Rusija i Ukrajina će nastaviti svoje mirovne pregovore putem video-veze 1. aprila, saopštio je visoki ukrajinski zvaničnik David Arahamija, nakon što je njihova posljednja runda završena u Turskoj.
Arahamija je rekao u srijedu tokom video-obraćanja, da je Kijev predložio i da se organizuje sastanak predsjednika dvije zemlje, ali da je Rusija odgovorila da je potrebno više uraditi na nacrtu sporazuma, prenosi Rojters.
Njemačka vlada saopštila je danas da je od Rusije dobila uvjeravanja da evropske kompanije neće Moskvi morati da plaćaju isporuke gasa u rubljama, javlja DW.
Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je u telefonskom razgovoru njemačkom kancelaru Olafu Šolcu da evropske kompanije mogu da nastave da gas plaćaju u evrima i dolarima, saopšteno je iz Šolcovog kabineta, kako je prenio DW.
Rojters javlja, pozivajući se na portparola njemačke vlade, da je Šolc poslije razgovora s Putinom izjavio da će Njemačka nastaviti da plaća ruski gas u evrima ili dolarima, kao i da je Putin prenio kancelaru Šolcu da se ništa neće promijeniti za evropske partnere uprkos planu da se plaća u rubljama.
DW prenosi i saopštenje Kremlja poslije razgovora dvojice lidera u kojem se navodi da su se Šolc i Putin složili da eksperti dvije države nastave dalje diskusije o ovom pitanju.
TAS S prenosi da je portparol njemačke Vlade Štefen Hebeštrajt poslije razgovora dvojice lidera saopštio da se Rusija slaže da joj evropski partneri gas plaćaju u evrima preko Gasprom banke, koja će ta plaćanja konvertovati u rublje.
Hebeštrajt je saopštio da je Putin Šolcu prenio da će Rusija prihvatati plaćanja iskljkučivo u evrima i da će, kao što je to i ranije bio slučaj, ta plaćanja biti transferisana na Gasprom banku.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je danas novinarima da plaćanja u rubljama svakako neće stupiti na snagu počev od sutra, 31. marta, navodi TAS S.
”Plaćanja i isporuke su dugačak proces.To ne znači da sve ono što će biti isporučeno sutra treba da do večeri bude plaćeno (u rubljama)””, naveo je Peskov, kako prenosi ruska agencija.
Guteres je pomenuo sukobe u Jemenu, Siriji, Mjanmaru, Sudanu, Haitiju, kao i aktuelni rat u Ukrajini, prenio je AP.
Guteres je na jučerašnjem sastanku Komisije UN za izgradnju mira rekao da je prošle godine 84 miliona ljudi bilo primorano da napusti svoje domove zbog sukoba, nasilja i kršenja ljudskih prava.
UN, prema riječima generalnog sekretara, procjenjuju da će ove godine za najmanje 274 miliona ljudi biti neophodna humanitarna pomoć, što predstavlja povećanje od 17 odsto u odnosu na 2021.
Evropska komisija sprema nove sankcije Kremlju zbog ruske invazije na Ukrajinu, rekli su Rojtersu izvori iz EU.
Obim novih mera zavisi od stava Moskve o plaćanju gasa u rubljama.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da želi da “neprijateljske” zemlje, uključujući zemlje EU, plaćaju svoje račune za gas u rubljama, što su zapadne zemlje odbile.
Novi paket sankcija EU mogao bi da bude spreman već sledeće nedelje, rekla su dva izvora.
Izvršna komisija se konsultuje sa vladama EU u vezi sa “paketom usaglašenosti”, rekli su oni. Ovo bi primenilo ono što su se evropski lideri složili na prošlonedeljnom samitu o tome da se osigura da se postojeće sankcije ne zaobiđu, posebno one protiv pojedinaca sa crne liste.
Zvaničnici su u više navrata govorili da se sankcije protiv oligarha mogu zaobići korišćenjem članova porodice, kriptovaluta, trustova i fiktivnih kompanija u ofšor jurisdikcijama.
Ostale sankcije koje je uvela EU je teže, ako ne i nemoguće, izbeći. To uključuje zamrzavanje imovine ruske centralne banke u EU, isključivanje ruskih banaka iz SVIFT bankarskog sistema i zabranu kompanijama iz EU da izvoze visokotehnološke proizvode u Rusiju.
Ono što će na kraju biti predloženo je još uvek u diskusiji, ali izvori kažu da bi novom paketu mogle biti dodate daleko strože sankcije ako Putin bude insistirao na plaćanju u rubljama za isporuke gasa. Zemlje EU sada uvoze 40 odsto svog gasa iz Rusije.
Jedan od izvora u EU rekao je da bi moguća reakcija EU zavisiti od vremena i detalja koje je Moskva odredila za plaćanje gasa.
Izvor iz EU rekao je da ako Putin bude veran svojim rečima o plaćanju u rubljama, to bi moglo dovesti do toga da Rusija efektivno uvede zabranu sopstvenog izvoza prirodnog gasa.
EU se do sada uzdržavala od zabrane bilo kakvog uvoza goriva iz Rusije iz fosilnih goriva zbog toga što se države članice u velikoj meri oslanjaju na njih.
Samo je zabrana uglja bila privremeno uključena na listu mogućih sankcija ranije ove godine, ali nikada nije uvrštena u sankcije jer ju je Nemačka ukinula, rekli su Rojtersu prošle sedmice izvori iz EU.
Britanski premijer Boris Džonson (Johnson) izjavio je da “nije cilj britanske vlade” smijeniti ruskog predsjednika Vladimira Putina sa vlasti.
Džonson je također rekao da sankcije Rusiji treba da budu intenzivirane sve dok posljednja ruska čizma ne napusti Ukrajinu.
Upitan da li ovo uključuje Krim, Džonson je izjavio:
Predsjednik Južne Osetije Anatolij Bibilov izjavio je da republika namjerava da preduzme pravne korake za pokretanje procesa pridruživanja Rusiji.
Bibilovljevu izjavu citirala je pres služba stranke Jedinstvena Rusija u saopštenju objavljenom u srijedu.
“Vjerujem da je ujedinjenje sa Rusijom naš strateški cilj. Naš put. Aspiracije naroda. I mi ćemo ići tim putem. Preduzećemo odgovarajuće pravne korake u bliskoj budućnosti. Republika Južna Osetija će biti dio njene istorijske domovine – Rusije”, navodi se u saopštenju.
Osetski narod je, smatra Bibilov, podijeljen, a njegov istorijski i strateški cilj je “ujedinjenje u okviru jedne države”.
“Ta država je Ruska Federacija”, naglasio je Bibilov.
“Naši ljudi su više puta postavljali ovaj cilj, imali smo priliku da svoj vjekovni san ostvarimo 2014. godine, kada se Krim vratio u rodnu luku. Tada smo propustili priliku, ali ne možemo dozvoliti da se to ponovi”, rekao je on.
Ruski predsjednik Vladimir Putin i njemački kancelar razgovarali su danas telefonom i razmijenili mišljenja o posljednjem krugu pregovora Rusije i Ukrajine koji su održani u Istanbulu, saopštio je Kremlj.
U saopštenju se navodi da su se Putin i Šolc dotakli pitanja bezbjedne evakuacije civila iz područja sukoba, prije svega iz Mariupolja.
Iz pres-službe Kremlja ističu da je Putin govorio o odluci da Rusija svoj gas naplaćuje isključivo u rubljama.
Kremlj je napomenuo da se promjena procedure plaćanja uvodi zbog činjenice da su članice EU, suprotno međunarodnom pravu, zamrznule devizne rezerve Banke Rusije, javio je TASS.
Osim toga, Putin i Šolc saglasili su se da će o promjeni načina plaćanja ruskog gasa razgovarati stručnjaci dvije zemlje.
“Naglašeno je da odluka ne bi trebala da vodi ka pogoršanju ugovornih uslova za evropske kompanije koje uvoze ruski gas”, navodi se u saopštenju.
Nepoznata osoba porijeklom iz Slovačke otela je putnički avion u Italiji i poletjela ka Francuskoj.
Slovak je uspio je da otme avion u Italiji, uđe u francuski zračni prostor i preleti nekoliko oblasti koje su zabranjene za letenje, uključujući pomorsku bazu Tulon u kojoj se nalaze francuske nuklearne podmornice.
Također, nadletio je aerodrom u Nici Azurna obala, zbog čega su vlasti bile primorane da zatvori zračni prostor iznad Nice na 30 minuta.
Poslije nekog vremena, ukradeni avion je sletio na aerodrom. Po slijetanju na aerodrom muškarac je priveden u policiju i tom prilikom je službenicima predao pismo na engleskom jeziku čiji sadržaj nije poznat javnosti.
Nepoznati muškarac nije pružao otpor prilikom hapšenja i kod sebe nije imao dokumenta.
Mnogima je privukla pažnju činjenica da Slovak na sebi nije imao cipele, već je sve vreme bio u čarapama. Njemu je u međuvremenu određen pritvor.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je telefonom razgovor sa američkim kolegom Džozefom Bajdenom o novim sankcijama Rusiji.
“Upravo sam završio polučasovni razgovor sa predsjednikom SAD. Zajednički smo procijenili situaciju na ratištu i za pregovaračkim stolom. Razgovarali smo o novom paketu sankcija i o pooštravanju postojećih kaznenih mjera”, naveo je Zelenski na Twitteru.
On je dodao da su razgovarali i o podršci u odbrani Ukrajine, kao i o makro-finansijskoj i humanitarnoj pomoći.
Ruske oružane snage se pregrupišu kako bi udvostručile napore u prioritetnim oblastima i fokusirale se na završetak operacije oslobađanja Donbasa, izjavio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.
“Svrha pregrupisavanja ruskih oružanih snaga je da se udvostruče napori u prioritetnim oblastima i prvenstveno da se završi operacija potpunog oslobađanja Donbasa,” poručio je Konašenkov, prenosi agencija TAS S.