VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi zabranili britanskim novinarima ulazak u zemlju

    Rusi zabranili britanskim novinarima ulazak u zemlju

    Rusija je uvela sankcije protiv glavnih urednika niza britanskih medija, među kojima su “Gardijan”, “Tajms”, “Dejli telegraf”, “Dejli mejl”, “Indipendent” i BBC, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

    Sankcijama su obuhvaćeni i dopisnici i analitičari “Skaj njuza” i “Fajnenšel tajmsa”, prenio je “Sputnjik”.

    Nove mjere odnose se na ukupno 49 državljana Velike Britanije.

    Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije ranije je na spisak sankcija koje su uvedene Rusiji dodalo još 63 fizička i pravna lica, uključujući i niz ruskih medija i novinara zbog izvještavanja o događajima u Ukrajini.

    Na listi su se, između ostalih, ponovo našli i “Raša tudej” i “Sputnjik”.

    Velika Britanija je sredinom aprila proširila spisak sankcionisanih protiv Rusije, uvrstivši još 206 lica, navedeno je ranije u dokumentu objavljenom na sajtu britanske Vlade.

  • Njemačka Ukrajini šalje svoje najmoćnije oružje

    Njemačka Ukrajini šalje svoje najmoćnije oružje

    Uskoro će biti završena obuka ukrajinskih vojnika na njemačkim haubicama, čime će se otvoriti put za upotrebu tog oružja u ratu u Ukrajini, izjavila je u utorak njemačka ministrica odbrane Christine Lambrecht.

    Ukrajina je molila Zapad da pošalje više i bolje artiljerije jer zemlji ponestaje municije za svoj postojeći arsenal iz sovjetskog doba, koji je manji od ruskog.

    Zapadne zemlje obećale su oružje standarda NATO-a, ali za njegovo raspoređivanje je potrebno vrijeme.

    “Obuka na Panzerhaubitze 2000 uskoro će biti završena kako bi se mogle koristiti u borbi u Ukrajini”, rekla je Lambrecht novinarima tokom posjete vojnoj bazi u gradu Rheinbach na zapadu Njemačke.

    Panzerhaubitze 2000 jedno je od najmoćnijih artiljerijskih oružja u zalihama Bundeswehra i može pogoditi ciljeve na udaljenosti od 40 kilometara.

    Njemačka se u maju obavezala da će Kijevu isporučiti sedam samohodnih haubica, dodajući pet takvih artiljerijskih sistema koje je Holandija obećala.

  • Prva izjava nakon izveštaja o Srbiji

    Prva izjava nakon izveštaja o Srbiji

    Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju kaže da ovogodišnji izveštaj o Srbiji jasno stavlja do znanja da je “perspektiva članstva vrlo jasna”.

    Međutim, kako dodaje Vladimir Bilčik, Srbija mora da načini ”odlučujući napredak” na tom putu.

    “Odlučujući napredak može biti postignut ukoliko i kada Srbija učini korake ka usklađivanju sa spoljnom politikom EU”, poručio je Bilčik u prvoj izjavi posle glasanja o Izveštaju u Spoljnopolitičkom odboru EP.

    Bilčik je rekao da se veliki deo izveštaja o Srbiji odnosi na agresiju Rusije na Ukrajinu, pri čemu se Srbija poziva da donese ”odlučne izbore”.

    ”Evropski put je zasnovan na vladavini prava, evropskim vrednostima, ali i usklađivanju sa spoljnom politikom.

    Izveštaj naglašava da je stepen usklađenosti Srbije najniži u regionu Zapadnog Balkna. Mi ne želimo da postavljamo ultimatum, ali trebalo bi da bude jasno svima u Srbiji šta se očekuje od ovog partnerstva koje je esencija evropskog puta. Očekujemo da Srbija donese neke izbore i da bude na pravoj strani istorije kada je u pitanju ova agresija”, poručio je Bilčik.

    On ocenjuje da je ”sedenje na više stolica” i nastavak EU puta postalo ”gotovo neizvodljivo” posle početka rata u Ukrajini i ističe da bi bilo korisno da se Srbija uskladi ”što pre” sa potezima EU.

    Kada je reč o delu teksta Izveštaja koji pominje ”međusobno priznaje” kao osnovu finalnog sporazuma u dijalogu Beograda i Prištine, Vladimir Bilčik poručuje da je bilo ”teških pregovora o tekstu”, da je ”pohvaljena uloga Beograda u dijalogu”, a da je njegova ocena da Priština ”nije bila konstruktivni partner” poslednjih meseci.

    ”Nisam srećan zbog pominjanja međusobnog priznaja u Izveštaju, ali većina u Evropskom parlamentu priznaje nezavisnost Kosova, i politička odluka većine je bila da se to nađe u tekstu. Želeo bih da javnosti u Srbiji objasnim da EP ne odlučuje o priznaju Kosova. U ovom trenutku ne vidimo nikakve korake u pravcu priznanja Kosova od strane pet država članica koje ga ne priznaju”, kazao je Bilčik.

    Izvestilac za Srbiju napominje da je u 2021. godini postignut napredak kada je reč o otvaranju klastera od četiri poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije sa EU, kao i da je došlo do pozitivnih promena u oblasti vladavine prava, što se ogleda u ustavnim izmenama usvojenim posle referenduma.

    Bilčik je pozvao na brzo formira je organa vlasti nakon izbora održnih 3. aprila i poručio da je Međupartijski dijalog koji je vođen pod posredovanjem Evropskog parlamenta doveo do toga da ”vlast i opozicija sednu za isti sto” i da se ”okonča bojkot srpske politike”.

  • Rusija bi jednom odlukom mogla da ugasi reaktore u SAD

    Rusija bi jednom odlukom mogla da ugasi reaktore u SAD

    Američki mediji ukazuju na moguće posledice sankcija uvedenih Rusiji po Sjedinjene Države.

    Naime, u slučaju da Rusija prestane da isporučuje obogaćeni uranijum američkim energetskim kompanijama, onda bi Sjedinjene Države mogle da se suoče s problemima u radu reaktora, pišu naučni saradnici Centra globalne energetske politike Kolumbijskog univerziteta Met Bouen i Pol Dabar u članku za američki “Hil”.

    “To bi moglo da dovede do gašenja reaktora, s obzirom da atomska energija čini više od 20 odsto kapaciteta u nekim delovima zemlje, a cene električne energije će skočiti čak i iznad današnje inflacije“, navodi se u članku.

    Autori podsećaju da su mnogi reaktori u SAD i Evropskoj uniji proizvedeni u Rusiji koja im isporučuje i komponente. U slučaju da se konflikt Moskve i Zapada nastavi onda će mnoge nuklearne elektrane biti prinuđene da obustave rad.

    U članku se navodi da se u tom slučaju može dogoditi da u regionu ne bude dovoljno kapaciteta u odnosu na potražnju potrošača.

    Po mišljenju novinara, kako bi se izašlo iz ove situacije, potrebno je da se obnovi rad konverzione fabrike u SAD, koja dugi niz godina nije radila, mada ona ne može da radi punim kapacitetom bez pomoći vlade. Pritom, uranijum još treba da se obogaćuje, a za to je neophodno da privatne kompanije izuče strategiju proširenja proizvodnje i tehnologija kako bi zamenile ruske isporuke, zaključuje se u materijalu.

    Kako podseća Sputnjik, Evropska unija je zbog specijalne operacije Rusije u Ukrajini objavila da je usvojila šesti paket sankcija Rusiji, kojim je predviđeno i postepeno uvođenje embarga na uvoz ruske nafte.

  • “Vratite nam sve što smo dali Ukrajini”

    “Vratite nam sve što smo dali Ukrajini”

    Pomoć Kijevu iscrpila je vojne zalihe Varšave stvarajući “praznine”, kaže poljski predsednik.

    Poljski arsenal oružja previše je ogoljen zbog vojne pomoći Ukrajini i zemlji su potrebni zapadni saveznici da nadomeste vatrenu moć koja je isporučena Kijevu, rekao je poljski predsednik Andžej Duda svojim komandantima.”Očekujemo da će praznine koje su nastale u našim resursima biti popunjene i u okviru savezničkih mehanizama podrške”, rekao je Duda na vojnom brifingu. Poljska je najveći snabdevač Ukrajine teškim naoružanjem, uključujući stotine tenkova, artiljerijskih oruđa i druge opreme, dodao je on. Pomoć je uključivala i stotine hiljada metaka, kao i dronove i PVO sisteme. Duda je rekao da je Varšava brzo krenula da ispuni potrebe susedne Ukrajine na bojnom polju, obezbeđujući samo vojnu pomoć u iznosu od oko 1,7 milijardi dolara, nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u februaru. Za zamenu takvog oružja mogu proći godine, dodao je on. “Stoga, sada se obraćamo gotovo svim našim saveznicima, posebno našim glavnim, da nam pošalju opremu, koja ne mora nužno da bude nova”, rekao je Duda. “Naprotiv, donirali smo polovnu opremu, tako da smo u mogućnosti da prihvatimo i polovnu opremu sve dok ona barem delimično nadoknađuje ono što smo izgubili na način koji smatramo opravdanim i očiglednim.” Poljska je bila vodeći zagovornik kažnjavanja Rusije sankcijama i davanja Ukrajini naprednog naoružanja da se odbrani od ofanzive. Radoslav Sikorski, član Evropskog parlamenta i bivši poljski ministar spoljnih poslova, otišao je toliko daleko da je sugerisao da bi Zapad Kijevu mogao dati nuklearne bojeve glave da se brani. Međutim, uporna proukrajinska politika Varšave ima svoju cenu. Poljska je primila više od tri miliona ukrajinskih izbeglica i zamerila EU što nije obezbedila nadoknadu za njene ogromne troškove. Očigledno, nije svo oružje koje je Poljska donirala stiglo na ratište u Ukrajini. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je ranije ovog meseca da su u vazdušnim udarima uništeni tenkovi T-72 i druga oklopna vozila koje su Ukrajini isporučile zemlje istočne Evrope. Tenkovi su bili sakriveni u objektima za popravku vagona u Kijevu

  • Papa Franjo: Situacija u Ukrajini nije crno-bijela, možda je rat isprovociran

    Papa Franjo ponovo je kritikovao Rusiju zbog njenih akcija u Ukrajini, rekavši da su njene trupe bile brutalne, okrutne i svirepe, istovremeno hvaleći hrabrost Ukrajinaca što se bore za opstanak.

    Međutim, kako prenosi Reuters, on je također rekao da situacija nije crno-bijela i da je rat “možda na neki način isprovociran”.

    Osuđujući “svirepost i okrutnost ruskih trupa, ne smijemo zaboraviti prave probleme ako želimo da se oni riješe”, rekao je Franjo, uključujući industriju naoružanja među faktore koji daju poticaje za rat.

    “Takođe je tačno da su Rusi mislili da će sve biti gotovo za sedmicu dana. Ali su pogrešili. Naišli su na hrabar narod, narod koji se bori da preživi i koji ima istoriju borbe”, rekao je on u transkriptu razgovora, koji je objavio jezuitski časopis Civilta Cattolica.

    “To je ono što nas pokreće: da vidimo takvo herojstvo. Zaista bih želio da istaknem ovu tačku, herojstvo ukrajinskog naroda. Ono što nam je pred očima je situacija svjetskog rata, globalnih interesa, prodaje oružja i geopolitičkog prisvajanja, koje ubija herojski narod”, rekao je on.

    Papa Franjo je rekao da se nekoliko mjeseci prije nego što je predsjednik Vladimir Putin poslao svoje snage u Ukrajinu, sastao sa njim i da mu je tadad ruski čelnik izrazio zabrinutost da NATO “laje na kapije Rusije” na način koji bi mogao dovesti do rata.

    Franjo je potom svojim riječima rekao: “Ne vidimo cijelu dramu koja se odvija iza ovog rata, koji je možda na neki način ili izazvan ili nije spriječen”.

    Pitajući se retorički da li ga je to učinilo “pro-Putinom”, rekao je: “Ne, nisam. Bilo bi pojednostavljeno i pogrešno reći tako nešto.”

  • Španija reagovala zbog tzv. Kosova: Ne može

    Španija reagovala zbog tzv. Kosova: Ne može

    Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je i izveštaj o tzv. Кosovu. U istom paketu usvojen je i izveštaj o Srbiji.

    U izveštaju o tzv. Kosovu poziva se Savet EU da hitno donese odluku o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova, izražava podrška prijemu u Savetu Evrope, a pet država članica Unije koje nisu priznale kosovsku nezavisnost pozivaju se da to učine, prenosi Reporteri.

    Za Izveštaj o Kosovu koji je predstavila izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta glasalo je 43 poslanika, devet protiv i pet uzdržanih.

    Na izveštaj o Kosovu podneto je više od 300 amandmana. Poslanici iz Španije tražili su da se iz izveštaja izbace sve reference koje tretiraju Kosovo kao državu.

    Pojedini poslanici krajnje desnice, uglavnom iz Nemačke i Francuske, predložili su da umesto pozivanja na viznu liberalizaciju, treba reći da vize ne treba liberalizovati u bliskoj budućnosti.

    Kako se navodi u dokumentu, Evropski parlament je zadovoljan što se Kosovo pridružilo svim stavovima Evropske unije, u vezi sa ruskom agresijom na Ukrajinu, gde je posebnom rezolucijom uvelo sankcije.

    Nakon glasanja u Odboru za spoljne poslove, izveštaj će biti razmatran i usvojen kao rezolucija Evropskog parlamenta. Te rezolucije imaju političku težinu, ali nisu obavezujuće.

  • Najava iz Bijele kuće: Joe Biden će se ponovo kandidovati za predsjednika Amerike

    Najava iz Bijele kuće: Joe Biden će se ponovo kandidovati za predsjednika Amerike

    Glasnogovornica Bijele Karine Jean-Pierre odbacila je zabrinutost da bi godine ili stanje Joe Bidena moglo predstavljati izazov za njegov ponovni izbor za predsjednika SAD-a.

    “Postoji nešto što se zove Hatch Act na što moram paziti. Ono što mogu reći je da je predsjednik više puta rekao da planira da se kandiduje 2024. godine i tu se moram zaustaviti”, rekla je Jean Pierre.

    Podsjetimo, Biden je rođen 20. novembra 1942. godine i jedan je od najstarijih predsjednika SAD-a. Što znači da bi u izbornu utrku 2024. godine mogao ići sa 82 godine.

    Ovo je uslijedilo kao odgovor na članak objavljen u New York Times-u da u kojem bivši glavni strateg Baraka Obame, David Axelrod naveo Bidenove godine kao glavnu prepreku za njegovo ponovno kandidovanje za predsjedniak SAD-a.

    Glasnogovornica je branila i politiku Bijele kuće po pitanju porasta cijena, braneći “Američki plan spašavanja” i dvostranački zakon o infrastrukturi dok je optužila ruskog predsjednika Vladimira Putina da je invazijom na Ukrajinu izazvao rast cijena energenata i hrane.

  • Bajden produžio vanredne mjere za Balkan

    Bajden produžio vanredne mjere za Balkan

    Američki predsjednik Džozef Bajden produžio je vanredne mjere u vezi sa Balkanom za godinu dana, prema odgovarajućoj uredbi koju je objavila Bijela kuća.

    “Akti ekstremističkog nasilja i opstrukcionističkih aktivnosti, te situacija na zapadnom Balkanu koja koči napredak ka efikasnoj i demokratskoj upravi i punoj integraciji u transatlantske institucije i dalje predstavljaju neobičnu i izuzetnu prijetnju po nacionalnu bezbjednost i spoljnu politiku SAD”, navodi se u dokumentu.

    Zbog toga je Bajden utvrdio da je neophodno produžiti vanredne mjere koje su na snazi, a koje su proglašene Izvršnom naredbom 13219 za Balkan.

    Prvobitnu uredbu o vanrednim mjerama povezanim s regionom, koja je na snazi još od 26. juna 2001. godine, donio je tadašnji američki predsjednik Džordž Buš mlađi prema zakonu o suočavanju s neuobičajenim i velikim prijetnjama po nacionalnu bezbjednost i spoljnu politiku SAD, kojom su predviđene sankcije fizičkim i pravnim licima koja su na neki način umiješana u ekstremističke aktivnosti u regionu. Kasnije je uredba proširena 2003. i 2021. godine.

    Takve mjere se mogu produžiti svake godine ako predsjednik objavi u Saveznom registru i dostavi Kongresu obavještenje u kojem se navodi da će nastaviti da važe i nakon datuma godišnjice, prenosi TASS.

  • Pred Zelenskim veliki izazovi

    Pred Zelenskim veliki izazovi

    Ovakve vijesti postale su svakodnevne: na evropskim berzama cijene dionica pale i u ponedjeljak ujutro, peti dan zaredom, jer se ulagači plaše da će najviša inflacija u SAD u 40 godina navesti američku centralnu banku (Fed) na agresivnije povećanje kamata ranije nego što se očekivalo.

    Ina azijskim berzama cijene dionica su oštro pale, pa je MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, oko 9.30 sati bio u minusu oko 2,5 odsto. Pritom je na Tokijskoj berzi indeks skliznuo akcija odsto, dok su cijene dionica u Šangaju, Hong Kongu i Južnoj Koreji pale između 0,9 i 3,5 odsto.

    Globalna se ekonomija još nije oporavila od šoka izazvanog pandemijom pa se i dalje nosi s poremećajima koji su doveli do usporavanja rasta najvećih svjetskih ekonomija. Na tu su kritičnu masu došli i geopolitički udari koji su dali dodatni zamah geoekonomskim neizvjesnostima.

    Ruska agresija na Ukrajinu presudni je geopolitički faktor u ovom trenutku, a kako se približava ljeto, a rat ne jenjava, sve je veća zabrinutost za nastavak negativnih efekata, primarno za Evropu koja osjeća najteže posljedice. Otkako se Moskva vratila vojnom modelu koji favorizuje njenu prednost, moćni topovski i raketni udari uz podršku oklopa u Donbasu, ostvarila je i određene uspjehe. Iako u Kijevu i dalje vlada optimizam, realni pogled na odnos snaga, osim kad je riječ o moralu – a u ovakvom modelu ratovanja, za razliku od otvorenog napada na Kijev, neprestane eksplozije granata ne lome, ali slabe moral branitelja jer se ne vidi protivnik – iznosi na vidjelo rusku prednost, malu, ali prednost.

    Vrijeme je, dakle, stvaranja preduslova primirja i to je prioritet Evropi.

    U subotu je u Kijevu, nenajavljeno, osvanula Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije. U nedjelju je njemački Bild am Sontag objavio da će kancelar Olaf Šolc konačno u Kijev. Kao lider jakog tima, uz njega dolaze i francuski predsjednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi. Ni jedan od njih od početka ruske agresije nije bio u Kijevu, a Dragi i Makron su razgovarali s ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom. Kancelar Šolc nije išao u Ukrajinu zbog besramnog napada ukrajinskog ambasadora na njemačkog predsjednika Franka Valtera Štajnmajera. Da bi promišljeno i hladno, ali realno, rekao da ne želi da se slika i vrati kući bez rezultata.

    Evropski povjerenici su u ponedjeljak na sastanku utvrđivali hoće li Ukrajini dati status kandidata. Dijelom je zbog toga predsjednica Lajen bila u Kijevu. Odluka nije laka, Zapadni Balkan osjeća se odbačenim, a u redu stoje Moldavija i Gruzija. Za ovu posljednju, koliko bila važna geopolitički, ipak treba razmisliti može li ispuniti kriterijum- evropska.

    Prema informacijama koje je objavio Fajnenšal tajms mogući ishod je da Ukrajina ove nedjelje dobije status kandidata, ali uz čvrsto utvrđeni spisak obaveza unutrašnjih reformi, a na prvom su mjestu borba protiv korupcije i vladavina prava. Riječ je o političkom ustupku koji bi trebalo da oslabi otpor ukrajinskog vođstva bilo kakvoj ideji pregovora s Moskvom. Nakon toga – datum još nije određen, Volstrit džornal govori o četvrtku – u Kijev bi došla trojka najmoćnijih, koji će biti presudni u obnovi porušene zemlje i njenom približavanju EU.

    To bi svakako bio dosad najteži sastanak ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog jer je Njemačka krenula u proces oslobađanja od ruskih energenata, ali želi da taj proces budu postupan i ne izazove nagle, dubinske udare industriji s negativnim posljedicama. Francuska se dobro oporavlja, postaje važno središte finansijske industrije nakon Bregzita i želi da se taj trend nastavi. Italija je zadužena, a zbog najavljenog rasta referentnih kamata Evropske centralne banke poskupljuje joj zaduživanje i to je brine u svjetlu parlamentarnih izbora iduće godine nakon kojih će Dragi napustiti premijerski položaj.

    Stabilnost tripoda koji predstavlja ovaj trijumvirat od vitalne je važnosti za stabilnost prvo evropodručja, a posljedično i čitave EU. Ukrajina, iako razmišlja u vanrednim, ratnim okolnostima, mora biti svjesna uticaja ovog procesa na vlastitu otpornost. Istočne članice EU prazne skladišta oružja i municije sovjetskog normativa, a za moderno oružje po standardu NATO potrebna je obuka za koju nema vremena. Ni logistike za popravak.

    Nije ni Rusija u idealnim okolnostima, uvodi u borbu zastarele tipove naoružanja, tenkove, ali količinski je i dalje u prednosti, prenosi Blic.

    Severodonjeck je moguća prekretnica jer je sve više znakova da Ukrajina ne može da ga zadrži. Njegovim padom Rusija bi mogla da opravdati uspjeh “specijalne vojne operacije”, a Kijev javnosti da objavi da je potrebno zaustaviti masakr vojnika – predsjednik Zelenski rekao je da dnevno gine 60 do 100 ljudi, što je dugoročno pogubno za zemlju. Jedan od scenarija bilo bi primirje po modelu Korejskog poluostrva. Koji god se model stavio na sto, krucijalni je termin “primirje” koje sada odgovara svima. Predsjednik Zelenski ne jednom je rekao da su pregovori mogući kad se ruske snage vrate na stanje od 23. februara, dan prije napada. Koliko god hladno i bezosjećajno glasila ova rečenica, ali Zelenski mora biti svjestan da se Rusija neće povući s okupiranog, a da se razgovarati mora. Možda bi morao da razmišlja po modelu Nagorno Karabaha za koji je Azerbajdžan čekao godinama, pa ga vratio. Vremenska varijabla bi mogla biti presudna.

    Ukrajina bi, zauzvrat, dobila otvorena vrata prema EU, vremena da se vojno oporavi, Rusija bi mogla da proglasi pobjedu i s njom bi se, kad je riječ o konvencionalnom obliku ratovanja oslabljenom, moglo ozbiljno pregovarati o novoj sigurnosnoj arhitekturi u Evropi kako ne bi, kako je poručio Henri Kisingdžer, postala “kineska predstraža u Evropi”. Zaustavile bi se podjele koje, očekivano, rastu i unutar NATO i EU jer je primarni interes ostvaren, Rusija je zaustavljena i sada članice počinju da gledaju kroz optiku vlastitih interesa.

    Cijena energenata bi pala, ukrajinsko bi žito krenulo put Afrike i Azije, cena bi mu pala. Inflacija bi se smirila. Kijev i Moskva bi morali da uspostave trajne modele komunikacije. Uklonila bi se prijetnja mogućeg sukoba Rusije i NATO koja bi mogla da vodi prema nuklearnom armagedonu.

    Zelenski i njegov tim moraju dobro da poslušaju evropski trijumvirat, a i SAD će tomu biti sklon.