Sve sociološke organizacije koje se bave istraživanjem javnog mnjenja pokazuju nezabilježen porast podrške ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu, vladi zemlje i specijalnoj operaciji za zaštitu Donbasa, saopštio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
“To je činjenica, podrška se osjeća, nivo podrške raste. Da, to su naše realnosti i to su realnosti koje pokazuju da se predsjednik oslanja na apsolutnu podršku ruskog stanovništva”, rekao je Peskov, prenose Izvestija.
Ukrajina je obećala da će preduzeti oštre mjere protiv kriminalaca odgovornih za mučenje ruskih vojnika, rekao je glavni ruski pregovarač, pomoćnik predsjednika Vladimir Medinski poslije rusko-ukrajinskih razgovora u Istanbulu.
“U ovom trenutku mogu da kažem da smo uložili protest zbog video-snimaka mučenja ruskih vojnika. Ukrajinska strana je prihvatila ovaj protest”, rekao je Medinski.
On je dodao da je ukrajinska strana obećala da će preduzeti najoštrije mjere protiv onih koji su počinili ove ratne zločine, ako ih oni prvi uhvate.
“Ako ih uhvate naše snage ostalo možete pretpostaviti”, rekao je Medinski.
On je dodao da je ruska strana iznijela svoje stavove. “Ne želim da požurujem stvari. Za sat-dva, a možda i tri bićemo spremni da vam nešto kažemo”, dodao je Medinski, ne iznoseći detalje.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je Rusija ispunila ključne ciljeve prve faze specijalne vojne operacije u Ukrajini.
“Borbeni potencijal ukrajinskih oružanih snaga značajno je smanjen i sada ruske snage mogu da se fokusiraju na postizanje glavnog cilja – oslobođenje Donbasa”,rekao je Šojgu, prenosi “Sputnjik”.
Šojgu je naglasio da su ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana praktično eliminisane i da je njena mornarica prestala da postoji.
“Ruske oružane snage će nastaviti specijalnu vojnu operaciju dok se ne ostvare postavljeni ciljevi”, rekao je Šojgu.
Ruski predsjednik Vladimir Putin naredio je pokretanje specijalne vojne operacije 24. februara u Ukrajini na zahtjev lidera republika Lugansk i Donjeck.
Evropska unija odbila je danas da plaća gas u rubljama, saopšteno je iz Evropske komisije.
Prethodno je objavljena juče slična odluka od strane zemalja G7, podseća Raša tudej.
Grupa sedam najvećih privreda Evrope kolektivno je odbila da plaća za uvoz gasa iz Rusije u Rubljama, prema rečima nemačkog ministra energetike Roberta Habeka. “Plažanje u rubljama nije prihvatljivo”, rekao je nemački ministar dodavši da će se od kompanija tražiti da se “ne povinuju” zahtevu ruskog predsednika Vladimira Putina iznetom prošle nedelje.
Evropski ekonomski blok smatra promenu uslova plaćanja kršenjem ugovora.
Putin je juče naredio vladi, centralnoj banci i Gasprombanci da razviju neophodne metode za prebacivanje svih plaćanja za ruski gas od strane “neprijateljskih zemalja” na rublje a rok za to je 31. mart.
U svetu postoji više od 300 civilnih i vojnih bioloških laboratorija koje finansiraju SAD, izjavila direktorka Federalne službe za fitosanitarni nadzor.
Ana Popova je na godišnjem ruskom Kongresu o infektivnim bolestima rekla da postoje oblasti u kojima je velika koncentracija američkih laboratorija, i vojnih i civilnih, prenosi Sputnjik.
“Kada se pripremao slajd bilo ih je više od 200, danas ih je više od 300“, tvrdi Popova.
Ukrajina je, kao posledicu ratnog sukoba sa Rusijom koji traje već duže od mesec dana, pretrpela jednokratni gubitak od čak 564,9 milijardi dolara.
Prva potpredsednica ukrajinske vlade i ministarka ekonomije Julija Sviridenko dala je i detaljnu strukturu gubitaka, prenosi RBC.
Prema njenim rečima, a kako prenose ukrajinski mediji, trenutno gubici Ukrajine izgledaju ovako:
119 milijardi dolara – gubitak infrastrukture (uništeno i oštećeno skoro 8.000 km puteva, desetine železničkih stanica, aerodromi)
112 milijardi dolara je gubitak BDP-a u 2022. godini
90,5 milijardi dolara – gubitak civilnog stanovništva (10 miliona kvadratnih metara stanova, 200.000 automobila, snabdevanje hranom za 5 miliona ljudi)
80 milijardi dolara – gubici preduzeća i organizacija
54 milijarde dolara – gubitak direktnih investicija u ukrajinsku ekonomiju
48 milijardi dolara – gubici državnog budžeta
“Svakog dana se cifre menjaju i, nažalost, rastu. Zato će Ukrajina, uprkos svim preprekama, tražiti odštetu od agresora. I sudskim odlukama i prenosom zamrznute imovine Rusiji”, rekla je Sviridenko.
Dejli mejl piše da je Hanter Bajden odigrao ključnu ulogu da kompanija “Metabiota” dobije mogućnost da sprovodi istraživanje smrtonosnih patogena blizu Rusije.
Britanski list je, kako prenose Novosti, objavio prepisku koja je procurila iz već zaboravljenog i oštećenog, laptopa sina američkog predsednika.”Tvrdnja Moskve da je sin predsednika SAD Hanter Bajden pomogao u finansiranju vojnog istraživanja opasnih patogena u biolaboratorijama u Ukrajini je tačna”, konstatujuje se u tekstu, samo nekoliko dana nakon što je isti medij izvestio da je Rusija pojačala svoju “divlju propagandnu kampanju” iznošenjem tvrdnji o biološkom oružju.
Ovaj medij je prošle nedelje, komentarišući tvrdnje komandanta ruskih nuklearnih, bioloških i hemijskih zaštitnih snaga da postoji “šema interakcije između američkih vladinih agencija i ukrajinskih bioloških objekata”, tvrdio da su u pitanju – izmišljotine.
Do obrta u tretiranju američkih biolaboratorija u britanskoj štampi došlo je pošto su redakciji, kako se navodi, dostavljena dva obimna mejla “iz napuštenog kompjutera”, koji svedoče kako je investicioni fond “Rozmon Seneka”, koji vodi Hanter Bajden, prikupljao pare za finansiranje “Metabiote” kao izvođača radova za Ministarstvo odbrane SAD.
“Sin predsednika Džoa Bajdena i njegovi partneri iz ‘Rosemont Seneke’ uložili su i 500.000 dolara u ‘Metabiotu’ – pokazuju dokumenti.
Iz mejla, u kome je memorandum iz aprila 2014. vidi se da su Hanter Bajden i izvršni direktor ‘Metabiote Meri Gutijeri razgovarali o tome ‘kako potencijalno mogu da iskoriste zajednički tim, mreže i koncepte da bi potvrdili kulturnu i ekonomsku nezavisnost Ukrajine od Rusije i integraciju u zapadno društvo’.”
Kina je uvela najveći karantin na teritoriji jednog grada otkako je počela pandemija virusa korona prije više od dvije godine.
Šangaj će biti zatvoren u dvije faze tokom devet dana, a nadležni će istovremeno da testiraju građane.
Ovaj grad, važno finansijsko središte, skoro mjesec dana se bori protiv novog talasa virusa korona, iako broj slučajeva nije visok prema nekim međunarodnim standardima.
Vlast se do sada opirala zatvaranju grada koji ima oko 25 miliona stanovnika kako bi izbjegla destabilizaciju privrede.
Ali nakon što je u Šangaju, 27. marta, zabilježen najveći dnevni broj zaraženih još od prvih dana pandemije, nadležni su posustali.
Lokdaun će se odvijati u dvije faze – istočna strana grada biće zatvorena od 28. marta do 1. aprila, a zapadna od 1. do 5. aprila, piše BBC na srpskom.
Javni prevoz je obustavljen, a firme i fabrike moraju da prekinu rad ili da posao obavljaju od kuće, saopštili su nadležni.
Gradska vlast objavila je uputstva na ViČet (WeChat) nalogu, tražeći od stanovnika da “podrže, razumiju i sarađuju u naporima grada da spriječi i kontroliše epidemiju”.
Prethodno su u Kini cijele provincije bile u karantinu, iako su ljudi često mogli da putuju unutar tih oblasti.
Ali Šangaj je zbog velike gustine naseljenosti najveći pojedinačni grad koji je do sada bio u lokdaunu.
To je trgovačka prijestonica Kine i prema nekim proračunima najveći grad u zemlji.
Sada je, međutim, jedna od najteže pogođenih oblasti virusom korona, a Kina se bori da obuzda novi talas soja omikron koji dovodi do naglog porasta novih slučajeva.
Zvaničnici su do sada govorili da ne smije biti zatvaranja u istočnoj kineskoj luci i finansijskom centru za dobrobit ekonomije.
Postepeno sprovođenje lokdauna znači da će polovina grada istovremeno i dalje funkcionisati.
Milioni stanovnika u drugim kineskim gradovima doživjeli su isto iskustvo, često nakon relativno malog broja slučajeva virusa korona.
U gradu koji je na koljenima već dvije nedjelje, gdje u nekim dijelovima nema žive duše, ulice su odjednom bile prepune paničnih kupaca.
“Izašao sam napolje prije početka karantina i vidio redove koji se protežu ispred vrata prodavnica zato što su ljudi pravili zalihe”, ispričao je novinar iz Šangaja.
Nova stanica metroa, otvorena prije samo nekoliko mjeseci, u ponedjeljak je zatvorena, javni prevoz obustavljen, a svi stanovnici će biti testirani.
Vuhan je bio u karantinu još na početku pandemije, prije Božića grad Sijan, a sada je u lokdaunu kineska trgovinska i finansijska prijestonica.
Prije samo nekoliko dana zvaničnici su rekli da je Šangaj prevelik i previše važan da bi bio u karantinu.
Sada se mnogi stanovnici Šangaja pitaju da li će devet dana biti dovoljno.
Izazovi kineske “nulte kovid” politike
Nedavni rast broja zaraženih u Kini, iako mali u poređenju sa nekim zemljama, predstavlja značajan izazov za kinesku “nulti kovid” strategiju, koja podrazumijeva uvođenje karantina i agresivna ograničenja da bi se obuzdalo bilo koje žarište virusa korona.
Ova politika izdvaja Kinu od većine drugih zemalja koje pokušavaju da žive sa virusom.
Ali lako prenosivi omikron soj koji izaziva blaže simptome doveo je do preispitivanja ove strategije i njene održivosti na duge straze.
Neki stanovnici Šangaja žalili su se na naizgled beskonačne cikluse testiranja, sugerišući da je cijena politike “nultog kovida” postala previsoka.
Kineska nacionalna zdravstvena komisija prijavila je u nedjelju više od 4.500 novih slučajeva zaraze u ovom gradu.
Više desetina ljudi je povrijeđeno u lančanom sudaru u kojem je učestvovalo više od 40 vozila na auto-putu u američkoj državi Pensilvanija, saopštile su danas Službe za vanredne situacije oblasti Šajlkil.
Lokalni zvaničnik DŽon Blikli izrazio je uvjerenje da je jak udar vjetra i visok snijeg moguć uzrok slabije vidljivosti što je doprinijelo nesreći.
Prema njegovim riječima, četrdesetak vozila, uključujući velike kamione učestvovalo je u sudaru.
On je istakao da smrtni slučajevi nisu registrovani, ali da je osoblje hitnih službi u bolnice prebacilo dvadesetak povrijeđenih.
Blikli navodi da su se zapalila tri kamiona sa nepoznazim teretom i da su požari, uglavnom lokalizovani.
Policijski zvaničnik Dejvid Biom iznio je pretpostavku da je oko 50 do 60 vozila učestvovalo u nesreći, uključujući kamione i manja putnička vozila.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je države Zapada da hitno pooštre sankcije Rusiji, i uvedu embargo na naftu, kako bi spriječile Moskvu da eskalira svoju vojnu operaciju protiv njegove zemlje.
U svom video-obraćanju Ukrajincima noćas, vidno iznervirani Zelenski je izjavio da je Zapad prošle godine pogrešno proračunao, kada je odložio sankcije kao i da je zatim uslijedila ruska invazija, prenosi Rojters.
“Rat punog obima je počeo. Sada ima mnogo nagovještaja i upozorenja da će navodno oštrije sankcije, poput embarga na isporuku ruske nafte Evropi, biti uvedene ako Rusija upotrijebi hemijsko oružje”, rekao je Zelenski povremeno udarajući rukama o sto.
“Jednostavno nema riječi… Mi, koji smo živi, moramo da čekamo. Zar sve što je ruska vojska uradila do danas ne zaslužuje embargo na naftu? Zar fosforne bombe nisu opravdanje za to? Granatirano postrojenje za proizvodnju hemikalija ili granatirana nuklearna elektrana to ne zahtijevaju”, naglasio je ukrajinski predsjednik.
Zelenski je poručio da sankcije moraju biti “efikasne i ozbiljne” s obzirom na dosadašnje postupke Rusije.
“Ako su paketi sankcija slabi ili ne funkcionišu dovoljno snažno, ako se mogu zaobići, to stvara opasnu iluziju za rusko rukovodstvo, da će im biti dozvoljeno da nastave da rade ono što sada rade”, rekao je ukrajinski lider i naglasio da njegov narod to plaća svojim životima.
Invazija Rusije na Ukrajinu, koja traje duže od mjesec dana, najveći evropski sukob od Drugog svjetskog rata, dovela je do toga da više od 3,8 miliona Ukrajinaca pobjegne u inostranstvo, prouzrokovala je hiljade mrtvih ili ranjenih i izolovala rusku ekonomiju.
SAD su već uvele embargo na isporuke ruske nafte, ali Evropa, daleko više zavisna od ruske energije, je u tom smislu neodlučna.
Iz Njemačke, najveće evropske ekonomije, poručuju da bi uvođenje takvog embarga izazvalo recesiju i masovnu nezaposlenost, navodi Rojters.