VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Hojs: EU da zatvori granice, migranti više nisu dobrodošli

    Hojs: EU da zatvori granice, migranti više nisu dobrodošli

    Evropska unija mora da zatvori spoljne granice kako bi odvratila migrante koji više nisu dobrodošli u bogati 27-člani blok, izjavio je danas slovenački ministar unutrašnjih poslova Aleš Hojs, čija zemlja trenutno predsjedava EU.

    “Vjerujem da spoljne granice moraju da budu obezbijeđene, čak i sa ogradama ako je potrebno”, izjavio je Hojs, koji podržava inicijativu po kojoj EU treba da finansira izgradnju ograda na svojim spoljnim granicama, prenosi agencija Rojters.

    Hojs je, na međunarodnoj konferenciji o migracijama u Sarajevu, rekao da su evropski ministri unutrašnjih poslova u proteklom periodu bili zaokupljeni pandemijom virusa korona, migrantskom krizom na bjelorusko-poljskoj granici i padom vlade u Avganistanu.

    “Sva tri pitanja su dodatno doprinijela povećanju broja ilegalnih migranata koji se kreću ka Evropi i Balkanu, destabilizujući Evropsku uniju”, poručio je Hojs novinarima.

    On je uporedio sadašnju situaciju s prilivom izbjeglica i migranata 2015. godine, kada je EU prihvatila oko milion ljudi koji bježe od rata u Siriji, ali je rekao da sada postoji velika razlika, a to je da više nema rečenice “Izbjeglice su dobrodošle”.

    Prema njegovim riječima, bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko vodi “hibridni rat”, a EU neće dozvoliti nikome da koristi migrante u političke svrhe.

    Hojs je rekao da razgovori s Lukašenkom još nisu dali vidljive rezultate, ali vjeruje da će kriza biti gotova na proljeće kada Poljska završi proces zatvaranja svojih granica.

    Evropske zemlje optužuju Bjelorusiju da je dovezla hiljade migranata sa Bliskog istoka i podržala ih u pokušaju da ilegalno pređu granicu.

    Bjelorusija poriče da je podstakla krizu, ali tvrdi da može da pomogne u njenom rješavanju ako EU ukine sankcije Minsku.

  • Donešen zakon: Kastracija za silovatelje

    Donešen zakon: Kastracija za silovatelje

    Pakistan je uveo zakon kojim se kao moguća kazna za serijske silovatelje predviđa kastracija i brža suđenja osumnjičenim seksualnim prestupnicima.

    To je danas izjavio zvaničnik vlade Vakar Husain.

    Prema njegovim rečima, parlament je zakon usvojio u sredu i on je odmah stupio na snagu.

    Hemijska kastracija koja se sprovodi uz pomoć lekova već se praktikuje u Poljskoj, Južnoj Koreji, Češkoj i pojedinim državama SAD, napominje Rojters.

    Pakistanski premijer Imran Kan rekao je prošle godine da želi da uvede kazne nakon što je u zemlji povećan broj seksualnih prestupa i nakon slučaja majke dvoje dece koju su iz automobila izvukla dva čoveka i silovala je pod pretnjim vatrenim oružjem.

    Nevladina organizacija Rat protiv silovanja navodi da na pakistanskim sudovima bude osuđeno manje od 3 odsto silovatelja

    Amnesti internešnel je pozvao na istragu o uzrocima seksualnih napada umesto strogih kazni.

  • Rusija optužena; Putin jasan: “Nemamo nikakve veze”

    Rusija optužena; Putin jasan: “Nemamo nikakve veze”

    Poljska tvrdi da su migrantsku krizu organizovale tajne službe u Moskvi i Minsku.

    Kremlj to demantuje. Ali nemačka štampa prenosi tvrdnje bivših beloruskih službenika koji potvrđuju navode Varšave.

    Moskva s tim nema nikakve veze, izričito je naglasio ruski predsednik Vladimir Putin komentarišući je krajem prošle nedelje situaciju na granici Poljske i Belorusije. Nemački list Zidojče cajtung prenosi međutim izjave poljske vlade i bivših beloruskih zvaničnika koji kažu nešto drugo.

    “Organizacija kompletne veštački stvorene izbegličke krize dogovorile su tajne službe u Minsku i Moskvi, ona se formalno vodi pod imenom ‘Operacija brana'”, citira nemački list beloruskog opozicionog političara Pavela Latušku. “U tome učestvuju vojne tajne službe (GRU) ruskog i beloruskog generalštaba, te beloruski KGB i ruske tajne službe SVR i FSB”, tvrdi Latuška.

    Pavel Latuška je, piše minhenski list, ranije bio ministar kulture Belorusije i dugogodišnji ambasador, ali je, nakon lažiranih predsedničkih izbora 9. avgusta 2020, “raskinuo” s vlastodršcem Aleksandrom Lukašenkom i priključio se (verovatnoj) izbornoj pobednici Svetlani Tihanovskoj.

    Zidojče cajtung u članku spominje i potpukovnika Aleksandra Azarova koji „nije više hteo da radi za režim”, i koji je pobegao u Varšavu. On i drugi članovi građanske inicijative “Bypol” beleže represije Lukašenkovog režima, tvrdi se u članku nemačkog lista. Informacije, prema sopstvenim navodima, dobijaju od još uvek aktivnih beloruskih oficira koji, kako kažu, imaju simpatije za njihov rad.


    Bivši ambasador Latuška, kako piše list, tvrdi da su ruske i beloruske tajne službe u aprilu i maju ove godine postigle dogovor oko pokretanja akcije masovnog dolaska migranata u Belorusiju, odnosno njihovog daljeg transporta ka EU. Cilj akcije: da Lukašenkov režim, koji se nalazi u finansijskim problemima, dobije više novca, odnosno vršenje pritiska na EU kako bi ona ukinula sankcije protiv Minska.

    Prenosi se i Lukašenkova izjava od 26. maja, nakon postizanja dogovora o kojem piše list, prema kojoj je vlastodržac iz Minska rekao da je Belorusija do tada zaustavljala drogu i migrante koji se kreću prema EU, a “sada ćete ih sami jesti i hvatati.”

    Oružje postaje sve ono što spaja svet

    Tenzije na istoku Evrope analizira i nemački nedeljnik Cajt: “Konflikt s Rusijom i Belorusijom, stacioniranje trupa na ukrajinskoj granici, migranti i izbeglice na poljskoj granici – sve to izgleda loše, ali EU se brani”, piše hamburški list o situaciji koju opisuje kao “retro-filing Hladnog rata”.

    “Samo nekoliko stotina kilometara od Berlina zaoštrava se novi oblik geopolitičkog konflikta. Kako on funkcioniše i kako mu se suprotstaviti – rešenje se ne nazire”, piše Cajt i ukazuje da je “ludorija” ocenjivati da je ograda koja se podiže na istočnoj granici neka novu “Gvozdena zavesa”.

    “Kompletno istočno susedstvo EU, od Baltika, pa do Crnog mora, meta je višestrukih napada. Ukrajina se skoro osam godina bori protiv separatista koje naoružava Kremlj. Baltičke zemlje i Poljska svakodnevno su izloženi kibernetičkim napadima i kampanjama lažnih vesti. Mala Moldavija ima osećaj da je, otkako je tamo izabrana proevropska vlada, ucenjuje ruski energetski koncern Gazprom. U tu sliku uklapa se i beda migranata u Belorusiji koja je namerno prouzrokovana. Pravo na azil postaje instrument geopolitičkog sukoba. Takve napade na šavovima umreženog sveta politikolog Mark Leonard nedavno je nazvao ’ratovima poveznica’ (connectivity wars). U njima oružje može da postane sve ono što spaja svet – finansijski tokovi, podaci, tehnologija, migracije”, piše nemački list Cajt.

    Poljski premijer kritikuje nemačku kancelarku

    Tabloid Bild objavljuje intervju s poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim koji kaže da Belorusija koristi migrante na granici kao oružje i dodaje da su njihov krajnji cilj zemlje poput Holandije, Nemačke ili Francuske. “Mi na našoj granici branimo čitavu Evropu”, kaže poljski šef vlade i najavljuje da će to nastaviti da radi “svim sredstvima”.


    Na pitanje nemačkog novinara kojeg se scenarija pribojava, Moravjecki odgovara: “Jasno je da će, ako ne budemo bili u stanju da zaustavimo nekoliko hiljada migranata, uskoro doći stotine hiljada, pa čak i milioni. U Nemačkoj živi 80 miliona ljudi – da li biste vi dozvolili da dođe dodatnih 50 miliona? Mislim da ljudi u Nemačkoj ne bi bili srećni zbog toga, jer žele da održe svoj životni standard, i da očuvaju svoju kulturu”, kaže premijer Poljske.

    Na pitanje da li je Angela Merkel zakazala u izbegličkoj politici, Moravjeci odgovara: “Da, apsolutno. Mislim da politika od pre pet ili šest godina nije bila primerena. Ona je ugrozila suverenitet brojnih evropskih država i stvorila veštački multikulturalizam. To je bila opasna politika za Evropu i svet.”

    Na kritike upućene poljskoj vladi i tamošnjim zakonima prema kojima su tzv. pušbekovi na granicama legalizovani, što je suprotno pravu Evropske unije, poljski premijer naglašava: “Zaštita granica mora da bude efikasna. I zato moramo biti u stanju da vraćamo ljude koji krše pravila na granici.”

  • Berlin: Nema dogovora

    Berlin: Nema dogovora

    Nemačka nije postigla nikakav dogovor sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom o rešavanju migrantske krize na poljsko-beloruskoj granici.

    Ovo je izjavio u četvrtak neimenovani izvor iz nemačke vlade, nakon medijskih izveštaja u kojima se navodi da su lideri dve zemlje postigli dogovor.

    “Situacija na granici je evropski problem u kome Nemačka ne deluje sama”, dodao je izvor, a prenosi agencija Rojters.

    Lukašenkova portparolka je ranije danas izjavila da je odlazeća nemačka kancelarka Angela Merkel, u telefonskom razgovoru sa Lukašenkom, pristala da razgovara sa EU o predlogu Belorusije.

    Tim predlogom se predviđa vraćanje 5.000 migranata u njihove zemlje, dok bi EU primila 2.000 migranata koji su na poljsko-beloruskoj granici.

  • Moravjecki: Spremite se za milione migranata

    Moravjecki: Spremite se za milione migranata

    Poljski premijer Mateuš Moravjecki upozorio je da će se Evropa suočiti sa prilivom od više “miliona” migranata ako granična politika ostane slaba.

    Govoreći u intervjuu za njemački list “Bild”, on je rekao da ne isključuje opasnost od rata s obzirom na dešavanja na poljsko-bjeloruskoj granici.

    • Ako sada ne budemo u stanju da zadržimo hiljade imigranata, uskoro će stotine hiljada, milioni doći ka Evropi. Ako odlučno ne zaštitimo i odbranimo naše granice u Evropi, stotine miliona iz Afrike ili sa Bliskog istoka pokušaće da dođu u Evropu, a posebno u Nemačku – rekao je on.

    Moravjecki je situaciju na bjeloruskoj granici, na kojoj hiljade migranata pokušavaju da stignu do zemlje EU – Poljske, opisao kao stabilnu sa rastućim rizikom.

    Oko 900 migranata na granici sa Poljskom provelo je noć između srijede i četvrtka na otvorenom 11. dan zaredom uprkos hladnoći, pokušavajući da se ugriju paleći logorske vatre.

    Zbog najavljene kiše, bjeloruske vlasti žele da pripreme više skloništa za vanredne situacije. Nedaleko od granice, u ponedjeljak su otvoreni magacini logističke kompanije kao kamp za spavanje.

    • Bjeloruske snage sve direktnije provociraju. Nadam se da neće napraviti taj jedan korak predaleko u tom procesu. Zato što smo mi, Poljaci, odlučni da zaštitimo svoju granicu svim sredstvima. Istočnu granicu Evrope, a takođe i NATO-a – rekao je Moravjecki.

    U međuvremenu, humanitarna pomoć migrantima u Belorusiji se širi. U kampu je postavljena poljska kuhinja za obezbjeđivanje toplih obroka i pića. Do sada su neki migranti ostajali praznih ruku nakon podjele hrane.

    Prema poljskom Ministarstvu odbrane, grupa od oko 100 migranata pokušala je sinoć da probije graničnu barijeru kod sela Dubiče Cerkijevne, ali bezuspješno.

    Moravjecki je rekao da mu je drago što ima podršku Njemačke i drugih država NATO-a.

    • Јoš jedan korak bi mogao biti aktiviranje člana četiri, Sporazuma o NATO-u, koji zvanično navodi povredu njihovih teritorija – napomenuo je on.

    Ovaj član predviđa konsultacije između saveznika, ali još ne i vojnu pomoć.

    Moravjecki je dodao da nije poznato šta planiraju Bjelorusija i Rusija.

  • Velika energetska kriza pogodila Kinu

    Velika energetska kriza pogodila Kinu

    Na robu iz Kine čeka se tri puta duže od oktobra, dok je njena cena znatno porasla.

    U trci za čistim vazduhom, vlada je upala u zamku – smanjena je proizvodnja glavnog, ali ekološki neprihvatljivog resursa – uglja.

    Međutim, zemlja nije uspela da u potpunosti pređe na alternativne izvore.

    Kako će se energetska kriza u Kini odraziti na svetsku ekonomiju?

    Prošlog meseca fabrike u Kini dobile su nalog od vlade: skratiti radnu nedelju na dva dana u periodu proslave Nacionalnog dana Kine. Međutim, većina proizvođača se i dalje nije vratila na standardni raspored. Ruske kompanije se prilagođavaju novim promenama u radu, prenosi televizija “Zvezda”.

    “Ranije je proizvodnja pametnog telefona u Kini trajala 45 dana, a danas za obični privezak za ključeve fabrike kažu ‘računajte 120 dana’, jer sve rokove konstantno pomeraju. To je povezano sa potrebom da se održi optimalno opterećenje kineskih energetskih mreža, jer ako budu radile maksimalnim kapacitetima biće problema – kako kaže kineska vlada”, objašnjava stručnjak za kupovinu električnih uređaja iz Kine Aleksej Rjazanjcev.

    Uoči predstojećih Olimpijskih igara Kinezi su počeli aktivno da zatvaraju rudnike uglja kako bi pokazali spremnost da odustanu od energije koja negativno utiče na klimu, prenosi Sputnjik.

    “Kod njih je ekonomija rano izašla iz ‘korona-krize’, stanovništvo je počelo da troši mnogo energije, a proizvodnja se smanjila. Vetroparkovi su proizveli manje energije”, kaže vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Igor Juškov.

    Usled toga došlo je do prekida u snabdevanju električnom energijom u 20 kineskih provincija, dok su u 16 provincija vlasti ograničile potrošnju. U pojedinim regionima nestanak struje je pogodio i stambeni sektor.

    “Na severu ima problema. Povećava se proizvodnja uglja, ali vlada to žestoko kontroliše. Ograničenja ne utiču na stanovnike, ali pogađaju komercijalne strukture”, kaže novinar Vladimir Grabar.

    Kineski dobavljači obaveštavaju partnere o pomeranju rokova, ali ne mogu da saopšte konkretne datume. Isplivali su i stari problemi. Cena delova i materijala za proizvodnju nastavlja da raste. Cena polimera je porasla 10 odsto. Kineski industrijski centri nisu spremni za povećanu potražnju za predstojeći “Crni petak”, a predstoje i novogodišnji praznici. Ruski ekonomisti predviđaju deficit tehnike, auto-delova i odeće.

    Energetska kriza u Kini uticala je na ekonomiju skoro svih zemalja. Kineska vlada pokušava da reši problem. Poslednjih nedelja proizvodnja uglja u Kini povećala se za više od milion tona dnevno, ali ne svuda.

    “U Kini je teška situacija sa vazduhom, a to je između ostalog povezano i sa sagorevanjem uglja. Cilj je da za Olimpijadu svi dođu i vide da je u Kini čisto, plavo nebo”, rekao je šef pekinške kancelarije konsultantske kompanije za “Zvezdu”.

    Još jedno neprijatno iznenađenje može sačekati Ruse uoči Nove godine – deficit igračaka, novogodišnjih ukrasa i svega što Rusija nabavlja iz Kine, p’renosi Sputnjik. Očekuje se porast cena od 10-15 odsto dok Peking ne izađe iz energetske krize. Stručnjaci smatraju da se to neće dogoditi pre kineske Nove godine.

  • Kinezi “potopili” brodove; “Mi smo u savezu sa SAD”

    Kinezi “potopili” brodove; “Mi smo u savezu sa SAD”

    Kineska obalska straža blokirala je i upotrebila vodene topove protiv dva filipinska broda za snabdevanje.

    U pitanju su brodovi koji su išli ka filipinskim marincima u Južnom kineskom moru.

    Filipinski marinci zauzeli su atol u Južnom kineskom moru, što je izazvalo oštar protest Kine, ali i upozorenje filipinske vlade da su njeni brodovi “pokriveni” odbrambenim sporazumom sa SAD, izjavio je visoki zvaničnik iz Manile, preneo je AP.

    Ministar spoljnih poslova Teodoro Loksin junior rekao je da niko nije povređen u incidentu u spornom području u utorak, ali da su dva broda za nabavku morala da obustave misiju isporuke namirnica filipinskim snagama u atolu Sekond Tomas, koje se nalazi u regionu zapadne filipinske provincije Palavan, koja je međunarodno priznata kao ekskluzivna ekonomska zona te zemlje.

    Loksin je naveo da je potez kineskih brodova “ilegalan” i zatražio od njih da se povuku.

    Filipinska vlada je prenela Kini “ljutnju, osudu i protest zbog incidenta”.

    “Ovo neuspelo samoobuzdavanje preti da ugrozi specijalne odnose koje imaju Filipini i Kina, na kojima su vredno radili predsednik Rodrigo Duterte i njegov kineski kolega Si Đinping”, dodao je Loksin.

  • Putin dao nalog, Šojgu naredio

    Putin dao nalog, Šojgu naredio

    Tri ruska vojna transportna aviona odletela su ka Avganistanu da bi evakuisali više od 380 ljudi, saopštilo je danas ministarstvo odbrane Rusije.

    U saopštenju se navodi da je, “po nalogu predsednika Vladimira Putina, ministar odbrane Sergej Šojgu naredio” da se 380 državljana Rusije, Belorusije, Kirgistana, Jermenije, Ukrajine i Avganistana, evakuiše vojnim avionima sa teritorije Islamske republike Avganistan, preneo je TASS.

    Sa vojne baze Čkalovski, severoistočno od Moskve, tri aviona tipa aviona Iljušin-76 krenula su za Kabul sa 108 tona humanitarne pomoći, a te ljude će evakuisati u povratku, dodao je Rojters.

  • Napad u Liverpulu bio je pripreman najmanje sedam mjeseci?

    Napad u Liverpulu bio je pripreman najmanje sedam mjeseci?

    Navodni počinilac eksplozije do koje je došlo u taksiju u nedjelju u Liverpulu, na sjeveru Britanije, pripremao je taj napad “najmanje” sedam mjeseci, navela je u srijedu britanska policija.

    Protivterorističke snage istražuju prošlost Emada al-Svilmina (32), tražioca azila koji se preobratio u hrišćanstvo, ubijenog u eksploziji u nedjelju oko 11 sati ispred ženske bolnice, u vrijeme komemoracije žrtvama rata.

    Vozač taksija, koji ga je zaključao u vozilu, lakše je povrijeđen.

    Protivteroristička policija navodi da je Emad al-Svilmin u aprilu unajmio stan u Liverpulu i počeo da kupuje komponente eksplozivne naprave koju je donio u taksi, navodi policija u saopštenju.

    On je navodno promijenio ime u Enco Almeni.

    Njegovi prijatelji su u izjavi za medije rekli da je Almeni rođen kao Emad al- Svilmin, otac mu je Sirijac, a majka porijeklom iz Iraka, gdje je i proveo veći dio života.

    Mediji izvještavaju da istražitelji pokušavaju da odrede da li je bomba sadržala TATP, eksploziv domaće izrade korišćen u atentatu na koncertnu dvoranu u Mančesteru 2017. godine.

    Policija smatra da se radi o atentatu, ali prema britanskim medijima za sada nije utvrđen nikakav ideološki motiv napada, prenosi Hina.

    Iako nije objavljen nikakav novi element vezan uz motiv napada, napreduje policijska istraga oko utvrđivanja profila napadača kojeg su mediji do sada predstavljali kao tražioca azila s Bliskog istoka.

    Britanski medij je izvjestio da je Emad al-Svilmin stigao u Veliku Britaniju 2014. i tada mu je odbijena molba za azil, nakon čega se preobratio u hrišćanstvo.

    Nekoliko medija navelo je u srijedu da neki tražioci preobraćanje koriste za brže dobijanje azila.

  • UN: Teroristička grupa ISIL se dramatično proširila u Afganistanu

    UN: Teroristička grupa ISIL se dramatično proširila u Afganistanu

    Teroristička grupa ISIL se širi u Afganistanu te je prisutna u gotovo svim provincijama, a broj napada je petostruko veći u odnosu na prošlu godinu, tvrdi UN-ova izaslanica u ovoj zemlji Deborah Lyons.

    U svom obraćanju pred UN-ovim Vijećem sigurnosti, Lyons je govorila o širenju grupe ISIL u ratom uništenoj zemlji te je rekla da su teroristi prisutni širom Afganistana.

    “Grupa je nekada bila ograničena u svega nekoliko provincija, no sada je prisutna u gotovo svim. Također, sve je aktivnija”, kazala je Lyons govoreći o frakciji Khorasan u Afganistanu. Dodala je da je u ovoj godini ISIL izvršio 334 napada, mnogo više u odnosu na prošlogodišnjih 60.

    Njeno obraćanje je uslijedilo samo nekoliko sati nakon bombaškog napada u šiitskom naselju u Kabulu koji je izvršio ISIL. Poginula je jedna osoba, a ranjeno ih je šest.

    Otkako je Amerika povukla svoje snage iz Afganistana, talibani se muče da kontrolišu ISIL, tvrdi Lyons.

    Uprkos povećanju napada u proteklim mjesecima, Lyons je rekla da je ukupna sigurnosna situacija u Afganistanu ipak bolja od kraja rata koji je trajao dva desetljeća.

    Osim problema terorizma, Lyons je upozorila na dolazeću “humanitarnu katastrofu” koja prijeti Afganistanu, a jedan od razloga su i sankcije koje su paralizovale lokalni bankarski sistem. Također, nedostaje hrane, a i ekonomija slabi.