VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin tvrdi da Evropa ne može zamijeniti rusku naftu i plin

    Putin tvrdi da Evropa ne može zamijeniti rusku naftu i plin

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je rekao kako Evropa nema alternative nego da nastavi sa upotrebom ruske energije te je upozorio na ekstremno bolne ekonomske posljedice koje bi kontinent pretrpio ako bi pokušao da zamjeni izvore ovih energenata.

    “Razumna zamjena za Evropu jednostavno ne postoji,” rekao je Putin u video obraćanju ruskim medijima.

    Putin tvrdi kako na svjetskom tržištu ne postoji dovoljno drugih količina, a da bi uvoz iz drugih država, prvenstveno SAD-a koštao kupce puno više.

    Evropski lideri rade na tome da smanje ovisnost o ruskim energentima. Ukrajinski predsjednik Volodomir Zelenski je u više navrata kritikovao zemlje koje nastavljaju sa kupovinom ruskih energenata i tražio apsolutnu zabranu uvoza ruske nafte i plina.

    Ruski predsjednik je u svome obraćanju tvrdio i da postoje problemi sa naplatom za ruske energente jer banke iz “neprijateljskih država” otežu sa uplatom.

  • Rusija saopštila važne informacije – uništenje?

    Rusija saopštila važne informacije – uništenje?

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je uništavanje “nacionalističkih bataljona” glavni zadatak vojne operacije u Ukrajini.

    “Najvažnije je da se ipak oslobobodi (Ukrajina) od tih nacionalističkih bataljona. Operacija se nastavlja i zadaci koji su postavljeni su dobro poznati. Oni moraju da budu realizovani i biće. Nema nikakve sumnje”, kazao je Peskov novinarima, prenosi Komersant.

    “Što se tiče mesta gde nacionalistički bataljoni rade takve stvari, vode se žestoke borbe. Oni će biti uništeni“, rekao je Peskov.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je ranije da je cilj “pomoć ljudima u Donbasu”, kao i potpuna demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, a šef ruske diplomatije Sergej Lavrov da je cilj ruske operacije u Ukrajini da se završi hegemonija SAD, odnosno da se spreči potpuna dominacija SAD u svetu.

    Ministar odbrane Sergej Šojgu je ranije kazao da je najvažniji zadatak oslobađanje Donbasa.

  • Rusija prvi put upotrebila bombardere dalekog dometa

    Rusija prvi put upotrebila bombardere dalekog dometa

    Rusija je danas, prvi put od početka sukoba u Ukrajini, koristila bombardere dugog dometa za napad na opkoljeni lučki grad Mariupolj, saopštio je portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Oleksandr Motuzjanik.

    Motuzjanik je izjavio da Rusija usmerava svoje snage na zauzimanje gradova Rubižne, Popasne i Marijupolja.

    Po njegovim rečima, u Mariupolju, koji ruske snage nisu uspele u potpunosti da zauzmu, vode se ulične borbe, a najveći sukobi su oko marijupoljske železare i železare Ilič, kao i u oblasti luke, prenosi Rojters.

  • Putin održao sastanak Saveta bezbednosti Rusije

    Putin održao sastanak Saveta bezbednosti Rusije

    Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je danas operativni sastanak sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije, saopštio je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Upravo je održan operativni sastanak sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije. Pored hitnih aktuelnih pitanja, razmatran je koncept ruske humanitarne politike”, saopštio je Peskov.

    “Predsednik je imao nekoliko reči na tu temu”, naglasio je ruski zvaničnik.

  • Ruske snage ubile do 30 poljskih plaćenika kod Harkova

    Ruske snage ubile do 30 poljskih plaćenika kod Harkova

    Ruske raketne trupe izvele su udar u cilju eliminacije grupe plaćenika poljske privatne vojne kompanije u oblasti Harkova, saopštio je danas portparol ruskog ministarstva odbrane, general Igor Konašenkov.

    “Raketne trupe su izvršile udar da zbrišu grupu plaćenika poljske privatne vojne kompanije, i eliminisale do 30 poljskih plaćenika u mestu Izjumskoje u Harkovskoj oblasti”, rekao je ruski vojni zvaničnik, prenosi TAS S.

    On je precizirao i da su ruske trupe uništile 221 ukrajinski vojni objekat, medju njima 12 komandnih mesta, 176 uporišta i oblasti gde je koncentrisano ukrajinsko ljudstvo, kao i da je potisnuto 12 artiljerijskih položaja, navodi ruska agencija.

  • Putin posvađao Njemce – ne mogu da se dogovore

    Putin posvađao Njemce – ne mogu da se dogovore

    Njemačka i njen parlament je među najpodeljenijima u Evropi po pitanju naoružavanja Ukrajine.

    Dok ih FDP i Zeleni jasno podržavaju, stranka SPD okupljena oko nemačkog kancelara Olafa Šolca nerado donosi odluku o obimu i količini naoružanja koje će se dostavljati Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije.

    Federalni ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek zalaže se za povećanje isporuke oružja Ukrajini.

    “Mora se dostaviti više oružja. Ne možemo ostaviti Ukrajinu samu u ratu. Oni se bore i za nas. Ukrajina ne sme da izgubi, Putin ne sme da pobedi”, rekao je Habeck novinarima medijske grupe Funke.

    On smatra kako Nemačka ima dužnost da oružjem podrži ljude u Ukrajini koji na agresiju uzvraćaju hrabrošću i žrtvom.

    “Istovremeno, imamo odgovornost da sami ne postanemo meta. To je okvir u kojem isporučujemo sve što je moguće. Naravno, brutalizacija rata znači i povećanje količine i kvaliteta isporuka oružja”, smatra Habek.

    Do sada isporuka oružja nije uključivala velike tenkove i borbene avione. Vicekancelar istakao je kako se o tome mora razgovarati sa evropskim i NATO partnerima te da niko ne može ozbiljno da proceni da li će se Putin držati trenutnog okvira delovanja.

    “Stoga, možemo delovati samo u skladu sa stvarnošću. To je naša odgovornost”, mišljenja je Habek.

    Prema izveštaju dostavljenom parlamentu, kancelarska stranka SPD zapravo bi više volela da se Ukrajini uopšte ne isporučuje oružje.

    Zeleni su se ranije ogradili od kritike svog poslanika u Bundestagu Antona Hofrejtera upućenih na račun kancelara Olafa Šolza. Poslanik je optužio političara SPD-a Šolca za nedostatak vodstva u ukrajinskoj krizi.

    Habek je izjavio da tenkovi koje je Nemačka nameravala da isporuči trenutno nisu spremni za upotrebu te da njihova obrada traje mesecima.

  • Panika: Gdje su Rusi, gdje su nuklearne bojeve glave?

    Panika: Gdje su Rusi, gdje su nuklearne bojeve glave?

    Ukrajinski stručnjaci upozorilida je potopljena ruska krstarica “Moskva” dizajnirana da nosi bojeve glave, zbog čeka postavljaju pitanje gde su one sada?

    Naime, ukrajinski vojno-politički analitičar i direktor ukrajinskog Nnju Geopolitiks Risrč Netvorka Mihailo Samus, kao i urednik portala Blek si njuz Andrij Klimenko, kao i ukrajinske novine Difens ekspres navode da bi te bojeve glave mogle da stanu u nos supersoničnih projektila P-1000 – namenjenih za uništavanje američkih nosača aviona.

    “Na brodu Moskva bi mogle biti dve nuklearne bojeve glave”, ističe Samus, dok je Klimenko pozvao druge crnomorske nacije – Tursku, Rumuniju, Gruziju i Bugarsku – da insistiraju na objašnjenju. “Gde su ove bojeve glave? Gde su bile kad je eksplodirala municija”, upitao je Klimenko.

    U međuvremenu, Difens ekspres je naveo da su stručnjaci jednoglasno i nezavisno jedan od drugog kazali da postoji realna mogućnost da je pogođeni vodeći brod ruske Crnomorske flote imao nuklearno oružje na brodu.

    “Da li je nuklearno oružje uvek na brodu ili samo po posebnom nalogu?”, pita se Difens ekspres.

    Nepoznato ostaje i šta se dogodilo s 510 članova posade nakon eksplozije koja je izazvala požar nakon što su brod navodno pogodile dve ukrajinske krstareće rakete Neptun.

    Do sada se zna samo da je oko 50 članova posade pokupio turski brod, dok je još 14 mornara navodno prevezeno u luku Sevastopolj. Sudbina više od 400 Rusa nije poznata.

    Rusija tvrdi da je evakuirala celu posadu, ali video snimljen noćas u Sevastopolju pokazuje desetine automobila koji navodno pripadaju mornarima, a koji su još uvek parkirani u luci – što sugeriše da se njihovi vlasnici nisu vratili po njih.

  • Šef CIA-e upozorio: Kina najveći izazov, a Rusija “nuklearna prijetnja”

    Šef CIA-e upozorio: Kina najveći izazov, a Rusija “nuklearna prijetnja”

    Šef američke obavještajne službe CIA Vilijam Berns nazvao je Peking “najvećim izazovom” za SAD, dok je za Rusiju naveo da predstavlja “nuklearnu prijetnju”.

    Berns je kao glavne prijetnje sa kojima se suočavaju SAD ukazao na uspon Kine na svjetskoj sceni i vojnu ofanzivu Rusije na Ukrajinu.

    Obraćajući se na studentima na Tehnološkom institutu DŽordžije, Berns je poručio da su “sve više neprijateljska Kina i neprijateljska i revizionistička Rusija” primorale Lengli /sjedište CIA/ da “preispita sebe kako bi se uspješno takmičili u ovom novom dobu”.

    “Kina Sija Đinpinga naš je najveći izazov i na mnogo načina najdublji test sa kojim se CIA ikada suočila”, ocjenjuje Berns i priznaje da CIA “nikada do sada nije morala da se nosi sa protivnikom sa većim dometom”.

    “Ona nastoji da nas prestigne bukvalno u svakom domenu – od ekonomske snage do vojne moći, od svemira do sajber prostora”, naveo je Berns.

    Nazivajući Kinu “tihim partnerom” u “ruskoj agresiji” na Ukrajinu, šef CIE upozorio je da vojna operacija koja je u toku u Ukrajini predstavlja “neposrednu prijetnju”, sugerišući da bi, kako je rekao, “očaj” predsjednika Rusije Vladimira Putina “mogao da izazove nuklearnu razmjenu”.

    Otkako je preuzeo dužnost, američki predsednik DŽo Bajden je u više navrata isticao da je Kina glavni protivnik Vašingtona i nastavio je niz neprijateljskih koraka prema Pekingu – navodi “Raša tudej”.

    Američki ratni brodovi redovno su bili raspoređeni u spornim vodama u Južnom kineskom moru i gotovo na mjesečnom nivou su prolazili kroz Tajvanski moreuz, uprkos glasnim primjedbama zvaničnika u Pekingu.

  • Rusija: Ukrajini oružje dostavilo 25 zemalja

    Rusija: Ukrajini oružje dostavilo 25 zemalja

    Istražna komisija Rusije ima informacije o isporukama oružja Ukrajini iz 25 zemalja, uključujući 21 zemlju NATO-a, saopštila je danas pres služba Komisije poslije brifinga u Rostovu na Donu koji je održao predsjednik Komiteta Aleksandar Bastrikin.

    Istražna komisija je navela da su ruski istražitelji pokrenuli i krivični postupak zbog umiješanosti plaćenika iz Velike Britanije, SAD, Norveške i Kanade.

    “Tokom istrage dobijene su informacije o zalihama oružja iz 25 zemalja, uključujući 21 članicu NATO-a”, navodi se u saopštenju, prenio je TASS.

    Komisija napominje da su ruski istražitelji pokrenuli i krivični postupak o umiješanosti plaćenika iz Velike Britanije, SAD, Norveške i Kanade, uključujući britanskog državljanina Ejdena Aslina.

  • “Treba da gradimo nove gasovode i naftovode iz Sibira”

    “Treba da gradimo nove gasovode i naftovode iz Sibira”

    Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da je potrebno isplanirati izgradnju novih gasovoda i naftovoda sa nalazišta u Sibiru.

    Takođe, treba povećati i kapacitet pretovara nafte na Arktiku i Dalekom istoku.

    “Treba uzeti u obzir mogućnost izgradnje novih naftovoda i gasovoda sa nalazišta u zapadnom i istočnom Sibiru”, rekao je Putin, sumirajući rezultate sastanka o situaciji u naftnoj i gasnoj industriji, prenosi Sputnjik.

    Prema njegovom mišljenju, “povećanje kapaciteta pretovara nafte u arktičkim i dalekoistočnim lukama takođe je veoma važan zadatak.”

    Govoreći o drugim pravcima rada, Putin je naglasio da je neophodno “iskoristiti potencijal Severnog morskog puta i uključiti gasovode ‘Snaga Sibira’ i ‘Sahalin – Habarovsk – Vladivostok’ u jedinstveni sistem snabdevanja gasom kako bi se regioni u tom delu zemlje obezbedili gasom”.