VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Migranti se probijaju ka Poljskoj, Litvanija premješta trupe na granicu s Bjelorusijom

    Migranti se probijaju ka Poljskoj, Litvanija premješta trupe na granicu s Bjelorusijom

    Migranti na granici Poljske i Bjelorusije pokušali su da se probiju kroz bodljikavu žicu, saopštila je danas poljska granična straža.

    U saopštenju objavljenom na Twitteru poljske straže navodi se da je ovo prvi pokušaj migranata da se probiju i pređu granicu, prenio je Rojters.

    Granična straža objavila je i video-snimak na kojem se vidi kako migranti pokušavaju da se probiju kroz bodljikavu žicu, prenosi Rojters.

    Bjelorusija je prethodno saopštila da se grupa od oko hiljadu izbjeglica kreće preko njene teritorije prema granici s Poljskom.

    Varšava je zbog toga pojačala bezbjednost na granici sa Bjelorusijom.

    Litvanija premješta trupe na svoju granicu sa Bjelorusijom kako bi se pripremila za mogući priliv migranata, izjavila je danas litvanska ministarka unutrašnjih poslova Agne Bilotaite.

    Litvanska vlada će, kako navodi, diskutovati i o tome da li da proglasi vanredno stanje u pograničnoj zoni sa Bjelorusijom, prenosi agencija Rojters.

    Litvanske vlasti su odbile da kažu koliko će vojnika biti premješteno i gdje će tačno biti raspoređeni, pozivajući se na bezbjednosne razloge.

    Prethodno je Bjelorusija saopštila da se grupa od oko 1.000 izbjeglica kreće preko njene teritorije prema granici s Poljskom, zbog čega je zvanična Varšava pojačala bezbjednost na granici sa Bjelorusijom.

  • Uveliko bankrotirali?

    Uveliko bankrotirali?

    Evergrande se muči sa isplatama kamata, i zbog toga rasprodaje korporativne privatne avione, luksuzne nekretnine i delove svog poslovnog carstva.

    U međuvremenu, jedan nemački finansijski analitičar tvrdi da trenutno svedočimo prikrivanju monumentalnih razmera.

    Kreditni analitičar Marko Mecler je u više navrata istakao da je skeptičan po pitanju niza medijskih izveštaja koji se pozivaju na anonimne izvore koji redom tvrde da je Evergrande uspeo da ispoštuje rokove za isplatu kamata na obveznice, piše portal Asiamarkets, prenosi Blic.

    “Činjenica da ne postoje potvrde o prijemu uplate iz bilo kog zvaničnog izvora i da se izvori tretiraju na tako netransparentan način izaziva zabrinutost”, rekao je Mecler u intervjuu za nemački magazin Menadžer.

    O čemu to Mecler priča?

    Pogledajmo kako su do sada, putem finansijskih medija, stizale informacije o Evergrandeovim rokovima za otplatu kamata na obveznice.

    Svaki rok je podigao veliku zabrinutost na globalnim tržištima kako se približavao, i ta velika zabrinutost je ubrzo nestajala kada su objavljivane vesti da je rok ispoštovan “za dlaku”.

    Mecler kaže da je uradio svoj domaći zadatak i da se uprkos raspitivanju kod brojnih investitora, još uvek nije sreo sa potvrdnom informacijom o naplati nijedne od ovih kamata.

    “Evergrande i Sitibank nisu ni jednom zvanično potvrdili uplatu 83 miliona duga do sada. Pitali smo mnoge investitore koje poznajemo i niko nam nije ništa potvrdio. Jedini izvor, na kog se poziva i Njujork tajms i drugi mediji, navodno anonimni čovek iz bankarskog sektora se redovno javlja nekoliko sati pre isteka roka i kaže da je dobio uplatu”, kaže Melcer.

    Da li je Evergrande bankrotirao?

    U zakonskom smislu Evergrande nije bankrotirao, niti portal AsiaMarkets tvrdi da se akcijama ove kompanije trguje dok je ona insolventna. Ipak, bivši direktor Fič Rejtingsa, Mecler, kaže da veruje da je bankrot u punom jeku u toj kompaniji.

    “Evergrande i Sitibank, nisu zvanično potvrdili nijednu uplatu čak iako je prošlo više od 30 dana od poslednjeg roka”, kaže Melcer i dodaje da postoje ozbiljni razlozi za sumnju da je taj novac uopšte uplaćen bilo kome osim individualnim kreditorima nekih ofšor obveznica koje je kompanija kupovala.

    Prema njihovom mišljenju, kaže, to očigledno znači da je Evergrande uveliko bankrotirao. Ovo znači i da su sve ostale obveznice tehnički već sada neispunjene obaveze.

    “To znači i da investitori tehnički mogu vueliko da podnesu zahtev za stečaj”, nastavlja Melcer i zaključuje da ako Evergrande ikada bude likvidiran, moći će da isplate samo 5 odsto ukupnih obaveza.

    Šta još treba da isplate?

    Ako je Melcerova teorija tačna, u narednom periodu ćemo osetiti još veća talasanja na globalnim tržištima.

    Već u sredu 10. novembra ističe grejs period za isplatu kamata, na 3 američke obveznice, ukupne vrednosti 148,2 miliona dolara. Isti grejs period su imali i za plaćanja na dan 24. oktobra i juče 06. novembra. Ukupno Evergrande je trebao da izdvoji oko 317,5 miliona dolara.

  • Rusi poslali S-350 na Krim

    Rusi poslali S-350 na Krim

    PVO sistemi nove generacije “S-350 Vitjaz” uskoro će biti raspoređeni na Krimu, izjavio je komandant ruskog Južnog vojnog regiona Aleksandar Dvornikov.

    “Na našim južnim granicama, uključujući Krim, Rusija ima prilično moćnu protivvazdušnu odbranu. Sposobna je da odbije neprijateljske vazdušne udare iz svih pravaca i na svim visinama i brzinama”, izjavio je Dvornikov.

    Naveo je da su ruske snage protivvazdušne odbrane naoružane naprednim sistemima S-400 Trijumf i raketnim i artiljerijskim sistemima Pancir-S.

    “Borbene posade najnovijih sistema S-350 Vitjaz bi trebalo da stupe na dužnost”, izjavio je Dvornikov.

    S-350 Vitez je ruski protivvazdušni i protivraketni sistem srednjeg dometa, koji je razvio Almaz-Antej. Napravljen je specijalno kako bi zamenio stare sovjetske PVO sisteme poput S-300PS, Buk-M1-M2 itd.

    Prvi sistem je 2020. godine ušao u naoružanje Ruske Armije, a Alžir se nameće kao prvi inostrani kupac.

  • Neobična posjeta u specifičnom trenutku: Zašto je direktor CIA-e boravio u Moskvi

    Neobična posjeta u specifičnom trenutku: Zašto je direktor CIA-e boravio u Moskvi

    Direktor Američke obavještajne agencije (CIA) William Burns tokom protekle sedmice boravio je u posjeti Moskvi što je za mnoge bio iznenađujući potez s obzirom da američki obavještajci rijetko putuju u rusku prijestolnicu.

    Američki CNN osvrnuo se na Burnsovu posjetu Rusiji, a u analizi je naglašeno kako je direktor CIA-e posjetio Kremlj kako bi upozorio ruske zvaničnike da Sjedinjene Američke Države pomno prate gomilanje ruskih trupa u blizini ukrajinske granice.

    “Bursnov put uslijedio je u trenutku kada je Amerika sve više zabrinuta zbog neregularnog kretanja ruskih trupa u blizini ukrajinske granice”, navodi se u analizi CNN-a.

    Bidenova administracija u posljednjih nekoliko mjeseci intenzivirala je aktivnosti na deeskalaciji tenzija između Kijeva i Moskve. Nakon sastanka u Rusiji, Burns je telefonom razgovarao i s ukrajinskim predsjednikom Vladimirom Zelenskim, a tema su upravo bili rusko-ukrajinski odnosi.

    “Nalet diplomatije na visokom nivou naglašava koliko ozbiljno Bidenova administracija shvata kretanja ruskih trupa. Tenzije između Ukrajine i Rusije pogoršane su u posljednjih nekoliko sedmica što je prouzrokovano i energetskom krizom za koju Kijev smatra odgovornom upravo Rusiju”, ističe CNN.

    Burns kao ključni posrednik

    Ipak, procjene o namjerama Ruske Federacije razlikuju se i unutar Bidenove administracije. Dok jedan dio smatra kako Rusija priprema invaziju, drugi dio sugeriše da je riječ o klasičnim metodama zastrašivanja Ukrajine.

    “U nastojanju da spriječi bilo kakvu eskalaciju, Biden je u utorak poslao direktora CIA-e u Moskvu kako bi pokušao odgovoriti Rusiju od bilo kakvih planova za ofanzivu. Istaknuta je i zabrinutost SAD-a da Rusija koristi izvoz plina kao ‘oružje’ u borbi protiv Zapada”, piše CNN.

    Da Rusija gomila trupe na granici s Ukrajinom pokazali su i satelitski snimci koji su napravljeni u ponedjeljak. Na snimcima se može vidjeti kako se brojne ruske trupe, uključujući tenkove i artiljeriju gomilaju u blizini ruskog gada Jelnja.

    “Odgovarajući na pitanja o satelitskim snimcima, Putinov glasnogovornik Dmitrij Peskov rekao je novinarima kako je kretanje ruske vojske unutar ruskih granica isključivo problem te zemlje te je naglasio kako Rusija nikada nikome ne prijeti te da ne predstavlja opasnost za bilo koju zemlju”, piše u analizi.

    Ipak, zvaničnici State Departmenta tvrde kako se ruske aktivnosti moraju shvatiti maksimalno ozbiljno.

    “To je nagomilavanje trupa bez presedana. Ako Rusija želi da izvrši invaziju na Ukrajinju, ona ima sposobnosti i kapacitete da savlada ukrajinske snage. S tako velikim brojem ljudi, Putin bi mogao narediti invaziju u bilo kom trenutku i bez upozorenja”, navodi se.

    Kontakti sa saveznicima

    Uzevši u obzir posljednje ruske aktivnosti, evropske i američke diplomate intenzivno rade na istraživanju ruskog djelovanja na granici s Ukrajinom.

    “Administracija je veoma zabrinuta. Ne bih potcjenjivao ove aktivnosti. Brige koje dijelimo su prilično specifične”, navele su diplomate.

    Zabrinutost zbog namjera Kremlja potiče još od ruske invazije na poluostrvo Krim koja se dogodila 2014. godine, a nakon čega su Rusiji uvedene brojne ekonomske i političke sankcije.

    “Diplomate su primijetile i Putinov članak koji je napisao ovog ljeta, a koji je opisan kao revizionistički manifest o ukrajinskoj historiji koji bi trebao odgovarati ruskim argumentima i negirati temelje ukrajinske države”, ističe CNN.

    Ipak, i pored brojnih aktivnosti SAD-a u Ukrajini, ukrajinski zvaničnici nisu zadovoljni djelovanjem SAD-a kada je riječ o suzbijanju ruskog utjecaja.

    Od početka mandata, Bidenova administracija je odustala od uvođenja novih sankcija za Sjeverni tok 2, organizovala je sastanak s Putinom u julu gdje su predsjednici dvije sile pokušali pronaći zajednički jezik o pitanjima cyber napada i nuklearne stabilnosti.

    U zaključku analize, CNN citira savjetnika ukrajinskog predsjednika koji je govorio o tome šta bi Sjedinjene Američke Države trebale konkretno poduzeti u cilju suzbijanja utjecaja Ruske Federacije na istoku Evrope.

    “Najbolji signal koji bi Bidenova administracija mogla poslati Rusiji u ovom trenutku jeste vraćanje na sankcije zbog projekta Sjeverni tok 2”, rekao je savjetnik ukrajinskog predsjednika.

  • Zakon o legalnoj eutanaziji stupio na snagu na Novom Zelandu

    Zakon o legalnoj eutanaziji stupio na snagu na Novom Zelandu

    Zakon o legalizovanju eutanazije, koji se zvanično zove Zakon o izboru kraja života, stupio je na snagu na Novom Zelandu, godinu dana nakon što je skoro dvije trećine građana glasalo za njega na referendumu.
    Na Novom Zelandu, zbog vremenske razlike, već je po lokalnom vremenu počeo ponedjeljak, od kada u toj zemlji terminalno bolesne osobe mogu da zatraže asistirano samoubistvo, objavio je novozelandski portal „RNZ“.
    Zakon je predložio vođa stranke AKT Dejvid Sijmor, a njegova zamjenica Bruk van Velden rekla je da će zahtjevi biti strogi.

    „Zadovoljna sam što će poslije višedecenijskog rada aktivista za ljudska prava širom Novog Zelanda, ljudi koji užasno pate na kraju svog života konačno imati izbor, saosećanje i dostojanstvo u posljednjim danima života“, navela je ona.
    Bruk van Velden je dodala da očekuje da će na početku manji broj ljudi zatražiti pristup asistiranom samoubistvu i da će samo manji broj ljekara biti voljan da bude dio tog procesa.

    „Ali, kao i kod svih zakona, vremenom će sve više ljudi znati da je ovaj izbor dostupan i više ljudi će mu pristupiti i više ljekara će ga prihvatiti“, rekla je Van Veldenova.
    Eutanaziju će moći da zatraži svaka terminalno bolesna osoba kojoj je ostalo manje od šest mjeseci života.
    Ljekari moraju da se pobrinu da pacijent bude dobro informisan i da su zadovoljeni svi zakonski kriterijumi, prenio je Tanjug.

  • Poruka Orbana nakon sastanka u Klašnicama “Mađarska će podržati privredni razvoj Srpske”

    Poruka Orbana nakon sastanka u Klašnicama “Mađarska će podržati privredni razvoj Srpske”

    Mađarska ima vlastiti interes za mir, stabilnost i sigurnost Balkana, a Srbi koji žive u Republici Srpskoj igraju ključnu ulogu u tom procesu, izjavio je u subotu premijer Viktor Orban, javila je mađarska agencija MTI.

    On je ovo kazao nakon sastanka s Miloradom Dodikom, članom Predsjedništva Bosne i Hercegovine u Klašnicama kod Banjaluke.

    – Mađarska istorija jasno pokazuje učinak događaja u balkanskoj regiji na našu zemlju – rekao je Orban, te dodao da je Mađarska “predana podršci razvoju regije”.

    – Proširićemo naš susjedski i privredni program na Republiku Srpsku, podržaćemo mala i srednja poduzeća i tako otvoriti nove mogućnosti i za mađarske poduzetnike – rekao je on, prenosi Kliks.

  • Orban: Srpska ključna za mir na Balkanu

    Orban: Srpska ključna za mir na Balkanu

    Mađarska ima vlastiti interes za mir, stabilnost i sigurnost Balkana, a Srbi koji žive u Republici Srpskoj igraju ključnu ulogu u tom procesu, izjavio je premijer Viktor Orban.

    “Mađarska istorija jasno pokazuje učinak događaja u balkanskoj regiji na našu zemlju i predani smo podršci toj regiji”, rekao je Orban nakon sastanka sa srpskim članom Predsjedništva BiH Miloradom Dodikom i premijerom Republike Srpske Radovanom Viškovićem u Klašnicima kod Banjaluke, prenijela je mađarska agencija MTI.

    Orban je naglasio da će Mađarska proširiti svoj susjedski i privredni program na Republiku Srpsku, podržati mala i srednja preduzeća i tako otvoriti nove mogućnosti i za mađarske privrednike.

  • Amerika upozorila: Preti eskalacija sukoba?

    Amerika upozorila: Preti eskalacija sukoba?

    SAD su diplomatskim kanalima upozorile Evropsku uniju, Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju na pretnju eskalacije sukoba u Donbasu.

    Piše list “Zidojče cajtung”, pozivajući se na sopstvene izvore.

    List navodi da su se SAD krajem prošle nedelje obratile evropskoj službi za spoljne poslove i ministarstvima spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Velike Britanije.

    Američka strana je ukazala na navodnu visoku koncentraciju ruskih trupa u blizini granice sa Ukrajinom i s tim povezani potencijal za zaoštravanje situacije.

    Prema pisanju lista, Sjedinjene Američke Države su sa partnerima podelile svoje informacije o kretanju ruskih snaga.

    Istovremeno, tokom sastanka v. d. nemačke kancelarke Angele Merkel i američkog predsednika Džozefa Bajdena na marginama samita G20 u Rimu, američki lider zahtevao je od Berlina da poveća pritisak na Rusiju koristeći gasovod “Severni tok 2”.

    Vašington očekuje da će aktuelna vlada ili buduća nemačka koalicija izvršiti uticaj na Federalnu mrežnu agenciju na način da će regulator ili zaustaviti ili barem revidirati tekuću proceduru sertifikacije gasovoda.

    List primećuje da je Kancelarija saveznog kancelara nezadovoljna postupcima Rusije u situaciji oko Ukrajine.

    “Ponašanje u Moskvi iskušava strpljenje (Berlina)”, rekli su izvori lista.

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je 3. novembra nazvala objavljivanje američkih medija lažnom kampanjom o tome da Rusija navodno premešta snage prema ukrajinskoj granici.

    Ona je skrenula pažnju da su najmanje tri američka časopisa – “Politiko”, “Vašington post” i “Forin polisi” – objavila “kao po komandi u pravom napadu panike” materijale da Rusija navodno dovlači trupe ka ukrajinskoj granici.

    “To nije bila jedna lažna vest, to je bila čitava nova lažna kampanja u američkim medijima”, istakla je diplomata.

    Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov u utorak je objave o vojnoj tehnici Rusije “kod granica Ukrajine” nazvao nekvalitetnim dezinformacijama.

    Portparol Kremlja naglasio je da je kretanje ruske vojne tehnike i vojske na teritoriji zemlje isključivo stvar Moskve.

    Ranije je američki list “Politiko” objavio je satelitske snimke koji, kako tvrde, pokazuju da Rusija navodno grupiše snage i vojnu tehniku na granici sa Ukrajinom.

    U članku se napominje da su snimci koji “pokazuju da Rusija nagomilava tenkove, samohodno oruđe i vojni arsenal” u području grada Jeljni koji se nalazi u Smolenskoj oblasti.

    Interesantna je činjenica da se ona nalazi na granici sa Belorusijom, a ne Ukrajinom.

  • Poljaci tvrde: Posle gasa, Rusija ima novo oružje ucene

    Poljaci tvrde: Posle gasa, Rusija ima novo oružje ucene

    Rusija se našla na meti Poljske, koja je optužuje da trgovinu žitom može da iskoristi kao sredstvo pritiska.

    Osim gasa, sad je i rusko žito okarakterisano kao “oružje” uz pomoć kog Rusija može da “preti” i “dovodi u red” svoje konkurente.

    List “Žečpospolita“ je, naime, ovih dana objavio komentar upravo s naslovom “Žito — novo oružje ruske ucene“ u kom navodi da je u poslednjih 10 godina Rusija od uvoznika postala najveći izvoznik pšenice.

    “Ekspanzija na druga nova tržišta budi strahovanja da će Kremlj iskoristiti žito za političke igre kao ranije druge sirovine, gas i naftu“, navodi se u komentaru.

    Leonid Ivanovič Holod, doktor ekonomskih nauka i bivši zamenik ministra poljoprivrede i prehrambenih proizvoda, kaže za Sputnjik da je poljska teza o žitu kao “novom ruskom oružju” jako neobična i čak “egzotična”.

    Žito nije gas

    Žito nije ni nafta ni gas a tržište žitarica je dosta slobodnije od tržišta energenata, ističe Holod.

    “Čisto sumnjam da se trgovina žitom može iskoristiti kao oružje. Žitom se trguje na osnovu ugovora, dugoročnih, spot ugovora ili po partijama transportovanim brodom ili železnicom. A onda na drugom kraju tih operacija rešava se sudbina i prihodi ruskih proizvođača poljoprivrednih proizvoda kojih ima sada više nego radnika u sferi eksploatacije gasa. I koji uzgred ne bi sedeli ćutke da im nešto krene naopako. Pa da li bi oni radili sebi na štetu”, pita Holod.

    On ističe da od izvoza žita veoma zavisi proizvodnja pojedinih subjekata Ruske Federacije, recimo Južnog federalnog okruga.

    “Ako bi se tamo manipulisalo u geopolitičke svrhe slanjem tovara seljaci bi skočili na noge i digli dreku da bi čuo čitav svet”, uveren je ruski ekspert.

    On objašnjava da na svetskom tržištu prehrambenih proizvoda zapravo važe dosta stroga pravila, a da Rusija tu ne može biti monopolista.

    “Ako ćemo ozbiljno, Rusija je kao važan akter na tom tržištu prisutna tek odnedavno. Naravno, svaka trgovina, od čizama do žita, na ovaj ili onaj način utiče na zemlju koja ih isporučuje kao i na zemlju koja ih kupuje. Ali kako Rusija može da potkopa pravila međunarodne trgovine žitom, recimo, da sklapa dugoročne ugovore, ako zemlja primalac ne prihvati te uslove, pocepa ugovor i kaže — neću tako. A onda će to mesto zauzeti drugi i kraj”, navodi Holod.

    Snabdevanje žitom kao način političkog pritiska je besmislica, jer bi, konstatuje ovaj stručnjak, bilo kakva izvozna manipulacija pogodila pre svega privredu same Rusije, njenu agroindustriju. Svetsko tržište žita je uravnoteženo i konkurentno i Rusija zauzima svoju nišu na njemu. Cene se ne formiraju zbog geopolitičkih igara, već zbog potražnje, prinosa, kvaliteta proizvoda i logistike, objašnjava Holod.

    “U svakom slučaju, razvoj izvoza poljoprivrednih proizvoda uvek se postavljao kao jedan od zadataka poljoprivrednog sektora iz prostor razloga što je diversifikacija izvoza dobra stvar“, kaže on.

    Cena ruske pšenice na maksimumu

    Podsetimo, cena ruske pšenice porasla je za tri odsto prošle nedelje i dostigla 316 dolara za tonu, što je najveća vrednost od 2012.godine, navodi sajt “Sov ekon“.

    Što se tiče američke pšenice, ona je za nedelju dana poskupela za tri odsto i dostigla 277 dolara za tonu, a francuska 280 evra za tonu.

    Eksperti smatraju da podršku tržištu pružaju visoke kvote u svetu i jaka rublja, a značajno povećanje kamatne stope od strane Centralne banke čini rusku pšenicu manje konkurentnom u dolarskom ekvivalentu. Rublja je u septembru ojačala za četiri odsto.

    “Prošle godine postojala je razlika između svetskih i domaćih cena. Takođe, Rusija je radila na tome da se izveze žito u što većoj količini. Ta količina je dostigla određeni nivo, a nakon toga je zaustavljen izvoz da se to ne bi odrazilo na domaćem tržištu, od kojeg ipak zavisi skoro ceo lanac u agroindustrijskom kompleksu. Ali, ova odluka nije doneta da bi se to negativno odrazilo na neku od država, nego se Rusija jednostavno zaštitila od rasta cena na domaćem tržištu”, objašnjava Holod.

    Tržište uravnoteženo

    On dodaje da u poljoprivrednom sektoru mnoge zemlje imaju svoje niše.

    Rusija snabdeva svetsko tržište mekim žitom uglavnom treće i četvrte klase. Neko snabdeva Evropljane na tržištu, na primer, žitom druge ili treće klase. Amerikanci i Kanađani snabdevaju tvrdim žitom. To znači da su sve ove vrste žitarica, ali i druge žitarice, tražene na svoj način.

    “Tržište je danas uravnoteženo. Generalno, cene na žito brzo rastu, jer je potražnja velika i Rusija je uvek u prednosti za razliku od drugih zemalja, jer ona može da proizvede više od ostalih. Uvek će se dešavati da konkurenti optužuju jedni druge za nešto besmisleno, jer se to smatra uobičajenom tehnikom prilikom trgovine”, objašnjava sagovornik.

    “Žito ne predstavlja nikakvo ‘oružje’, jer na tržištu ima dovoljno proizvođača. Za razliku od gasa, zahvaljujući kom su zemlja koja kupuje i zemlja koja šalje vezane jedna za drugu gasovodom, kod žita sve funkcioniše drugačije. Ali ako je Rusija, hipotetički, odlučila da naudi sebi i da nekoga tamo ‘dovede u red’ koristeći žito za to, naći će se neko, ko će zauzeti njeno mesto i još joj reći hvala”, smatra stručnjak.

    Ekspert takođe precizira da su dva glavna uvoznika žita iz Rusije — Egipat i Turska. Oni ga kupuju u ogromnim količinama. Egipat kupuje uglavnom preko državnih programa, a Turci kupuju čisto tržišnim kanalima.

    Sagovornik je objasnio da glavni konkurent, koji je za petama Rusije Ukrajina, sa otprilike istim kvalitetom žita i približno istim cenama i količinom – kod njih je samo žito malo skuplje. Rusija, s druge strane, ne želi da izgubi mesto koje je sa teškom mukom zauzela na svetskom tržištu.

    Uticaj klimatskih promena

    Ekspert se osvrnuo i na pitanje uticaja klimatskih promena na proizvodnju žitarica. Prema rečima Holoda, ranije se smatralo da klimatske promene pomažu Rusiji da uspe na tržištu žita, zbog toga što će u južnim zemljama biti prevruće, severne zemlje mogu biti poplavljene zbog topljenja glečera, a Rusija se nalazi u stabilnoj centralnoj zoni, gde neće biti poplava i strašnih vrućina.

    On smatra da, bez obzira što se Rusija nalazi u zoni, koja izgleda ne bi trebalo da bude pogođena vrućinama, ipak treba uzeti u obzir da atmosferske promene mogu predstavljati pretnju i za Rusiju.

    Ekspert je objasnio da se u Evropi već duže vremena vodi beskompromisna borba protiv bilo kakvih zagađivača , a određenim industrijama su odavno nametnuli kolosalne ekološke takse. Kao rezultat, proizvođači u zemljama u kojima je ili proizvodnja visokotehnološka, ili pak manje obraćaju pažnju na štetne gasove su na dobitku.

    Što se tiče proizvodnje žita, on ne vidi u tom smislu nikakav problem jer proizvodnja žita ne može biti zagađivač u odnosu na druge industrije, ali da bi ukoliko se ekološke takse uvedu na rad mašinske opreme, to naravno smanjilo konkurentnost.

  • SAD usvojile infrastrukturni paket od 1.000 milijardi dolara

    SAD usvojile infrastrukturni paket od 1.000 milijardi dolara

    Predsednik SAD Džo Bajden pozdravio je danas usvajanje njegovog infrastrukturnog paketa od 1.000 milijardi dolara od strane Kongresa kao monumentalni korak naprijed za naciju.

    “Konačno, nedjelja infrastrukture”, rekao je ozareni Bajden novinarima, prenio je AP.

    “Tako sam srećan što mogu to da kažem: nedjelja infrastrukture”, istakao je on.

    Glasači žele da radimo, rekao je Bajden, a glasanje u petak je dokazalo da možemo.

    “Jednu veliku stvar smo uradili”, dodao je on.

    Infrastrukturni paket je istorijska investicija, ona koju Bajden poredi sa izgradnjom međudržavnog sistema autoputeva u prošlom vijeku ili transkontinentalne željeznice vijek ranije.

    On je to nazvao planom plavih okovratnika za obnovu Amerike.

    Američki zakonodavci odobrili su sinoć iznos od 1.000 milijardi dolara za infrastrukturne projekte, što je velika unutrašnjepolitička pobjeda za predsjednika Džozefa Bajdena.

    Pregovori o široko planiranom nacrtu zakona o javnim radovima, koji je Predstavničkom domu Kongresa usvojen sa 228 prema 206 glasova, izazvali su oštru podjelu među demokratama, prenio je BBC.

    Predstavnički dom nastavlja da radi na još ambicioznijem nacrtu zakona o socijalnoj potrošnji koji favorizuje liberalna struja kongresmena.

    Prijedlog zakona o sredstvima za infrastrukturne projekte sada ide na na ruke predsjedniku SAD Džozefu Bajdenu koji će ga svojim potpisom pretvoriti u zakonski akt.

    U nacrtu zakona za infrastrukturne projekte se predlaže iznos od 550 milijardi dolara direktnih federalnih ulaganja za nadogradnju autoputeva, drugih saobraćajnica i mostova, kao i za modernizaciju sistema gradskog tranzita i putničke željezničke mreže.

    U plan ulaze i izdvajanja za čistu energiju, čistu vodu za piće i brzi internet.

    Prije oko tri meseca, 19 republikanaca se pridružilo demokratama i pružilo podršku prijedlogu ovoga zakona što je redak primjer dvopartijske saradnje, čak podvig u sve podijeljenijem američkom Kongresu, ocjenjuje se u izveštaju BBC.