VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Devet država EU potpuno ukinulo kovid kontrole za ulazak

    Devet članica EU i Šengena u potpunosti je ukinulo kovid mjere za ulazak u zemlju, jedan broj je ublažio režim ulaska, a ostatak zadržao mjere za određene kategorije putnika, proizlazi iz podataka portala schengenvisainfo news.

    Tako su Danska, Mađarska, Island, Irska, Norveška, Poljska, Rumunija, Slovenija i Švedska ukinule sve mjere za sve putnike za ulazak u zemlju.

    Češka, Letonija i Holandija su kovid 19 ograničenja za ulazak u zemlju ukinule samo za putnike iz zemalja EU i članica Evropskog ekonomskog prostora (EEA).

    Austrija, Belgija, Kipar, Estonija, Finska, Francuska, Hrvatska, Njemačka, Grčka, Litvanija, Malta, Portugal, Slovačka, Španija zadržale kovid mjere za ulazak u zemlju.

    Ko želi da uđe u Austriju, na primjer, mora i dalje da pokaže važeći sertifikat o vakcinaciji, preležanom kovidu 19 ili negativan test.

    Ista pravila važe za ulazak u Belgiju, Bugarsku, Hrvatsku, Njemačku…

    Kipar je, na primjer, još stroži i na ostrvo pušta, bez ikakvih ograničenja, vakcinisane i osobe koje su preležale kovid 19, dok ostali putnici, ako im je zemlja na takozvanoj zelenoj listi mogu ući sa negativnim testom, dok je za dolazak iz država sa crvene liste neophodan dodatni test i prilikom dolaska.

    Estonija je zadržala pravilo da samo vakcinisani i oni koji su preležali kovid-19 mogu ući bez karantina u zemlju ili obaveze da se u njoj testiraju.

  • Putin: Pritisci Zapada jačaju integraciju Moskve i Minska

    Putin: Pritisci Zapada jačaju integraciju Moskve i Minska

    Ruski predsjednik Vladimir Putin ocijenio je da se Rusija i Belorusija suočavaju sa spoljnim pritiskom bez presedana i istakao da najbolji odgovor na, kako je naveo, “neprijateljske akcije” treba da bude jačanje integracija.

    Putin je, u čestitki Bjelorusiji povodom Dana jedinstva naroda Bjelorusije i Rusije, istakao da su u posljednje vrijeme Moskva i Minsk suočeni s nezabilježenim spoljnim pritiskom.

    “Siguran sam da najbolji odgovor na neprijateljske akcije jednog broja država treba da bude svestrano jačanje rusko-bjeloruskih veza, jačanje uzajamno korisnih integracionih procesa i bilateralna saradnja u svim oblastima”, istakao je ruski lider u čestitki, prenosi RIA Novosti.

    Putin je dodao da je posebno važna koordinacija napora na međunarodnoj sceni i jačanje odbrambenog potencijala Rusije i Bjelorusije.

    Kako je saopštila pres-služba Ambasade Rusije u Bjelorusiji, ruski ambasador Boris Grizlov pročitao je Putinovu čestitku na svečanom obilježavanju Dana jedinstva naroda Bjelorusije i Rusije, u Boljšoj teatru za operu i balet u Minsku.

  • Prvo “ne” iz EU Rusiji

    Prvo “ne” iz EU Rusiji

    Litvanija je potpuno obustavila uvoz ruskog gasa, saopštio je danas predsednik te zemlje Gitanas Nauseda.

    “Od ovog mjeseca više nema ruskog gasa u Litvaniji”, napisao je Nauseda na Tviteru.

    Naveo je da je Litvanija pre mnogo godina donjela odluke koje joj danas omogućavaju da bezbolno raskine energetske veze sa Rusijom, prenosi RIA Novosti.

    “Ako mi to možemo, može i ostatak Evrope“, napisao je Nauseda.

    Prethodno je Evropska komisija saopštila da planira da smanji zavisnost EU od ruskog gasa, a predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o trgovini gasom sa “neprijateljskim zemljama”.

    Moskva kao “neprijateljske” označava države koje su Rusiji uvele sankcije zbog njene vojne intervencije u Ukrajini. Da bi kupile ruski gas, on će morati da otvore račune u rubljama u ruskoj Gasprombanci.

  • Ukrajina proglasila veliku pobjedu, tvrde da su oslobodili cijelu Kijevsku regiju

    Zamjenica ministra odbrane Ukrajine Ana Maljar objavila je na društvenim mrežama da su ukrajinske snage ponovo zauzele cijelu Kijevsku regiju.

    Ona je u posljednjem ažuriranju danas napisala “Irpin, Buča, Gostomel i cijela Kijevska regija oslobođeni su od osvajača”.

    Ranije je savjetnik ukrajinskog predsjednika i vojni analitičar Oleksij Arestovič rekao da su ukrajinske trupe preuzele više od 30 gradova i naselja u Kijevskoj regiji.
    Njihove tvrdnje nije bilo moguće nezavisno provjeriti, međutim i danas su vođene urbane bitke u Kijevskoj regiji, a i sama Rusija je najavila povlačenje iz ovog okruga nakon pregovora u Istanbulu.

  • Rusi objavili podatke o uništenoj ukrajinskoj opremi, pogođene i dvije željezničke stanice

    Rusi objavili podatke o uništenoj ukrajinskoj opremi, pogođene i dvije željezničke stanice

    Ministarstvo odbrane Ruske Federacije objavilo je nove informacije o učinku ruske vojske u Ukrajini te su predstavili brojeve koji se tiču uništene opreme ukrajinske vojske.

    Kako je naveo zvaničnik Ministarstva odbrane Igor Konašenkov, tokom subote avijacija Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije pogodila je ukupno 28 vojnih objekata koje koristi ukrajinska vojska.

    Kada je riječ o uništenoj opremi od početka rata u Ukrajini, ruski vojni zvaničnici ističu kako je uništen značajan broj ukrajinske opreme.

    “Ukupno, od početka operacije u Ukrajini, uništeno je 125 aviona i 88 helikoptera. Također, uništena je 381 bespilotna letjelica, 1.888 tenkova, 205 višecjevnih bacača, 793 topova i druge slične opreme”, rekao je Konašenkov.

    Između ostalog navedeno je kako su ruske oružane snage onesposobile vojni aerodrom Mirgorod u Poltavskoj oblasti.

    “Uništeno je nekoliko ukrajinskih borbenih helikoptera i jedan avion koji je pronađen na skrivenom parkiralištu kao i skladišta s gorivom i avijacijskim oružjem”, ističe ruski zvaničnik.

    Predstavnik ruskog ministarstva odbrane je rekao i kako su Oružane snage Rusije uništile oklopna vozila, municiju i rezervoare za gorivo na području željezničkih stanica Lozovaja i Pavlograd u Ukrajini s visoko preciznim raketama iz zraka.

    “Danas u poslijepodnevnim satima, rakete visoke preciznosti pogodile su željezničke stanice Lozovaja i Pavlograd. Uništena su oklopna vozila, municija i cisterne za gorive koje su upućene prema istoku Ukrajine da pojačaju grupaciju ukrajinskih trupa u Donbasu”, zaključio je Igor Konašenkov.

  • Pentagon: Nije isto napad NATO na SRJ i ruska invazija na Ukrajinu

    Pentagon: Nije isto napad NATO na SRJ i ruska invazija na Ukrajinu

    Zamjenica pomoćnika američkog sekretara za odbranu zadužena za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju Lora Kuper rekla je da se ne može izjednačavati napad bez povoda jedne sile na demokratski izabranu vladu, sa vojnom intervencijom NATO u SR Jugoslaviji 1999. godine.

    “To se apsolutno ne može izjednačavati. Ono što sad vidite je da je velika sila odlučila da napadne demokratski izabranu vladu bez ikakvog povoda i pokušava da okupira značajne dijelove te zemlje, dok bombarduje civilno stanovništvo i ometa isporuku humanitarne pomoći. Aposolutno nije jednako. I sigurna sam da narod Srbije može svojim očima da posmatra narod Ukrajine i da razumije sa kakvom se razaranjem suočava i da želi da ga podrži”, rekla je Kuper za “Glas Amerike”.

    Ona smatra da je u interesu Srbije nije da bude partner ruskoj vojsci, koja, kako je rekla, “brutalno napada civilno stanovništvo u Ukrajini”.

    “I iskreno, nije u interesu Srbije da bude partner sa vojskom koja trpi tako očigledne neuspjehe na ratištu, sa tako neverovano niskim moralom, vojska čije vođe ne vjeruju svojim vojnicima, gdje se oprema kvari. Pretpostavila bih da bi Srbija donijela najsmisleniju odluku u kontekstu budućih vojnih odnosa i kapaciteta po kojoj je besmisleno imati Rusiju kao dobrog partnera”, kazala je Kuper.

    Ona je rekla da su SAD i dalje otvorene i nadaju se produbljivanju vojne saradnje sa Srbijom, ali da su “razočarani kada ona odluči da ne nastavi sa vježbama ili obukom ili drugim prilikama za saradnju”.

    “U kontekstu trenutne situacije, svakako smo smatrali da je pozitivan znak što se Srbija svrstala uz sve zemlje svijeta, osim pet zemalja, kada je riječ o rezoluciji Generalne skupštine UN kojom se osuđuje napad Rusije na Ukrajinu. Znamo da Srbija može da sagleda ovu situaciju uz određeni stepen nepristrasnosti”, istakla je zvaničnica Pentagona i dodala da će SAD nastaviti da radi na “pozitivnijem odnosu sa Srbijom”.

    Kuper naglašava da su SAD sa saveznicima fokusirane na to da osiguraju da Ukrajinci mogu da nastave da se bore, da imaju neophodnu snažnu poziciju za pregovaračkim stolom sa Rusijom.

    “Mislim da nema nikog na svijetu ko ne vjeruje da su ukrajinske oružane snage među najhrabrijima. Ali, ono što smo takođe otkrili je da su se njihove taktičke vještine i obuka pokazali efikasnim na bojnom polju. Tako da ćemo nastaviti da ih podržavamo”, kazala je ona.

    Ona je istakla da svakoga dana vidi rezultate podrške SAD ukrajinskoj vojsci.

    “Obučavamo ih dugi niz godina, ali na terenu vidimo rezultate kapaciteta koje smo im nedavno isporučili. Mislim da su mnogi mislili da su ruska oklopna vozila veoma čvrsta i da mogu mnogo da izdrže. Međutim, vidjeli smo da su sistem Džavelin i drugi protivtenkovski i protivoklopni sistemi veoma razorni za ruska oklopna vozila”, rekla je Kuper.

  • Ako stane gas, staje i Njemačka

    Ako stane gas, staje i Njemačka

    Njemačka privreda je u stanju uzbune iako još nije jasno da li je odluka ruskog predsednika Vladimira Putina da gas prodaje samo za rublje prazna pretnja.

    I kratkotrajni prekid snabdevanja ruskim energentima može da bude poguban. Privrednici u Nemačkoj ozbiljno brinu da zemlja može da zapadne u duboku krizu, ako Moskva obustavi isporuke, ili ako Zapad uvede embargo na uvoz ruskih energenata.

    Šef hemijske kompanije BASF Martin Brudermiler upozorio je na nezapamćene štete za privredu u slučaju obustave uvoza ili dužeg prekida isporuke ruskog gasa i nafte.

    “To za nemačku ekonomiju može da bude najteža kriza od kraja Drugog svetskog rata,” rekao je Brudermiler.

    I stručnjak za građevinarstvo i energetiku Lamia Mesari-Berker, savetnica nemačke vlade, upozorava na posledice.

    “Zaustavljanje bazične industrije može da izazove nezaustavljivi domino efekat i šteta bi teško mogla da se popravi,” rekla je Mesari-Bekerova za dpa.

    Šef kompanije Simens enerdži Kristijan Bruh izjavio je za dnevnik Handelsblat da će i kratkotrajni bojkot ruskih energenata nositi negativne posledice za Nemačku, veće od efekta na Rusiju.

    Za neke sektore je, kako je rekao, snabdevanje gasom od životne važnosti. “Uzmite samo industriju stakla. Kada se mašine jednom ohlade, gotove su,” rekao je Bruh.

    Nemačko ministarstvo privrede u sredu je proglasilo rano upozorenje na vanrednu situaciju sa gasom, što je prvi od tri stepena vanredne situacije. Rano upozorenje je mera predostrožnosti i vlada je apelovala na potrošače i preduzeća da štede gas.

  • Zelenski: “Putinu rastu apetiti; samo nam dajte rakete”

    Komentarišući rat u Ukrajini, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da će samo “pobeda” biti prihvatljiva za njegovu zemlju.”Pobeda istine znači pobedu Ukrajine i Ukrajinaca”, rekao je Zelenski. “Pitanje je kada će se završiti. To je duboko pitanje. To je bolno pitanje. Osim pobede, ukrajinski narod neće prihvatiti nikakav ishod.”

    Na pitanje novinara na šta je “spreman da pristane” kako bi obezbedio mirovni sporazum.

    “Mi ne trgujemo svojom teritorijom”, odgovorio je Zelenski.

    “Pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta je van rasprave.”

    Zelenski je rekao da njegova zemlja traži obaveze od “vodećih nacija” da će bezbednost Ukrajine biti zaštićena sporazumom ako želi da pristane na deeskalaciju sa Rusijom i ponovio uverenje da bi Ukrajina bila koristan dodatak NATO-u.

    “Teško nam je da pričamo o NATO-u jer NATO ne želi da nas primi”, rekao je Zelenski.

    “Mislim da je greška, jer ako uđemo u NATO, učinićemo NATO mnogo jačim. Mi nismo slaba država. Ne predlažemo da nas ojačamo na račun NATO-a… Mi smo dodatak, mi smo lokomotiva. mislim da smo jedna od važnih komponenti evropskog kontinenta.”

    Ukrajinski predsednik je dodao da je razgovarao sa predsednikom Bajdenom i rekao mu da bi voleo da Sjedinjene Države budu uključene u bezbednosni sporazum koji bi pružio dugoročnu podršku Ukrajini u rešavanju mogućnosti da Rusija ponovo izvrši invaziju u budućnosti. Zelenski je rekao da SAD “razmatraju ovaj predlog”.

    Na pitanje šta Putin želi da dobije u ovom sukobu, Zelenski je rekao da Putin želi sve što mu Zapad da i da “apetiti obično rastu”.

    “Što im više date to im raste apetit”, rekao je Zelenski i dodao da će Putin nastaviti svoju agresiju u Evropi izvan Ukrajine i da će dobiti ono što želi “ako ga sada ne zaustave”.

    Zelenski je rekao da “svi moraju da znaju da će ukrajinska vojska, ako budemo pritisnuti u ćošak, odgovoriti punom snagom”.

    “Nama je važno da vi i ceo svet znate da smo zemlja u ratu”, nastavio je Zelenski.

    “Napadnuti smo. To je ono što je bitno. To je najveća tragedija. A danas, čuti te izveštaje da se negde nešto dešava, nešto je eksplodiralo dok je rat u Ukrajini – iskreno, nije profesionalno pričati o tome. Oni su okupirali našu teritoriju. Napali su nas. Ovaj rat traje 8 godina, tako da šta god da se desi u određenoj situaciji, teško mi je da komentarišem.”

    “Verujem da predsednik Bajden, kao i svaki pravi američki građanin, veruje i želi da istina pobedi”, rekao je Zelenski.

    “I istina je na strani Ukrajine. Verujem da žele da pobede vrednosti koje čine naše nacije bližim.”

    Zelenski je dodao da njegova vojska ne želi pancire i specijalne šlemove, već bi više volela teško naoružanje.

    “Samo nam dajte rakete, dajte nam avione, ne možete nam dati F-18 ili F-19 ili šta god imate, dajte nam stare sovjetske avione”, rekao je Zelenski.

    “To je sve. Daj mi ih u ruke. Daj mi nešto čime ću braniti svoju zemlju.”

    Na kraju intervjua, Bajer je pitao Zelenskog o poređenjima koja su neka napravila između njega i Vinstona Čerčila.

    “Bog bira šta možemo da izdržimo i mislim da to nije bilo slučajno”, rekao je Zelenski.

    “Znam da ćemo izdržati ovo.”

  • Izveštaj ministarstva odbrane Rusije

    Izveštaj ministarstva odbrane Rusije

    ▪️Snage DNR su zauzele veći deo Novobahmutovke i bore se sa ukrajinskim trupama koje se povlače. Tokom noći na ovom području eliminisano je do 40 ekstremista, tenk i dva motorizovana voda pešadije, kao i jedna minobacačka baterija.

    ▪️Visokoprecizno oružje uništilo je skladišta benzina i dizel goriva Rafinerije nafte Kremenčug, odakle su se ukrajinske trupe snabdevale u centralnim i istočnim regionima

    ▪️Rakete visoke preciznosti lansirane iz vazduha onesposobile su vojne aerodrome u gradovima Poltava i Dnjepropetrovsk

    ▪️Oborena su dva ukrajinska helikoptera Mi-24, uništena su 24 ukrajinska drona. Tokom noći pogođeno je 67 ukrajinskih vojnih objekata.

  • Edi Rama sledeći generalni sekretar NATO-a?

    Edi Rama sledeći generalni sekretar NATO-a?

    Njemačka analitičarka Suzana Starikov navela je da bi Jensa Stoltenberga, na mestu generalnog sekretara NATO-a, mogao da zameni premijer Albanije Edi Rama.

    Ona je na Tviteru napisala da su Sjedinjene Države posebno insistirale na izboru sledećeg generalnog sekretara NATO-a među novim članicama NATO.

    “Kandidati su bili premijerka Estonije Kaja Kalas i premijer Albanije Edi Rama“, napisala je Starikov.

    Informacije koje je iznela Starikov nisu potvrđene još uvek nema reakcije NATO-a ili premijera Rame.