VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Neočekivani rezultati u prekomorskim teritorijama: Le Pen ubjedljiva

    Neočekivani rezultati u prekomorskim teritorijama: Le Pen ubjedljiva

    Prije otvaranja biračkih mjesta u nedjelju ujutro u Francuskoj, prvi su glasali prekomorski glasači i oni iz inostranstva, i to zbog vremenske razlike. Prekomorski teritorij, otok Sveti Petar i Mikelon (Saint-Pierre-et-Miquelon) održao je glasanje za drugi krug, prije Gvajane, Antila, zatim otoka Pacifika i Indijskog oceana.

    Rezultati su, koliko god uzorak bio mali, vrlo zanimljivi. Naime, dok je prije pet godina Makron bio nadmoćan nad Marin Le Pen (Marine), sada se situacija gotovo pa okrenula. Naime, u ovim je teritorijima Le Pen dobila od 60 do 70 posto glasova, dok Makron nije uspio preći ni 40 posto.

    Žan Mari Le Pen uzimao mizeran broj glasova
    Kad se još pogleda koliko je zanemarivo mali postotak na tim teritorijima prije 20 godina dobio njen otac Žan Mari Le Pen (Jean Marie), kojeg je Žak Širak “pomeo” na izborima, jasno je koliko je tvrda desnica ojačala u Francuskoj i našla puno širi krug birača nego li je to bio slučaj i prije pet godina, a kamoli ranije.

    Martinik:

    2022.: Makron: 39,1% – Le Pen: 60,9%

    2017.: Makron (77,55%) Le Pen (22,45%)

    2002: Širak (96,15%) Le Pen (3,85%)

    Žestoka kampanja
    Gvadalup:

    2022.: Makron: 30,4% – Le Pen: 69,6%

    2017.: Makron (75,13%) – Le Pen (24,87%)

    2002: Širak (91,28%) – Le Pen (8,72%)

    Francuska Gvajana

    2022.: Makron: 39,3% – Le Pen: 60,7%

    2017.: Makron (64,89%) – Le Pen (35,11%)

    2002: Širak (89,09%) – Le Pen (10,91%)

    Podsećamo, Francuzi su u nedjelju počeli glasati na izborima koji će odlučiti hoće li proevropski centristički predsjednik Emanuel Makron zadržati svoju funkciju ili će ga smijeniti krajnje desna euroskeptična Marin Le Pen što bi izazvalo politički zemljotres. U drugom krugu, nakon žestoke i polarizirajuće predizborne kampanje, Makron je favorit u utrci za novi petogodišnji predsjednički mandat.

  • Drugi krug izbora u Francuskoj: Novi mandat Makronu ili ulazak Marin le Pen u Jelisejsku palatu

    Drugi krug izbora u Francuskoj: Novi mandat Makronu ili ulazak Marin le Pen u Jelisejsku palatu

    U Francuskoj se održava drugi krug predsjedničkih izbora na kojima će građani, njih oko 48,7 miliona, birati između aktuelnog predsjednika Emanuela Makrona i liderke desničarskog Nacionalnog saveza Marin le Pen. Ankete daju prednost Makronu koji bi, prema procjenama, odnio pobjedu sa 57 odsto osvojenih glasova.

    Oči čitave Evrope, ali i svijeta, uprti su u Francusku gdje se, dvije nedjelje od neizvjesnog prvog kruga, održava drugi krug izbora za predsjednika države. Ponavlja se dvoboj iz 2017. godine u kom su učestvovali Emanuel Makron i Marin le Pen.

    Baš kao i prije pet godina, analitičari i ankete javnog mnjenja prognoziraju pobjedu aktuelnog predsjednika. Istina, ne toliko ubjedljivu kao 2017, kada je osvojio 66 odsto glasova izašlih birača.

    U odnosu na tadašnjih dvostruko više osvojenih glasova u odnosu na Le Penovu, sada bi Makron imao prednost od oko 14 odsto – osvojio bi 57 odsto glasova, a njegova protivnica 43 odsto, pokazuju ankete.

    Dok Makron obećava “napredak i otvorenu Francusku”, uz nastojanje da zemlju učini nezavisnijom i jačom, Marin le Pen biračima poručuje da će državu da “dovede u red za pet godina”, ali i da će kontrolisati imigraciju.

    “Tokom prethodnih pet godina vidjela sam ljude kako pate, vidjela sam ih kako se brinu zbog pada kvaliteta života i kako mi govore o nesigurnosti za koju osjećaju da je široko rasprostranjena. Željela bih da im kažem da je moguć drugačiji izbor, izbor zasnovan na poštovanju i zdravom razumu”, poručila je Le Penova tokom veoma žustre TV debate četiri dana uoči izbora.

    Optužujući protivnicu da njeni prijedlozi uopšte nisu realistični, Makron joj je odgovorio da je ponosan jer je tokom njegovog mandata nezaposlenost bila najniža u posljednjih 13 godina.

    “Ponosan sam na otvaranje novih radnih mjesta tokom svog mandata. Najbolji način da se poboljša kupovna moć je borba protiv nezaposlenosti. Mi možemo da poboljšamo svakodnevni život građana Francuske”, rekao je Makron.

    Prvi rezultati izbora očekuju se večeras oko 20 časova, nedugo nakon zatvaranja birališta. Pobjednik izbora preuzeće dužnost predsjednika Francuske 13. maja, prenosi RTS.

  • Arestovič: Ruske snage napadaju fabriku Azovstalj

    Arestovič: Ruske snage napadaju fabriku Azovstalj

    Savjetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič tvrdi da ruske snage pokušavaju da napadnu fabriku “Azovstalj” u Marijupolju kopnenim putem, pomoću artiljerije i uz podršku iz vazduha.

    Arestovič je na Fejsbuku objavio da “ruske trupe pokušavaju da dokrajče branioce Azovstalja i više od hiljadu civila koji se kriju u fabrici”.

    Fabrika čelika “Azovstalj” je glavno preostalo ukrajinsko uporište u jugoistočnoj luci Marijupolj.

  • Erdogan: Turska da bude zemlja garant bezbednosti UKR

    Erdogan: Turska da bude zemlja garant bezbednosti UKR

    Turski predsednik Redžeo Tajip Erdogan rekao je danas tokom telefonskog razgovora sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim da pozitivno gleda na to da Turska bude zemlja garant bezbednosti Ukrajini, saopšteno je iz kabineta turskog predsednika.

    “Tokom telefonskog razgovora razgovarano je o nedavnim dogadjajima u ratu izmedju Rusije i Ukrajine, kao i o pregovaračkom procesu”, navodi se u saopštenju i ističe da je Erdogan izrazio spremnost da pruži svu moguću pomoć u pregovaračkom procesu, uključujući i posredničku ulogu.

    On je pokazao principijelan stav po pitanju ukrajinskog bezbednosnog garanta, prenosi TAS S.

    Erdogan je istakao da mora biti omogućena evakuacija ranjenih i civila iz Mariupolja.

  • Rusija gađala ukrajinsku fabriku eksploziva

    Rusija gađala ukrajinsku fabriku eksploziva

    Ruska vojska je pogodila ukrajinsku fabriku eksploziva, nekoliko artiljerijskih skladišta i stotine drugih ciljeva, saopštilo je danas rusko ministarstvo odbrane.

    Ruska vojska je koristila precizno navođene rakete da uništi fabriku za proizvodnju baruta i eksploziva u blizini Pavlograda u oblasti Dnjepra u centralnoj Ukrajini.

    U saopštenju se navodi da su ruske snage takođe pogodile nekoliko skladišta artiljerijskim granatama i raketama u Barvinkovi, Novoj Dmitrivki, Ivanivki, Husarivki i Velikoj Komišvahi u regionu Harkova.

  • Zelenski je razgovarao sa Erdoganom uoči pregovora turskog lidera i Putina

    Zelenski je razgovarao sa Erdoganom uoči pregovora turskog lidera i Putina

    “Imao sam važan telefonski razgovor sa predsednikom Turske Redžep Tajip Erdogan. Uoči njegovih razgovora sa Putinom, naglasio sam potrebu hitne evakuacije civila iz Mariupolja, uključujući Azovstal, i hitne razmene blokirane vojske“, napisao je predsednik.

    Predsednici su razgovarali i o toku pregovaračkog procesa, koordinaciji sa Turskom i drugim zemljama bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

    Lideri dve države razgovarali su i o pitanjima koja se odnose na odbrambenu sposobnost Ukrajine i globalnu bezbednost hrane, koja je ugrožena zbog ruskog blokiranja brodova u Crnom moru.

  • Kraj “za dve-tri nedelje”?

    Kraj “za dve-tri nedelje”?

    Aktivna faza rata može da se završi “za dve-tri nedelje”, pošto ruske trupe nemaju više šta da napadnu. O tome je za Meduzu rekao Aleksij Arestovič, glavni umiritelj Ukrajine i honorarni savetnik šefa kabineta predsednika. Prema njegovim rečima, ruska vojska se već bori sa poslednjim operativnim rezervama.

  • Njemačka kupuje 60 vojnih helikoptera za 5 milijardi evra

    Njemačka kupuje 60 vojnih helikoptera za 5 milijardi evra

    Njemačka će kupiti 60 teških transportnih helikoptera CH-47F Chinook od Boeinga u vrednosti od oko 5 milijardi evra.

    To joj je potrebno kako bi nadogradila svoj vojni sklop, izvestio je Bild am Sonntag, pozivajući se na vladine izvore.

    Helikopteri će se finansirati iz posebnog fonda za vojsku u iznosu od 100 milijardi evra što je najavio kancelar Olaf Šhoc nakon ruskog napada na Ukrajinu, navodi list.

    Helikopteri bi mogli biti isporučeni najranije 2025/2026. godine i zamenili bi otprilike 50 godina stare helikoptere CH-53G koje je proizvodila jedinica Sikorski američkog proizvođača oružja Lokid Martin Martin, stoji u saopštenju, prenosi Indeks.

    Ministarka obrane Kristine Lambreht obavestiće parlament o odluci naredne nedelje, pišu novine.

    Konkurenti za posao uključivali su Lockheed Martinov CH-53K King Stallion. Ali jeftiniji model Boeinga i činjenica da mnogi saveznici iz NATO-a takođe lete na Chinooku bili su razlozi za odluku o CH-47F, navodi Bild.

    Portparol ministarstva obrane rekao je da još nije donesena odluka o kupovini helikoptera.

  • “Sarmat” napada iz bilo kog pravca;

    “Sarmat” napada iz bilo kog pravca;

    Komandant ruskih strateških raketnih snaga Sergej Karakajev izjavio je danas da ruska interkontinentalna balistička raketa nove generacije “Sarmat” može da nosi nekoliko hipersoničnih bojevih glava.

    “Sarmat je suštinski drugačiji raketni sistem. Njegovo dostavno vozilo je daleko snažnije od sadašnjeg, ”Avangarda”. Stvorena je za više od jedne bojeve glave,” rekao je Karakajev za TV kanal “Rusija-1”, prenosi agencija TAS S.

    Dodao je da je dolazak “Avangarda” otvorilo novu eru, eru hipersoničnog oružja.

    Izvršni direktor i glavni dizajner rakete Vladimir Degtjar rekao je da je nova raketa sposobna da napada mete iz bilo kog pravca.

    “Ako je meta na jugu, može da napadne sa severa, a ako je meta na severu, može da napadne sa juga,” rekao je on.

    Poručio je da je raketa “Sarmat” najnovije dostignuće raketnog inženjeringa koje prevazilazi sve što je do sada stvoreno.

  • “Putin je za”

    “Putin je za”

    Bivši nejmački kancelar Gerhard Šreder dao je intervju za Njujork tajms i time se prvi put oglasio od kako je počela ruska operacija u Ukrajini.

    Delove intervjua su preneli mnogi njemački mediji.

    U Njemačkoj je bivši kancelar i Putinov prijatelj Gerhard Šreder veoma kritikovan. U intervjuu američkom listu “Njujork tajms” objavljenom u subotu, oglasio se prvi put od početka rata Rusije protiv Ukrajine.

    Šreder je, između ostalog, izjavio da je ponovo voljan da posreduje u ratu u Ukrajini, te da se mirovno rešenje mora postići što je pre moguće.

    “Mislim da je ovaj rat bio greška i to sam uvek govorio”, rekao je Šreder, a prenose nemački mediji.

    O posredovanju u Moskvi

    Putin je definitivno „zainteresovan za okončanje rata”, rekao je Šreder, misleći na svoj neuspeli pokušaj posredovanja. “Ali to nije tako lako. Postoji nekoliko tačaka koje treba razjasniti”, rekao je Šreder – ne objašnjavajući, međutim, o kojim tačkama je reč.

    “Uvek sam zastupao nemačke interese. Uradiću šta mogu. Bar mi jedna strana veruje.”

    Šreder je u razgovoru ponovio da je put u Moskvu nastao kao rezultat inicijative ukrajinske strane. Ukrajinski ambasador u Nemačkoj, Andrij Melnik, mu je svojevremeno tu protivrečio.

    Prema rečima Šredera, pre puta u Moskvu, na sastanku u Istanbulu ukrajinski parlamentarac Rustem Umerov ga je upoznao sa ukrajinskim stavovima. Posle razgovora sa Putinom, usledio je još jedan sastanak sa Umerovom u turskoj metropoli – nakon toga je kontakt prekinut. Ali spreman je da ponovo razgovara sa obe strane, rekao je Šreder za Njujork tajms.

    Bivši kancelar Nemačke takođe ne veruje da Putin snosi odgovornost za sve očiglednije ruske ratne zločine u Ukrajini. Zločini, poput navodnog ubistva civila u Buči, morali bi da budu istraženi, rekao je Šreder, ali on ne veruje da je naređenje došlo od Putina. Odgovorne su „niže pozicije”, prenosi ARD Njujork Tajms.

    Rusija se ne može dugoročno izolovati

    Šreder se u razgovoru za američki list zalagao se za održavanje odnosa sa Rusijom uprkos agresiji na Ukrajinu.

    “Ne možete dugoročno izolovati zemlju poput Rusije, ni politički ni ekonomski”, rekao je Šreder i dodao: “Nemačkoj industriji su potrebne sirovine koje ima Rusija. Ne radi se samo o nafti i gasu, nego i o retkim metalima. A to su sirovine koje se ne mogu lako zameniti.”

    Šreder je branio nemačku energetsku politiku poslednjih decenija, koja je zemlju učinila zavisnom od ruskog gasa. Žestoka debata u Nemačkoj ga čudi: „Svi su u tome učestvovali poslednjih 30 godina, a sad se prave pametni. Ja se sada neću posipati pepelom. To nije moj stil.”

    Ostavka – samo ako Rusija ukine gas Nemačkoj
    Šreder je još jednom potvrdio da neće odustati od rada za ruske energetske kompanije. O ostavci na svoje funkcije će razmilsliti samo ako Putin zaista prekine snabdevanje Nemačke i Evropske unije gasom. Međutim, Šreder ne veruje da će se to dogoditi.

    Bivši kancelar je predsednik nadzornog odbora ruske naftne kompanije Rosnjeft, a nedavno je radio i za gasovodne kompanije Severni tok i Severni tok 2. Zbog toga je u SPD-u u toku postupak isključenja Šredera iz stranke.

    Ali to nije sve: godišnja generalna skupština ruskog energetskog giganta Gasproma održaće se 30. juna – i Šreder bi trebalo da bude izabran u upravni odbor – ako prihvati nominaciju. U intervjuu za „Njujork tajms”, bivši kancelar je ostavio otvorenim da li će preuzeti tu funkciju ili ne.

    Prema pisanju američkog lista, Njujork tajms je dva puta razgovarao sa bivšim kancelarom i liderom SPD-a Gerhardom Šrederom (78) u njegovom rodnom gradu Hanoveru.