VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zapad gaji iluzije

    Zapad gaji iluzije

    Veliki otpor ukrajinskog naroda izazvao je divljenje celog sveta, ali Zapad ne sme da gaji iluzije.

    Bez jasne promene u politici SAD, NATO-a i EU, Ukrajina neće pobediti, piše američki stručnjak za nacionalnu bezbednost Ričard Huker u svojoj analizi.Svaka strategija počinje jednostavnim pitanjem: šta je politički cilj? Ovde je odgovor jasan. Ukrajina nastoji da povrati svoju nacionalnu teritoriju i nanese odlučujući poraz ruskoj vojsci koji će okončati agresiju te zemlje i obezbediti ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet.

    “Politički ciljevi SAD, NATO-a i EU su, međutim, daleko manje jasni. Ukrajini nisu potrebne strane trupe da bi pobedila. Ono što joj je potrebno je ekonomska, politička i vojna pomoć Zapada, a do sada joj nije obezbeđeno ono što joj je obećano”, piše Huker.

    Na ekonomskom planu, Ukrajina je praktično ostala bez izlaza na more zbog ruske kontrole Crnog mora. Zemlja nije u mogućnosti da izvozi pšenicu i druge proizvode od kojih zavisi njena privreda.

    Amerika i Evropa su uvele sankcije Rusiji, ali zbog zavisnosti od ruskog gasa EU nastavlja da Moskvi svake nedelje šalje milijardi dolara. Sve dok Evropa nastavi da finansira rusku agresiju, rat će se nastaviti.

    Ukrajina hitno želi da se integriše sa Zapadom kako bi izbegla apsorpciju u Rusku Federaciju.

    Lideri EU su Ukrajini nedavno dali status zvaničnog kandidata, ali Francuska i Nemačka odlažu “brzo” članstvo u EU iz straha da će naljutiti ruskog lidera Vladimira Putina.

    Sa svoje strane, SAD su objavile dugačku listu mera koje neće preduzeti u sukobu, umirujući Putina i olakšavajući Rusiji planiranje sledećih koraka. Od početka o ukrajinskom članstvu u NATO-u nije bilo govora. Politički lideri su ostvarili veliki deo “jedinstva” koje je transatlantska zajednica pokazala u suprotstavljanju Putinu od početka rata, ali stvarnost u Кijevu mora izgledati sasvim drugačije.

    U vojnom smislu, Zapad je učinio mnogo da ojača odbranu Ukrajine, obezbeđujući količine protivtenkovskih i protivvazdušnih raketa, kao i artiljerijske haubice i municiju. Značajna finansijska pomoć, dronovi i navodna razmena obaveštajnih podataka ojačali su odbranu Ukrajine od Кijeva i Harkova.

    Istovremeno, Bajdenova administracija i ključni evropski lideri povukli su čvrstu liniju odbijanjem da pošalju borbene avione, tenkove i raketnu artiljeriju velikog dometa osim u nominalnim količinama. Posledica toga je da je Ukrajini uskraćena mogućnost da vodi prave ofanzivne operacije ili čak da uspešno brani svoju teritoriju.

    Ukrajina ne može da pobedi sve dok joj nedostaju ove sposobnosti, smatra analitičar i saradnik Atlantskog saveta. Savremeni rat visokog intenziteta zahteva vazdušnu snagu i vatrenu moć velikog dometa. Bez njih, Ukrajina je osuđena na zamrznuti konflikt i verovatan gubitak Luganske i Donjecke oblasti zajedno sa okupiranom teritorijom na jugu zemlje koja je povezana sa Кrimom.

    Dosadašnji sukob je razotkrio iznenađujuće nedostatke ruskih snaga u kombinovanom ratovanju, logistici, obaveštajnim i vazdušnim operacijama. Međutim, takvi nedostaci nisu trajni. Naprotiv, Rusija već pokazuje sposobnost da uči i prilagođava se.

    Zapadne nade da će Putin pasti ili odustati su takođe iluzorne. Njegov rejting je i dalje visok i nedavno je potvrdio ambiciju Rusije da povrati bivše teritorije koje su nekada pripadale Ruskoj imperiji.

    Barem od svog čuvenog govora 2007. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Putin je bio jasan i dosledan u svom neprijateljstvu prema Zapadu i svojoj ambiciji da povrati rusku “veličinu”. Posle Gruzije, Кrima, Donbasa, Sirije, a sada i Ukrajine, treba mu verovati na reč.

    U svom javnom diskursu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u više navrata potvrdio da Ukrajina neće dozvoliti drugim silama da je primoraju na dogovoreno rešenje kojim bi Rusiji ustupili kontrolu nad okupiranim teritorijama. Time bi Ukrajina ostala ekonomski osakaćena država.

    Ali realnost je da Ukrajina ne može da preživi bez jake spoljne podrške. Uskraćujući Ukrajini ono što joj je potrebno da pobedi, Zapad će primorati Zelenskog da sedne za pregovarački sto i da Putinu teritorijalne dobiti koje su mu potrebne da bi pobedio. Tako se ovo završava.

    Mnogi tvrde da će strah od NATO-a odvratiti Putina od dalje agresije. Ali Putinovi sopstveni postupci i retorika pobijaju tu pretpostavku.

    Iznad svega, rat u Ukrajini je naučio Putina da će NATO i EU učiniti sve da izbegnu suočavanje sa njim. U tome leži prava opasnost.

  • Švedska i Finska završile pregovore o pristupanju NATO

    Švedska i Finska završile pregovore o pristupanju NATO

    Švedska i Finska završile su danas pregovore o pristupanju NATO u sjedištu Alijanse u Briselu, kao što je i bilo dogovoreno prošle nedjelje na samitu lidera NATO u Madridu.

    Kako se navodi u saopštenju na sajtu NATO, sutra bi u sjedištu Alijanse trebalo da budu potpisani protokoli o pristupanju Finske i Švedske vojnom savezu, a koji bi zatim trebalo da ratifikuju sve članice.

    Obje zemlje su zvanično potvrdile spremnost i mogućnost da ispune političke, pravne i vojne obaveze, koje proizlaze iz članstva u NATO.

    Razgovori su vođeni između zvaničnika NATO i predstavnika iz Finske i Švedske.

    Finsku delegaciju predvodili su ministar spoljnih poslova Peka Havisto i ministar odbrane Anti Kaikonen, a švedsku ministarka spoljnih poslova An Linde.

  • Njemačka u problemu

    Njemačka u problemu

    Njemačka ima dovoljno zaliha gasa za jedan ili dva mjeseca ukoliko Rusija u potpunosti obustavi isporuke ovog energenta, izjavio je danas šef njemačke federalne mrežne agencije Klaus Miler.
    “Ukoliko više ne budemo primali ruski gas i ako zima bude prosječno topla, sadašnje zalihe u skladištima, uključujući obavezni tranzit prema drugim evropskim zemljama, trajaće možda mjesec ili dva”, rekao je Miler medijskoj grupi “Funke”.

    Ministarstvo ekonomije saopštilo je u petak da je trenutno popunjeno 61 odsto kapaciteta skladišta gasa, podsjeća “Sputnjik”.

  • Masovna pucnjava na paradi u SAD, strahuje se da ima više mrtvih

    Masovna pucnjava na paradi u SAD, strahuje se da ima više mrtvih

    Strahuje se da je više ljudi poginulo u pucnjavi na paradi povodom 4. jula u Hajlend Parku u Ilinoisu.

    Svjedoci kažu da je masa bježala od pucnjave, a drugi su vidjeli najmanje pet okrvavljenih ljudi kako leže na zemlji, navodi Chicago Sun Times.

    Broj žrtava i dalje nije poznat, a lokalna TV stanica pozivajući se na neimenovane policijske izvore, objavila je da su najmanje dvije osobe ubijene, a više ljudi je ranjeno u pucnjavi tokom parade povodom američkog praznika 4. jula, u predgrađu Čikaga, prenio je Rojters.

    Osumnjičeni je u biekstvu, javila je WGNTV.

    Kako javlja Ej-Bi-Si, očevici su rekli da napadač možda puca sa vrha neke od visokih zgrada.

    Čikago San tajms prenio je da parada počela oko 10 sati po lokalnom vremenu, ali da je zaustavljena poslije 10 minuta kada su se čuli pucnji.

    Nekoliko očevidaca reklo je da su čuli pucnjavu iz vatrenog oružja.

    Više stotina učesnika parade, od kojih su neki bili krvavi, bježali su s mjesta događaja ostavljajući za sobom stolice, kolica za bebe i ćebad, prenio je AP.

    Policija je pozvala građane da se raziđu, a zvaničnici Hajlend parka zamolili su stanovnike da izbjegavaju centar grada.

    Šerifova kancelarija okruga Lejk, gde se nalazi Hajlend park, potvrdila je da je došlo do pucnjave i pozvala ljude da se klone tog područja.

    Šerifova kancelarija, međutim, nije potvrdila broj žrtava.

  • Šolc o štednji energije

    Šolc o štednji energije

    Njemački kancelar Olaf Šolc se prethodnih desetak dana bavio međunarodnim pitanjima, pre svega ukrajinskim ratom, na tri velika samita: EU, G7 i NATO.

    Sada se, pred letnju pauzu, ponovo okrenuo unutrašnjim problemima, ali je adresirao je i pitanje ne baš laskavog sopstvenog imidža u javnosti, prenosi dpa.

    Šolc je za ARD dao intevju u kome je odgovarao i na lična pitanja prispela kroz društvene mreže. U tom segmentu je rekao da sam ide u kupovinu, a znao i koliko koštaju pojedini artikli, poput maslaca i jagoda.

    Kancelar je priznao da ne želi da se tušira hladnom vodom da uštedi energiju. “Svako mora za sebe da odluči, šta smatra ispravnim u životu. Neki se uvek tuširaju hladnom vodom, jer veruju da je zdravo,” rekao je Šolc. “Da buden iskren, ja baš i ne.”

    Šolc je ocenio da vrtoglavi rast cena može da postane socijalna bomba i pozvao građane na veće jedinstvo, ali nije najavio neke konkretne mere za rasterećenje stanovništva.

    Šolc je samo rekao da je u ponedeljak pokrenuo koordinisanu akciju sa poslodavcima i sindikatima, za jasan signal “da će u Nemačkoj ponovo svi raditi ruku pod ruku, socijalni partneri i država”.

    Cilj dijaloga vlade sa socijalnim partnerima, naučnicima i centralnom bankom je konsultacija o koracima protiv inflacije. Odluka o dodatnim konkretnim rasterećenjima za sada nije u planu, rekao je kancelar, ukazavši da dosadašnje mere vredne 30 milijardi evra.

    “Upravo sada se sve te mere realizuju”, rekao je Šolc.

    On, međutim, nije krio da ga rastuće cene energenata duboko zabrinjavaju. “Kada cena grejanja odjednom poraste za par stotina evra, to mnogi naprosto ne mogu da izdrže. To je socijalna bomba.”

  • Amerika umješana

    Američka veb-stranica “The Intercept” objavila je da su ekskluzivni dokumenti i intervjui s vojnim i civilnim zvaničnicima otkrili nova saznanja.

    Kako navode, mali timovi američkih snaga za specijalne operacije tajno su angažovani u posredničkim ratovima u mnogim zemljama Afrike, Bliskog istoka i azijsko-pacifičke regije.

    Iako su “The Intercept” i drugi mediji ranije izveštavali o tome da američko Ministarstvo odbrane (Pentagon) koristi tajni program pod nazivom “127e”, pojašnjava se u izveštaju, prvi put se došlo do novih dokumenata, u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama, koji nude prvu službenu potvrdu da je oko 12 zemalja uključeno u program “127 e” u celom svetu i da su američki komandosi izveli najmanje 23 operacije u periodu između 2017. i 2020. godine u sklopu ovog programa.

    • Brojne arapske zemlje

    Portal navodi da je penzionisani general Džozef Votel, koji je bio na čelu Komande za specijalne operacije i Centralne komande, potvrdio da se antiterorističke operacije u okviru programa “127 e”, koje dosad nisu bile otkrivene, provode u Egiptu, Libanu, Siriji i Jemenu.

    Drugi bivši visokorangirani zvaničnik Ministarstva odbrane, koji je želeo da ostane anoniman jer je govorio o poverljivom programu, potvrdio je da se ranija verzija programa “127 e” sprovodi u Iraku i Tunisu.

    Dokumenti skreću pažnju na glavne tačke programa, kao što je korišćenje ovlašćenja da se omogući pristup područjima sveta koja su inače nedostupna čak i najelitnijim američkim trupama.

    Portal navodi da dokumenti i intervjui pružaju dosad najdetaljniju sliku nejasnog tela nadležnog za finansiranje koje američkim komandosima omogućuje sprovođenje antiterorističkih operacija preko stranih i neregularnih partnerskih snaga širom sveta.

    • Držanje programa u tajnosti

    “The Intercept” dodaje da osnovne informacije o tim misijama, poput mesta gde se sprovode, njihove učestalosti i ciljeva, i stranih snaga na koje se američke snage oslanjaju u njihovom izvođenju, nisu poznate čak ni većini članova relevantnih kongresnih odbora i ključnom osoblju Stejt departmenta.

    Vašington, u skladu s ovim programom, može naoružavati, obučavati strane snage i davati obaveštajne podatke stranim snagama. Ali za razliku od tradicionalnih inostranih programa pomoći, koji su prvenstveno usmereni na izgradnju domaćih kapaciteta, u ovom programu se američki partneri šalju u misije usmerene “protiv američkih neprijatelja” kako bi se postigli američki ciljevi.

    Penzionisani generali koji dobro poznaju program “127 e” kažu da je izuzetno efikasan u ciljanju militantnih grupa, dok istovremeno smanjuje rizike za američke snage.

    Stručnjaci kažu da upotreba tela čija nadležnost nije poznata izaziva ozbiljnu zabrinutost po pitanju odgovornosti i nadzora, i potencijalno krši Ustav Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

    Portal ističe da su ovlašćenja ovog programa prvi put bila izložena velikoj pažnji nakon što su militanti organizacije Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) ubili četiri američka vojnika iz zasede u Nigeru 2017. godine, a mnogi visokorangirani senatori su tvrdili da malo znaju o tamošnjim američkim operacijama.

    • Loši partneri

    “The Intercept” navodi da je u svojim i izveštajima drugih koji su ranije objavljivani dokumentpvani napori ovog programa u nekoliko afričkih zemalja, uključujući partnerstvo s ozloglašenom jedinicom kamerunske vojske, koje je potrajalo dugo nakon što su njeni članovi dovedeni u vezu s masovnim zločinima.

    U izveštaju se navodi da je general Ričard D. Klark, komandant specijalnih operacija, svedočio pred Kongresom 2019. godine da je program “127 e” direktno doveo do hapšenja ili ubistava hiljada “terorista”, prekida “terorističkih” mreža i aktivnosti, sprečavanja “terorista” da imaju širok raspon delovanja uz finansijski trošak koji je samo delić onoga koliko koštaju drugi programi.

    • Partnerstvo s egipatskom i libanskom vojskom

    “The Intercept” pojašnjava da su neki dokumenti dobijeni u skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama toliko redigovani da je postalo teško identifikovati zemlje u kojima je program sproveden i snage s kojima je SAD sarađivao. Međutim, pokazalo se da postoji dosad nepoznato partnerstvo s “G2 Strike Force”, elitnom specijalnom jedinicom libanskih snaga, koje sprovode aktivnosti s američkim snagama protiv ISIL-a i Al Kaide u Libanu.

    Dokumenti takođe pokazuju da su američke snage ušle u partnerstvo s egipatskom vojskom kako bi ciljale militante ISIL-a na Sinajskom poluostrvu, ali da američke snage nisu pratile svoje egipatske partnere u borbama, kao što je uobičajeno u drugim afričkim zemljama.

    Portal navodi da SAD imaju dugu istoriju pomaganja egipatskoj i libanskoj vojsci, ali da korišćenje egipatskih i libanskih snaga kao posrednika u američkim antiterorističkim misijama predstavlja važan razvoj dešavanja u odnosima između Vašingtona i dve arapske zemlje.

  • Italija proglašava vanredno stanje zbog suše

    Italija proglašava vanredno stanje zbog suše

    Vlada Italije saopštila je danas da će proglasiti vanredno stanje u oblastima koje su najteže pogođene sušom.

    Sjednica Vlade sa ovom tačkom dnevnog reda zakazana je za 18.00 časova, dodaje se u saopštenju.

    Proglašavanje vanrednog stanja omogućava Vladi da brže donosi odluke i da skraćuje uobičajene zakonske procedure.

    Nekoliko italijanskih regiona već je proglasilo vanredno stanje s namjerom da upotrijebi finansijska sredstva zbog krize sa vodom, pošto udruženja poljoprivrednika navode da će proizvodnja ove godine značajno podbaciti u ključnim oblastima.

  • Makron rekonstruisao Vladu

    Makron rekonstruisao Vladu

    Francuski predsjednik Emanuel Makron rekonstruisao je danas Vladu u pokušaju da se prilagodi novoj političkoj relanosti poslije parlamentarnih izbora na kojima njegov centristički savez nije osvojio većinu u parlamentu.

    Kristof Bešu je novi ministar za okolinu, a Fransoa Braun je novi ministar zdravstva.

    Zamijenjen je i ministar za politiku o licima sa invaliditetom Damijen Abad, koji je pod istragom zbog sumnje da je počinio silovanje i nedolično se seksualno ponašao.

    Makron je prije izbora rekao da će u Vladi ostati samo ministri koji budu zadržali svoje mandate u parlamentu.

    Dva od 15 ministara nisu ponovo izabrani u parlament u dva kruga izbora prošlog mjeseca i danas su zamijenjeni, prenosi AP.

    Vlada će tokom dana održati prvu sjednicu u novom sastavu.

    Optužbe protiv Abada iznesene su samo nekoliko dana nakon što je premijer Elisabet Borne, prva žena na ovoj poziciji u Francuskoj, objavila sastav svog kabineta 22. maja.

    Makronova koalicija Zajedno osvojila je najviše mjesta u parlamentu – 44, ali nema većinu pošto su dosta glasova dobili ljevičarska koalicija i Nacionalni skup na čijem je čelu Marin Le Pen.

  • Ruski lider omiljenoj novinarki odbio da kaže koji je za njega kritični prag

    Ruski lider omiljenoj novinarki odbio da kaže koji je za njega kritični prag

    Situacija u Ukrajini uzavrela je do tačke ključanja. Dok Moskva polako osvaja istok Ukrajine, Zapad konsoliduje svoje redove kako bi odgovorio na rusku prijetnju dok Kijevu polako pristiže oružje koje bi moglo da označi prekretnicu u ratu i prelazak čuvenih Putinovih “crvenih linija”.

    Dok bi Ukrajinci zahvaljujući novopristiglom oružju mogli da preokrenu tok rata na svoju stranu, ta prekretnica bi takođe mogla da dovede do prelivanja konflikta u vrijeme kad direktan sukob između Rusije i Amerike nikad nije bio bliži. Krajem prošle godine “crvene linije” su bile najčešće pominjana riječ u retorici Moskve, dok su se njene snage gomilale na granici sa Ukrajinom, a stanje bilo na tik do invazije. Ali od tada su mnogi pragovi pređeni zapadno oružje i strani borci uvelike pristižu u Ukrajinu dok se blokovi šire i mijenjaju strategije u novonastaloj situaciji. Moguće je da Rusija pomjera svoje pragove u oklijevanju da eskalira konflikt, plašeći se novih gubitaka u ratu koji se razvukao na već peti mjesec.

    Ali, moguće je i da su u pitanju nijanse crvenog i da su neke stvari crvenije od drugih.

    “Izuzetno crvene linije”
    Pitanje crvenih linija ruskog predsjednika Vladimira Putina postalo je prava misterija, nakon što ga je njegova omiljena propagandistkinja, glavna urednica RT Margarita Simonjan, na tajnim sastancima upitala za iste.

    Ad
    – Ne želim da kažem koje su to crvene liniji, ali oni znaju za njih. Neću ih imenovati zbog vojne taktike. Zašto bismo im pokazivali svoje karte unapred? – prenijela je ona šta je Putin odgovorio.

    FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIERFOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER
    Putin je, međutim, krajem septembra 2021. sam rekao šta je kritični prag. On je tada, kako je preneo portparol Kremlja Dmitrij Peskov, ukazao da bi širenje infrastrukture NATO u Ukrajinu značilo za Moskvu da je “izuzetno” crvena linija pređena. U novembru iste godine Putin je ponovo objasnio šta bi Moskva smatrala “okidačem” i naveo da će Rusija biti primorana da reaguje ukoliko NATO pređe “crvene linije” u Ukrajini, upirući na raspoređivanje određenih ofanzivnih raketnih kapaciteta na teritoriji te zemlje.

    – Ukoliko se neka vrsta udarnih sistema pojavi na teritoriji Ukrajine, vrijeme ljeta do Moskve je između sedam i 10 minuta, odnosno pet minuta kada je to hipersonično oružje. Zamislite samo tu mogućnost – naveo je on, dodajući da bi Moskva u tom slučaju morala da formira nekakav odgovor na tu vrstu prijetnje.

    Nekoliko dana kasnije oglasio se američki predsjednik Džo Bajden.

    – Ne prihvatam ničije crvene linije – rekao je on.

    Rusija je nakon toga izašla sa listom od osam zahtjeva upućenoj Zapadu, koji uključuju obećanje da će se odreći bilo kakvog vojnog djelovanja u Ukrajini i istočnoj Evropi i da se NATO više neće širiti, te da neće raspoređivati projektile srednjeg i kratkog dometa na mjestima odakle mogu gađati teritorije druge strane. Ali, sada je takvo oružje stiglo u Ukrajinu, a njegova upotreba u skladu sa ruskim “crvenim linijama” svela se na obećanje Ukrajine da ga neće koristiti da gađa mete na ruskoj teritoriji.

    Rast tenzija
    Rat se uvelike razvukao na peti mjesec usled nesposobnosti Rusije da zauzme Kijev u ranim fazama, što ju je natjeralo da se povuče i fokusira na istočni region Donbas, gdje su sukobi na vrhuncu. Kijev se i dalje sporadično bombarduje ali se posljednji napad dogodio istog dana kad je Bajden stigao u Njemačku radi samita G7, a ruski ministar odbrane Sergej Šojgi prvi put obišao front.

    Tek što je dvodnevni samit G7 okončan – sa izražavanjem podrške vojne i finansijske podrške Ukrajini “koliko god bude potrebno” – u Madridu je započeo sastanak NATO. Bajden je, kako piše Politiko, stigao u Evropu u nadi da će sačuvati koaliciju, a glavna tema samita bio je novi strateški koncept koji je definisao Rusiju kao direktnu bezbjednosnu opasnost za NATO.

    Tenzije vezane sa konflikt nedavno su porasle nakon što su Finska i Švedska zvanično podnijele zahtjev za prijem u NATO, a Ukrajina zajedno sa Moldavijom, koja se takođe plaši ruske agresije, dobila status kandidata za EU, čime je blok načinio zaokret na istok uprkos ruskog protivljenja kijevskim evroatlantskim integracijama. U međuvremenu je Litvanija zabranila prevoz robe obuhvaćene sankcijama EU preko svoje teritorije ka ruskoj enklavi Kaljiningrad. Tu Moskva drži stacionirane trupe, a do enklave ima kopneni pristup jedino preko Litvanije i Bjelorusije, kojoj je već poslala svoje “iskandere”, sposobne da nose nuklearne bojeve glave.

    Dok se lista “nesvrstanih” zemalja u Evropi skraćuje, zabrinutosti od prelivanja konflikta skočile nakon što je obećano američko napredno oružje – kako kažu ukrajinske vlasti – konačno stiglo u Ukrajinu.

    “Ljeto će biti vruće”
    Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznjikov saopštio je prošle nedjelje da su stigli američki artiljerijski raketni sistemi visoke pokretljivosti (HIMARS).

    Hvala mom američkom kolegi i prijatelju ministru odbrane Lojdu Ostinu na ovim moćnim sistemima! Ljeto će biti vruće za ruske okupatore. I posljednje za neke od njih – objavio je on na Tviteru, ne navodeći kako su ti raketni sistemi stigli u zemlju.

    Bajden je početkom juna odobrio novu isporuku raketnih sistema Ukrajini, koji mogu precizno da pogađaju ruske ciljeve dugog dometa.

    O odluci da se obezbjedi HIMARS, proizveden u SAD, navodno se raspravljalo nedjeljama prije nego što je Bajden odlučio da pošalje oružje, a čak i tada je želio višestruka uvjeravanja Ukrajine, uključujući i samog predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da će se sistem koristiti isključivo kao odbrambeno oružje, a ne da se gađa ruska teritorija.

    Kao zaštitu, rakete imaju maksimalni domet od oko 77 kilometara, umjesto naprednije HIMARS municije od kojih neke mogu da putuju i do 482 km. Ovo je razbjesnilo Putina, koji je zaprijetio novim napadima i rekao da Rusija ima informacije da se planira isporuka raketa dometa od 45-70 kilometara.


    – Ako (Kijev) bude snabdijeven ovim raketama, mi ćemo iz toga izvući odgovarajuće zaključke i upotrebiti naše oružje kojeg imamo dovoljno da gađamo one objekte koje još nismo pogodili – rekao je Putin.

    Medvedev o crvenim linijama
    Zaprijetio je tada i Dmitrij Medvedev, zamjenik predsjednika Saveta bezbjednosti Rusije. On je početkom juna upozorio da bi Moskva mogla da gađa zapadne gradove ako Ukrajina upotrebi američke raketne sisteme za izvođenje udara na rusku teritoriju. Medvedev je u utorak, međutim, objasnio koji potez Rusija ne bi oćutala i koji bi mogao da pokrene Treći svjetski rat, prenosi Blic.

    – Svaki pokušaj posezanja za Krimom smatraće se objavom rata Rusiji… Ako to učini država koja je deo NATO to će značiti sukob sa cijelom Sjevernoatlantskom alijansom, to će zapravo biti Treći svjetski rat – rekao je.

    Medvedev je istakao da je ulazak Ukrajine u NATO mnogo opasniji za Rusiju od ulaska Finske i Švedske.

    – Ukrajina u NATO je opasnija za našu zemlju. I to zbog onoga što je Putin više puta rekao. Prisustvo neriješenih teritorijalnih sporova, kao i drugačije shvatanje statusa regiona. Za nas je Krim dio Rusije. I to je – zauvijek… Ulazak Švedske i Finske u NATO ne prijeti Rusiji ničim novim, ali će Rusija biti prinuđena da ojača svoje granice, a izgledi da ruske iskandere dobiju na kućnom pragu i plaćaju poreze u odbrambene svrhe pod okriljem NATO teško da će oduševiti građane dve zemlje kandidata – zaključio je Medvedev.

  • “Rusija može da uništi polovinu litvanske ekonomije”

    “Rusija može da uništi polovinu litvanske ekonomije”

    Guverner Kalinjingrada Anton Alihanov kaže da Rusija ima kapacitet da efikasno okonča transportni sektor svog suseda.

    Moskva bi mogla da sruši polovinu litvanske privrede kao odgovor na delimičnu trgovinsku blokadu Kalinjingradske oblasti u Rusiji, rekao je njen guverner, prenosi RT.

    “Transportni sektor baltičkih država mogao bi biti uništen ako Rusija primeni kontrasankcije na robu koja ulazi i izlazi iz baltičkih država”, rekao je guverner Kalinjingradske oblasti Anton Alihanov za ruski list Vedomosti u ponedeljak.

    “Rusija bi mogla da učini da polovina litvanske ekonomije nestane”, rekao je on.

    “Stiče se utisak da Litvanija ne razume da je Kalinjingradska oblast deo Rusije i da imamo nekog da pritekne u pomoć. Nismo sami suočeni sa problemom”, dodao je.

    Kalinjingradska oblast je mala ruska eksklava smeštena između Litvanije i Poljske, obe članice EU.

    Prošlog meseca Vilnjus je zabranio tranzit određene robe između tog regiona i ostatka Rusije, navodeći kao razlog sankcije EU Moskvi zbog rata u Ukrajini. Rusija je rekla da je taj potez nezakonit po međunarodnom pravu i obećala da će uzvratiti.

    Alihanov je rekao da “blokada” šteti regionu, koji se, između ostalog, oslanja na slobodan protok građevinskog materijala.

    “Da, zabrana ne uključuje hranu, ali bez betona ne možemo da gradimo škole ili bolnice. Dakle, to je problem koji može da utiče na normalno postojanje više od milion ljudi i za privredu našeg regiona.”

    Dok su vlasti u Kalinjingradu uspele da preusmere tok robe za koju su uvedene sankcije ka Baltičkom moru, spor sa Litvanijom mora da se reši što je pre moguće, rekao je Alihanov.

    Prošle nedelje je Rojters izvestio da je EU blizu kompromisa koji bi omogućio da se trgovina Kalinjingrada preko Litvanije nastavi.