Raketni napad na severni regionalni kurdski grad u Iraku, Erbil, bio je usmeren ka “izraelskim tajnim bazama”.
To je objavila danas državna iranska televizija u izveštaju iz Iraka.
Američki zvaničnik naveo je da vojska SAD nije pretrpela gubitke u tom napadu.
Drugi neimenovani zvaničnik je naveo da su rakete lansirane sa teritorije Irana.
Konsultacije ruskog predsednika za dugim stolovima i beskonačni sastanci putem video veze non-stop su na državnoj televiziji.
Ali, kada je u pitanju rat u Ukrajini, Vladimir Putin verovatno ima malo ljudi od poverenja.
Ruski mediji neprestano prikazuju Putina na sastancima s mnoštvom saradnika. Ali kako se čini, sve je manje ljudi kojima ruski predsjednik uopće otkriva što namjerava učiniti.
No, posle sastanka (u četvrtak u Turskoj) s ruskim ministrom Sergejem Lavrovom, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba požalio se – do sporazuma nije ni moglo doći, jer ruski ministar “uopštee nema mandat da pregovara. Čini se da o tome u Rusiji odlučuju drugi ljudi”.
I mnogi analitičari se slažu da je ovo stvarno samo “Putinov rat” i da o gotovo svemu odlučuje sam.
“Putinova uloga u donošenju odluka se promenila. Pre je bio nešto kao predsednik uprave ‘Rusija d.d.’ gde je slušao glavne deoničare, a sad je počeo da se ponaša kao car”, procena je Nikolaja Petrova iz instituta Chatham House.
“Sve češće Putin donosi odluke potpuno sam, ne trudeći se oko kompromisa s ostalim važnim igračima u toj zemlji.”
Ko je znao…
Koga Putin još uopšte sluša? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, vredi se vratiti u rane sate 24. februara. Ko je zapravo znao da će invazija početi?
U tom trenutku je Putin već javno objavio nezavisnost separatističkih pokrajina na istoku Ukrajine. Ali posmatrči kažu da je čak i elita Kremlja postavljena na čelo državnih medija u Rusiji bila potpuno iznenađena invazijom.
Ali medijski posmatrači istakli su da je čak i kremaljsku elitu zaduženu za ruske državne medije iznenadila vest o invaziji, uključujući i one medije koji su direktno povezani sa predsedničkom administracijom.
“Obično je naša propagandna mašina dobro pripremljena za sve velike događaje”, rekao je Roman Dobrohotov, osnivač renomiranog istraživačkog medija Insajder. “Svakog četvrtka u Kremlju se okupljaju direktori naših državnih TV kanala i drugih velikih državnih medija i dobijaju uputstva kako da izveštavaju o ovom ili onom. Ali niko im nije objasnio da će biti rata u Ukrajini. Svi su mislili da se radi samo o priznanju Donbasa kao nezavisne države”.
On je istakao da je stav državnih medija bio da će se ruske trupe stacionirane na ukrajinskoj granici uskoro vratiti kući, a priče o mogućem ratu su tretirane kao “lažna histerija zapada”.
“Vladimir Putin, ministar odbrane i bezbednosne službe. Samo su oni znali”, rekao je Dobrohotov za DW.
Moćni ljudi Kremlja
S tim se slaže i politički analitičar Nikolaj Petrov. On smatra da su među onima koji su definitivno znali za rat i takozvani “siloviki”, pripadnici ruskih agencija za sprovođenje zakona, za koje se navodi da poslednjih godina dobijaju sve veći uticaj u zemlji.
U toj grupi su ministar odbrane Sergej Šojgu i Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije. Obojica verovatno sada vode neke od svakodnevnih operacija invazije. Krajem septembra Šojgu je sa Putinom otišao na izlet u sibirsku tajgu. Postoje izveštaji medija da je Putin svog ministra odbrane tada obavestio o svojim planovima da zauzme Kijev.
Prema analitičaru, Aleksandar Bortnikov, šef Federalne službe bezbednosti (FSB), i Sergej Nariškin, šef Spoljne obaveštajne službe (SVR), verovatno su takođe znali da je na stolu invazija na Ukrajinu u punom obimu. Sam Putin je bivši oficir spoljne obaveštajne službe KGB i obojica su sa njim radili od 1970-ih. Ali analičar Petrov tvrdi da Bortnikov i Nariškin “ne deluju kao neko ko bi razvio bilo kakvu strategiju” kada je u pitanju invazija.
Petrov je s tim u vezi ukazao na drugog čoveka koji je radio sa Putinom u KGB-u u sovjetsko vreme: Nikolaja Patruševa, poznatog po svojim antizapadnim stavovima. On je sekretar Saveta bezbednosti (SB), tela koje vodi lično Putin. On “prilično često komunicira sa Putinom jer se sastanci SB održavaju svake sedmice”, rekao je Petrov.
Patrušev je bio vodeća ličnost iza nove bezbednosne strategije Rusije, objavljene u maju 2021. U njoj se navodi da Rusija može koristiti „metode sile” da odgovori na neprijateljske akcije stranih zemalja.
Sve veća izolovanost
Ako je krug ljudi sa kojima se Putin konsultuje mali, onda je broj ljudi koji lično razgovaraju sa ruskim liderom još manji. Poznato je da je Putin preduzeo ekstremne mere da se zaštiti od kovida. Od početka pandemije obično se na TV javlja iz svoje rezidencije u Novo-Ogarjevu u Moskovskoj oblasti koja je opremljena posebnim tunelom za dezinfekciju za posetioce.
Opozicioni političar Aleksej Navaljni koji služi zatvorsku kaznu počeo je da podrugljivo naziva Putina „starcem u bunkeru”. Svi koji žele da se lično sretnu sa Putinom moraju se, navodno, prethodno izolovati na 14 dana — ili sedeti za veoma dugim stolom daleko od njega.
Analitičar Petrov je rekao da zbog ovih mera predostrožnosti većina onih koji se bave državnim poslovima razgovaraju sa njim putem video-linka, jer nemaju toliko često vremena za karantin.
Da li slede čistke?
Zapadne bezbednosne službe su javno izjavljivale da se tempo napredovanja invazije ruske vojske naizgled usporava.
Ako je to tačno, to bi moglo značiti da bi oni iz Putinovog užeg kruga na kraju mogli da postanu meta njegovog besa, smatra Abas Galjamov, politički analitičar i bivši pisac govora ruskog predsednika. “On definitivno želi da se reši čelnika Ministarstva odbrane, možda i FSB-a. Ljudi koji ga nisu upozorili da će ovo biti dug, krvav rat, a ne lak ‘blickrig'”, rekao je Galajmov za DW.
“Ali on to neće uraditi sada, jer je u ratu. A kazniti, na primer, ministra odbrane ili načelnika Generalštaba značilo bi priznati neuspeh”, kaže Galajmov.
Glavni štab Oružanih snaga Ukrajine objavio je nove informacije o ruskim vojnim gubicima.
Kako navode, Rusi su od početka invazije izgubili više od 12.000 vojnika. Ruske snage izgubile su i 374 tenka, 1.226 oružanih borbenih vozila, 140 topničkih sustava, 62 MLRS-a, 34 sustava za protuzračno ratovanje, 74 zrakoplova i 86 helikoptera.
Ukrajina tvrdi da su Rusi u proteklih 18 dana invazije izgubili i 600 jedinica automobilske opreme, 3 broda i 60 rezervoara za gorivo.
Podsjetimo, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski u subotu je izjavio da ruske snage trpe ogromne gubitke.
“Ruske snage trpe velike gubitke. Već sada možemo govoriti o najvećem udaru na ruske trupe u posljednjih nekoliko decenija”, poručio je Zelenski.
Zelenski je u subotu iznio podatke i o ukrajinskim gubicima. “Dosad je ubijeno oko 1300 naših vojnika i više od 12.000 vojnika iz Rusije”, rekao je Zelenski.
Ukrajinske snage tvrde da su u subotu poslijepodne srušile dron u Kijevu. Navodi se da je dron nosio tri kilograma eksploziva.
Geolokaciju slika objavljenih na Twitteru potvrdio je BBC.
Podsjetimo, prije nekoliko dana u Zagrebu se srušio dron. Načelnik Odjela Vojne policije brigardir Vlado Kovačević sinoć je rekao da je fragmenti s drona sovjetske proizvodnje koji se u četvrtak navečer srušio upućuju na to da je letjelica nosila eksplozivnu napravu.
Ministar vanjskih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba izjavio je kako je Ukrajina još prije dvije sedmice bila spremna pregovarati s Rusijom, ali da ti pregovori ne smiju imati za cilj predaju države.
Govoreći na online sastanku koji je organizovala neprofitna organizacija Renew Democracy Initiative, Kuleba je izjavio kako bi životi civila bili spašeni kada bi Ukrajina imala više naoružanja.
“Da smo imali više aviona, uspjeli bismo spasiti mnogo više civila uglavnom zato što je glavna udarna snaga Rusije u zraku i oni neselektivno vrše napade”, rekao je Kuleba.
Komentarišuči logu Bjelorusije u ratu u Ukrajini, Kuleba je naglasio kako vjeruje da Bjelorusija ne želi slati vojne trupe u Ukrajinu, iako je pritisak Rusije na Minsk veliki.
“Vjerujem da predsjednik Lukašenko jasno vidi situaciju i svjestan je gubitaka ruske vojske u Ukrajini. Mislim da ne želi slati svoje trupe u Ukrajinu. Ipak, razumijemo da je pod ogromnim pritiskom Vladimira Putina da to učini”, mišljenja je ukrajinski šef diplomatije.
Na kraju, Kuleba je govorio i o nastavku rusko – ukrajinskih pregovora, ali i o mogućnostima okončanja sukoba diplomatskim putem.
“Rusija postavlja određene zahtjeve koji ukrajinskoj strani nisu prihvatljivi. Nastavićemo da se borimo. Što se tiče pregovora, spremni smo na njih u svakom trenutku, ali nećemo prihvatiti bilo kakve ultimatume i predaju”, zaključio je Dmitro Kuleba.
Rusija ima jače živce od EU za energetski zastoj, poručuju iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova. Moskva je spremna na snažan zastoj u energetskom sektoru ako EU nastavi sa svojim planovima da napusti ruski gas, naftu i ugalj, rekao je visoki zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova.
“Rusija ostaje pouzdan snabdevač energetskim resursima; garant energetske bezbednosti svetske klase”, rekao je Interfaksu u subotu Nikolaj Kobrinec, koji vodi Odeljenje za evropsku saradnju.
“Mi cenimo ovu reputaciju, ali spremni smo na oštar sukob u energetskom sektoru, ako bude potrebno”, rekao je on.
Oružane snage Ruske Federacije napredovale su 12 kilometara i preuzele kontrolu nad Novoandrejevkom i Kirilovkom, a stigle su i na liniju Novomajorskoe – Pavlovka – Nikolskoe – Vladimirovka – Blagodatno, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Zauzvrat, trupe LNR-a zauzele su naselja Molođožnoje, Vozgorje i zauzele južne i centralne delove grada Popasnaja. Prethodni odredi Narodne milicije stigli su do predgrađa Severodonjecka.
Vazdušno-kosmičke snage Rusije oborile su u vazduhu ukrajinski helikopter Mi-24 i tri drona, uključujući Bajraktar TB-2.
Ukupno, od početka specijalne operacije, ruska vojska je onesposobila 3.593 vojna infrastrukturna objekta u Ukrajini.
Saudijski zvaničnici pogubili su 81 osobu u jednom danu zbog zločina povezanih sa terorizmom, uključujući sedam Jemenaca i jednog Sirijca, prenose mediji.
Saudijski mediji izvestili su u subotu da je 81 muškarac pogubljen u jednom danu, uključujući pripadnike Al Kaide, “Islamske države” i Huti grupa, verovatno pobunjenika u savezu sa Iranom koji se trenutno bore u Jemenu.
Zvaničnici su rekli da su zatvorenici planirali napade i krijumčarili oružje u Saudijsku Arabiju. Oni su osuđeni po optužbama za terorizam i držanje “devijantnih uverenja”, navodi državna novinska agencija SPA. Dok je Saudijska Arabija poznata po svom strogom krivičnom zakonu, masovna pogubljenja ovih razmera su izuzetno retka. Kraljevina je odrubljivala glave 37 ljudi u masovnom pogubljenju 2019. i 47 u sličnom događaju u januaru 2016. Najnoviji talas pogubljenja, međutim, prevazilazi čak i posledice zauzimanja Velike džamije u Meki, kada su 63 osobe obezglavljene 1980.
“Više gnusnih zločina”
SPA je u subotu citirala saopštenje ministarstva unutrašnjih poslova zemlje u kojem se navodi da su neki od osumnjičenih pokušavali da ubiju službenike obezbeđenja i gađali policijske stanice i konvoje. “Optuženima je omogućeno pravo na advokata i zagarantovana su im puna prava prema saudijskom zakonu tokom sudskog procesa, koji ih je proglasio krivim za više gnusnih zločina u kojima je ubijen veliki broj civila i pripadnika policije”, navodi se u izveštaju, dodajući da će zemlja “nastaviti da zauzima strog i nepokolebljiv stav protiv terorizma i ekstremističkih ideologija”.
Vest dolazi samo dan nakon što je saudijski bloger Raif Badavi pušten iz zatvora posle 10 godina, što je viđeno kao signal pozitivne promene u konzervativnom kraljevstvu.
Zamjenika ruskog ministra vanjskih poslova Sergej Rjabkov upozorio je da bi zapadni konvoji oružja za Ukrajinu mogli biti “legitimni ciljevi” za ruske oružane snage.
Govoreći na državnoj televiziji, Rjabkov je rekao: “Upozorili smo SAD da upumpavanje oružja u Ukrajinu, koje su oni orkestrirali iz brojnih zemalja, nije samo opasan potez – to je potez koji ove konvoje pretvara u legitimne mete”.
Dodao je da su upozorili “na posljedice koje mogu proizaći iz ovog nepromišljenog prenosa u Ukrajinu takvih vrsta oružja kao što su prijenosni protuzračni obrambeni sustavi, protutenkovski raketni sistemi itd”.
Ministar je ustvrdio da Sjedinjene Države nisu ozbiljno shvatile ruska upozorenja.
Nakon što su njemački kancelar Olaf Scholz i francuski predsjednik Emmanuel Macron danas obavili zajednički razgovor s Vladimirom Putinom, oglasili su se iz Ureda francuskog predsjednika te su iznijeli detalje sastanka.
Prema pisanju BBC-a, iz Ureda francuskog predsjednika su saopštili kako je razgovor između lidera Francuske, Njemačke i Rusije trajao skoro 90 minuta, a rasprava o mnogim pitanjima opisana je kao teška.
“Macron i Scholz su zatražili prekid vatre i neprijateljstava prije nego što se započne strukturirana diskusija o narednim potezima. Putin nije pokazao nikakvu volju da okonča rat u Ukrajini”, saopćeno je iz Macronovog ureda.
Takođe, naglašeno je kako će u narednom periodu članice Evropske unije u Briselu razmatrati uvođenje novih sankcija Rusiji.
“Sankcije će uzeti u obzir najnovija ratna dešavanja, uključujući i opsadu Mariupolja. Cilj ovih sankcije je da predsjednika Putina stjeraju u ćorsokak te ga izoloju od međunarodne zajednice”, zaključuju iz Ureda.
Povodom sastanka, kratko se oglasio i glasnogovornik njemačkog kancelara Olafa Scholza te je naglasio kako su razgovori između Macrona, Putina i Scholza dio tekućih međunarodnih napora da se okonča rat u Ukrajini.
“Ništa se više ne može otkriti o razgovoru lidera”, saopšteno je iz Berlina.