg mi činjenično i objektivno ocjenjujemo i za koji našim partnerima dajemo jasnu mapu puta kako bi ubrzali i produbili reforme. To je u skladu s našom revidiranom metodologijom proširenja, koja jača kredibilitet samog procesa. Zapadni Balkan i Tursku podržavamo značajnim finansijskim sredstvima koja se plasiraju putem novog Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA III). IPA III je također glavni izvor finansiranja gotovo 30 milijardi eura vrijednog Ekonomskog i investicijskog plana za Zapadni Balkan, čiji je cilj potaknuti privredni razvoj regije i konvergencija sa EU, kao i dugoročni oporavak nakon pandemije”, naveo je komesar.

  • Vojska, tenkovi, oklopna vozila, borbeni avioni – pregovori ili zastrašivanja?

    Vojska, tenkovi, oklopna vozila, borbeni avioni – pregovori ili zastrašivanja?

    Nakon što su talibani preuzeli vlast u Avganistanu, porastao je uticaj Rusije u regionu.

    Moskva želi da se profiliše organizacijom međunarodne konferencije o Avganistanu i pritom koristi kontakte s talibanima.

    Kada predstavnici talibana krenu prema Moskvi, biće to ruta koja im je vrlo dobro poznata. Samo tokom ove godine, rusko Ministarstvo spoljnih poslova ih je ugostilo tri puta – u januaru, u martu i u julu. Takozvani “Moskovski format” o situaciji u Avganistanu biće prva međunarodna konferencija na kojoj će talibani učestvovati nakon što su preuzeli vlast u Kabulu. Taj skup se održava 20. oktobra.

    Kontakti s islamistima

    Rusija je proteklih godina radila na produbljenju kontakata s islamistima i to se Moskvi očito isplatilo. Ključni trenutak se dogodio 2016. Nakon što je Vašington, tada je predsednik bio Donald Tramp, aktivno forsirao kontakte s talibanima, i Rusija nije htela zaostati za SADm, kaže Andrej Kazancev, stručnjak za Avganistan i docent na Moskovskoj diplomatskoj školi MGIMO. “Osim toga, tada su već bile jasne razmere problema s Islamskog državom (IS) u Avganistanu”, kaže Kazancev. Na granici prema centralnoj Aziji postojala je “koncentracija terorista”, dodaje ovaj stručnjak.

    Pritom nikome nije smetala činjenica da su talibani u Rusiji zabranjeni kao teroristička organizacija. “Već i pre toga se dogodio presedan”, kaže Kazancev za DW. Rusija je 2013. primila tadašnjeg egipatskog predsednika Mohameda Mursija, člana Muslimanske braće – iako je i ta organizacija takođe zabranjena, dodaje Kazancev.

    Rusija se talibanima “gotovo ulizivala”, kaže Volfgang Rihter iz berlinske Fondacije nauka i politika (SWP) i napominje kako su politički predstavnici talibana redovno bili pozivani u Moskvu. Ključnu ulogu u tim razgovorima do današnjih dana igra Samir Kabulov, poverenik ruskog predsednika za Avganistan.

    Ovaj 67-godišnji ruski diplomata i bivši ruski ambasador u Avganistanu u poslednje je vreme stekao ugled “skoro pa advokata talibana na međunarodnoj bini”, stoji u jednoj analizi moskovskog Karnegi centra. Kabulov, kako stoji u tom papiru, zbog toga nije stekao simpatije bivše avganistanske vlade, naprotiv. “Mi ćemo morati da izgradimo odnose s novim vlastodršcima u Avganistanu. Iskreno govoreći, to smo i radili u proteklih osam godina; zato se relativno komforno i suočavamo s tim promenama u Avganistanu”, kaže Kabulov.


    Isporuke oružja?

    Može se samo nagađati o mogućim skrivenim kontaktima. Vašington je nekoliko putta predbacivao Moskvi da isporučuje oružje talibanima. “Rusi su već deset godina prodavali lako i malokalibarsko oružje, oružje koje je ugrožavalo Amerikance”, rekao je u leto 2020. tadašnji američki šef diplomatije Majk Pompeo. Moskva je demantovala te navode. “Talibani su zaista posedovali rusko oružje”, kaže danas Kazancev. Oni su to oružje mogli doduše nabaviti i u regionu, na primer u Tadžikistanu, dodaje stručnjak.

    Takođe 2020. u američkim medijima se pojavio još jedan, teži prigovor: Rusija je, kako se tvrdilo, talibanima možda nudila i premije za ubijene američke vojnike. Pompeo je na to upozorio i svog ruskog kolegu Sergeja Lavrova, pisao je list Njujork tajms. Vašington je tada javno reagovao ipak nešto decentnije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da se radi o “lažima”. Nova administracija predsednika Džoa Bajdena u proleće ove godine je saopštila da američke tajne službe autentičnost tih informacija procenjuju kao “malu do osrednju”.

    “Sanitarni kordon”?

    Rusija je bila bolje pripremljena od Zapada na to da će talibani preuzeti vlast. Ruska ambasada u Kabulu je jedno od retkih stranih diplomatskih predstavništava koje nije bilo zatvoreno nakon ulaska talibana u Kabul. No, i Moskva ne žuri s priznavanjem talibana. U Moskvi kažu kako se želi pričekati da se vidi koliko će “civilizovani” biti novi vlastodršci. Jedna ruska vodeća političarka rekla je kako je pitanje poštovanja prava žena jedan od mogućih preduslova za priznavanje talibana.

    Moskva trenutno pokušava da s drugim zemljama regiona, pre svih s Kinom i Pakistanom uskladi svoju politiku prema Avganistanu. Glavna pažnja je ipak usmerena prema bivšim sovjetskim republikama u centralnoj Aziji. Uticaj Moskve je tamo poslednjih meseci porastao. Rusija je s brojnim bivšim sovjetskim republikama povezana u okviru vojnog saveza ODKB (Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti), a u Tadžikistanu se nalazi najveća ruska vojna baza u inostranstvu.


    Posle promene vlasti u Kabulu, Moskva je sve aktivnija na terenu, Kremlj je već poslao nekoliko stotina vojnika, tenkova, oklopnih vozila i borbenih aviona na zajedničke vojne vežbe. Paralelno s održavanjem konferencije u Moskvi, održaće se još jedna takva vojna vežba – na tadžikistansko-avganistanskoj granici. Osim toga, Rusija u Tadžikistan isporučuje i novo oružje, između ostaloga i oklopna vozila za nadgledanje.

    Sve to jer deo dugoročne strategije Moskve s ciljem stvaranja vojnog zaštitnog pojasa, svojevrsnog “sanitarnog kordona”, kaže Kazancev. Najveća briga Moskve je da bi borci Islamske države preko Avganistana mogli prodreti na područje centralne Azije, i onda dalje u Rusiju, smatra ovaj stručnjak.

    Pritom Moskva jednu stvar redovno i jasno saopštava: Rusija ni u kom slučaju neće poslati svoje trupe u Avganistan – kao što je to svojevremeno učinio Sovjetski Savez. To je predsednik Vladimir Putin jasno rekao već pre nekoliko godina – kada je NATO na Hindukušu smeo da koristi rusku infrastrukturu za snabdevanje svojih trupa, podseća Kazancev.

    “Moskva želi da se dogovori s najjačim igračem u Avganistanu. Pre su to bili Amerikanci, a sada su to talibani”, objašnjava ovaj stručnjak za područje Avganistana. I dodaje: “Ali niko u Rusiji ne veruje u potpunosti talibanima.” Sve dok je stanje na Hindukušu nestabilno, Moskva će nastaviti s kombinacijom diplomatije i vojnog zastrašivanja.

  • Rusija Nemačkoj: Pre nego što istekne rok

    Rusija Nemačkoj: Pre nego što istekne rok

    Predstavnik Rusije za odnose s Evropskom unijom Vladimir Čižov pozvao je danas nemačke vlasti da sertifikuju gasovod Severni tok 2 pre isteka roka 8. februara.

    To je izvestila novinska agencija RIA.

    Čižov je, prema navodima ruske agencije, poručio nemačkim regulatorima da bi taj potez bio koristan za evropske potrošače, prenosi Rojters.

    Operater Severnog toka 2 je saopštio u ponedeljak da je prvi krak gasovoda napunjen sa oko 177 miliona kubnih metara tehničkog gasa, čime je postupak njegovog punjenja završen.

    Taj pritisak je, kako je navedeno, dovoljan za otpočinjanje transporta gasa cevovodom koji se proteže od Rusije preko Baltičkog mora do Nemačke.

    Ukrajina našla način da blokira projekat?

    Podsetimo, ukrajinski Naftogaz nedavno je aplicirao za učešće u postupku izdavanja sertifikata operatoru Severnog toka 2, saopštio je generalni direktor kompanije Jurij Vitrenko.

    “Podneli smo prijavu za učešće u sertifikaciji operatora Severnog toka 2”, rekao je Vitrenko na brifingu za novinare, dodajući da je kompanija aplicirala kako bi dokazala da ovaj gasovod ne može dobiti dozvolu za rad.

    On je naveo da je “glavni stav Naftogaza da Severni tok 2 ne može biti sertifikovan jer nije obezbeđena njegova potpuna usklađenost sa evropskim zakonodavstvom”, prenela je agencija Tas

  • Tehnološka kompanija “na udaru”: Rusija kažnjava Google jer nije brisao nezakonite sadržaje

    Tehnološka kompanija “na udaru”: Rusija kažnjava Google jer nije brisao nezakonite sadržaje

    Ruske vlasti su saopštile danas da će ovog mjeseca kazniti američku tehnološku kompaniju Google jer u više navrata nije izbrisala sadržaj koji se smatra nezakonitim.

    Ruski regulator telekomunikacija “Roskomnadzor” je saopštio da Google nije platio kazne u iznosu od 32,5 miliona rubalja (458.100 dolara) izrečene ove godine i da će sada tražiti kaznu koja je jednaka 5-20 odsto Googleovog prometa u Rusiji, što bi, kako ocenjuje Rojters, moglo da dostigne čak 240 miliona dolara.
    Baza podataka platoforme SPARK pokazala je da je Googleov promet u Rusiji u 2020. godini iznosio 85,5 milijardi rubalja, a kazna od 5-20 odsto iznosila bi između 4,3 i 17,1 milijardi rubalja.

  • Drama u Madridu; zauzeli muzej i prete: “Izvršićemo samoubistvo”

    Drama u Madridu; zauzeli muzej i prete: “Izvršićemo samoubistvo”

    Hiljade Španaca razbolele su se od plućnih bolesti koje su povezane s njihovom konzumacijom prerađenog ulja uljane repice.

    Grupa ljudi koji su preživeli masovno trovanje uljanom repicom pre četiri decenije u Španiji saopštila je danas da su zauzeli muzej Prado u Madridu i zapretila da će izvršiti samoubistvo ako vlada ne ispuni njihove zahteve.

    Oni traže od premijera Pedra Sančesa da pomogne žrtvama masovnog trovanja koje se dogodilo 1981. godine, prenosi Rojters.

    “Šest sati od našeg dolaska ovde, počećemo da gutamo pilule”, objavili su demonstranti pre podne na nalogu Udruženja žrtava tog trovanja na Tviteru.

    Zbog konzumiranja obrađenog jestivog ulja od repice tada, hiljade je dobilo razne plućne bolesti, a mnogi i dan-danas osećaju posledice trovanja.

    Portparol muzeja i umetničke galerije nisu želeli da odgovore na zahtev za komentar, navodi Rojters.

  • Poljska prelomila: “Nameravamo da raspustimo”

    Poljska prelomila: “Nameravamo da raspustimo”

    Poljska je odlučila da raspusti disciplinsko veće Vrhovnog suda u skladu sa zahtevima Evropske unije, saopštio je u utorak premijer Mateuš Moravjecki.

    “Bilo je pitanje o disciplinskom veću Vrhovnog suda. Da. Nameravamo da ga raspustimo”, rekao je Moravjecki tokom plenarne sednice Evropskog parlamenta.

    On je rekao da će veće biti raspušteno jer “mehanizmi koji su uvedeni, mehanizmi sudske odgovornosti, nisu ispunili naša očekivanja”.Veze između Varšave i Brisela pogoršale su se ranije ovog meseca nakon što je poljski Ustavni sud izjavio da su dva ključna člana Ugovora o Evropskoj uniji nekompatibilna sa ustavom Poljske, što znači da će zemlja moći da nastavi sa reformama pravosuđa, koje su osuđene od najviših evropskih zvaničnika.

  • Američka doktorica: Smrt vakcinisanih od korone ne znači da vakcine nisu učinkovite

    Američka doktorica: Smrt vakcinisanih od korone ne znači da vakcine nisu učinkovite

    Profesorica na američkom Univerzitetu George Washington dr. Leana Wen obrazložila je zašto se dešava da usljed zaraze koronavirusom umiru i osobe koje su vakcinisane i zašto se uprkos tome treba vakcinisati.

    U Sjedinjenim Američkim Državama ovo pitanje se nametnulo nakon jučerašnje smrti državnog sekretara Colina Powella u 84. godini. Njegova porodica obavijestila je da je bio potpuno vakcinisan i da je bolovao od raka krvi.
    Zdravstveni stručnjaci su zabrinuti zbog toga da će protivnici vakcinacije zloupotrijebiti smrt bivšeg američkog državnog sekretara. Zašto se vakcinisati ako se dešava da od koronavirusa umiru i oni koji su vakcinisani? Na ovo pitanje je u intervjuu za CNN odgovorila dr. Wen.

    Izdvojila je podatke kojima je ukazala na to da vakcine jesu učinkovite.

    “Potrebno je da počnemo od nauke i onog što istraživanja pokazuju. Vakcine protiv koronavirusa vrlo su učinkovite protiv razvijanja teških simptoma. Posljednji podaci američkog Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti (CDC) govore da vakcine šesterostruko smanjuju mogućnost pozitivnog testa na koronavirus te da za 11 puta smanjuju rizik od smrti. Dakle, ako ste vakcinisani, šest puta je manja mogućnost da ćete se zaraziti i 11 puta je manja mogućnost da ćete preminuti. To je zaista sjajno”, istakla je.

    Međutim, kako je napomenula Wen, to ne znači da vakcine 100 posto štite od ovog virusa. Podsjetila je da ne postoji lijek koji je 100 posto učinkovit.

    “To ne znači da vakcine ne funkcionišu ili da se ne bismo trebali vakcinisati”, naglasila je.

    Osvrnula se na to da li postoje oni koji će imati teške simptome zaraze uprkos tome što su vakcinisani.

    “Da, i to je pokazalo dosadašnje iskustvo. General Powell je bio među tim ljudima. Znamo da je veći rizik da teže simptome imaju oni koji su stariji i kojima je zdravlje bilo narušeno prije zaraze. Zbog toga koronavirus kod njih može izazvati smrt. Posebno su ugroženi oni čiji je imunitet znatno oslabljen. To je bio slučaj kod generala Powella – imao je rak krvi u trećoj životnoj dobi”, objasnila je dr. Wen.


    S obzirom na prethodno spomenuto, zaključila je da je to razlog zašto pojedini trebaju biti vakcinisani trećom dozom koja se naziva pojačivač ili na engleskom booster. Također je podsjetila da su nadležni u SAD-u odobrili vakcinaciju trećom dozom vakcina proizvođača Pfizer/BioNTech i Moderna onima čiji je imunitet oslabljen. Sugerisala je ovim osobama da budu pažljive i nakon vakcinacije trećom dozom.

    Potcrtala je da učinkovitost vakcinacije zavisi od toga koliko je ljudi vakcinisano.

    “Ključno je da nas što više bude vakcinisano. Time se smanjuje broj zaraženih i stvara kolektivni imunitet. Osim toga, nošenje zaštitne maske na prostoru gdje je mnogo ljudi je dodatna zaštita. Ne zaboravimo da vakcinacijom štitimo one koji su zdravstveno najugroženiji. Studija provedena u 13 država tokom pola godine pokazala je da je među hospitaliziranim od koronavirusa bilo samo četiri posto onih koji su vakcinisani”, ukazala je.

    Prema riječima Wen, podaci CDC-a kazuju da je 17 puta više izgledno da će nevakcinisani biti hospitalizirani.

    Obratila se i onima koji ne vjeruju u učinkovitost vakcine.

    “Zamolila bih da razmisle o drugim aspektima medicine. Recimo da neko ima zdravstvene probleme sa srcem. Postoje lijekovi za te probleme koji nisu 100 posto učinkoviti, baš kao što ništa nije 100 posto učinkovito. Ako se njegovo zdravstveno stanje pogorša i zbog toga bude hospitaliziran, to ne znači da treba prestati uzimati te lijekove”, navela je.

    Ponovila je da je ključno to što se vakcinacijom smanjuje rizik, odnosno djeluje preventivno. U prilog ovoj tvrdnji istakla je nekoliko podataka.

    “Istraživanja, koja je podržao i američki Nacionalni institut za zdravlje, pokazala su da je vakcinacijom u prvih pet mjeseci od kada su vakcine postale dostupne spriječena smrt 139.000 ljudi. U SAD-u je do 9. maja spriječena smrt 570.000 ljudi. Da nije bilo vakcina, preminulo bi 709.000 osoba. To znači da vakcine funkcionišu”, naglasila je dr. Wen.

    Među onima je koji očekuju da će vakcinacija učiniti da pandemija počne jenjavati već ove zime.

    “Ohrabrujuće je to što se smanjuje broj zaraženih. Međutim, pandemijski valovi još su mogući posebno zbog toga što je samo 57 posto Amerikanaca potpuno vakcinisano”, rekla je.

    U razgovoru za CNN ukazala je na to da je vakcinacija ključna da svijet iz pandemije uđe u endemiju.

  • Sjeverna Koreja raketnim testiranjem omela predizbornu kampanju u Japan

    Sjeverna Koreja raketnim testiranjem omela predizbornu kampanju u Japan

    Sjeverna Koreja ispalila je jutros najmanje jednu balističku raketu sa svoje istočne obale, što je omelo novog premijera Japana u predizbornoj kampanji i zasjenilo otvaranje velikog sajma naoružanja u Seulu.

    Lansiranje sjevernokorejske balističke rakete sa podmornice (SLBM), o koje su potvrdili zvaničnici Južne Koreje i Japana, uslijedilo je nakon što su se delegacije SAD i Južne Koreje sastale u Vašingtonu kako bi razmatrali zastoj u nuklearnim pregovorima sa Pjongjangom, prenosi Rojters.

    U izvještajima se najavljuje i današnji sastanak šefova obavještajnih službi SAD, Južne Koreje i Japana u Seulu.

    Jutrošnje lansiranje sjevernokorejske SLBM bilo je najnovije testiranje naoružanja te zemlje koja vojno napreduje uprkos međunarodnim sankcijama uvedenim zbog programa razvoja nuklearnog naoružanja i raketnih sistema.

    Jedna balistička raketa lansirana je jutros oko 10:17 po lokalnom vremenu iz okoline Sinpa, mjesta gdje su ukotvljene sjevernokorejske podmornice i stacionirana oprema za probno ispaljivanje balističkih projektila, saopšteno je iz združenog generalštaba južnokorejske vojske.

    Japanski premijer Fumio Kišida rekao je da su detektovana testiranja dvije balističke rakete i da je “za žaljenje” što je Sjeverna Koreja posljednjih nedjelja izvela više raketnih testova.

    Japanski eksperti trenutno analiziraju gdje je tačno pala sjevernokorejska raketa, izjavio je na konferenciji za novinare zamjenik glavnog sekretara kabineta japanskog premijera Jošihiko Isozaki i dodao da je premijer Fumio Kišida planirao povratak u Tokio sa zvaničnog puta u Fukušimu.