VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Ovo je tek početak”: Amerika ažurira popis sankcija za BiH – cilja se na korupciju

    “Ovo je tek početak”: Amerika ažurira popis sankcija za BiH – cilja se na korupciju

    Amerika je juče objavila nove sankcije kojima su, među ostalim, obuhvaćeni biznismeni s Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić te još sedam osoba.

    Novinar Al Jazeere Ivica Puljić je u gostovanju za ovaj medij iz Vašingtona govorio o sankcijama, ali je spomenuo i Bosnu i Hercegovinu.
    “Čini mi se da su Amerikanci krenulo odozdo umjesto odozgo. Da su primijenili taktiku da idu na ljude koji nisu toliko politički angažovani ili nisu na visokim političkim funkcijama , što ne znači da neće doći na red oni koji to jesu”, kazao je Puljić.
    Naglasio je da je to prvi potez američke administracije.

    “Danas je (juče, op.a.) ažurirala svoj popis sankcija za zapadni Balkan. Biće toga još mnogo. Vidio sam na stranici Ministarstva finansija da se ažurira i popis za Bosnu i Hercegovinu. Biće još dosta imena, ne samo pojedinaca već i raznih firmi. Očigledno se ide na ono što se i govorilo, na korupciju, na one koji su korumpirani. Treba očekivati ovih dana i pomno pratiti šta će se objavljivati na stranici Ministarstva finansija”, kazao je, između ostalog, Puljić.
    Dodao je da su to ozbiljne stvari, a da je ovo tek početak.

  • Ukrajinski ministar: Biće mnogo mrtvih ruskih vojnika

    Ukrajinski ministar: Biće mnogo mrtvih ruskih vojnika

    Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba izjavio je da bi mnogo ruskih vojnika poginulo ukoliko bi Rusija pokrenula invaziju na njegovu zemlju.

    “Oni (SAD i saveznici) mogu da udare na Rusiju ekonomski. Mi bismo se borili na zemlji. Žao mi je što ću ovo reći, ali bilo bi mnogo poginulih ruskih vojnika, nadamo se da predsjednik Putin to ne želi da se dogodi”, rekao je Kuleba za “Skaj njuz” tokom službene posjete Velikoj Britaniji.

    Šef ukrajinske diplomatije je naveo da radi sa saveznicima kao što su SAD i Velika Britanija o načinima da se odbije Kremlj, ali je stavio do znanja da je ukrajinska vojska spremna da brani zemlju.

    “Mi, zajedno sa partnerima, treba da napravimo situaciju takvom da cijena za Putina bude nepodnošljiva”, kazao je Kuleba.

  • Američki list Hill: Ovo je strategija kojom SAD mogu onemogućiti kineski napad na Tajvan

    Američki list Hill: Ovo je strategija kojom SAD mogu onemogućiti kineski napad na Tajvan

    David Ochmanek i Michael O'Hanlon su u autorskom tekstu za američki list The Hill predložili strategiju kojom bi Sjedinjene Američke Države spriječile Kinu da preuzme kontrolu nad Tajvanom.

    Za njih su nedavna saznanja da je Kina napravila makete američkih vojnih brodova, za koje pretpostavljaju da su u svrhu vojne obuke, podsjetnik na nužnost osnaživanja odvraćanja od mogućeg kineskog napada na Tajvan.

    Smatraju da bi ovaj napad bio velika invazija za Kinu koju bi mogla provesti. Istakli su da bi mogli zračno napasti tajvanske aerodrome, luke, protuzračnu odbranu, velike brodove, infrastrukturu za komunikaciju i komandno-kontrolne sisteme za projektile. Ocijenili su da bi potom uslijedila kopnena ofanziva u kojoj bi bile korištene amfibije.

    “Kopnena ofanziva bi bila praćena spuštanjem padobranaca i angažmanom transportnih helikoptera”, dodaju.

    Ochmanek i O'Hanlon nisu isključili mogućnost da Kina napadne američke snage i baze koje se nalaze na zapadnom Pacifiku. Ocijenili su da je izgledno da bi koristili i nosače aviona kako bi onesposobili američku vojsku da odbrani Tajvan.

    Podsjetili su da su vojne snage i vojne baze osjetljive na ovu vrstu napada, ali su kao dobru vijest su istakli da se ravnoteža snaga može preokrenuti u odnosu na najmnogoljudniju državu svijeta.

    SAD-u su preporučili da, umjesto što se oslanja na snage na zapadnom Pacifiku za koje su naveli da su laka meta, pronađe način kako da isporuči i rasporedi naoružanje s relativno sigurne lokacije. Uvjereni su da je to izvodivo, a da se pri tom Kini oteža. Mišljenja su da za to nisu potrebna toliko sofisticirana sredstva.

    “Kako je govorio bivši zamjenik ministra odbrane Robert Work, kada se osmišlja ovakav scenarij SAD-u je potrebno da potope ili onesposobe stotine kineskih brodova te da kineskoj vojsci onemoguće da bez poteškoća djeluju u tajvanskom zračnom prostoru”, ukazali su.

    Autori su pri stavu da sposobnost sprečavanja invazije odvraća i smanjuje mogućnost izbijanja rata. S obzirom na trenutni odnos snaga, sugerisali su američkom Ministarstvu odbrane da razmotri da godišnje, u narednih pet do deset godina, troši nekoliko milijardi dolara kako bi američka vojska imala:

    Veliki broj malih bespilotnih letjelica za čije polijetanje nisu potrebne piste, a koje se mogu lansirati sa mobilnih rampi i koje se mogu spustiti padobranom. Potcrtali su da bi dronovi algoritmima za automatsko prepoznavanje ciljeva mogli identificirati odgovarajuće mete;

    Nekoliko desetina podmornica potrebnih na zapadnom Pacifiku za lansiranje raketa, postavljanje morskih mina ili direktno napadanje brodova u blizini Tajvana;

    Dovoljno protubrodskih raketa kako bi zrakoplovstvo moglo intenzivno napadati kinesku flotu;

    Veću diverzificiranost satelitske flote, a kako bi se izbjegla ovisnost o velikim ranjivim pojedinačnim satelitima koji se koriste za izviđanje i komunikaciju.

    Naglasili su da je tajvanskim snagama najpotrebniji pametne mine, protubrodske rakete koje se mogu lansirati sa mobilnih rampi, visoko mobilni raketni sistemi kratkog dometa i dobri komunikacijski sistemi duž obale.

    Ponovili su da SAD treba sve učiniti kako bi Kini učinila nezamislivim da napadne Tajvan. David Ochmanek je međunarodni istraživač u domenu odbrane koji radi za think tank organizaciju Rand. Michael O'Hanlon je viši saradnik i direktor odjela za istraživanje vanjske politike pri think tank organizacije Brookings Institution, piše The Hill.

  • Saveznici u šoku, Bajden popustio pred Putinom: “Sasjeći to u korenu”

    Saveznici u šoku, Bajden popustio pred Putinom: “Sasjeći to u korenu”

    Američki predsednik Džo Bajden napravio je značajan diplomatski ustupak Moskvi s ciljem sprečavanja ruske invazije na Ukrajinu.

    Kako prenosi “Fajnenšel tajms”, time je signalizirao da želi sastanke NATO saveznika i Rusije kako bi razgovarali o pritužbama Vladimira Putina na taj transatlantski sigurnosni savez.

    Dan pošto je održao bilateralni sastanak s ruskim čelnikom putem videolinka, američki predsednik je rekao da se nada da će do petka najaviti razgovore na visokom nivou na kojima bi se “raspravljalo o budućnosti pitanja oko kojih je Rusija zabrinuta, a tiču se NATO”.

    Razgovori imaju za cilj da istraže “možemo li ili ne možemo nešto da učinimo kako bismo smanjili temperaturu duž istočne fronte”, dodao je Bajden.

    Američki predsednik je rekao da se nada da će među učesnicima biti ne samo Vašington i Moskva, već i “najmanje četiri glavna saveznika u NATO-u”. Međutim, odbio je da navede koje su to konkretne zemlje.

    Putin je u sredu ponovio kako strahuje da će Ukrajina ući u NATO, što će, kako je rekao, “nesumnjivo biti praćeno postavljanjem vojnih kontingenata, baza i oružja koje nam preti”.

    “Nadamo se da će naša zabrinutost ovaj puta biti uzeta u obzir”, naveo je ruski predsednik.

    Putin je rekao da je spominjanje invazije “provokacija”, ali nije eksplicitno isključio takvu vojnu aktivnost, istakavši da Rusija “ima pravo zaštititi svoju sigurnost na srednji i duži rok”.

    Jedan visoki zvaničnik NATO članice sa istoka rekao je za “Fajnenšel tajms” da se “ni pod kojim okolnostima ne sme dopustiti rasprava o garancijama u kontekstu evropske sigurnosti”. Svaki razgovor o kompromisu s Moskvom “mora se odmah saseći u korenu”, rekao je neimenovani visoki funkcioner i dodao da takav stav deli barem šest članica Evropske unije.

    Iako je visoki predstavnik Bajdenove administracije ranije u toku nedelje razgovore o “crvenim linijama” proglasio beskorisnima, Bajdenova administracija želi da sledi put kako bi odvratila Putina od invazije na Ukrajinu. Bajden je u sredu odbacio jednostranu upotrebu sile u sukobu s Rusijom i kazao da bi bilo “teških posledica” ako bi Putin pojačao sukob u Ukrajini.

  • Blinken se oglasio nakon sankcija: Prioritet je suzbiti korupciju

    Blinken se oglasio nakon sankcija: Prioritet je suzbiti korupciju

    Američki državni sekretar Antony Blinken oglasio se nakon što je Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država ranije danas izreklo sankcije pojedincima i kompanijama iz Srbije, Kosova, Hrvatske i Bugarske.

    “SAD su izrekle sankcije za 16 osoba i 24 organizacije koje su povezane s međunarodnim kriminalnim aktivnostima u Evropi i zapadnoj hemisferi. Prioritet za nacionalnu sigurnost je suzbiti korupciju, a koja je u prilog međunarodnom organizovanom kriminalu”, poručio je Blinken.

    Podsjećamo, među sankcionisanima su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić za koje srbijanski mediji navode da su biznismeni bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) Aleksandra Vučića.
    Iz Ministarstva finansija SAD-a (US Department of the Treasury), koje je izreklo sankcije, su saopštili da je riječ o osobama i kompanijama zbog organizovanog kriminala i korupcije kojima se urušava vladavina prava.


    Već nekoliko mjeseci američka administracija najavljuje sankcionisanje pojedinaca i organizacija na Zapadnom Balkanu. Očekuje se da će uskoro biti sankcionisani individue i kolektivi iz Bosne i Hercegovine.

  • Putin: Širenje NATO na istok nije prihvatljivo za Rusiju

    Putin: Širenje NATO na istok nije prihvatljivo za Rusiju

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin ocijenio je da je širenje NATO na istok, što uključuje i Ukrajinu u Alijansi, vrlo osetljivo pitanje za rusku bezbjednost.

    “Razgovarao sam u utorak sa Bajdenom o regionalnim problemima, pričali smo i o konfliktu na jugoistoku Ukrajine i još jednoj situaciji, povezanoj sa ovom, koja je vrlo osetljiva za nas, a to je ekspanzija NATO na istok, uključujući i Ukrajinu”, rekao je Putin, preneo je TAS S.

    Ovo je, za Putina, jedno od ključnih pitanja za rusku bezbjednost, gledano i na duže staze.

    “Razgovarali smo na tu temu neumorno. Javno, upozoravamo naše partnere da to nije prihvatljivo za nas. Naravno, svaka zemlja ima pravo da izabere koji joj je najbolji način da osigura svoju bezbjednost, ali to mora biti učinjeno na način koji ne krši interese druge zemlje”, dodao je predsjednik Rusije.

    Rusija će predati SAD prijedloge o bezbjednosnim pitanjima
    Moskva će za nekoliko dana izraditi svoje prijedloge o bezbjednosnim pitanjima, a zatim ih predati SAD, rekao je danas ruski predsjednik Vladimir Putin.

    Putin je saopštio da se u video razgovoru juče sa američkim predsjednikom Džozefom Bajdenom dotakao bezbjednosnih pitanja.

    ”To je tema za drugi razgovor. Dogovorili smo se da nastavimo ovu diskusiju i da ćemo to uraditi na sadržajan način, razmijenićemo svoja razmišljanja o tome u budućnosti“, rekao je Putin na konferenciji za novinare, prenosi TAS S.

    On je precizirao da će Rusija pripremiti svoje predloge u roku od nekoliko dana, a da će ih za nedjelju dana predati američkoj strani na razmatranje.

    “Dogovorili smo se da će se formirati odgovarajuće tijelo koje će se ovim baviti profesionalno“, rekao je ruski predsjednik.

  • Bajden: Slanje trupa u Ukrajinu “nije na stolu”

    Bajden: Slanje trupa u Ukrajinu “nije na stolu”

    Američki predsjednik DŽozef Bajden izjavio je danas da slanje američkih trupa u Ukrajini da bi se spriječila potencijalna invazija iz Rusije “nije na stolu” i da se nada da će uskoro moći da objavi dogovor o sastancima sa Rusijom i članicama NATO saveza.

    Bajden je rekao novinarima u Bijeloj kući da je jasno stavio do znanja ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu u razgovoru putem video-veze da će biti velikih ekonomskih posljedica ukoliko Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu i da je uvjeren da je Putin shvatio poruku.

    Bajden je dodao da se nada da će do kraja dana uslijediti objava o sastancima na visokom nivou između Rusije i najmanje četiri velike članice NATO-a.

    On je rekao da SAD imaju moralnu i pravnu obavezu da brane saveznike iz Alijanse ukoliko su napadnute, ali da se ta obaveza ne proteže na Ukrajinu.

    “To nije na stolu”, rekao je Bajden kada mu je postavljeno pitanje da li će američke trupe intervenisati da bi zaustavile invaziju Rusije na Ukrajinu.

  • Bajden uveo prve sankcije za korupciju na zapadnom Balkanu

    Bajden uveo prve sankcije za korupciju na zapadnom Balkanu

    Kancelarija za kontrolu imovine stranaca pri Ministarstvu finansija SAD je na preporuku Stejt departmenta uvela sankcije za više lica srpske nacionalnosti, a koji žive na teritoriji Kosova i Metohije.

    Jedno od lica, Zvonko Veselinović, je u medijima u Srbiji dovođen u vezu s sumnjivim privatizacijama na teritoriji Srbije, a sankcionisane su i neke firme u Srbiji čiji je on navodni vlasnik.

    Administracija Džoa Bajdena, američkog predsjednika je nedavno najavila da će pooštriti sankcije kad je u pitanju korupcija na globalnom nivou. Magnitske sankcije, koje su primijenjene u ovom slučaju, predstavljaju grupu sankcija koje se odnose na korupciju i pranje novca.

    Entoni Blinken, državni američki sekretar, rekao je da su sankcije uvedene u skladu sa ciljevima ovonedjeljnog Samita za demokratiju, a osim na zapadnom Balkanu sankcije su uvedene i pojedincima iz Ekvadora.

    On je pojasnio da Sjedinjene Države uvode sankcije za 16 pojedinaca i 24 entiteta iz nekoliko zemalja Evrope i zapadne hemisfere.

    Najviše imena na listi koju je objavila Kancelarija za kontrolu imovine stranaca pri Ministarstvu finansija SAD su sa zapadnog Balkana, odnosno s teritorije Kosova i Metohije, a dva najpoznatija imena su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić.

    “Nastavićemo da koristimo sva raspoloživa sredstva da razbijemo veze između kriminalnih aktivnosti i korupcije. Današnje akcije, sa odeljenjem Ministarstva finansija za korumpirane aktere povezane sa transnacionalnim kriminalnim organizacijama u El Salvadoru, na Kosovu i u Srbiji, dio su naših napora cijele vlade da prekinemo ove veze i unapredimo odgovornost za korumpirane aktere”, rekao je Blinken, a saopšteno je iz Stejt departmenta.

  • Kupuju avione F-35 i PVO “patriot” za preko 8 milijardi švajcarskih franaka

    Kupuju avione F-35 i PVO “patriot” za preko 8 milijardi švajcarskih franaka

    Još jedna zemlja odlučila se da nabavi američke borbene avione i PVO sistem.

    Naime, savezna kancelarija za odbrambene nabavke Švajcarske – Armasuisse, saopštila je 26. novembra da su sa vladom SAD dogovoreni uslovi nabavke borbenih aviona F-35A kao i sistema PVO velikog dometa tipa Patriot, prenosi portal Tangosiks.

    Kako se navodi, uz pretpostavljeni kurs od 0,95 švajcarskih franaka za jedan US dolar, garantni krediti iznose 6,035 milijardi za avione i 1,987 milijardi za sistem PVO. Navedeni iznos je manji od troškova koji su bili predviđeni, jer, kako se još navodi, planska odluka za nabavku borbenih aviona, koju su odobrili švajcarski glasači, dozvoljava finansijski trošak od 6,3 milijarde švajcarskih franaka, uzimajući u obzir prognoze inflacije do 2031. godine i predviđena plaćanja.

    Podseća se da je Savezno veće 30. juna ove godine odlučilo da nabavi 36 borbenih aviona F-35A od kompanije Lockheed Martin i pet vatrenih jedinica (reč je najverovatnije o baterijama, prim. autora) sistema PVO Patriot od kompanije Raytheon.

    Sada sledi zahtev veća Parlamentu za odobrenje garantnih kredita u depeši oružanih snaga za 2022. godinu. Od donošenja odluke za pomenute nabavke, sa vladom SAD su finalizovani ugovori, Pisma o ponudi i prihvatanju (tzv. LOA – letters of offer and acceptance) je za sada potpisala američka strana, a kada ih bude potpisala i Švajcarska, ugovori stupaju na snagu.

    Dana 27. septembra 2020. švajcarski glasači su odobrili budžet od 6 milijardi švajcarskih franaka u planskoj odluci. Ovaj iznos zasniva se na nacionalnom indeksu potrošačkih cena od januara 2018. godine. Na osnovu trenutnih prognoza inflacije do 2031. godine i predviđenih plaćanja, maksimalni finansijski trošak je 6,3 milijardi švajcarskih franaka. Predviđeni finansijski troškovi će međutim biti manji, proračuni trenutno pokazuju da će za 36 borbenih aviona F-35A biti potreban garantni kredit od 6,035 milijardi švajcarskih franaka što će pokriti sledeće:

    – 3,828 milijardi švajcarskih franaka za 36 aviona F-35A
    – 1,927 milijardi švajcarskih franaka za logistički paket, uključujući zemaljsku opremu i matrerijal, rezervne delove, dokumentaciju, obuku i tehničku podršku proizvođača tokom uvođenja u naoružanje
    – 107 miliona švajcarskih franaka za naoružanje (navedeno je municiju)
    – 86 miliona švajcarskih franaka za obuku, planiranje misije i opitne sisteme
    – 82 miliona švajcarskih franaka za pokrivanje potencijalnih tehničkih rizika, F-35A se kupuju u istoj konfiguraciji koju koriste i druge države, a proizvođač će proizvoditi avion primenjujući iste standarde i procedure koje se koriste na preko 3.000 aviona. To znači da se očekuje da će premija rizika biti niska u poređenju sa drugim projektima nabavke.
    – 5 miliona švajcarskih franaka za pretpostavljeni nivo inflacije. Niska vrednost se takođe može koristiti za inflaciju, jer inflacija utiče samo na onaj deo transakcije koji uključuje direktne nabavke u Švajcarskoj, odnosno u kompaniji RUAG.

    Vlada SAD je takođe dostavila ugovore za sistem PVO velikog dometa Patriot, koji podleže istim uslovima kao borbeni avioni F-35A, rizici su uporedivi sa onima kod nabavke aviona, a trenutno se očekuje da će nabavka Patriota koštati 1,987 milijardi švajcarskih franaka, prenosi portal.

    U okviru ove dve nabavke postoje i ofset transakcije vredna 4,2 milijarde švajcarskih franaka. Proizvođač aviona je ugovorio ofset transakcije u vrednosti od 2,9 milijardi švajcarskih franaka, oko milijardu će biti direktan ofset, odnosno naružbine stranog proizvođača sa švajcarskim kompanijama u vezi sa nabavkom aviona. Pored toga, proizvođač sistema PVO saglasio se sa ofsetom od 1,3 milijarde švajcarskih franaka, uključujući 260 miliona švajcarskih franaka u direktnim ofset poslovima. Ofset obaveze moraju biti ispunjene najkasnije 4 godine nakon isporuke. Ni kod jednog od ofset poslova neće dolaziti do kompenzacija u vezi sa porezom na dodatnu vrednost, dodatnim rizikom ili direktnim ugovorima Savezne vlade sa švajcarskim kompanijama.

  • EU spremila odgovor

    EU spremila odgovor

    Evropska komisija predložila je danas novi instrument za suzbijanje ekonomskih pritisaka od strane trećih zemalja na zemlje članice i EU u cjelini.

    U Briselu navode da je cilj ovog instrumenta da se, u vremenu “rastućih geopolitičkih tenzija” i “korišćenja trgovine kao oružja”, treće države odvrate od ograničavanja ili pretnje ograničavanjem trgovine ili investicija kako bi se došlo do promene politike u EU u oblastima kao što su klimatske promene, oporezivanje ili bezbednost hrane.

    “Cilj je da se očuva legitimno pravo EU i država članica da donose političke izbore i odluke i spreči ozbiljno mešanje u suverenitet EU ili njenih država članica”, navodi se u saopštenju Komisije.

    Instrument je osmišljen tako da deeskalira i izazove prekid mera prinude kroz dijalog, kao prvi korak, dok bi se druge kontramere EU preduzimale samo kao “poslednje sredstvo” za rešavanje ekonomskog zastrašivanja.

    U EK dodaju se da će se instrument koristiti u slučajevima kada treće zemlje koriste eksplicitnu prinudu i instrumente trgovinske odbrane protiv EU, selektivne granične provere ili provere bezbednosti hrane za robu iz EU ili bojkot te robe.

    “EU će se direktno angažovati sa dotičnom zemljom kako bi zaustavila ekonomsko zastrašivanje. Ako ono ne prestane odmah, novi instrument će omogućiti EU da reaguje brzo i efikasno, pružajući prilagođen i proporcionalan odgovor od nametanja carina i ograničenja uvoza iz dotične zemlje, do ograničenja usluga ili ulaganja ili koraka za ograničavanje pristupa zemlje unutrašnjem tržištu EU”, zaključuju u Komisiji.

    Da bi novi instrument stupio na snagu mora da ga odobre Evropski parlement i Savet EU.