VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Stoltenberg optimista: NATO ne vjeruje da će Turska blokirati ulazak Finske i Švedske

    Stoltenberg optimista: NATO ne vjeruje da će Turska blokirati ulazak Finske i Švedske

    NATO nema razloga da vjeruje da će Turska blokirati prijave Finske i Švedske za učlanjenje u ovu organizaciju, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg “Fajnenšel tajmsu”.
    “Ranije u ovom procesu nije bilo razloga za uvjerenje da će biti bilo kakvih problema”, rekao je Stoltenberg.

    On je naveo da je Turska “važan saveznik” i da “treba rješavati bezbjednosne primjedbe kada se pojave”, prenosi TASS.

    Stoltenberg je naveo da je i dalje moguće prevazići primjedbe Turske “u razumnom vremenskom okviru”.

    “Moj cilj je da Finska i Švedska postanu članice što prije. To se i dalje može postići brzo u poređenju sa drugim procesima prijema”, izjavio je generalni sekretar Alijanse.

    On je rekao da nije određeno da je krajnji rok za rješavanje ovog pitanja samit NATO-a koji će krajem jula biti održan u Madridu.

    Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je ranije da će blokirati ulzak dvije nordijske zemlje u NATO ukoliko ne promjene odnos prema terorističkim organizacijama, prvenstveno prema Radničkoj partiji Kurdistana.

  • Putinova čistka

    Putinova čistka

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin smenio je danas zamenicu ruske agencije za saradnju sa dijasporom (Rosotrudničestvo) Nataliju Poklonsku.

    Poklonska je ranije oštro kritikovala ruski napad na Ukrajinu. Putin u ukazu nije naveo razlog njene smene, a na tu dužnost je imenovana 2. februara.

    Među onima koji nisu podržali rusku agresiju na Ukrajinu bila je i Poklonska.

    Ona je izjavila da ne želi da bombe padaju na Kijev ili bilo koji drugi ukrajinski grad, a takođe je rekla da slovo Z koje koristi vojska simbolizuje “tugu i tragediju”.

    Ona je rekla da čeka rešavanje “strašnog sukoba”, povratak ruskih vojnika i civila “na svoju zemlju”, kao i obnovu porušene infrastrukture i odnosa.

    Šef Rosotrudničestva Jevgenij Primakov je posle poslednje izjave obećao da će izvući zaključke i rekao da su simboli Z i V postali “popularni simbol podrške” ruskoj vojsci.

    Državni savet Krima, gde je ona posle aneksije Krima bila na funkciji državnog tužioca, predložio je da se Poklonskoj oduzmu državne nagrade.

    Početkom juna predsednik Rusije Vladimir Putin smenio je četvoricu generala Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za vanredne situacije Rusije, među kojima je i Viktor Polovnjikov, koji je osumnjičen za primanje mita.

    Ruski predsednik tada je potpisao ukaz na osnovu kojeg će biti izvršen niz kadrovskih promena u resorima bezbednosti.

  • NATO Ukrajini: Na kraju ćete morati

    NATO Ukrajini: Na kraju ćete morati

    Svaki mirovno dogovor ima svoju cenu, a na Ukrajini je da odredi koju, poručio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

    On je u nedelju, nakon razgovora s finskim predsednikom, rekao da je cilj Alijanse da ojača poziciju Ukrajine tokom mirovnih pregovora sa Rusijom, ali je dodao i jednu “bolnu rečenicu”.

    “Svaki mirovni dogovor uključuje kompromis, uključujući i teritoriju.”

    Zatim je dodao da je Zapad spreman na to da plati cenu za to što vojno pomaže Ukrajinu, te da će KIjev morati da, u tom smislu, napravi neki kompromis prema Moskvi ukoliko želi da se konflikt okonča.

    “Mir je moguć. Jedino pitanje je koju cenu ste spremni da platite. Koliko teritorije, koliko nezavisnosti, koliko suvereniteta… ste spremni da žrtvujete za mir”, poručio je Stoltenberg.

    On, međutim, nije naznačio koje bi to kompromise Ukrajina trebalo da napravi, ističući da je “na onima koji će platiti najveću cenu toga da donesu odluku”, a da će za sve to vreme NATO i saveznici nastaviti da dostavljaju oružje, kako bi “ojačali njihovu ruku kada se mirovni pregovor eventualno postigne, navodi Raša tudej.

  • Generalštab: Protjerani smo

    Generalštab: Protjerani smo

    Ruske snage isterale su ukrajinsku vojsku iz centra Severodonjecka, ključnog grada na istoku Ukrajine, saopštio je danas Generalštab ukrajinske vojske.

    Oko tog grada, podsetimo, dve vojske bore se nedeljama,”Uz artiljerijsku podršku, neprijatelj je izvršio napad na Severodonjeck, postigao delimičan uspeh i potisnuo naše jedinice iz centra grada. Neprijateljstva se nastavljaju”, naveo je generalštab na Fejsbuku.

    Ruska vojska trenutno pokušava da osvoji ceo Donbas, rudarski basen u istočnoj Ukrajini, koji je delom u rukama proruskih separatista od 2014. godine.

    Rusija je 24. februara pokrenula rat u Ukrajini.

  • Makron u opasnosti?

    Makron u opasnosti?

    Francuski predsednik Emanuel Makron u opasnosti je da izgubi apsolutnu većinu u parlamentu.

    Dosadašnji rezultati izbora pokazuju da levičarska koalicija predvođena Žan-Lik Melanšonom ima blagu prednost po broju osvojenih glasova u prvom krugu parlamentarnih izbora.

    Makronov centristički savez “Zajedno” i Melanšonova novoformirana levičarska koalicija “Nupes” skoro su izjednačeni, odnosno imaju između 25 i 26 odsto glasova, preneo je sinoć Bi-Bi-Si pozivajući se na navode francuske televizije.

    Melanšon je, pola sata nakon što su objavljene prve projekcije, objavio da njegova koalicija vodi.

    “Istina na kraju prvog kruga glasanja je da je predsednička partija pobeđena i poražena”, rekao je Melanšon.

    Prema poslednjim procenama rezultata prvog kruga parlamentarnih izbora koje je objavila TV BFM, Melanšonov “Nupes” je osvojio 26,2 odsto, Makronov “Zajedno” ima 25,9 odsto, a kranje desničarskom Nacionalnom okupljanju Marin Le Pen pripalo je 18,8 odsto glasova, dok su republikanci osvojili 11,4 odsto.

    Prema navodima televizije TF1, i levica i Makronov savez osvojili su 25,9 odsto glasova.

    Procene konsultantske firme Elabe pokazuju da će “Zajedno” imati između 260 i 300 mesta u parlamentu u drugom krugu izbora 19. juna, dok je za apsolutnu većinu potrebno 289 mesta. Prema projekciji Elabea, levica će imati između 170 i 220 mesta, znatno više nego 2017. godine.

    AP ocenjuje, pozivajući se na projekcije, da će centristički savez Makrona zadržati parlamentarnu većinu nakon prvog kruga izvora, ali da će imati značajno manje poslanika nego pre pet godina.

    Prema prevdijanjima američke agencije, Makronovi kandidati pobediće u većem broju okruga od levičarskih rivala, čime će Makronov savez dobiti većinu.

    Rojters, međutim, navodi da anekte pokazuju da bi “Nupes” mogao da uskrati Makronovom savezu mogućnost da izdejstvuje apsolutnu većinu u drugom krugu izbora, koji će biti održan 19. juna.

    Izlaznost na jučerašnjim izborima je bila na istorijski niskom nivou sa 47 odsto izašlih birača.

    Više od 6.000 kandidata, starosti od 18 do 92 godine, borilo se za 577 mesta u francuskom parlamentu u prvom krugu izbora.

    U drugi krug izbora, koji će biti održan 19. juna, plasiraće se oni koji dobiju najviše glasova.

    Nakon Makronovog reizbora u maju, njegova centristička koalicija traži apsolutnu većinu koja bi joj omogućila da sprovede njegova predizborna obećanja, koja uključuju smanjenje poreza i podizanje starosne granice za penzionisanje sa 62 na 65 godina.

    Platforma levičara uključuje značajno povećanje minimalne plate, snižavanje starosne granice za odlazak u penziju na 60 godina i zaključavanje cena energenata. Sistem glasanja u dva kruga je složen i nije proporcionalan nacionalnoj podršci nekoj stranci.

    Poslanici se biraju po okruzima.

  • “Ako NATO ovde uđe, biće rata”

    “Ako NATO ovde uđe, biće rata”

    Moldavski političar Bogdan Cirdja kaže, komentarišući upozorenja da Zapad priprema vojno i političko prisajedinjenje zemlje Rumuniji, da to neće proći.

    Cirdja je za Sputnjik naveo da su se pojavili moćni geopolitički igrači, poput Rusije, Kine, Indije i Brazila koji su ozbiljna protivteža Zapadu i NATO-u. “Stoga im planovi za uništenje, slabljenje i rasparčavanje Rusije ne idu na ruku“, istakao je.

    Cirdja kaže da bi ambicije Rumunije i NATO-a u Moldaviji mogle bi da dovedu do građanskog rata u toj zemlji, a da bi reakcija Rusije u tom slučaju bila žestoka.

    “Ako NATO uđe na teritoriju Moldavije, to može automatski da izazove građanski rat, vojni sukob sa Pridnjestrovljem, a to će automatski izazvati odgovor Rusije, jer u Pridnjestrovlju ima oko 1.500 ruskih mirovnjaka, a tu je i najveće vojno skladište u Jugoistočnoj Evropi, koje se nalazi u Kolbasni”, smatra Cirdja.

    On je uveren da bi odgovor Moskve bio oštar i munjevit.

    “S obzirom na to da Rusija ima moćnu Crnomorsku flotu, koja je naoružana sistemima ‘Kalibar’, raketnim sistemima – ‘Oniks’ i hipersoničnim raketama ‘Kinžal’ niko ne sme da se igra sa Rusijom… Drugim rečima, na svaki pokušaj da se pipne Pridnjestrovlje i ruski mirovnjaci, odgovor će biti trenutan, veoma težak i porazan. Spreman sam da se kladim u to”, rekao je Cirdja, komentarišući upozorenja bivšeg predsednika Moldavije Igora Dodona da Zapad provocira destabilizaciju u Moldaviji kako bi opravdao “svoje vojno i političko pristupanje Rumuniji i raspoređivanje NATO trupa na teritoriji zemlje”, te da se procesi naoružanjavanja i antiruske histerije specijalno dešavaju da bi se opravdalo prisustvo NATO trupa na teritoriji Moldavije.

    Cirdja takođe navodi da je fenomen latente rumunizacije Moldavije već pokrenut, a da nezavisnost te zemlje “postoji samo na papiru”.

    On napominje da gotovo čitav državni vrh te zemlje već ima rumunsko državljanstvo, uključujući moldavsku predsednicu Maju Sandu, predsednika parlamenta Igora Grosu i premijerku Nataliju Gavrilicu, što se, kako je ocenio, verovatno dešava prvi put u istoriji zemlje.

    “Imamo građane sa rumunskim pasošima i državljanstvom na svim najvišim državnim funkcijama – u Vladi, Ustavnom sudu i tužilaštvu. Stigli smo dotle da i šef Tužilaštva za borbu protiv korupcije, koji je tek imenovan, ima američko državljanstvo. Čak je i šef Informaciono-bezbednosne službe (SIB), koja je pandan ruskog FSB-a, državljanin Rumunije. Dakle, specijalne, obaveštajne službe kontrolišu i vode državljani Rumunije, pa o kakvom onda suverenitetu i nezavisnosti države možemo govoriti?!”, ističe Cirdja.

    Cirdja ne isključuje ni mogućnost pripajanja Moldavije Rumuniji ako se ponove događaji iz 1918. godine, kada je Rusko carstvo propalo, izgubilo Prvi svetski rat, a Rumunija ušla u Rusije, na teritoriju Besarabije, i pod izgovorom da štiti ovu teritoriju, izvršila prisajedinjenje Moldavije.

    “Sada se može desiti isto kao i pre više od sto godina – ujedinjenja Poljska sa Ukrajinom, ujedinjenja Rumunija sa Moldavijom, sa Besarabijom”, dodao je ekspert.

    Prema njegovim rečima, strahovi da bi se to moglo dogoditi postoje među stanovništvom Moldavije, ima ih i na političkim marginama, posebno među opozicionim elitama koje se zalažu za nezavisnost i državnost zemlje.

    “Jasno je da takve namere postoje. Jasno je, i to nisu glasine, da su rumunski savetnici već u Ministarstvu odbrane i u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Šire se i glasine da u vojsci već ima predstavnika rumunske vojske. Štaviše, imamo i tajni sporazum od 2012. godine po kome u slučaju unutrašnjih nemira Rumunija može da nam pruži pomoć da obezbedimo stabilnost i suzbijemo te nemire uz pomoć žandarmerije, ako se obratimo Bukureštu sa takvim zahtevom. Taj ugovor formulisan je prikriveno, ali omogućava Rumuniji da iskoristi svoj vojni potencijal za stabilizaciju, kako je nazivaju, situacije”, kaže moldavski političar.

  • Objavljeno koliko je Rusija zaradila od nafte i gasa u prvih 100 dana rata

    Objavljeno koliko je Rusija zaradila od nafte i gasa u prvih 100 dana rata

    Rusija je u prvih 100 dana rata u Ukrajini od izvoza fosilnih goriva zaradila 93 milijarde evra.

    Većina fosilnih goriva poslata je u Evropsku uniju, a prosečna izvozna cena bila je oko 60 odsto viša nego lane, pokazalo je novo istraživanje.

    Naime, prema izveštaju nezavisnog Centra za istraživanje energije i čistoću vazduha (CREA) u Finskoj, čak 61 odsto izvoza ruskih fosilnih goriva otišlo je u Evropsku uniju za oko 57 milijardi evra.

    Najveće pojedinačne zemlje uvoznice ruskih fosilnih goriva su Kina (12,6 milijardi evra), Nemačka (12,1) i Italija (7,8 milijardi evra), stoji u izveštaju koji je objavio AFP, a prenosi Indeks.

    Najviše ruskih prihoda od fosilnih goriva odnosi se na sirovu naftu (46 milijardi evra), a potom slede gas koji Rusija izvozi gasovodima, naftni derivati, prirodni gas (LNG) i ugalj.

    “Francuska postala najveći kupac gasa na svetu”

    Iako je ruski izvoz fosilnih goriva pao u maju jer su mnoge zemlje i kompanije smanjile uvoz ruskih energenata zbog napada na Ukrajinu, globalni rast cena fosilnih goriva nastavio je da puni ruski budžet pa su ruski prihodi od fosilnih goriva dostigli rekordne nivoe.

    Ruske cene fosilnih goriva za izvoz su u proseku 60 odsto više nego lane, stoji u izveštaju. Neke zemlje, poput Kine, Indije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, povećale su uvoz fosilnih goriva iz Rusije, navodi se.

    “Dok EU razmatra strože sankcije Rusiji, Francuska je povećala svoj uvoz i postala najveći kupac prirodnog gasa na svetu”, rekla je analitičarka CREA-e Lauri Milijirta.

    “S obzirom na to da se većina tih kupovina ne odnosi na dugoročne ugovore, to znači da je Francuska svesno odlučila da koristi ruske energente nakon napada na Ukrajinu”, dodala je.

  • Bajden: Rast cijena goriva – neželjeni efekat pomoći Kijevu

    Bajden: Rast cijena goriva – neželjeni efekat pomoći Kijevu

    Američki predsjednik Džozef Bajden rekao je da su rast cijena nafte i inflacija u SAD neželjeni efekat pomoći Kijevu, saopšteno je iz Bijele kuće.

    “U vrijeme kada smo donijeli odluku da pomognemo Ukrajini govorio sam da će to imati određenu cijenu za nas, NATO, zapadne i evropske zemlje. Znalo se šta će se desiti, rast cijene benzina i nafte te prehrambenih proizvoda”, rekao je Bajden na prijemu organizovanom za Nacionalni komitet Demokratske stranke.

    On je naglasio da su Ukrajina i Rusija veliki izvoznici žitarica na svjetsko tržište, a jedan od načina za borbu protiv inflacije je osiguranje bezbjednog pristupa žitaricama i đubrivu, što dovodi do smanjenja troškova hrane.

    Prema njegovim riječima, administracija pokušava da smanji cijenu goriva i ubrzan rast.

    On je podsjetio da je nedavno na tržište pušteno milion barela dnevno iz Strateških rezervi i da su od saveznika tražili da puste dodatnih 240 miliona barela kako bi spriječili dalji rast cijena.

    Bajden je upozorio da će Amerikanci određeni period morati da žive sa inflacijom do čijeg će pada dolaziti postepeno.

  • “Putin nema izgovor, Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi”

    “Putin nema izgovor, Rusija bi mogla da postane predstraža Kine u Evropi”

    Zapad bi trebalo da uzme u obzir interese Moskve kako bi sprečio da Rusija postane “predstraža Kine u Evropi“, ocenio je Henri Kisindžer.

    U intervjuu za Sandej tajms bivši američki državni sekretar SAD-a je pozdravio odgovor NATO-a na rusku vojnu akciju u Ukrajini.

    Kisindžer je kazao da alijansu treba održati jer je “izrasla u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na gotovo jedinstven način”.

    Odbijanje Kine da osudi rusku vojnu akciju u Ukrajini i njena sve veća saradnja sa Moskvom poslednje su stavke na dugačkoj listi nesuglasica između Vašingtona i Pekinga.

    Komentarišući rusku vojnu operaciju u Ukrajini, bivši državni sekretar je rekao da “nema izgovora” za ono što je predsednik Vladimir Putin uradio.

    Po njegovom mišljenju, ruski lider, koga je kako je naveo oduvek smatrao “promišljenim analitičarem“ je “šef zemlje u opadanju“. On je dodao i da je ruski lider “izgubio osećaj za meru u ovoj krizi”.

    Kineski ministar odbrane Vei Fenge rekao je da njegova zemlja ide putem mirnog razvoja i da ne teži svetskoj hegemoniji.

    Fenge je istakao da iako je Kina postigla “značajan napredak” u razvoju nuklearnog naoružanja, ministar je jasno stavio do znanja da se Peking drži “politike samoodbrane”.

    Njegove izjave usledile su dan nakon što je američki sekretar odbrane Lojd Ostin naglasio da SAD ne žele konfrontaciju ni sa Kinom ni sa bilo kojom drugom zemljom u indo-pacifičkom regionu.

    Ostin je rekao da održavanje mira nije samo u interesu Vašingtona već i “pitanje od velikog međunarodnog značaja”.

    .

    Hladni rat?
    Upitan da li je svet već u drugom hladnom ratu, ali s Kinom koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza. Kisindžer je odgovorio: “Mi smo u podnožju hladnog rata.” Godinu dana kasnije rekao je da smo već u “planinskim prevojima hladnog rata”. Gje smo sada?

    Amerika i Kina, “dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom”, suparnici su kojima upravljaju nekompatibilne vlasti, u vreme kad bi zahvaljujući tehnologiji rat mogao uništiti svet. U tom smislu, Kisindžer odgovara potvrdno na pitanje je li drugi hladni rat potencijalno još opasniji od prvog hladnog rata. Obe velesile sada prvi put imaju jednake ekonomske resurse, a tehnologije uništenja su još strašnije, posebno s pojavom veštačke inteligencije.

    On ne sumnja u to da su Kina i Amerika sada protivnici. “Ne vjerujem da je svetska dominacija kineski koncept, ali moglo bi se dogoditi da postanu tako moćni. A to nije u našem interesu”, upozorava Kisindžer.

    “Mi na Zapadu imamo naizgled nespojive zadatke. Potrebne su vam obrambene ustanove sposobne da se nose s modernim izazovima. U isto vreme treba vam neka vrsta pozitivnog izraza vašeg društva kako bi ti napori bili u ime nečega, jer se inače neće održati. Drugo, potreban vam je koncept saradnje s drugim društvom, jer sada ne možete izraditi nikakav koncept njihovog uništenja. Dakle, dijalog je neophodan”, poručuje on.

    Ali, kako dijaloga nema, Kisindžer kaže da ga zbog toga duboko brine kuda idemo.

    “I druge će zemlje hteti da iskoriste ovo rivalstvo, a da ne razumeju njegove jedinstvene aspekte”, kaže on. Dakle, ulazimo u vrlo teško razdoblje, prognozira 99-godišnji diplomata.

    Rešenje za rat
    U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO rizikuje se izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO.

    Upitan da li je NATO postao prevelik, kaže da je NATO bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru.

    “Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evuropsku i američku suradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati. Važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove”, upozorava Kisindžer. Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer ih to podseća na stare pretnje.

    Na pitanje je kako okončati taj rat, Kisindžer je rekao:

    “Na kraju se mora naći mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju – ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Europi”.

  • Erdogan ljut na Zapad: “Ne može da im se vjeruje”

    Erdogan ljut na Zapad: “Ne može da im se vjeruje”

    Zapadnim zemljama se ne može vjerovati, posebno u političkim pitanjima, rekao je turski predsednik tokom razgovora sa predstavnicima mladih u Vanu.

    “Pitamo Grčku zašto ste gradili vojne baze. Oni nam daju odgovor: “protiv Rusije”. A šta ste uradili da podržite Ukrajinu ako ste protiv Rusije? Sve je to laž. Ovom Zapadu se ne može verovati” rekao je turski predsednik Erdogan, prenose RIA novosti..

    Prema njegovom mišljenju, sa zapadnim zemljama se može sarađivati u oblasti nauke ili umetnosti, ali ne i politike.

    “Na primer, Brisel već dugi niz godina ne može da donese konačnu odluku o ulasku Turske u Evropsku uniju, iako je Ankara dobila status kandidata još 1999. godine”, dodao je Erdogan.

    On je ranije upozorio da bi tekuća militarizacija ostrva u istočnom Egeju od strane Grčke mogla da se “završi katastrofom”.

    Odnosi između dve zemlje su se poslednjih godina ozbiljno zaoštrili zbog teritorijalnih sporova, kao i zbog činjenice da dve strane ne uspevaju da se dogovore o granicama morskih zona.

    Erdogan je prošlog meseca rekao da se protivi zahtevu Švedske i Finske da se učlane u NATO. Turski predsednik je optužio vlade tih zemalja da podržavaju i daju utočište kurdskim militantima i drugim grupama koje smatra teroristima.

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je danas rekao da su turske zabrinutosti opravdane.

    “Ovo su opravdane zabrinutosti. Ovde se radi o terorizmu, o izvozu oružja – rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom.

    Kako je rekao generalni sekretar NATO, nijedan saveznik NATO-a nije pretrpeo više terorističkih napada od Turske.

    “Ne pre juna iduće godine”
    Erdogan isključio je tokom današnjeg susreta sa turskom omladinom mogućnost raspisivanja prevremenih predsedničkih i parlamentarnih izbora u Turskoj. “Oni (opozicija) traže da se odredi datum izbori. Izbori će biti održani u junu sledeće godine. Neće biti vanrednih izbora u novembru”, poručio je Erdogan. On je pozvao opozicionog lidera Kemala Kiličdaroglua, prvog čoveka Narodne republikanske stranke, da se “prvo pripremi” i saopšti da li će se kandidovati na predsedničkim izborima, prenosi TASS.