VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • U Velikoj Britaniji od februara u upotrebi Pfizerove tablete protiv koronavirusa

    Velika Britanija će sljedećeg mjeseca početi sa uvođenjem Pfizerove (PFE.N) pilule protiv Covida-19 za ranjive grupe ljudi.

    Ministarstvo zdravlja saopćilo je da će Pfizerov antivirusni tretman Paxlovid, kombinacija Pfizerove pilule sa starijim antivirusnim ritonavirom, biti dostupan hiljadama ljudi od 10. februara.

    “Fantastična je vijest da će ovaj novi tretman, najnoviji najsavremeniji lijek koji NHS uvodi kroz nove jedinice za isporuku lijekova protiv Covida-19, sada biti dostupan za pomoć onima koji su pod najvećim rizikom”, rekao je medicinski direktor Nacionalne zdravstvene službe Stephen Powis.

    Ispitivanja su pokazala da upotreba pilule može smanjiti hospitalizaciju i rizik od smrti za 88 posto.

    Britanija je naručila 2,75 miliona Paxlovida, a vlada je rekla da će uskoro iznijeti dodatne detalje o pristupu liječenju, ali da bi ljudi s oslabljenim imunitetom, pacijenti s rakom ili oni s Downovim sindromom mogli imati direktan pristup.

    To je drugi antivirusni lijek koji je predstavljen u Britaniji nakon molnupiravira, pilule koju proizvode Merck (MRK.N) i Ridgeback Biotherapeutics koja se primjenjuje na pacijente kroz Panoramic ispitivanje.

  • Zelenski: U Ukrajini nije rat, ne treba nam ova panika

    Zelenski: U Ukrajini nije rat, ne treba nam ova panika

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je danas da ne može da isključi dalju eskalaciju tenzija s Rusijom, ali je kritikovao “previše panike” koja opterećuje ekonomiju.

    “Ne smatram da je situacija sada napetija nego ranije. U inostranstvu postoji osjećaj da je ovdje rat. To nije slučaj. Ne kažem da eskalacija nije moguća… ali ne treba nam ova panika”, poručio je Zelenski na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    On je rekao da je to i poruka koju je uputio američkom predsjedniku Džozefu Bajdenu u njihovom jučerašnjem telefonskom razgovoru, kao i da Rusija pokušava da zastraši Ukrajinu.

    Zelenski je potvrdio i da je Ukrajina stabilizovala svoju valutu deviznim rezervama, kao i da je tražila vojnu, političku i ekonomsku podršku od Zapada, a naglasio je da je zemlji potrebno četiri-pet milijardi dolara da stabilizuje svoju ekonomiju.

    Njegove izjave su uslijedile nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin saopštio da SAD i NATO nisu odgovorili na glavne bezbjednosne zahtjeve Moskve u sukobu između Istoka i Zapada oko Ukrajine, ali da je Moskva spremna da nastavi razgovore, navodi Rojters.

  • Analiza BBC-ja: Šta Putin stvarno želi?

    Analiza BBC-ja: Šta Putin stvarno želi?

    BBC NEWS objavio je zanimljivu analizu mogućih poteza ruskog predsjednika Vladimira Putina u jeku tenzija između Rusije i Zapada oko Ukrajine. Situaciju s politikom Kremlja BBC-jev analitičar Stiv Rozenberg opisuje kao slagalicu za koju nedostaje pola dijelova.

    Frustrirajuće je. Zbunjujuće je. Nikad ne vidite cijelu sliku. Dobro došli u svijet politike Kremlja, piše Rozenberg. Dekodiranje onog što Putin misli i planira je, blago rečeno, izazovno. I to je upravo ono što Kremlj želi – držati sve oko sebe u neizvjesnosti.

    Koji su točno Putinovi planovi? Sprema li Moskva veliku invaziju na Ukrajinu ili ograničenu operaciju? Je li zveckanje oružjem samo svojevrsno zastrašivanje, odnosno diplomatija koja tjera drugu stranu da povlači poteze? Geopolitička slagalica je vrlo kompleksna.

    Dijelovi slagalice koje vidimo izazivaju veliku zabrinutost na Zapadu. Na granicama Ukrajine nagomilano je oko 100.000 ruskih vojnika. Moskva na kopnu i moru sprovodi niz velikih vojnih vježbi. Vojne vježbe najavila je i Bjelorusija, zemlja pod snažnim uticajem Kremlja.

    Službena Moskva pred Zapad postavlja zahtjeve za koje sigurno zna da će ih Amerika odbiti, poput zabrane ukrajinskog ulaska u NATO i okončanja aktivnosti NATO-a u istočnoj Evropi. U isto vrijeme Vladimir Putin javnosti govori da su “Ukrajinci i Rusi jedan narod, jedna cjelina”, prenosi Index.

    Teške riječi i prijetnje
    Vašington je nedavno pismeno odgovorio na zahtjeve Moskve, a Kremlj kaže da će podrobno analizirati američki odgovor. U međuvremenu stižu teške riječi sa svih uključenih strana.

    “Ne stavljajte infrastrukturu NATO-a na ukrajinsku teritoriju. Tražimo od naših ‘partnera’ u zemljama NATO-a da se maknu. Maknite se od naših granica. Napustite postsovjetske zemlje jer prijetite ruskom narodu”, rekao je nedavno na ruskoj državnoj televiziji Jevgenij Popov, parlamentarni zastupnik vladajuće stranke Ujedinjena Rusija, ujedno i voditelj emisije.

    “Vrijeme vam ističe. Morate donijeti odluku, i to brzo”, dodao je. “Šta će se dogoditi u suprotnom?” pitao ga je BBC-jev novinar. “U suprotnom će doći do reakcije koja će biti nevjerovatno opasna za cijeli svijet. Neki zapadni zvaničnici tvrde da Rusija nema muda. Želite li to stvarno provjeriti?” glasio je odgovor Popova.

    Rusija tvrdi da joj je NATO prijetnja. Je li to stvarno tako?
    Ruski zvaničnici u javnosti insistiraju na tezi da je NATO prijetnja ruskoj bezbjednosti. Ali ja sam skeptičan prema tome, piše BBC-jev analitičar. Teško je povjerovati da Moskva zaista smatra NATO prijetnjom.

    Samo 6% ruskih granica je sa zemljama članicama NATO-a. Kremlj ima dobre odnose s nekim članicama NATO-a, kao što su Italija i Mađarska. Moskva je čak prodavala oružje Turskoj, koja je takođe članica NATO-a.

    Na umu treba držati i činjenicu da NATO (odnosno Norveška) duže od 70 godina graniči s Rusijom. Uz to, ne postoje ama baš nikakve naznake da bi Ukrajina, Gruzija ili bilo koja druga bivša sovjetska republika u bližoj budućnosti mogla biti primljena u NATO.

    Šta Putin stvarno želi?
    Otkud, dakle, dolazi fiksacija Kremlja na NATO? Dio razloga je unutranji – navesti ruski narod da se ujedini protiv navodnog spoljnog neprijatelja. Ali dio razloga mogao bi biti i korištenje trenutka kako bi se preoblikovao evropski bezbjednosni poredak na način koji koristi Moskvi, odnosno da se ruska sfera uticaja proširi, tj. da se ishod hladnog rata dovede u pitanje.

    “Putin vjeruje da je Zapad iskoristio rusku slabost devedesetih, odnosno da Rusija nije dobila fer tretman i da nije dobila ono što zaslužuje. Želi to promijeniti”, rekao je Andrej Kortunov, direktor ruskog Savjeta za međunarodne odnose, trusta mozgova povezanog s ruskim vlastima.

    “Njegov argument je jednostavan. Sad kad se balans snaga promijenio, više ne živimo u zapadnocentričnom unipolarnom svijetu. Trebalo bi da da nas saslušate i ozbiljno sagledate ono što nas brine”, dodaje.

    Koji je sljedeći korak Moskve?
    Bez svih dijelova slagalice možemo samo nagađati. To može zavisiti od toga hoće li američka ponuda pregovora s Rusijom o nekim aspektima bezbjednostu u Evropi biti dovoljna da zadovolji Vladimira Putina.

    Ako neće, odnosno ako je Putin odlučan u namjeri da razmontira evropsku bezbjednosnu arhitekturu, mogući su i vojni konflikt i dugoročne tenzije između Istoka i Zapada.

    “Nadam se da će Putin biti zadovoljan onim što je dosad dobio. Mislim da je do neke mjere bio uspješan. Prisilio je Zapad na dijalog. To znači da bi mogao reći da je njegova misija završena, odnosno da mu je dizanje tenzija na ukrajinskoj granici pomoglo da uvjeri Zapad da razmotri ruske prijedloge”, govori Kortunov.

    “Ali mogao bi ponuditi i drugu interpretaciju događaja. Mogao bi reći da Zapad pokušava uvući Rusiju u beskonačne, besmislene pregovore te tvrditi da će se uticaj Zapada na Ukrajinu nastaviti. Što se tiče domaće scene, rusko društvo ne gleda s velikim entuzijazmom na mogućnost velikog rata na granici. Rusi nisu naročito željni učestvovanja u velikoj vojnoj operaciji u Ukrajini”, dodaje.

  • Bijela kuća: Ako bude sankcija, cilj će biti ruska industrija

    Bijela kuća: Ako bude sankcija, cilj će biti ruska industrija

    Administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena planira da poštedi obične ruske građane od američke kontrole izvoza ukoliko Rusija napadne Ukrajinu, i da se fokusira na određene ruske industrijske i tehnološke sektore, kazao je zvaničnik Bijele kuće Piter Herel.

    “Ključni ljudi” će se takođe suočiti sa “značajnim sankcijama”, dodala je visoka ekonomska zvaničnica Tea Kendler, prenio je Rojters.

    Sankcije bi mogle da ciljaju rusku ekonomiju, pa bi se na udaru našli industrijski i tehnološki sektor, konkretno, pomenuta je proizvodnja pametnih telefona.

    “Ne možemo predvidjeti svaku akciju, ali namjera je da se degradira ruska industrijska sposobnost i proizvodnja, a ne da se ciljaju pojedinci, odnosno, svakodnevni ruski potrošači”, kazao je nacionalni savjetnik u Bijeloj kući Herel.

  • EU se oglasila o zabrani ulaska evropskim zvaničnicima u Rusiju

    EU se oglasila o zabrani ulaska evropskim zvaničnicima u Rusiju

    EU je večeras saopštila da žali zbog odluke ruskih vlasti da predstavnicma zemalja članica i EU institucija zabrane ulazak u Rusiju.

    “Ovakvoj odluci nedostaje zakonsko opravdanje i transparentnost i na nju će biti odgovoreno na odgovarajući način. Ovim Rusija nastavlja da podiže tenzije u Evropi umjesto da doprinosi deeskalaciji”, poručeno je u saopštenju portparola EU.

  • Lukašenko: Rusija i Bjelorusija su kao jedno i staćemo u odbranu naše zemlje

    Lukašenko: Rusija i Bjelorusija su kao jedno i staćemo u odbranu naše zemlje

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas kako će Minsk vojno stati uz Rusiju kao što bi u slučaju napada na Bjelorusiju Moskva svojim aktivnostima podržala odbranu ove države.

    U izjavi za bjeloruske medije, Lukašenko je izjavio kako nivo agresivnosti na istoku Evrope raste te da je problem i to što je prkosna retorika postala pravilo.

    “Mirovne inicijative se odlažu. Velike nuklearne sile pokušavaju da grade nove sporazume. Do sada nije bilo moguće pronaći kompromis, a sada se odlučuje i o sudbini čovječanstva. Ili novi sporazumi zemalja ili novi rat”, rekao je Lukašenko.

    Na pitanje da li Bjelorusija ima namjeru podržati Rusiju u vojnim aktivnostima, Lukašenko je bio jasan.

    “Hoće li biti rata ili ne? Da, hoće, ali u dva slučaja. Ako se izvrši direktna agresija na Bjelorusiju ili ako Rusija bude napadnuta. Svi smo kao jedno i stat ćemo u odbranu naše zemlje i naše otadžbine”, rekao je bjeloruski predsjednik.

    Lukašenko je poručio kako američki strateški bombarderi dnevno vrše oko 30 letova u blizini ruskih i bjeloruskih granica što predstavlja veliki problem. Ipak, bjeloruski predsjednik naglašava kako je Minsk posvećen miru.

    “Ako želimo mir, moramo se pripremiti za rat. Međutim, ne želimo da do njega dođe jer bi tu svi izgubili apsolutno sve”, mišljenja je Lukašenko.

    Na kraju, Lukašenko se osvrnuo i na aktivnosti zapadnih zemalja u Ukrajini te je poručio kako Zapad namjerno podriva situaciju na postsovjetskom prostoru kako bi oslabio Rusiju.

    “U tom kontekstu, Ukrajina je postala predmet zakulisnog cjenkanja. Gura se u vatru sukoba i ciljano se priprema za agresiju. Za Zapad je važno da utopi rusko-ukrajinsko bratstvo u krvi. Također, događaji iz Kazahstana pokazuju kako meta postaje i centralnoazijsko bratstvo”, zaključio je predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

  • Američki general: Ruski napad na Ukrajinu bio bi užas

    Američki general: Ruski napad na Ukrajinu bio bi užas

    Najviše rangirani general američke vojske Mark Milley je upozorio da bi ruska vojna invazija na Ukrajinu bila, kako je izjavio, užas te da bi za posljedicu imala veliki broj ljudskih žrtava.

    Ocijenio je da je prisustvo 100.000 vojnika Rusije na granici s Ukrajinom najveće od završetka hladnog rata. Međutim, ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Lloyd Austin je poručio da se sukob treba izbjeći korištenjem diplomatije. Rusija uvjerava da ne namjerava napasti susjednu državu.

    General Milley je ukazao na pogubne posljedice ako se napad desi.

    “Ako bi se to desilo, onda bismo imali veliki broj žrtava”, rekao je.

    Istakao je da bi borbe u urbanim područjima bile, kako je naveo, užasne i strašne.

    Ministar Austin je ponovio da je njegova zemlja posvećena u pomaganju Ukrajini kako bi se odbranila, a što podrazumijeva i naoružavanje. Ranije je američki predsjednik Joe Biden najavio da će poslati u istočnu Evropu manji broj vojnika. Nije precizirao gdje će oni biti stacionirani.

    SAD su odbile glavni zahtjev Rusije, a to je da garantuju da Ukrajina neće postati članica NATO-a. Ruski predsjednik Vladimir Putin je optužio Zapad da ignoriše zabrinutost njegove države po sigurnosnim pitanjima. Najavio je da će razmotriti očitovanje Zapada o onome što je i uzrok ove krize, prenosi BBC.

  • Bajden šalje vojsku

    Bajden šalje vojsku

    Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da će premestiti američke vojnike u zemlje istočne Evrope i NATO “u bliskoj budućnosti”.

    “Poslaću američku vojsku u Istočnu Evropu u zemlje NATO-a u skorijoj budućnosti. To neće biti veća količina vojske”, saopštila je Bela kuća reči Bajdena, prenosi Rojters.

    Agencija podseća i da je Pentagon stavio oko 8.500 vojnika u pripravnost za moguće raspoređivanje u Evropi zbog gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom.

    Što se tiče sankcija koje Amerika priprema u slučaju eventualnog napada na Ukrajinu, prema rečima zvaničnika Bele kuće Pitera Herela, one će biti usredsređene na određene ruske industrijske i tehnološke sektore kako bi se oslabio industrijski potencijal Rusije.

    “Cilj je da se oslabi industrijski potencijal Rusije i neće biti usmerene protiv običnih ruskih građana”, istakao je.

    Haerl je rekao i da je cilj sankcija da se isprovocira odliv kapitala, inflacija, kao i da se onemogući da ruska Centralna banka pruža finansijsku pomoć drugim bankama kako bi “Putin već prvog dana osetio troškove”.

    Rojters, pozivajući se na druge zvanične izvore iz Bele kuće, navodi i da bi te ograničavajuće mere mogle da obuhvate oblasti kao što su avijacija, pomorstvo, razvoj veštačke inteligencije i robotizacije, kvantnu mehaniku i odbrambenu industriju.

    Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) o situaciji oko Ukrajine biće prilika za Rusiju da objasni šta želi, rekao je neimenovani zvaničnik američke administracije, prenosi Rojters.

    “Iako mislim da će možda biti nekih dezinformacija, biće to i jasna prilika da Rusija kaže Savetu bezbednosti da li vidi put za diplomatiju ili je zainteresovana za konflikt”, rekao je neimenovani američki zvaničnik.

    Sednica je zakazana za ponedeljak na inicijativu SAD koju je predstavnik ruske misije u UN Dmitrij Poljanski nešto ranije ocenio kao marketinški potez koji je sraman za reputaciju SB UN.

    “Ne mogu da se setim još jedne prilike kada je članica SB predložila da se razgovara o njenim sopstvenim neosnovanim optužbama i pretpostavkama kao pretnjama međunarodnom poretku od strane nekog drugog”, napisao je Poljanski na svom Tviter nalogu.

  • Kina oštro Americi: “Moguć vojni sukob”

    Kina oštro Americi: “Moguć vojni sukob”

    Kina bi mogla da završi u vojnom sukobu sa SAD, ako one nastave da podstiču nezavisnost Tajvana, poručio je kineski ambašador u Vašingtonu Čin Gang.

    “Dozvolite mi da ovo naglasim. Pitanje Tajvana je najzapaljivija tema između Kine i SAD”, rekao je Čin Gang u intervjuu za američki nacionalni radio, prenosi Rojters.

    On je naglasio da ako tajvanske vlasti, ohrabrivane iz Vašingtona, nastave da idu putem ka nezavisnosti, to će,kako je rekao, najverovatnije uvesti Kinu i SAD, dve velike zemlje, u vojni sukob.

    Zamoljeno da prokomentariše ove izjave kineskog ambasadora, američko ministarstvo odbrane je saopštilo da SAD ostaju privržene svojoj politici “jedne Kine” i svojim obavezama prema američkom Zakonu o odnosima sa Tajvanom, navodi Rojters.

    U skladu sa dugogodišnjom politikom, Vašington zvanično priznaje Peking, a ne Tajpej, dok pomenuti zakon zahteva od SAD da Tajvanu obezbede sredstva za odbranu.

    Stejt department i Bela kuća nisu odmah odgovorili na zahteve Rojtersa za komentarom izjave kineskog diplomate, koja je usledila samo nekoliko sati nakon što su američki državni sekretar Entoni Blinken i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarali o krizi oko Ukrajine.

  • Nakon Litvanije, na red došli i Slovenci: Kina servirala osvetu, Si već povukao prve poteze

    Nakon Litvanije, na red došli i Slovenci: Kina servirala osvetu, Si već povukao prve poteze

    Nakon Litvanije, Kina zbog podrške Tajvanu preduzima trgovinske mere protiv Slovenije, piše britanski Tajms.

    Kina burno i tvrdo reaguje na svaki korak u smeru podrške “odmetnutom ostrvu” čije je povlačenje priznanja proteklih godina, zahvaljujući izdašnoj finansijskoj pomoći, ostvarila kod šačice država koje su imale diplomatske odnose sa Tajvanom. Međutim, u slučaju obrnutog primera, snažnijih veza s vladom u Tajpeju, Kina nema milosti.

    U slučaju Slovenije Peking je odlučio da poništi ugovore sa slovenačkim kompanijama sa kojima posluje i da se povuče iz dogovora o ulaganju u Sloveniju nakon što je premijer Janez Janša javno govorio o izgradnji boljih veza s Tajvanom. Slovensko-kinesko privredno veće u Ljubljani objavilo je da su im novonastale probleme u poslovanju prijavile kompanije koje sarađuju s Kinom i da su mere slične onima koje je Kina preduzela u Litvaniji, prenosi Jutarnji list.

    Slovenija i Litvanija su pred Evropsku uniju stavile geopolitički test, a Brisel zasad snažno odgovara.

    Naime, Valdis Dombrovskis, evropski šef za trgovinsku politiku, upravo je pokrenuo spor s Kinom kod Svetske trgovinske organizacije nakon što je evropski tim prikupio dokaze da je Kina prošlog meseca “oštro ograničila ili de facto blokirala uvoz i izvoz sa Litvanijom bez upozorenja ili konsultacija”.

    “Pokretanje postupka pred Svetskom trgovinskom organizacijom nije korak koji se olako preduzima”, rekao je Dombrovskis novinarima. “Međutim, nakon nekoliko uzastopnih propalih pokušaja da se pitanje reši bilateralnim putem ne vidimo drugi način. Evropska unija je odlučna u želji da deluje kao jedan i brzo kada je reč o odlukama koje krše pravila Svetske trgovinske organizacije i prete njenom jedinstvenom tržištu”, objavio je Dombrovskis.

    S druge strane, Peking ističe kako su “optužbe neosnovane i neujednačene”. Kineska diplomatija je upozorila Evropsku komisiju da bi “pravna akcija” mogla “oteti” njihove odnose te potencijalno delovati na ekonomski oporavak u Evropskoj uniji, pogotovo u Nemačkoj.

    “Problem između Kine i Litvanije je političke prirode, a ne ekonomske”, poručio je Džao Liđijan, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova. “Podsećamo EU na oprez zbog litvanskog pokušaja da otme kinesko-evropske odnose”, rekao je Džao.

    Diplomatski problemi se sada, zbog Slovenije, šire. U slučaju Litvanije spor je počeo odlukom Vilnjusa sredinom prošle godine da otvori tajvansko predstavništvo pod tim imenom, umesto uobičajenog i od Kine prihvaćenog rešenja da se u nazivu uvek nalazi glavni grad Tajpej.

    Taj je potez razljutio i izazvao Kinu. Prošlih nedelja je Janez Janša za indijsku televiziju izjavio da se nada da će Slovenija slediti litvanski primer i razmeniti predstavničke kabinete sa Tajvanom. Isto tako, Janša je rekao da Ljubljana podržava tajvanski pokušaj da postane član Svetske zdravstvene organizacije.

    Dosad su Slovenija i Kina negovale dobre odnose. Slovenija je bila deo projekta kineskog predsednika Si Đinpinga “Jedan pojas, jedan put” čiji je cilj gradnja infrastrukture kojom bi se povećao globalni dohvat Kine.

    Međutim, Slovenija sada “otvoreno dovodi u pitanje kinesku politiku prema odmetnutom ostrvu, poznatu pod nazivom jedna Kina”, te “daje opasne izjave u vezi sa tajvanskom nezavisnošću”. “Šokirani smo i snažno se protivimo”, poručio je Džao.

    Međutim, protivi se i Evropska komisija. Evropski advokati sastavili su dosije kineskih mera protiv Vilnjusa u kojem dokumentuju kako je Kina odbila da izda carinske dozvole za litvansku robu, kako je odbila zahtev Litvanije u vezi sa uvozom iz Kine i kako je sprovodila pritisak na evropske kompanije da ne koriste litvansku robu u svojim lancima snabdevanja za proizvode namenjene kineskom tržištu.

    Ova diplomatska svađa izaziva podele u Evropskoj uniji. Prema komentarima diplomata, Nemačka pritiska zvaničnike u Briselu da ublaže kritike na račun Kine kako bi se smirila svađa, piše Tajms.

    No, Dombrovskis, koji je Litvanac, to je odbio.

    Nemačka ima velike uloge. Velike nemačke kompanije, pogotovo automobilska industrija, jako su zavisne od trgovine sa Kinom. One su čak upozorile Vilnjus da će se povući iz Litvanije ako se ne reši spor s Kinom.