VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Preminuo kardinal Anđelo Sodano

    Kardinal Anđelo Sodano, kontroverzni vatikanski moćnik, optužen za prikrivanje jednog od najozloglašenijih seksualnih zlostavljača u Katoličkoj crkvi, preminuo je u 94. godini.

    Sodano, koji je neko vrijeme bio bolestan i preminuo sinoć, bio je državni sekretar za vrijeme dvojice papa Jovana Pavla II i Benedikta XVI, odnosno na drugom mjestu u vatikanskoj hijerarhiji 16 godina između 1990. i 2006. godine, prenio je Rojters.

    Vjeruje se da je Sodano, zajedno sa sekretarom Jovana Pavla, tadašnjim nadbiskupom Stanislavom Dživišom, vodio Katoličku crkvu tokom posljednjih godina života pokojnog pape, kada mu se zdravlje pogoršalo zbog Parkinsonove i drugih bolesti.

    U seriji tekstova u “Nešenal katolik riporteru” 2010. godine, autor Džejson Beri, stručnjak za seksualna zlostavljanja u crkvi, napisao je kako je Sodano blokirao Vatikan da pokrene istragu za seksulana zlostavljanja protiv oca Marsijala Masijela, osnivača vjerskog reda Legije Hristove.

    Sodano je primljen u red sveštenika 1950. godine, da bi nekoliko godina kasnije obavljao diplomatsku službu.
    Služio je u ambasadama Vatikana u Ekvadoru, Urugvaju, Čileu prije nego što je ponovo pozvan u Vatikan kako bi obavljao visoke administrativne uloge.

  • Lukašenko: Napeta situacija na granici

    Lukašenko: Napeta situacija na granici

    Napeta vojno-politička situacija razvija se na bjeloruskoj granici, izjavio je predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

    “Napeta vojno-politička situacija razvija se na granicama naše otadžbine, u našim teškim vremenima, isto kao prije osam decenija”, rekao je Lukašenko u čestitki povodom Dana granične straže.

    On je istakao da će Bjelorusija štititi svoju nezavisnost i teritorijalni integritet, ako bude potrebno, te da će graničari učiniti sve moguće da održe državne granice netaknutim.

    Bjeloruski premijer Roman Golovčenko saopštio je prošle sedmice da Bjelorusija preduzima mjere odbrane svog suvereniteta usljed aktivnosti NATO-a blizu granica države.

    Zamjenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Bjelorusije Ruslan Kosigin napomenuo je početkom mjeseca da je NATO udvostručio vojno prisustvo u Istočnoj Evropi, što omogućuje Alijansi da u najkraćem mogućem roku pošalje udarne snage na granicu Rusije i Bjelorusije.

  • Pad bitkoina gurnuo zemlju na rub propasti

    Pad bitkoina gurnuo zemlju na rub propasti

    Zahvaljujući preduzetnom predsedniku jedna siromašna državica Centralne Amerike nedavno se pretvorila u svojevrsnog zamorca.

    Time nam je omogućila da u realnom vremenu promatramo eksperiment koji testira bitkoin u praktičnoj upotrebi.

    U glavnoj ulozi su El Salvador i predsednik Najib Bukele, osvedočeni kriptoentuzijasta koji je prošle godine zaprepastio svetsku javnost, iskoristivši Bitcoin Conference kako bi najavio legislativu kojom će bitkoin (pored američkog dolara) postati službeno sredstvo plaćanja, piše Poslovni dnevnik.

    Ideja je tri meseca kasnije provedena u djelo, a posledice su zasad … prilično neugodne. Za početak, inicijativa kojom je bitkoin trebalo da postane opšte prihvaćeno sredstvo plaćanja doživela je pravi fijasko. Ili tako barem tvrde autori istraživanja pod naslovom “Are Cryptocurrencies Currencies? Bitcoin as Legal Tender in El Salvador”, gde se već u uvodu navodi kako je upotreba bitkoina koncentrisana među mladom muškom populacijom koja (za razliku od siromašnijih slojeva) ionako nema problema s pristupom bankovnom sistemu.

    Autori uz to zaključuju kako je u datim okolnostima (niskog životnog standarda i pandemije) koncept digitalne valute dobio idealnu priliku da osvetla obraz kriptoevanđelistima, ali je projekat neslavno – propao. Tehnički, doduše, još uvek traje, no rezultati su daleko od ohrabrujućih.

    U septembru je predsedničkim dekretom pokrenuta aplikacija Chivo (digitalni novčanik) u kojoj je za svakog stanovnika rezervisana ista količina bitkoina (u protuvrijednosti 30 dolara, što je otprilike trodnevni prosečni dohodak u El Salvadoru), no svega polovina anketiranih je aplikaciju uopšte pokušala da upotrebi.

    Od onih najupornijih, manje od polovine je nastavilo koristiti Chivo nakon što su potrošili predsednički znak pažnje, i što je najgore, postotak inostranih doznaka s kriptovalutama koje su upuštene putem digitalnog novčanika meri se tek jednocifrenim brojkama.

    Ili u prevodu, bitkoin kao (službena) valuta je – podbacio. I to uprkos velikom potencijalu, jer El Salvador je vrlo siromašna država u kojoj doznake iz inostranstva predstavljaju vrlo bitnu stavku uza skroman životni standard građana. Pored brojnih tehničkih problema, jedan od najvažnijih razloga neuspeha, kao što možete naslutiti, jesu velike oscilacije cene bitkoina koje ga čine vrlo nepouzdanim sredstvom plaćanja.

    Zbog toga su istraživačke ekspedicije američkih novinara proteklih meseci uvijek završavale jednako, dokumentujući tek retke situacije u kojima su transakcije (plaćanja bitkoinom) uspešno realizovane.

    Iako ih zakon obvezuje da prihvate uplate u bitkoinu, većina preduzetnika svejedno insistira na dolarima. Veliko nepoverenje u državne institucije sigurno nije pomoglo, a na tom tragu je i opaska o visoko centralizovanom sistemu kojim su zapravo izdata osnovna načela kriptovaluta; u zemlji u kojoj demokracija ne cveta, deo stanovnika Chivo doživljava najpre kao sredstvo kontrole u rukama vladajuće garniture.

    Javne finansije u rasulu

    A Chivo predstavlja tek mali komadić grandiozne vizije koja je, iz razumljivih razloga (duboke korekcije) sada na čekanju. U planu je bila izgradnja novog grada (i pogona za rudarenje bitkoina) koja bi se finansirala putem posebnog izdanja obveznica, makar je apsurdna konstrukcija čudnovatog finansijskog instrumenta (deo kamata bi se isplaćivao u bitkoinu) tek okorelim kriptofanovima tada zvučala atraktivno.

    A ni oni, usled intenzivne korekcije, nisu baš oduševljeni. “Totalni ludak” (u zemlji je u martu uvedeno vanredno stanje), kriptovizionar ili najjednostavnije, “El Hodlador” (urnebesan nadimak koji su mu nadenuli u Financial Timesu), Bukele je dosad potrošio stotinak miliona dolara na zalihe bitkoina čija se tržišna vrednost poslednjih nedelja rapidno smanjuje.

    Prema nekim procenama, prosečna nabavna cena kreće se oko 45.000 dolara (bitcoin se trenutno trguje za 30-ak hiljada), a gubitak je premašio 30 miliona dolara, što je otprilike jednako trošku iduće rate kamata (na ime prethodno plasiranih obveznica) koju El Salvador mora da isplati tokom juna. Investitori su naprosto digli ruke od cele priče. Baš kao i MMF i Svaetska banka, koji saradnju (i nove kredite) uslovljavaju eliminacijom bitcoina kao legalnog sredstva plaćanja.

    S javnim dugom koji doseže 85 posto BDP-a, El Salvador velikom brzinom juri prema bankrotu, a izvedba konvencionalnih obveznica ne ostavlja mesta dilemama: razmere percepcije rizika (i skepse spram mogućnosti naplate potraživanja) otkriva dramatičan rast prinosa koji su u slučaju obveznice s rokom dospeća za dve i pol godine premašili – 50 posto.

    Daleko je to još od rekorda zabeleženih u nekim latinomeričkim državama, no Bukele će zasigurno otići u legendu, kao predsednik prve države koja je bitcoinu dala status nacionalne valute. Nažalost, u knjigama bi mogao ostati zapisan i kao hiroviti autokrata čiji su snovi, zasnovani na vrlo klimavim tezama, srozali standard milionima zemljaka i zemlju odveli u bankrot.

  • Evropska unija kupuje vakcine i pilule protiv majmunskih boginja

    Evropska unija kupuje vakcine i pilule protiv majmunskih boginja

    Evropska unija odlučila se za kupovinu vakcina i antivirusnih pilula za borbu protiv majmunskih boginja, virusa koji je endemski u Africi i obično rijedak na drugim mjestima, izjavio je koordinator za vakcine Švedske Richard Bergstrom.

    “Nakon nekoliko sastanaka odlučeno je da ćemo kupiti i vakcinu i antivirusne pilule”, naveo je.

    Kako je saopćeno, EU će kupiti vakcine Imvanex kompanije Bavarian Nordic i antivirusne pilule Tecovirimat kompanije Siga Technologies, prenosi Al Jazeera.

    Bergstrom je rekao da EU još nije potpisala ugovor ni sa jednom firmom, ali da će to ubrzo uraditi.

    “Trebalo bi da imamo gotov ugovor za sedam dana i možda neke ograničene isporuke u junu”, naveo je on.

    Imvanex je vakcina protiv malih boginja, koje su slične majmunskim boginjama.

    Zdravstveni zvaničnici širom svijeta su od početka maja pratili više od 200 sumnjivih i potvrđenih slučajeva obično blage virusne infekcije u 19 zemalja.

    Varijanta majmunskih boginja povezana sa trenutnom epidemijom ima stopu smrtnosti od oko jedan posto, a do sada nije zabilježen nijedan smrtni slučaj.

  • Žena upucala napadača na zabavi u Zapadnoj Virdžiniji

    Jedna naoružana žena je usmrtila muškarca koji je pucao na goste na jednoj zabavi u Zapadnoj Virdžiniji.

    Usaopštenju policije se navodi da je žena, koja je i sama bila gost na zabavi, svojom reakcijom zaustavila potencijalni masakr jer je izvadila pištolj i ubila napadača koji je otvorio vatru iz poluautomatske puške na goste, saopštila je policija, prenosi BBC.

    Portparol policije Toni Hejzelet rekao je da je brza reakcija žene spasila živote.

    Ovaj događaj podudara se nacionalnom debatom o oružju nakon pucnjave u školi u Teksasu, u kojoj je napadač usmrtio 19 učenika i dvije nastavnice.

  • Ukrajina traži od Njemačke da blokira Sjeverni tok 1, predlaže alternativu

    Ukrajina traži od Njemačke da blokira Sjeverni tok 1, predlaže alternativu

    Generalni direktor kompanije “GTS Operator Ukrajine”, Sergej Makogon, izjavio je danas da je zatražio od njemačke vlade da isključi gasovod Sjeverni tok 1.

    Umesto toga predložio je snabdevanje gasom preko ukrajinskog sistema za prenos gasa.”Zajedno sa Naftogasom uputili smo apel nemačkom Ministarstvu ekonomije i nemačkom regulatoru vezan za obustavu Severnog toka – 1. Ovo je gasovod koji trenutno radi…Vidimo da razlozi na osnovu kojih je Severni tok – 1 izuzetak, u ovom trenutku više ne odgovaraju stvarnosti. I zahtevamo da nemačka vlada preispita ove izuzetke i zapravo obustavi ili značajno ograniči isporuke gasa Evropi preko Severnog toka 1”, rekao je Makogon za televiziju Ukrajina 24.

    On je naveo da sada ima dovoljno slobodnih kapaciteta za transport gasa iz Ruske Federacije, uključujući i ukrajinski sistem, koji je, prema njegovim rečima, spreman da transportuje ruski gas evropskim potrošačima umesto preko Severnog toka 1.

    Makogon smatra da će isporuke ruskog gasa preko ukrajinskog sistema za prenos gasa moći da spasu taj sistem od uništenja tokom neprijateljstava, prenela je agencija RIA Novosti.

    Savetnica ministra energetike Ukrajine Olena Zerkal izjavila je ranije, u kontekstu nespremnosti Budimpešte da odustane od ruske nafte, da Kijev ima polugu pritiska na Mađarsku u vidu naftovoda Družba koji prolazi kroz ukrajinsku teritoriju, sa kojim bi, prema njenim rečima, nešto moglo da se dogodi.

    Zemlje EU uvele su pet paketa sankcija protiv Ruske Federacije zbog situacije u Ukrajini.

    U okviru predstojećeg šestog paketa, EU razmatra mogućnost uvođenja embarga na rusku naftu.

    Neke zemlje EU, posebno Mađarska, blokiraju njegovo usvajanje iz straha od negativnog uticaja ovog koraka na njenu ekonomiju.

  • “Rusija se može zaustaviti samo silom”

    “Rusija se može zaustaviti samo silom”

    Savetnik ukrajinskog predsednika i pregovarač sa Rusijom Mihail Podoljak izjavio je danas da se ne može verovati bilo kakvom dogovoru sa Moskvom.

    On smatra da se ruska invazija može zaustaviti samo silom.

    “Bilo kakav sporazum sa Rusijom nije vredan ni pare. Da li je moguće pregovarati sa državom koja uvek cinično i propagandistički laže”, napisao je Podoljak na Telegramu, prenosi Rojters.

    Rusija i Ukrajina se uzajamno okrivljuju za zastoj u pregovorima.

    Kremlj je juče saopštio da krivi Ukrajinu zbog činjenice da su mirovni pregovori dve zemlje zamrznuti, navodeći da nije jasno šta Kijev želi.

    Portparol Kremlja Dmitri Peskov rekao je da ukrajinsko rukovodstvo konstantno daje kontradiktorne izjave.

    “To nam ne dozvoljava da u potpunosti razumemo šta ukrajinska strana zaista želi”, dodao je on, prenosi Rojters.

    S druge strane, zvaničnici u Kijevu okrivljuju Rusiju za nedostatak napretka.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je predsednik Vladimir Putin jedini ruski zvaničnik s kojim je spreman da se sastane kako bi razgovarao o tome kako da se okonča rat.

  • Zbog rata nema pšenice

    Zbog rata nema pšenice

    Egipat, koji je među najvećim svetskim uvoznicima žita, nastoji da izvuče što god više može iz lokalne žetve.

    Naime, Egiptu je onemogućen većim delom uvoz pšenice preko Crnog mora zbog ruskog napada na Ukrajinu, pa ne preza ni od prisilnog državnog otkupa pod pretnjom novčanih kazni i zatvora ratarima.

    Egipatska vlada subvencioniše hleb za više od 70 miliona od ukupna 103 miliona stanovnika pa je postavila ambiciozan cilj da prikupi šest miliona tona domaće pšenice u ovoj godini, dve trećine više nego lane i pre dve godine.

    Radnici u silosima rade prekovremeno. “Trebali bismo da odemo s posla u 16 sati, ali ove godine radimo i do ponoći”, rekao je jedan od njih.

    Poljoprivrednici državi moraju da isporuče najmanje 60 posto svog roda, prenosi Indeks.

    Nakon sporog početka, poljoprivrednici i zvaničnici kažu da žetva ide dobro, ali i farmeri i vlada su još uvek pod pritiskom.

    Egipatski program subvencionisanja hrane zahteva oko devet miliona tona pšenice godišnje. Prošle godine Vlada je uvezla 4,7 miliona tona, većinom iz Rusije i Ukrajine, a do sada je uvezla oko 1,9 miliona tona za isporuke u ovoj godini. Oko 300 hiljada tona ostalo je u Ukrajini.

    U nastojanju da poveća zalihe pšenice, egipatska vlada je odredila da poljoprivrednici državi moraju da isporuče najmanje 60 posto svog roda, u odnosu na 40 posto koliko je kupovala prošle godine. Onima koji se toga ne drže prete novčane kazne, pa čak i zatvor.

    Tim su propisima poljoprivrednici sprečeni da zadrže većinu roda, a trgovci da prodaju pšenicu na otvorenom tržištu.

    Reakcije poljoprivrednika

    Vlada je podigla nabavnu cenu za 22 posto u odnosu na prošlu godinu, unutar raspona od 311 do 318.40 dolara po toni, ali to je još uvek znatno ispod cena na međunarodnim tržištima. Neki poljoprivrednici smatraju da su cene preniske, s obzirom na rastuće ulazne troškove i troškove rada.

    U Banhi, severno od Kaira, 59-godišnji farmer Ahmed Samir kaže da je ove godine posejao manje pšenice, zbog visokih cena rada i drugih ulaznih troškova. Oko dve trećine svoje pšenice planira da proda državi, a ostatak zadrži za potrošnju u domaćinstvu.

    Uprkos nezadovoljstvu, neki poljoprivrednici kažu da je prodaja državi prikladna i jamči dohodak onima koji su u dugovima ili im brzo treba novac. Vlada je od četvrtka nabavila tri miliona tona iz lokalnih žetvi, za isporuke do jula.

    Veći izazov za vladu mogla bi biti trgovina s mogućim trećim stranama, koju pokušava da ograniče. Ona zahteva od poljoprivrednika da traže dozvolu za prodaju pšenice na tržištu nakon što ispune svoje kvote.

    Međunarodne cene pšenice, obično niže od onih za egipatsku pšenicu, porasle su na oko 450 dolara po toni, u odnosu na 318 dolara po toni u Egiptu, što je trgovce ohrabrilo da kupuju lokalnu pšenicu.

  • Konašenkov: Zauzeli smo Liman

    Konašenkov: Zauzeli smo Liman

    Naselje Krasni Liman u Donjeckoj Narodnoj Republici potpuno je oslobođeno od ukrajinskih nacionalista, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane. Ovu izjavu dao je zvanični predstavnik ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov. “Kao rezultat zajedničkih dejstava jedinica narodne milicije Donjecke Narodne Republike i ruskih oružanih snaga, grad Krasni Liman je potpuno oslobođen od ukrajinskih nacionalista”, rekao je on. 27. maja je saopšteno da je grupacija trupa DNR i LNR, uz vatrenu podršku Oružanih snaga Rusije, “oslobodila i uspostavila punu kontrolu nad 220 naselja, uključujući Krasni Liman”.

  • Iran zaplijenio dva grčka naftna tankera kao odgovor na američke akcije

    Pripadnici iranske republikanske garde spustili su se iz helikoptera i zaplijenili dva grčka naftna tankera u perzijskom zaljevu, kao odgovor na saradnju Grčke sa SAD-om prilikom zaplijene iranskog tankera u Sredozemnom moru.

    Kako su se pregovori o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine našli u zastoju, Iran ali i njegovi protivnici pokazuju da se ne libe koristiti silu kako bi zaštitili svoje interese. Iranci su zaplijenili tankere “Prudent Warrior” i “Delta Poseidon”

    Iransko ministarstvo obrane izvijestilo je u srijedu o “nesreći” u svom vrlo sigurnom kompleksu Parchin, u kojoj je jedan inženjer poginuo, a drugi ranjen. New York Times izvijestio je u petak da se radilo o napadu pomoću kvadrokopterskih samoubilačkih dronova.

    Napad je odgovarao obrascu izraelskih operacija protiv iranske vojne i nuklearne infrastrukture. U izvještaju se navodi da je napad dronom bio usmjeren na objekt u kojem Iran razvija vlastitu tehnologiju drona.

    Zapljena grčkih tankera bila je prva takva akcija u nekoliko mjeseci u Zaljevu. Grčki ministar vanjskih uputio je protest iranskom ambasadoru u Atini zbog “nasilnog preuzimanja dvaju brodova pod grčkom zastavom” u Perzijskom zaljevu.

    Grci su ovo nazvali čistim aktom piratstva i pozvali na hitno puštanje brodova i njihove posade.