VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin poručio Evropi: I dalje vam treba ruski plin, ali mi se okrećemo na istok

    Putin poručio Evropi: I dalje vam treba ruski plin, ali mi se okrećemo na istok

    Ruski predsjednik Vladimir Putin najavljuje da će Moskva preusmjeriti izvoz energenata na istok, a dok Europa pokušava smanjiti energetski ruski oslonac Putin uzvraća da evropske nacije neće moći odmah odustati od ruskog plina, no čini se da ipak otvara vrata plaćanju plina u evrima.

    Rusija isporučuje oko 40 posto prirodnog plina potrebnog EU-u, no zapadne sankcije zbog napada na Ukrajinu pogodile su njezin izvoz energije komplikujući financiranje i logistiku postojećih poslova.

    Dok EU raspravlja hoće li uvesti sankcije na ruski plin i naftu, a države članice snalaze se kupujući energente po svijetu, Kremlj uspostavlja bliže veze s Kinom, najvećim svjetskim potrošačem energije, i drugim azijskim zemljama, piše Euractiv.

    “Takozvani partneri iz neprijateljskih zemalja priznaju da se neće moći snaći bez ruskih energetskih resursa, uključujući, na primjer, prirodni plin”, rekao je Putin prošle sedmice na sjednici vlade i ocijenio da “u Evropi trenutno nema racionalne zamjene” za ruski plin.

    Putin je također rekao da Evropa, najavljujući prekid isporuke energenata iz Rusije, diže cijene i destabilizuje tržište. Dodao je da će Rusiji, koja proizvodi desetinu svjetske nafte i petinu plina, trebati nova infrastruktura za izvoz u Aziju.

    Naložio je vladi da do 1. juna predstavi plan koji uključuje “širenje infrastrukture na zemlje Afrike, Latinske Amerike i Azijsko-pacifičke regije” te zatražio razmatranje uključivanja plinovoda Snaga Sibira i dalekoistočnog Sahalin-Habarovsk-Vladivostok, u ruski jedinstveni sistem opskrbe plinom.

    Uključivanje tih ruta u širu mrežu moglo bi Rusiji teoretski omogućiti prebacivanje tokova plina iz Evrope u Aziju i obrnuto.

    Rusija je krajem 2019. godine pokrenula plinovode za izvoz u Kinu, a u februaru je sklopila 30-godišnji ugovor za novi plinovod koji tek treba biti izgrađen.

    Aludirajući na sankcije Zapada, Putin je takođe rekao da Rusija treba zamjeniti uvoz opreme za proizvodnju nafte i plina.

    Putin je također rekao da bi uloga nacionalnih valuta u izvoznim poslovima trebala porasti, usred planova Rusije da prijeđe na rubalj za isporuku plina, uglavnom u Evropu.

    Nastavak plaćanja u evrima?

    Čini se, međutim, da je Rusija ipak otvorila vrata za nastavak plaćanja u evrima. Ta je zemlja, naime, doživjela nagli pad proizvodnje nafte, njezinog ključnog izvora prihoda, zbog poteškoća s plaćanjima. Vodeće svjetske trgovačke kuće planiraju smanjiti kupnju sirove nafte i goriva od ruskih naftnih kompanija pod kontrolom države već 15. maja, kako bi izbjegli kršenje sankcija EU -a Rusiji.

    Stoga je Putin, prema pisanju austrijske novinske agencije APA-e, rekao austrijskom kancelaru kancelaru Karlu Nehammeru da Austrija može i dalje ruski plin plaćati u evrima.

    Putin je rekao “da je opskrba plinom osigurana, da će Rusija isporučiti ugovorene količine i da se plaćanja mogu nastaviti u evrima”, rekao je Nehammer u intervjuu za njemačku novinsku agenciju DPA, a prenosi APA.

    Evropska komisija pak ističe da se treba držati ugovora u kojima su kao valute plaćanja navedeni evro ili dolar.

  • Moldavija odbila Ukrajinu

    Moldavija odbila Ukrajinu

    Moldavska vlada je odbila da preda lovce MiG-29 Kijevu, javlja ukrajinski portal “Evropska istina“.

    Prema navodima novinara, Kijev je zatražio vojne avione odmah nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, ali je Kišinjev odgovorio “kategoričnim odbijanjem“.

  • Poruka Moskve NATO-u

    Poruka Moskve NATO-u

    Sve veće aktivnosti NATO, predvođene SAD-om donose i bezbednosne i ekološke rizike za region, rekao je visoki ruski zvaničnik.

    Visoki ruski predstavnik u Arktičkom savetu Nikolaj Korčunov izjavio je za Raša tudej da rastu aktivnosti NATO bloka predvođenog SAD-om u arktičkom regionu, što može imati ozbiljne implikacije.

    “Internacionalizacija vojnih aktivnosti alijanse na visokim geografskim širinama, uključujući nearktičke NATO države, ne izaziva ništa osim zabrinutosti. To povećava rizike od nenamernih incidenata, koji pored bezbednosnih rizika mogu da izazovu i ozbiljnu štetu krhkom arktičkom ekosistemu”, rekao je Korčunov.

    Blok predvođen SAD-om pojačao je svoje aktivnosti u regionu, izvodeći sve masovnije vojne vežbe, dodao je zvaničnik.

    “Nedavno je na severu Norveške održana još jedna velika vojna vežba alijanse, koja, po našem mišljenju, ne doprinosi osiguranju bezbednosti u regionu”, rekao je Korčunov, govoreći o dvonedeljnom “Hladnom odgovoru”, vežbi koja je održana još u martu.

    U vežbi je učestvovalo 1.500 američkih vojnika, kao i snage iz osam drugih zemalja NATO-a i “partnerskih zemalja” koje ukupno broje 15.000. Vežbu je poremetio pad američkog aviona prilikom kojeg su poginula četiri vojnika.

    Osim direktnih vojnih aktivnosti bloka, njegovo potencijalno širenje dalje na sever stvara dodatne rizike za arktički region, smatra Korčunov. I Švedska i Finska, koje su decenijama održavale politiku nesvrstanosti, dok su uživale u bliskim vezama sa alijansom koju predvode SAD, razmatraju da joj se formalno pridruže nakon sukoba između Rusije i Ukrajine.

    “Širenje NATO-a na račun tradicionalno vanblokovskih zemalja neće doprineti bezbednosti i međusobnom poverenju na Arktiku, za čije jačanje se Rusija dosledno zalaže”, rekao je Korčunov.

    Ruska vojna operacija velikih razmera koja je počela u Ukrajini krajem februara takođe je korišćena kao izgovor da se poremeti rad Arktičkog saveta.

    “Početkom marta 2022. godine, Sjedinjene Države, Kanada, Danska, Island, Norveška, Švedska i Finska suspendovale su svoje učešće u Savetu, pozivajući se na specijalnu vojnu operaciju Rusije u Ukrajini”, rekao je Korčunov i dodao da nema načina za razvoj u Arktičkom regionu bez Rusije.

    “Očigledno je da je nemoguće efikasno obezbediti održivi razvoj Arktika bez Rusije, zemlje koja čini oko 60% arktičke obale i u kojoj živi više od polovine stanovništva regiona”, dodao je Korčunov.

  • “Putin ne mjenja plan”

    “Putin ne mjenja plan”

    Skoro dva meseca od početka rata u Ukrajini, prema proceni ukrajinske vojne obaveštajne službe, nije došlo do promene plana predsednika Rusije Vladimira Putina.

    On želi da uništi državnost Ukrajine, tvrdi za njemački “Špigel” šef ukrajinske obaveštajne službe Kirilo Budanov. “Cilj vojne agresije je ostao isti. Ovo je operacija koja treba da uništi državnost Ukrajine”, smatra on. Budanov kaže i da Rusija želi da Ukrajina prestane da postoji kao država.

    Na pitanje zašto se Rusija odlučila na povlačenje trupa oko Kijeva, on ističe da se nisu samo tako povukli, već da ih je ukrajinska vojska najurila.

    „Počelo je time da smo ponovo osvojili Irpin. Time je pretila opasnost da se njihove snage oko Kijeva budu podeljene u dva dela“, objasnio je on.

    Budanov je izrazio čuđenje „koliko su nekompetentno i neodgovorno pripremi takve operacije prišli visoki oficiri ruske vojske“. „Ako su stvarno mislili da će za tri dana sve završiti, a prema našim saznanjima u to su bili uvereni, onda rusko rukovodstvo mora da se pita koliko su kompetentni njihovi generali“, poručuje on.

    Budanov je ponovio zahtev Ukrajine za oružjem iz Njemačke.

    „Potrebni su nam sistemi artiljerije, u čemu je nemačka vojska snažna“, rekao je general major, dodajući da su potrebni i tenkovi zbog velikih gubitaka oklopnih vozila. Uz oružje koje bi dobilo ukrajinska vojska želi da „oslobodi“ zaposednute teritorije, najavio je Budanov dodajući da u njih spada i Krim.

  • Kadirov: “Završićemo ovih dana”

    Lider ruske republike Čečenije Ramzan Kadirov ocenio je da će se za Zelenskog sve završiti već za nekoliko dana.

    “Pročitao sam da je Zelenski izrazio spremnost da se bori 10 godina. Nemamo toliko vremena, završićemo sa tobom ovih dana”, rekao je Kadirov u audio snimku objavljenom na Telegramu predsednika Čecenije, prenosi RIA Novosti.

    Kadirov je preporučio Zelenskom da ide, kako je rekao, “kod svog starijeg brata Bajdena i da se rukuju”, aludirajući na situaciju u kojoj se prošle nedelje našao predsednik SAD Džozef Bajden.

    On se, naime, nakon što je završio govor u Severnoj Karolini, okrenuo udesno i pružio ruku za rukovanje, iako u njegovoj blizini nije bilo nikoga.

  • Da li je ovo prva fotografija pogođene “Moskve”?

    Da li je ovo prva fotografija pogođene “Moskve”?

    Na društvenim mrežama pojavila se fotografija za koju se tvrdi da pokazuje ruski ratni brod “Moskva”, koji je potonuo.

    Ukrajinci tvrde da je brod potonuo jer su ga njihove snage pogodile raketama, dok Rusi tvrde da je uzrok potonuća eksplozija municije na brodu.

    Takođe, nije jasan ni izvor fotografije, a nije potvrđena ni njena autentičnost. Ipak, kako prenosi Index.hr, vojni stručnjaci tvrde da bi na fotografiji zaista mogao da bude ruski ratni brod.

    Rob Lie, doktorant na odjeku za ratne studije londonskog Kraljevskog koledža objavio je na Tviteru da fotografija “izgleda autentično”. Takođe, poznati profil na Tviteru koji objavljuje obaveštajne informacije iz otvorenih izvora, OSINTehnikal, objavio je sledeću poruku: “Ne mogu potvrditi autentičnost, ali ovo je krstarica klase Slava. Ne mislim da je bilo koji drugi od brodova te klase uništen na ovaj način”.

    Podsetimo, ruski ratni brod “Moskva” je jedan od nekoliko krstarica klase “Slava”.

  • Ruska vojska oborila tri aviona, uništena četiri skladišta oružja

    Ruska vojska oborila tri aviona, uništena četiri skladišta oružja

    Raketama “Iskander” uništena su četiri skladišta naoružanja i tehnike, kao i tri položaja ukrajinske vojske, saopštio je portparol Ministarstva odbrane Rusije general major Igor Konašenkov. Ruska protivvazdušna odbrana oborila je još tri ukrajinska aviona i 11 dronova.Kod Izjuma je oboren ukrajinski MiG-29, saopštio je poznati ruski ratni reporter Evgenije Podubni koji izveštava sa tog dela fronta. On je naveo da je protivvazdušni sistem “Buk-M2” uništio avion protivnika.

  • Izveštaji o eksplozijama u više gradova Ukrajine

    Izveštaji o eksplozijama u više gradova Ukrajine

    Vlasti zapadnih i južnih ukrajinskih regiona, Lavova i Dnjepropetrovska, prijavile su danas višestruke eksplozije.

    Istovremeno je i izveštač Rojtersa javio da je čuo seriju eksplozija u Kijevu, na levoj obali reke Dnjepra i da se očekuje da lokalne vlasti objave zvanične informacije o uzroku tih eksplozija. Prema pisanju kijevskog dnevnika Suspiljne, dve osobe su ranjene u napadima u Dnjepropetrovsku, a gradonačelnik Lavova Andrij Sadovij potvrdio je da je bilo pet raketnih udara na grad, ali da za sada nije jasno da li ima žrtava.

  • Iran prijeti Izraelu

    Iran prijeti Izraelu

    Iraneske oružane snage ciljaće srce Izraela ako učini i “najmanji potez” protiv Islamske Republike, rekao je predsjednik Ebrahim Raisi na vojnoj paradi.

    “Ako napravite i najmanji potez protiv naše zemlje… odredište naših oružanih snaga biće srce cionističkog režima”, rekao je Raisi u svom govoru koji je prenosila televizija.

    Izrael, koji Islamska Republika odbija priznati, kaže da neće prihvatiti nuklearni Iran, dok Teheran i svjetske sile pokušavaju oživjeti nuklearni sporazum iz 2015. godine.

    Gotovo godinu dana neizravnih pregovora između Teherana i Washingtona prekinuto je prošli mjesec. Izrael kaže da neće biti vezan nikakvim sporazumom i da bi na kraju mogao poduzeti jednostranu akciju protiv iranskih nuklearnih lokacija.

  • Španska policija zaplijenila 2,9 tona kokaina vrijednog 72 miliona evra

    Španska policija zaplijenila 2,9 tona kokaina vrijednog 72 miliona evra

    U Španiji je zaplijenjeno skoro 2,9 tona kokaina vrijednog 72 miliona evra, a pronađen je u rezervoaru za gorivo ribarskog broda. Nakon zapljene uhapšeno je pet osoba.

    Obalna straža je kokain pronašla nakon što je kod Kanarskih otoka zaustavila brod.

    Prema pisanju lista El Dia, u operaciju pronalaska narkotika bili su uključeni policija i poreski službenici.

    Nadležni su objavili fotografije zaplijenjene droge koja se nalazila u bijelim vrećama. Glasnogovornik policije je izjavio da se još utvrđuje tačna količina narkotika koji je pronađen.
    Uhapšeno je pet osoba – četiri su iz Turske, dok je jedna iz Gruzije. Sve se nalaze u pritvoru u Las Palmasu, prenosi Sky News