VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Koliko će potonuće “Moskve” koštati rusku ratnu mornaricu?

    Koliko će potonuće “Moskve” koštati rusku ratnu mornaricu?

    Bez obzira na to što se nakon potonuća ruske krstarice “Moskva” zvanični stavovi zaračenih strana o razlozima takvog ishoda razlikuju, sigurno je da je “Moskva” van pogona – zauvijek. Međutim, kakav će to utjecaj, ako ga ima, imati na rat u Ukrajini?

    “Moskva”, opremljena raketama zemlja-vazduh, pružala je dalekometnu i mobilnu vazdušnu odbranu za cijelu rusku flotu u Crnom moru. Štitio je krstarice, fregate, raketne korvete i amfibijske desantne brodove sposobne da nose hiljade vojnika, piše Reuters.

    Bez odbrambene vatrene moći “Moskve”, ova flota će biti podložnija napadima, posebno ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Ipak, Rusija ima moćne sisteme protivvazdušne odbrane raspoređene na Krimu, koji je zaplijenila od Ukrajine 2014. Oni mogu da brane flotu od napada dok ona djeluje u tom području.

    Može li se “Moskva” zamijeniti?

    Rusija neće moći uskoro da zamjeni sposobnosti “Moskve”. Ima samo još dva broda iste klase, Maršal Ustinov i Varjag, koji služe u sklopu sjeverne i pacifičke flote Rusije.

    Da bi došli do ukrajinskog ratišta, brodovi bi morali da prođu kroz Bosfor u Crno more. Plovni put između Istanbula kontroliše Turska, koja kaže da neće pustiti ratne brodove iz bilo koje države.

    “Kada Turska nije zaraćena strana u sukobu, ona ima ovlasti da ograniči prolaz ratnim brodovima zaraćenih država preko moreuza”, rekao je u februaru Mevlut Cavusoglu, ministar vanjskih poslova Turske.

    Koliko je brod uopšte bio dobar?

    “Moskva” je bila stara i zastarjela. Krstarica dizajnirana 1970-ih tokom Hladnog rata, izgrađena je da uništi američke nosače aviona i bila je na talasima skoro četiri decenije.

    Iako je ratni brod prošao opsežni remont, vraćajući se u operativni status 2021. godine, dio njegovog hardvera zastario je, kako tvrdi britansko Ministarstvo odbrane.

    Oko 500 ruskih mornara bilo je u posadi na “Moskvi” kada je izbio požar. Iako je Rusija uspješno evakuisala mnoge na brodu u luku Sevastopolj na Krimu, Ukrajina je sugerisala da je vjerovatno bilo smrtnih slučajeva. Ni Rusija ni SAD nisu komentarisale broj mogućih žrtava, niti da li ih uopšte ima.

    Udarac ruskom ponosu

    Gubitak ruskog vodećeg broda je gorak udarac za Rusiju i sramotan na međunarodnom planu. Iako star, bio je simbol ruske dominacije na moru i vojne moći zemlje.

    Da je brod uništen ukrajinskim projektilom, kako tvrde i Ukrajina i SAD, to bi bio najveći izgubljeni ruski ratni brod od Drugog svjetskog rata, kada su njemački bombarderi uništili sovjetski ratni brod Marat u luci Kronštat.

    Pogled na potonuće ruskog broda “velika je propagandna pobjeda” Ukrajine, navodi se u procjeni američkog Instituta za proučavanje rata (ISW-a). Zapadne diplomate i eksperti pretpostavljaju da će se “glave padati” u Moskvi zbog gubitka broda.

    Za šta je trebala poslužiti “Moskva” u nastavku rata?

    Analitičari sugerišu da je Moskva trebala igrati ulogu u potencijalnom ruskom amfibijskom napadu na ukrajinsku luku Odesa, što se još nije dogodilo zbog otpora ukrajinskih snaga.

    Šanse da se to dogodi sada se smatraju manjim u nekim krugovima, a to bi moglo omogućiti Ukrajini da prerasporedi neke od svojih trupa negdje drugdje. Ipak, ovo je samo jedna od teorija. Nije jasno u kojoj mjeri je to bio plan Rusije.

    Hoće li potonuće “Moskve” promijeniti ishod sukoba?

    Rat u Ukrajini je prvenstveno kopneni rat. More do sada nije igralo veliku ulogu u sukobu. Američki zvaničnici su istakli da, iako će potonuće krstarice imati simboličan utjecaj tepotencijalno podići ukrajinski moral nauštrb ruskog, ono neće imati veliki utjecaj na tok sukoba.

    U razgovoru za Reuters, jedan američki zvaničnik je dodao da je Rusija koristila brod samo u ograničenim prilikama, kao što je opskrba trupa na jugu i izvođenje povremenih napada.

    Ipak, britansko ministarstvo odbrane saopćilo je da će gubitak vjerovatno navesti Rusiju da preispita svoju pomorsku poziciju u Crnom moru.

    Nakon navodnog raketnog udara, ruski brodovi su se udaljili od ukrajinske obale za oko 80 nautičkih milja, iako na ovoj udaljenosti još uvijek mogu pogoditi Ukrajinu.

  • Konašenkov: Kijev naredio da se puca na sve koji na sve koji bi se predali

    Konašenkov: Kijev naredio da se puca na sve koji na sve koji bi se predali

    Režim u Kijevu je zabranio pregovore o predaji u Marijupolju i naredio da se puca na sve koji žele da se predaju, izjavio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.

    Prema njegovim rečima, u nekadašnjem metalurškom kombinatu “Azovstalj” zajedno sa ukrajinskim snagama blokirano je i oko 400 stranih plaćenika, među kojima je najviše državljana evropskih zemalja, a ima i državljana Kanade, piše Izvestija.

  • Fon der Lajen: Bankrot Rusije je pitanje vremena

    Fon der Lajen: Bankrot Rusije je pitanje vremena

    Bankrot Rusije je samo pitanje vremena, a ovim ratom predsjednik Rusije Vladimir Putin uništava i sopstvenu državu i budućnost njenog naroda, izjavila je danas predsjednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen.

    U intervjuu za njemački list “Bild”, ona je rekla da sankcije prodiru sve dublje u rusku ekonomiju svake nedjelje i da je izvoz u Rusiju pao za 70 odsto.

    “Sedamsto ruskih aviona je izgubilo licencu zbog nedostatka rezervnih dijelova i ažuriranja softvera. Stotine velikih kompanija i hiljade eksperata okreću leđa toj zemlji. Prema sadašnjim prognozama bruto domaći proizvod u Rusiji će pasti za 11 odsto”, istakla je ona.

    Na pitanje o priprema za uvođenje šestog paketa sankcija Rusiji, Fon der Lajenova je kazala da EU nastavlja da posmatra bankarski sektor, posebno Sberbanku, koja sama čini 37 odsto ruskog bankarskog sektora, ali da, naravno, postoje energetski problemi.

    Na konstataciju da države EU svakog dana plaćaju Rusiji 450 miliona evra samo za isporuke nafte, ona je navela da je primarni cilj smanjiti Putinu prihode.

    “Ali naftom se trguje na globalnom nivou. Ono što ne bi trebalo da se desi jeste da Putin naplaćuje još više cijene na drugim tržištima… Zato trenutno razvijamo pametne mehanizme kako bi nafta mogla da bude uključena u sljedeći korak sankcija”, naglasila je predsjednica Evropske komisije.

    Ona je izjavila da Ukrajina može da pobijedi u ratu i da je hrabrost i otpor Ukrajine impresivan.

    Na pitanje da li pobijediti znači ponovo otjerati Rusiju iz istočne Ukrajine, Fon der Lajenova je rekla da pobjeda znači da u Ukrajini ponovo vlada mir, a pod kojim uslovima, to Ukrajina odlučuje sama.

    Na konstataciju “Bilda” da se u Ukrajini prikupljaju dokazi o ratnim zločinima, Fon der Lajenova je istakla da je čvrsto uvjerena da će počinioci biti kažnjeni za svoja zvjerstva od strane međunarodnog suda.

    “Formirali smo istražni tim s Ukrajinom da pružimo informacije Međunarodnom sudu pravde. Postoje brojni dokazi o zločinima koje su počinili ruski vojnici. Ali ne treba samo neposredni počinioci da budu izvedeni pred lice pravde, već i oni koji su odgovorni za ovaj rat koji je koštao života hiljada civila. Putin je odgovoran za ovaj rat, on je naredio invaziju i vuče sve konce”, kazala je ona.

    Fon der Lajenova je istakla da moramo učiniti sve da se rat što pre okonča, ali i da se u isto vrijeme pripremimo na činjenicu da bi, u najgorem slučaju, rat mogao da traje mjesecima, pa i godinama.

  • Nemiri u Švedskoj treću noć zaredom

    Nemiri u Švedskoj treću noć zaredom

    Nemiri u Švedskoj nastavili su se noćas, treću noć zaredom, zbog planova članova antiislamske političke stranke ekstremne desnice da, između ostalog, spale Kuran, javio je AP.

    Na jugu Švedske još jedna noć je prošla u nemirima, nakon što je policija juče saopštila da je oko 100 mladih bacalo kamenje i palilo automobile, gume i kante za smeće, te da su postavili ogradu u gradu Landskrona, nakon što su vlasti premjestile zakazane demonstracije stranke Stram kurs (Tvrdokorna linija) u obližnji Malme, koji je udaljen 45 kilometara južno.

    Neredi u Landskroni okonačni su kasno sinoć, ali policija navodi da je situacija ostala napeta, ali da niko nije povrijeđen, prenio je “Gardijan”.

    Portparol policije južne Švedske Kim Hild rekla je ranije juče da policija neće povući dozvolu za održavanje demonstracija, jer je prag slobode govora u toj zemlji veoma visok, a pravo na demonstracije i izražavanje stava ima veliki značaj.

    Sukobi su od četvrtka, 14. aprila, prijavljeni u Stokholmu, Linćepingu i Norćepingu – mjestima na kojima su planirane ili održane demonstracije Stram kursa.

    U petak uveče, 15. aprila, izbili su oštri sukobi demonstranata i kontrademonstranata u gradu Orebro pred planirano spaljivanje Kurana. U sukobima je povrijeđeno 12 policajaca, a četiri policijska vozila su zapaljena.

    Objavljeni video-snimci i fotografije prikazuju haotične scene spaljivanja policijskih vozila u Orebru, kao i demonstrante koji kamenjem i drugim predmetima gađaju policajce, koji nose opremu za razbijanje protesta.

    Lider stranke Rasmus Paludan obratio se juče u Malmeu desetinama ljudi, a mali broj kontrademonstranata gađao je demonstrante kamenjem i policija je morala da upotrijebi biber-sprej kako bi ih rastjerala.

    Švedski mediji javili su da je Paludan pogođen kamenom u nogu, a policija tvrdi da nije bilo ozbiljnije povrijeđenih.

    Paludan, danski advokat sa švedskim državljanstvom, osnovao je Stram kurs 2017. godine. Stranka djeluje prema antiimigracionoj i antiislamskoj agendi.

  • Edi Rama napravio incident – izbačen iz aviona

    Edi Rama napravio incident – izbačen iz aviona

    Premijer Albanije Edi Rama izazvao je incident u avionu, kada je na letu kompanije Lufthansa odbio da stavi masku.

    Kako prenosi njemački “Spiegel”, kada ni pilot nije uspio da riješi ovu situaciju, došla je policija.

    Prema svjedočenjima putnika na tom letu, incident se dogodio početkom decembra prošle godine, prije polijetanja aviona na liniji Frankfurt-Detroit.

    Nakon Raminog odbijanja da stavi masku, osoblje u avionu je pozvalo pilota, koji je takođe bezuspješno pokušao da ubijedi albanskog premijera.

    Na kraju je intervenisala federalna policija i izvela Edija Ramu iz vazduhoplova, prenosi “CDM”.

    Tek nakon razgovora sa službenikom federalne službe za međunarodne odnose, Rama je pristao da stavi masku. Lufthansa je potom rasporedila njega i desetočlanu delegaciju u njegovoj pratnji na naredni let za SAD.

    Razmatrana je i eventualna novčana kazna, ali je Karsten Špor, direktor Lufthanse, za “Spiegel” govorio upravo o tome da nije postojala ustaljena procedura za takve slučajeve, iako nije direktno imenovao premijera Albanije.

  • Nastavljene borbe: “Još uvijek nije pao”

    Nastavljene borbe: “Još uvijek nije pao”

    Preostale ukrajinske snage u južnoj luci Mariupolj i dalje se bore, izjavio je danas ukrajinski premijer Denis Šmihal.

    On je naveo da ukrajinske snage nastavljaju da prkose zahtevu Rusije da se predaju.

    “Grad još uvek nije pao”, rekao je Šmihal za ABC, dodajući da ukrajinski vojnici i dalje kontrolišu neke delove grada, preneo je Rojters. Prema njegovim rečima, ruske snage ne kontorlišu u potpunosti Mariupolj.

    Šmihal je kazao da će on i ukrajinski finansijski zvaničnici tražiti veću finansijsku pomoć ove nedelje tokom sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu.

    “Potrebno nam je više novca za izvršavanje naših humanitarnih i socijalnih obaveza”, naveo je on.

    Sada samo pola naše ekonomije posluje, pa nam je potrebna finansijska podrška, dodao je Šmihal.

    On je istakao da Ukrajina trenutno ima budžetski deficit od oko pet milijardi dolara mesečno.

  • Zelenski poručio – “Ne odustajemo”

    Zelenski poručio – “Ne odustajemo”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u intervjuu za Si-En-En da teško veruje u verodostojnost “određenih zemalja ili određenih lidera”.

    “Ne verujem svetu. Nakon što smo videli šta se dešava u Ukrajini. Mi — mislim, ne verujem u taj osećaj da treba da verujemo nekim zemljama ili nekim liderima. Ne verujemo rečima. Posle eskalacije iz Rusije, nemamo poverenja u susede. Ne verujemo u sve ovo”, rekao je predsednik.

    Dodao je da ne veruje ni u dokumentovane bezbednosne garancije i međunarodno pravo nakon što je Budimpeštanski memorandum postao “samo parče papira”. “Mi samo verujemo u pregovaračke, pragmatične stvari. Ako ste naši prijatelji ili partneri, dajte nam oružje, dajte nam ruku, dajte nam podršku, dajte nam novac i zaustavite Rusiju, šutnite Rusiju. Možete to učiniti ako ste prijatelj”, rekao je. “Zelenski je napomenuo da je sada jedina vera vera u sebe, u naš narod, vera u naše Oružane snage Ukrajine i vera da će zemlje podržati Ukrajinu ne samo svojim rečima, već i svojim delima. “U stvari, svi govore o tome (o pomoći Ukrajini), ali, kao što vidite, nemaju svi hrabrosti”, naglasio je predsednik.Ukrajina neće odustati od Donbasa zarad okončanja rata sa Rusijom, rekao je predsednik Zelenski u intervjuu za Si-En-En. Zelenski je rekao da Ukrajina nema garancije da Rusija neće ponovo pokušati da zauzme Kijev ako uspe da zauzme Donbas. “Razumemo da činjenica da smo ih mi ponovo zauzeli, a oni otišli, i pobegli iz blizine Kijeva – sa severa, iz Černigova i iz ovog pravca – to ne znači da ako uspeju da zauzmu Donbas, neće idite dalje u Kijev”, rekao je ukrajinski predsednik.

  • Da li Zapad pravi potpuni zaokret?

    Da li Zapad pravi potpuni zaokret?

    Sada je nezvanično, a uskoro će biti zvanično – Zapad pravi suštinski obrt u bezbjednosnom konceptu odnosa prema Istoku od kooperativnog prema konfrontacionom.

    Ovo je suština teksta koji je na veb stranicama na Uskrs objavio američki list Vašington post.

    Novinari su razgovarali sa osam visokih, neimenovanih evropskih i američkih zvaničnika koji su potvrdili da je u izradi dva ključna dokumenta – Strateškog koncepta NATO, prvog nakon 2010, i Američke strategije nacionalne bezbjednosti – došlo do promjene paradigme, koja se neće odnositi samo na vojni aspekt, nego na sveobuhvatnu bezbjednost, dakle finansije, ekonomiju, međunarodne odnose.

    Osim rata u Ukrajini, na odluku o konfrontacionom pristupu djelovala je i informacija da većina ruskog stanovništva podržava vojnu operaciju kao što je bilo i 2014. kad je anektiran Krim. Pa tako u krugovima stratega više nije riječ o “Putinovom” nego o “ruskom ratu”.

    Nacionalna strategija nacionalne bezbjednosti Sjedinjenih Država, kako saznaje Post, neće se više fokusirati isključivo na Kinu, nego će među prijetnjama visoko mjesto imati “ruski izazov Evropi”. Ipak, Kina ostaje prioritet.

    Istinsko strateško partnerstvo s Rusijom
    Strateški koncept NATO je prije 12 godina pozivao na “istinsko strateško partnerstvo” sa Rusijom. Dokument koji će biti objavljen u junu na redovnom samitu u Madridu imaće suparnički pristup, prenio je Jutarnji list.

    – Smisleni dijalog, kakvom smo težili prije, nije opcija za Rusiju – rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg početkom aprila.

    On je definisao nove smjernice nakon vanrednog samita prošlog mjeseca kad su se “lideri složili da će dugoročno resetovati odvraćanje i odbranu, suočiti se sa novom bezbjednosnom stvarnošću” sa znatno više snaga na istoku, više borbenih mlaznjaka na nebu i više brodova na moru”. Stoltenberg je tada potvrdio da je Rusija okrenula leđa sporazumu s NATO iz 1997. godine koji “više ne postoji”.

    Dio tog procesa je i odluka EU da krene u ubrzano odvikavanje od ruske energije, nafte i gasa – odluka o ugljenu je već donijeta. Kao što je Evropa nakon naftnog šoka 1970-ih godina smanjila zavisnost o “crnom zlatu” iz Zaliva, tako se sada ubrzano okreće obnovljivim izvorima energije. SSSR i Rusija su se činili vjerodostojnim partnerima, nakon pada Berlinskog zida kreirana je slika buduće saradnje (bezbjednosni prostor od Vankuvera do Vladivostoka, a ekonomski od Lisabona do Vladivostoka) koji bi vodio kontroli Evroazije. I držao pod nadzorom Kinu. Ruski predsjednik Vladimir Putin skršio je te ideje.

    FOTO:
    – Mislili smo da će međuzavisnost i povezanost voditi prema stabilnosti jer imamo interese koji koreliraju. Sada smo vidjeli da to nije slučaj. Rusija je bila snažno povezana sa Evropom, globalizovana – rekao je neimenovani zvaničnik.

    – Međuzavisnost može imati za posljedicu ozbiljne rizike, ako je zemlja dovoljno nemilosrdna… Moramo da se prilagodimo situaciji koja je apsolutno nova – zaključio je.

    Teorija međuzavisnosti
    Poznati teoretičar realističnog pristupa u međunarodnim odnosima Stiven Volt je prije nekoliko dana u časopisu Forin polisi objavio da je rat Rusije i Ukrajine konačna potvrda da politika ima prevlast nad ekonomijom. Putin se odlučio na vojnu intervenciju iako protiv toga govore svi ekonomski argumenti. I on je koristio pojam “međuzavisnost” koji je sažetak teorije iza koje stoji drugi poznati profesor, Džozef Naj.

    Slika novog odnosa s Rusijom može se iščitati iz odluke američke administracije da zabrani uvoz ruske nafte, da suspenduje trgovinski status Moskve, a Rusija je izbačena i iz Savjeta za ljudska prava UN.

    – Promjena strukture bezbjednosnih odnosa je nužna – navodi Aleksander Veršbou, bivši američki ambasador u Rusiji a kasnije zamjenik generalnog sekretara NATO, ukazujući na važno pitanje završetka rata u Ukrajini.

    – Ima li uopšte kraja? Ili se nastavlja neugodnim prekidima vatre, ni rat ni mir, nekoliko godina?

    Razumljivo da će se određeni nivo dijaloga sa Moskvom nastaviti, Evropa je na to prisiljena zbog geografije, ali to će biti sadržajno drugačiji diskurs koji će počivati na konfrontaciji i na maksimalnom očuvanju interesa, na primer evropskih ulaganja u toj zemlji, ne živeći u iluziji zajedničkih interesa, prenosi Blic.

    – Na kraju želimo da vidimo slobodnu i nezavisnu Ukrajinu, oslabljenu i izolovanu Rusiju i jači, ujedinjeniji, odlučniji Zapad. Vjerujemo da su sva tri cilja dostižna – rekao je Džejk Salivan, savjetnik za nacionalnu bezbjednost američkog predsjednika Džoa Bajdena.

  • Peskov: Može li Rusija da uspije u konfrontaciji sa zapadom? Može

    Peskov: Može li Rusija da uspije u konfrontaciji sa zapadom? Može

    “Rusija može da izdrži trenutnu konfrontaciju sa Zapadom”, ocijenio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Možemo“, rekao je Peskov za TV Rusija 1 odgovarajući na pitanje može li Ruska Federacija da “uspje” u konfrontaciji sa zapadnim svijetom, za razliku od SSSR-a, prenosi list Izvestija.

    Nakon što je Rusija 24. februara počela vojnu intervenciju u Ukrajini, zapadne zemlje u nekoliko navrata su joj pojačavale sankcije.

  • Istekao ruski ultimatum, navodno počeo napad

    Istekao ruski ultimatum, navodno počeo napad

    Ultimatum koji su iz Moskve dali pripadnicima jedinice “Azov” u Marijupolju je istekao i ruske snage su navodno započele napade.

    Ukrajinski borci su zablokirani u tvornici metala “Azovstal”, a rano jutros Rusija im je dala rok od nekoliko sati da polože oružje i predaju se.

    Kasnije je portparol oružanih snaga Rusije Igor Konašenkov rekao da je Kijev naredio svojim vojnicima da se ne predaju i ne pristaju na zahtjev Moskve.

    Na društvenoj mreži Telegram objavljeno je da je počeo napad na zabarikadirane vojnice koji se nalaze u industrijskoj zoni i čeličani.

    Navodno Vazdušno kosmičke snage bombarduju njihove položaje.

    Na pomenutoj društvenoj mreži je objavljen i video snimak na kojem se čuju snažne eksplozije.