VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • EU: Ekonomske veze Turske i Rusije “razlog za veliku zabrinutost”

    EU: Ekonomske veze Turske i Rusije “razlog za veliku zabrinutost”

    EU je zabrinuta što Turska održava bliske veze s Rusijom uprkos ratu u Ukrajini i strogim sankcijama Zapada protiv Moskve, piše nemačka agencija dpa.

    Sve dublje ekonomske veze između Turske i Rusije su “razlog za veliku zabrinutost”, rekao je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj u pismu Evropskom parlamentu, objavila je nemačka medijska grupa Funke, a prenosi Indeks.Drugi razlog za zabrinutost predstavlja nastavak turske politike da se “ne pridružuje restriktivnim merama protiv Rusije”, koje je uvela Unija, stoji u pismu.

    Borrelj je istakao da EU i Turska čine carinsku uniju, koja dozvoljava slobodni protok roba, koje mogu biti korišćene i u civilne i u vojne svrhe. Važno je da Turska Rusiji ne ponudi bilo kakav način da zaobiđe sankcije, upozorio je Borrelj.

    Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan namerava da razgovara s ruskim i ukrajinskim kolegama u nedelju kako bi raspravio “jačanje” sporazuma Ujedinjenih naroda o crnomorskom koridoru za žito. Do telefonskih poziva s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim dolazi usred dugotrajnih problema vezanih za julski sporazum, u kojemu su posredovali UN i Turska.

    Sporazum, nedavno produžen do sredine marta, dozvoljava izvoz ukrajinskog žita kroz crnomorski koridor.

  • “Nemam dobre vijesti”: Zelenski se obratio naciji

    “Nemam dobre vijesti”: Zelenski se obratio naciji

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da je više od 1,5 miliona ljudi u Odesi i okolini ostalo bez struje, a situaciju je opisao kao veoma tešku.

    “Cjelokupna nekritična infrastruktura u Odesi ostala je bez struje nakon što je Rusija upotrebila bespilotne letelice iranske proizvodnje i pogodila dva energetska objekta, izjavili su zvaničnici, dodajući da bi popravka štete mogla potrajati mesecima”, preneo je Rojters.

    “Prema preliminarnim prognozama, biće potrebno mnogo više vremena za obnovu energetskih objekata u regionu Odesa nego nakon prethodnih napada. Ne govorimo o danima, već čak i nedeljama, i verovatno čak dva do tri meseca”, saopštila je administracija.

  • Napadnuti Krim i Melitopolj

    Napadnuti Krim i Melitopolj

    Ukrajina je napala zauzeti Melitopolj, strateški lociran grad na jugoistoku zemlje, javili su ukrajinski i ruski izvori.

    Rusi su rekli da su u raketnom napadu poginule dve osobe.

    Promoskovske vlasti u toj oblasti kažu da su u raketnom napadu poginule dve osobe, a povređeno 10, dok gradonačelnik u egzilu Ivan Fedorov kaže da je ubijeno na desetine “opadača”.

    Fedorov tvrdi da je napad pogodio crkvu koju su Rusi pretvorili u okupljalište. Savetnik ukrajinskog predsednika Zelenskog kaže da je grad Melitopolj ključan za odbranu juga.

    “Ako [grad] padne, cela linija sve do Hersona će se srušiti”, rekao je on u video intervjuu na društvenim mrežama. Rojters nije mogao nezavisno da proveri izveštaje o napadima ili smrtnim slučajevima.

    Eksplozije i na Krimu i u sedištu ruske Crnomorske flote
    Takođe je bilo izveštaja o višestrukim eksplozijama koje su pogodile Krim koji je aneksirao Rusiju. Navodno, pogođena je i kasarna. Ukrajinski zvaničnici nisu komentarisali eksplozije na Krimu. Takođe je bilo izveštaja o eksplozijama u Sevastopolju, sedištu ruske Crnomorske flote, u ruskoj vojnoj kasarni u Sovetskom i u oblastima Hvardijske, Džankoja i Nižnjohirskog.

    Nezvanični krimski medijski portal „Krimski vetar“ objavio je da ima mrtvih i ranjenih u eksploziji u ruskoj vojnoj kasarni u Sovetskom. Međutim, proruski kanal Krim tvrdi da je požar u kasarni izazvan „nepažljivim rukovanjem vatrom“. “Dve osobe su poginule. Sada su svi vojnici, oko dve stotine ljudi, smešteni u druge prostorije”, navodi se.

    Sergej Aksenov, šef Krima kojeg je postavila Rusija, objavio je na Telegramu: “Sistem PVO je radio iznad Simferopolja. Sve službe rade kao i obično“. Mihail Razvožajev, guverner Sevastopolja, rekao je da su eksplozije izazvale “vežbe gađanja”.

    Eksplozije su usledile nakon što je Moskva prošle sedmice pojačala svoje raketne napade na Ukrajinu, nakon ruskih tvrdnji da Kijev stoji iza nedavnih udara bespilotnih letjelica na vojne aerodrome duboko unutar njene teritorije.

  • Nakon ruskog napada dronovima milion i po ljudi u Odesi ostalo bez električne energije

    Nakon ruskog napada dronovima milion i po ljudi u Odesi ostalo bez električne energije

    Sva nekritična infrastruktura u ukrajinskoj luci Odesa ostala je bez struje nakon što je Rusija upotrijebila dronove iranske proizvodnje da pogodi dva energetska objekta, ostavivši 1,5 miliona ljudi bez struje, rekli su zvaničnici u subotu.

    “Situacija u regiji Odesa je veoma teška”, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u svom noćnom video obraćanju.

    “Nažalost, pogoci su bili kritični, tako da je potrebno više vremena da se vrati električna energija. Za to nisu potrebni sati, već nekoliko dana, nažalost”, dodao je.

    Moskva od oktobra gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu u nizu napada raketama i dronovima.

    Serhiy Bratchuk, portparol regionalne administracije Odese, rekao je da će struja za stanovništvo grada biti obnovljena “u narednim danima”, dok bi kompletna obnova mreža mogla potrajati dva do tri mjeseca.

    Bratchuk je rekao da ukrajinske sigurnosne službe istražuju raniju objavu regionalne administracije na Facebooku, u kojoj se savjetuje nekim ljudima da razmotre evakuaciju, kao “element hibridnog rata” od strane Rusije.

    Taj komentar je nakon toga izbrisan.

    “Ni jedan predstavnik vlasti u regionu nije pozvao na evakuaciju stanovnika Odese i regiona”, rekao je Bračuk.

    Odesa je imala više od milion stanovnika prije invazije 24. februara koju Rusija naziva “specijalnom vojnom operacijom” za “denacizaciju” svog manjeg susjeda.

    Kijev kaže da je Rusija lansirala stotine bespilotnih letjelica iranske proizvodnje Shahed-136 na ciljeve u Ukrajini, opisujući napade kao ratne zločine zbog njihovog razornog efekta na život civila. Moskva kaže da su njeni napadi vojno legitimni i da ne ciljaju civile.

    Ured glavnog tužioca Ukrajine saopćio je da su dva elektroenergetska objekta u regiji Odesa pogođena dronovima Shahed-136.

    Ukrajinske oružane snage objavile su na Facebooku da je 15 dronova lansirano na ciljeve u južnim regionima Odesa i Mikolajiv, a 10 je oboreno.

  • Tri četvrtine članica EU povećalo trgovinski promet sa Rusijom

    Tri četvrtine članica EU povećalo trgovinski promet sa Rusijom

    Čak 20 od 27 zemalja članica EU povećalo je trgovinski promet sa Rusijom u osam mjeseci ove godine u odnosu na isti period lani, podaci su različitih nacionalnih statističkih agencija koje prenosi “RIA Novosti”.
    Prema ovim podacima, trgovina Rusije sa Bugarskom i Grčkom porasla je za 240, odnosno 230 odsto, dok se trgovinski promet sa Slovenijom udvostručio od januara do avgusta.

    Austrija i Češka povećale su trgovinu sa Rusijom za 80 odsto, Mađarska i Italija za 70 odsto, dok Belgija i Kipar bilježe rast od 60 odsto.

    Čak 20 od 27 članica bloka zabilježilo je povećanje međusobne trgovine sa Rusijom od 34 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

    U monetarnom smislu, trgovinski promet je porastao na 177,3 milijarde evra u poređenju sa 132,4 milijarde evra koliko je zabilježeno u istom periodu prošle godine.

    Trgovina Rusije sa Maltom je opala za 80 odsto, sa Danskom i Švedskom za 49 odsto, a sa Luksemburgom za 28 odsto.

    Pad međusobne trgovine Rusije sa Finskom i Litvanijom iznosio je sedam odnosno šest odsto, a sa Portugalijom za tri odsto.

    Trgovinski promet između Rusije i EU je u periodu januar-avgust 2022. porastao za 28 odsto u odnosu na isti period lani i iznosio je 191,5 milijardi evra.

    Od toga je izvoz EU u Rusiju iznosio 36,2 milijarde evra, dok je uvoz iz Rusije iznosio 155,3 milijarde evra.

    Trgovinski deficit EU za osam mjeseci tekuće godine iznosio 119,1 milijardu evra, dostigavši najviši nivo od 2008. godine, kada je za cijelu godinu iznosio 151 milijardu evra, prenosi “Raša tudej”.

  • Šef Kancelarije EU na Kosovu: Dobra odluka Prištine o odlaganju izbora

    Šef Kancelarije EU na Kosovu: Dobra odluka Prištine o odlaganju izbora


    Šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu Tomaš Sunjong pozdravio je, u ime ambasadora zemalja Kvinte, odluku Prištine o odlaganju izbora na sjeveru za 23. april 2023. godine.

    „Ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Država i Kancelarija EU/EUSR pozdravljaju odluku kosovske vlade i lidera političkih partija da u ovom trenutku odlože opštinske i izbore za gradonačelnike u četiri sjeverne opštine“, napisao je Sunjong na Tviteru.

    „Ova konstruktivna odluka unapređuje napore da se promoviše sigurnija situacija na sjeveru, što je ključno za dijalog, uz posredovanje EU, kao jedinog načina kretanja napred za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizovanim odnosima između Kosova i Srbije“, ocenio je Sunjong.

    Predsjedništvo Kosova saopštilo je da je kosovska predsednica Vjosa Osmani za 23. april 2023. godine odložila vanredne izbore za gradonačelnike opština Severna Mitrovica, Zubin Potok , Leposavić i Zvečan, kao i za Skupštine opština Zvečan i Leposavić.

  • U Velikoj Britaniji jedu hranu za životinje

    U Velikoj Britaniji jedu hranu za životinje

    Ljudi u Velikoj Britaniji jedu hranu za kućne ljubimce i pokušavaju da zagreju obroke pomoću sveća.

    Ovaki postupci dolaze kao rezultat krize u toj zemlji, prenosi Independent.

    Inflacija u Velikoj Britaniji dostigla je maksimum u poslednjih 41 godinu, sa troškovima hrane i bezalkoholnih pića koji su porasli za 16,4 odsto do oktobra ove godine, što je najveći rast od 1977. godine.

    Uz rastuće račune za energiju, domaćinstva su prinuđena da prave teške izbore između grejanja i hrane – a tvrdi se da su neka pribegla ekstremnijim merama.

    “Još sam šokiran činjenicom da imamo ljude koji jedu hranu za kućne ljubimce, ljude koji pokušavaju da zagreju hranu na sveći ili radijatoru”, rekao je za Bi-Bi-Si Mark Stid, koji vodi ostavu u oblasti Stoubridž u Kardifu i dodao:

    “Ovo su šokantne vrste priča koje su zapravo istina, znamo od ljudi od poverenja koji su na kraju to podelili sa nama u suzama – to ne bi trebalo da se desi”, rekao je on.

  • Potpuno uništenje

    Potpuno uništenje

    Ruski višecevni raketni sistem BM-21 “Grad” uništio je uporište na pozicijama nacionalista Oružanih snaga Ukrajine na zaporoškom pravcu.

    Tu informaciju preneo je dopisnik “RIA Novosti”.Artiljerijske jedinice Oružanih snaga RF aktivno uništavaju neprijateljska uporišta i ljudstvo na pravcu Zaporožja. Posade MLRS BM-21 “Grad” izvršile su zadatak nanošenja vatrene štete protivniku tokom noći.

    “Dobili smo zadatak da uništimo uporišta. Stigli su ciljevi. Svi proračuni su rađeni koordinisano i tačno. Napredovali smo na položaj, birali tačku. Radili smo na ovim položajima. Uporišta neprijateljske pešadije su uništena”, saopštio je novinarima komandant posade.

    Ruska vojska sada kontroliše više od 70 odsto regiona Zaporožja, prenosi RIA Novosti.

    Istovremeno, regionalni centar, grad Zaporožje, ostaje pod kontrolom ukrajinskih trupa.

    Takođe, komanda Ratnog vazduhoplovstva Ukrajine saopštila je da je Rusija noćas napala jug Ukrajine iranskim dronovima kamikazama Šahed.

    Kako se navodi, uništeno je 10 od 15 dronova, prenosi Unian. Dronovi su oboreni iznad Hersonske, Nikolajevske i Odeske oblasti.

  • Sprema se udar?

    Sprema se udar?

    Bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko pozvao je SAD da im daju oružje velikog dometa, da bi “uništili ruska skladišta i komandne centre zemlje agresora”.

    Porošenko je takođe napomenuo da je Ukrajini potrebna protivvazdušna odbrana i borbeni avioni za zaštitu civilnih objekata ključne infrastrukture, preneo je ukrajinski sajt prm.ua.”Oružja nikad dosta. Mi to razumemo i situacija se popravlja korak po korak. Imamo nemačke Geparde, IRIS-3, nadamo se da ćemo uskoro imati američku PVO. Sada je potrebno da imamo to sve ne samo na prvim linijama fronta, već i da bi se zatvorilo nebo na objektima ključne energetske infrastrukture širom zemlje”, rekao Porošenko za CNN.

    On je rekao da bi snabdevanje energetskom opremom i dostavljanjem PVO moglo da promeni pravila igre i “spreči Putina da napada ključnu energetsku infrastrukturu”. “Uz to, potrebno nam je više naoružanja, potrebni su nam borbeni avioni. Oni su potrebni da bi se prekinula dominacija u vazduhu i pokrile ukrajinske trupe od ruskih napada”, dodao je bivši predsednik Ukrajine.

    On je, takođe, poručio Amerikancima da snabdevanje artiljerijom, raketnim sistemima velikog dometa, ne bi značilo da bi došlo do udara na teritoriju Rusije.

    “Mi to ne radimo. To je pitanje poverenja. Ukrajinske oružane snage imaju poverenje Amerike, a nama su potrebne ove artiljerijske rakete velikog dometa. Možemo da uništimo ruska skladišta municije, ruska komandna mesta, i to će nam pomoći da odbranimo Ukrajinu. Pomoći će nam da odbranimo Evropu”, istakao je Porošenko.

  • Stoltenberg: Alijansa može da izbjegne sukob sa Rusijom

    Stoltenberg: Alijansa može da izbjegne sukob sa Rusijom

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da bi kriza u Ukrajini mogla da izmakne kontroli, ali je izrazio uvjerenje da će oružana konfrontacija između Rusije i NATO-a biti izbjegnuta.

    “Bojim se da će rat u Ukrajini izmaći kontroli. Plašim se sukoba između Rusije i NATO-a, ali sam siguran da ćemo ga izbjeći”, rekao je Stoltenberg za norvešku mrežu NRK.

    Stoltenberg, bivši premijer Norveške, rekao je da je sadašnje vrijeme “sudbonosno za Evropu i Norvešku”.

    “Ako nešto krene naopako, to bi moglo da ima strašne posljedice”, rekao je Stoltenberg i dodao da NATO svakodnevno radi na sprečavanju dalje eskalacije.

    On je rekao da postoji mogućnost opšteg rata i da je važno da se izbjegne sukob koji će uključivati više evropskih zemalja i koji bi postao opšti rat u Evropi.

    Stoltenberg je istakao da je vojna podrška Ukrajini sada važna.

    Mnogo prije rata u Ukrajini, Kremlj je izrazio zabrinutost zbog napora SAD da razviju takozvanu sposobnost brzog globalnog udara koja predviđa gađanje strateških ciljeva protivnika preciznim navođenim konvencionalnim oružjem bilo gdje u svijetu u roku od jednog sata, navodi AP.