Rusija bi mogla da zabrani kompletan izvoz i uvoz preko baltičkih država kao odgovor na tranzitnu blokadu regiona Kaljiningrad koju vrši Litvanija, izjavio je danas guverner Anton Alihanov.Opcija koju sam izrekao je krajnji i ekstremni odgovor kompletna zabrana uvoza i izvoza bilo kakve robe preko Baltika – rekao je Alihanov.
On je dodao da bi Rusija mogla da zabrani kretanje robe prema Baltiku kroz teritoriju Ruske Federacije, uz izuzetak Kaljiningrada, rekao je guverner stanici “Rusija 24”.
Izvjestilac i član Evropskog paralementa Mihael Galer rekao je danas da je BiH na raskrsnici kada je riječ o njenom evropskom putu i da zemlja treba da ispuni važne kriterijume.
Galer je na početku debate o izvještaju o BiH u 2021. godini, o kojem će se sutra glasati, ukazao na potrebu jačanja nezavisnosti sudstva i vladavine prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
On je naveo da su dva glavna izazova pred BiH reforma Izbornog zakona i Ustava, kao i, kako je rekao, “secesionistička kretnje rukovodstva Republike Srpske”.
“Ovi izazovi su izazvali zastoj u institucijama BiH, što je zahtijevalo intervenciju visokog predstavnika i misije Altea”, rekao je Galer.
On je ocijenio da “Savjet mora da slijedi primjer SAD i Velike Britanije i sankcioniše srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika”, te da je vraćanje funkcionalnosti države od ogromnog značaja.
Galer je rekao da je Dodik izjavio u Briselu da je posvećen reformama, ali je nekoliko dana kasnije odletio u Sankt Peterburg i sastao se sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.
Srbija ne može da napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji bez postepenog usaglašavanja politike prema trećim zemljama, uključujući Rusiju, naglasili su u utorak poslanici Evropskog parlamenta.
Slovački demohrišćana Vladimir Bilčik je na plenarnoj sjednici u Strazburu predstavio svoj izvještaj o Srbiji za 2021. godinu, o kojem će poslanici glasati u srijedu.
„Uspješan evropski put Srbije sada je važniji nego ikad“, rekao je Bilčik, član Evropske narodne partije, evropske političke grupacije kojoj pripada SNS predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Srbija pripada Evropskoj uniji, ali još mnogo toga treba da se uradi“, dodao je on, ističući da je ruska vojna akcija na Ukrajinu „poziv na buđenje za ubrzanje evropskih integracija“.
U Bilčikovom izvještaju se navodi da će napredak Srbije ka EU direktno zavisiti od jačanja vladavine prava, normalizacije odnosa sa Kosovom i usklađivanja sa evropskom spoljnom i bezbjednosnom politikom, koja uključuje sankcije Rusiji.
Rusija se u tom dokumentu pominje tridesetak puta, ali se ističe i da EU ostaje u potpunosti posvećena evropskom putu Srbije.
Komesar Evropske komisije za upravljanje krizama Slovenac Janez Lenarčič govorio je o „postepenom usklađivanju” srpske spoljne politike sa Evropom, što podrazumijeva i uvođenje restriktivnih mjera prema Rusiji, kao što su to učinile članice EU, ali i druge zemlje koje žele članstvo u Uniji.
Lenarčič je rekao da je za Srbiju važno da smanji zavisnost od ruskog gasa, u čemu joj pomaže EU, na primjer finansiranjem interkonekcije sa gasovodom u Bugarskoj.
Privrženost Brisela članstvu Srbije
U izvještaju, koji bi trebalo da bude usvojen sutra, ponavlja se privrženost Brisela članstvu Srbije i kritikuje se zbog ograničenih medijskih sloboda i napada na političke protivnike.
Između ostalog, beogradske vlasti pozvane su da istraže zločinačku grupu Veljka Belivuka i pravno riješe nezakonito uništavanje privatne imovine u okrugu Savamala, a kritikuje se i zatvaranje istorijskih arhiva Jugoslavije, posebno UDBE.
U raspravi su se evroposlanici uglavnom složili da Srbija mora još mnogo da uradi na putu ka članstvu, sa akcentom na jačanju demokratskih institucija i slabljenju odnosa sa Rusijom.
Dio poslanika kritikovao je ton izvještaja, koji smatraju pokroviteljskim, uz ocjenu da bi to moglo da dovede do otuđenja Srbije od evropskog puta.
Bugarski poslanik Aleksandar Jordanov, takođe iz EPP, govorio je o „srpskom svijetu“, frazi koju često pominje srpski ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, upoređujući je sa hegemonističkom politikom Kremlja.
Ogromne pošiljke vojne opreme šalju se Ukrajini iz preko 30 zemalja, a vrijedan paket nedavno je stigao Kijevu iz Sjedinjenih Američkih Država.
Krajem juna u Ukrajinu su stigli američki artiljerijski raketni sistemi visoke pokretljivosti (HIMARS), koji su sad već u upotrebi.
Ali, to nije sve. Kako je u petak objavio Pentagon, SAD šalju Kijevu i dva raketna sistema zemlja-vazduh NASAMS, četiri protivtopovska radara i do 150.000 komada topovske municije kalibra 155 milimetara, što je dio najnovijeg paketa naoružanja za Ukrajinu.
Paket pomoći u vrijednosti od oko 820 miliona dolara najavio je u četvrtak američki predsjednik Džo Bajden u Madridu, nakon samita NATO na kojem se raspravljalo o ruskoj invaziji na Ukrajinu. Pentagon je pružio dodatne pojedinosti u petak, nakon što je najava postala zvanična. Paket će uključivati i dodatnu municiju za topovske raketne sisteme visoke mobilnosti HIMARS.
Svrha američkog naoružanja je pomoći Kijevu suočenom sa teškim granatiranjem ruskih topova. Rusija je povećala broj raketnih napada na ukrajinske gradove nakon što su njene snage postigle uspjehe na bojnom polju na istoku Ukrajine, u pokušaju da prisile Kijev da proruskim separatistima preda vlast nad dvema odmetnutim pokrajinama, Donjeck i Lugansk.
Koje zemlje daju najviše oružja?
Dok su SAD u smislu potrošnje obavezale da obezbjede više pomoći od bilo koje druge pojedinačne zemlje, na drugom i trećem mjestu su Velika Britanija i Poljska, piše BBC.
Ako govorimo o već potrošenom novcu umjesto obavezivanja, Bijela kuća navodi da su SAD obezbjedile 6,3 milijarde dolara bezbjednosne pomoći Ukrajini otkako je Bajden ušao u kancelariju u januaru 2021. London kaže da je pružio 1,6 milijardi dolara, sa dodatnih 1,2 milijarde u planu otkako je počela invazija.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da Ukrajina mjesečno na odbranu troši oko pet milijardi dolara.
Evo koje sve oružje Ukrajina ima ili će imati na raspolaganju:
NASAMS
Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh (NASAMS) je riješenje srednjeg dometa, kako piše portal “Vor zoun”, i trebao bi da obezbijedi značajna napredak u odnosu na prenosivo oružje koje je činilo većinu zemaljskih sistema protivvazdušne odbrane obezbjeđene Kijevu od početka invazije. NASAMS je takođe daleko moderniji od ukrajinskih PVO sistema kratkog i dugog dometa iz sovjetskog doba. Sa samo dva sistema koja se obezbjeđuju, bar inicijalno, verovatno će najmanje jedan od njih biti upotrebljen za lokalnu odbranu Kijeva, ukazuje portal.
Navodi se da je novi sistem “veoma prilagodljivo rješenje za sve operativne zahtjeve protivvazdušne odbrane”, i da posjeduje visoku mobilnost u svim vremenskim uslovima. Sistem je automatizovan, sa municijom visoke preciznosti, dugog dometa i spada u oružje masovnog uništenja. NASAMS maksimizuje sposobnost brzog identifikovanja, angažovanja i uništavanja mete, ističe “Vor zoun”.
Kako navodi grupa Konsberg, tehnološka kompanija u Norveškoj koja je devedesetih započela rad na ovom programu u saradnji sa “Rejtionom” i snabdijeva klijente u pomorstvu, odbrani i industriji visokotehnološkim sistemima, NASAMS je 2020. bio u operativnoj upotrebi u Norveškoj, Španiji, SAD, Holandiji, Finskoj i još jednom neotkrivrenom kupcu. Sistem je takođe u proizvodnji u Omanu, Litvaniji, Australiji, Mađarskoj i Kataru.
Dok se u saopštenju Pentagona ističe da američko Ministarstvo odbrane “priznaje saradnju Norveške da omogući istorijsku nabavku modernih protivvazdušnih sistema od strane SAD koji će pomoći ukrajinskoj odbrani”, “Vor zoun” ukazuje da ovo snažno ukazuje da sistemi možda dolaze iz norveških zaliha. Oni bi mogli da obuhvate prvu generaciju NASAMS, koji su sada povučeni iz upotrebe, ili moderniju drugu i treću verziju od kojih su obe u upotrebi.
Zelenski se na Tviteru zahvalio američkom kolegi Džou Bajdenu za novi paket.
“Zajedno ka pobjedi!”, istakao je.
Dok nijedan oružani sistem nije “srebrni metak”, kako je to rekao načelnik američkog Združenog generalštaba general Mark Mili, smatra se da nekoliko njih igra ključnu ulogu u konfliktu.
Rakete dugog dometa
Smatra se da je do sada 10 višecevnih raketnih bacača ili isporučeno ili na putu za Ukrajinu, i to iz SAD, Britanije i Njemačke.
Američki sistemi su HIMARS M142, čiji rang varira u zavisnosti od municije koja se koristi, a zapadni donatori nisu obezbjedili municiju najdužeg dometa nakon upozorenja ruske strane. Municija koja se trenutno daje Ukrajini daje sistemu domet od oko 70 kilometara, što je uporedivo sa ruskim “smerčom”. Ipak, HIMARS je precizniji od bilo kog ruskog sistema, navodi BBC.
Haubice
Australija, Kanada i SAD poslale su Ukrajini više od 100 haubica M777 i 300.000 komada municije kalibra 155 mm. Domet M777 sličan je ruskoj haubici “giatsint-B”, a mnogo veći od ruskog vučnog topa D-30.
Ukrajinska sopstvena artiljerija koristi granate od 152 mm, ali kako zalihe ističu prebacuje se na NATO konfigurisanu municiju od 155 mm.
Protivtenkovsko oružje
Ukrajini je isporučeno najmanje 5.000 protivtenkovskog oružja NLAW koje se lansira sa ramena i osmišljeno je da uništi tenk jednim pogotkom. Smatra se da je ovo oružje bilo posebno važno u zaustavljanju ruskog napretka na Kijev u ranoj fazi invazije.
Tenkovi
Ukrajina je primila više od 230 tenkova iz sovjetskog doba od Poljske i Češke. Ukrajinske snage decenijama su koristile T-72 i imaju dijelove za održavanje, pored obučene posade.
FOTO: STR/EPAFOTO: STR/EPA
Donacija iz Poljske delimično je dopunjena alternativnim oružjem savezničkih nacija, poput britanskih tenkova “čelendžer 2”.
Dronovi
Dronovi su do sada bili veoma zastupljeni u sukobu, a mnogi su korišćeni za nadgledanje, ciljanje i podizanje teških tereta. Turska je posljednjih mjeseci prodala Ukrajini svoje dronove “barjaktar TB2” dok je turski proizvođač sistema, kako navodi BBC, donirao bespilotne letjelice na akcijama prikupljanja podrške Ukrajini.
Analitičari ukazuju da je turski dron izuzetno efikasan, da leti na 7.600 metara prije nego što se obruši na metu sa laserski navođenim bombama. Vjeruje se da su ovi dronovi uništavali ruske helikoptere, brodove i raketne sisteme, ali i odavali tačne ruske pozicije za precizne artiljerijske udare, piše Jutarnji list.
Protivvazdušna odbrana
Ukrajina je uskratila Rusiji punu kontrolu nad ukrajinskim nebom tokom konflikta, ali je više puta pozvala na bolji sistem protivvazdušne odbrane.
Pored najavljenog NASAMS, Kijev je već primio PVO sistem S-300 od Slovačke.
Evropski komesar za vanredne situacije, Janez Lenarčić, izjavio je danas da su lideri EU jasni da se BiH može dati status kandidata za članstvo u Uniji samo ako zemlja ispuni neophodne reforme.
Lenarčić je, tokom debate o izvještaju o BiH u Evropskom parlamentu, naglasio da se od BiH očekuju opipljive refrome u okviru 14 prioriteta koje je postavila Evropska komisija, a koja se odnose na demokratiju, funkcinalnost, vladavnu prava i javnu administraciju
– BiH ima jasnu EU perspektivu kao jedinstvena i suverena zemlja, a puna funkcionalnost institucija je ključ za njen EU put – poručio je Lenarčić.
Predstavljajući izvještaj o BiH pred Evropskim parlamentom, zamenik izvjestioca za BiH, Mihael Galer, ponovio je da u BiH postoji niz izazova u vidu reformi, ali i ocijenio da dva osnovna izazova sa kojima se BiH suočava “nisu tehnička već poloitička”.
– U pitanju su secesionistički pokreti organizovani od strane vlasti u Republicji Srpskoj i zastoj u pregovorima oko izborne i ustavne reforme. Ovi izazovi su izazvali skoro trajnu blokadu državnih institucija, što je zahtijevalo intervenciju visokog predstavnika i pojačanje misije Altea. Prekidanje blokada i povrataka funkcionisanju inistitucija je od ogromnog značaja – poručio je Galer.
Galer je, u ime izvjestioca EP za BiH Pola Ranžela, pozvao Savjet EU da “isprati primjer SAD i Britanije i sankcioniše Milorada Dodika”, za koga navodi da se “samo par dana pošto je bio u Briselu da podrži reforme”, sastao sa Vladimirom Putinom u Sankt Petersburgu i nastavio da odbija da osudi “ruski agresorski rat protiv Ukrajine”.
Galer je tokom debate o BiH pozvao na obnavljanje mandata visokog predstavnika u BiH i misije Altea, ali i predložio “upotrebu drugih sredstava” kao što je NATO.
Tokom debate u Evropskom parlamentu pomenuta je i mogućnost ograničavanja finansiranja od strane EU, u odnosu na one za koje se proceni da rade na blokadi i razbijanju BiH.
Predlog Japana da se cijena ruske nafte ograniči na oko polovinu njenog sadašnjeg nivoa doveo bi do znatno manje ponude nafte na tržištu.
To je rekao zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Rusije Dmitrij Medvedev i dodao da bi to moglo da podigne cene tog energenta iznad 300-400 dolara po barelu, prenosi Rojters.
Komentarišući izvešaje o predlogu, koji je navodno izneo japanski premijer Fumio Kišida, Medvedev je rekao da Japan “neće imati ni naftu ni gas iz Rusije, kao ni učešće u projektu tečnog prirodnog gasa Sahalin-2”.
Lideri G7 dogovorili su se prošle nedelje da istraže izvodljivost uvođenja privremenih limita na uvozne cene ruskih fosilnih goriva, uključujući naftu, u nastojanju da ograniče ruske izvozne prihode za finansiranje njene vojne kampanje u Ukrajini.
Predsedavajući čečenskog parlamenta Magomed Daudov rekao je novinarima da čečenski borci u Ukrajini prvenstveno vode džihad da bi odbranili islam.
Daudov kaže da će, ako ih Putin ne zaustavi, nastaviti dok ne stignu do Berlina.
“Ako Bog da, nema sumnje da ćemo osvojiti Donjeck, Nikolajev, Herson, Odesu. Dok nas Vladimir Putin ne zaustavi, ako Bog da, ići ćemo do Berlina. Pobedićemo, nema sumnje”, rekao je on novinarima.
“Kadirov igra veliku ulogu u džihadu”
Dok Kremlj tvrdi da je Rusija pokrenula invaziju da bi “denacifikovala” Ukrajinu, čečenski lider kaže da se njihovi vojnici bore da brane svoju veru i zaštite svoje vrednosti.
“Predsednik Vladimir Putin, danas Ramzan Kadirov, naša braća brane islam, to je prva i najvažnija stvar. Oni brane naše vrednosti. Brane veličanstvo Svevišnjeg. Ramzan Kadirov, lider Čečenije, igra veliku ulogu u ovaj džihad, kao i svi komandanti pod njegovim rukovodstvom. To je, pre svega, zbog vere u Svevišnjeg, zbog naših duhovnih vrednosti i našeg jezika”, rekao je Daudov.
Svijet gladan energije okreće se uglju, jer nestašice prirodnog gasa i nafte, pogoršane ruskim ratom protiv Ukrajine, dovode do toga da se države opet okreću ozloglašenom fosilnom gorivu.
Od SAD preko Evrope do Kine, mnoge od najvećih svejtskih ekonomija povećavaju kratkoročne kupovine uglja kako bi osigurale dovoljno zaliha električne energije, uprkos prethodnim obećanjima da će smanjiti potrošnju uglja u cilju borbe protiv klimatskih promjena.
Globalna konkurencija za ugalj — takođe u nedostatku nakon godina pada investicija u nove rudnike i resurse — dovela je nove referentne rekordne cijene ove godine. Cijene uglja u australijskoj luci Njukasl, ključnom snabdjevaču Azije, prošlog mjeseca su prvi put premašile 400 dolara po toni, navodi Telegraf Biznis.
Taj pritisak predvodi Evropa, koja povećava kupovinu uglja kako bi osigurala snabdijevanje kuća i fabrika energijom, nakon što je Rusija prekinula isporuke gasa Starom kontinentu. Njemačka, koja je obećala da će eliminisati ugalj kao izvor energije do 2030. godine, sada je među zemljama koje ga uvoze u većem procentu.
Ministar ekonomije te zemlje, Robert Habek, nazvao je povećano oslanjanje na ugalj “gorkim, ali neophodnim”.
I dijelovi SAD povećavaju upotrebu energije iz uglja, jer velika potražnja za električnom energijom usred neuobičajeno visokih temperatura dovodi regionalne električne mreže na rub ovog ljeta.
Kina, najveći svjetski potrošač uglja, proširuje proizvodnju ovog goriva i njegovu upotrebu u proizvodnji električne energije, iz straha od prošlogodišnjih nestašica koje su izazvale nestanke električne energije širom zemlje, kažu stručnjaci iz oblasti energetike.
Indija se takođe snažno oslanja na ugalj kako se povećava potražnja za energijom.
Ukrajina je pod stalnim ruskim bombardovanjem više od četiri meseca, ali odlučujući meseci tek predstoje.
Smatra se da Moskva trenutno drži oko 20 odsto ukrajinske teritorije, sa žestokim borbama koje se trenutno odvijaju u istočnom regionu Donbas, u čijoj je oblasti Lugansk su ruske snage osvojile grad Lisičansk, odakle su se ukrajinske snage povukle u nedelju.
Nakon mučnog pada Severodonjecka, oko kojeg su se borbe vodile skoro dva meseca, susedni Lisičansk je bio poslednje ukrajinsko uporište u Luganskoj oblasti. Sada su sve oči uprte na Donjecku oblast, koja se smatra sledećom metom Rusije.
Britansko ministarstvo odbrane je u svom redovnom izveštaju navelo da će Rusija, nakon osvajanja Lisičanska, sada “gotovo sigurno” prebaciti fokus na zauzimanje Donjecka, odnosno šireg regiona Donbasa u čijem se sastavu nalaze ova i Luganska oblast.
Rusija je fokusirana na izbacivanje ukrajinskih snaga iz Luganska i Donjecka, gde se proruski separatisti bore protiv Кijeva od prve ruske vojne intervencije u Ukrajini 2014. Ne mora se mnogo ni nagađati – portparol Kremlja Dmitrij Peskov je nedavno rekao da će Ukrajina za sklapanje mira morati da prihvati ruske zahteve, a to su priznanje crnomorskog poluostrva Krim kao ruske teritorije i ustupanje oblasti Donjeck i Lugansk.
Istok-severoistok
Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara, nakon što je predsednik Vladimir Putin potpisao ukaz kojim je priznao nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike. Strateški važan grad Herson na jugu Ukrajine pao je u ruke ruskih snaga još početkom marta u ranoj fazi invazije, kao prvi veliki ukrajinski grad koji su Rusi zauzeli.
Nakon neuspelih pokušaja na severu Ukrajine u ranoj fazi invazije, Moskva se fokusirala na istok zemlje. Moskva je rekla da se njene snage bore za “potpuno oslobađanje” Donbasa, u kojem su separatisti još pre invazije držali značajnu teritoriju. Ali Rusija je na istoku Ukrajine ostvarila spor, iako značajan napredak, sa velikim gubicima, navodi BBC.
Krajem maja Rusi su osvojili Severodonjeck, a tačno nedelju dana kasnije i Lisičansk, čime su stekli kontrolu nad čitavom Luganskom oblašću.
Ruske snage Kijev i dalje napadaju sporadično, a poslednji put je raketiran krajem maja. Tada je pogođen i most pored grada Čerkasija, koji povezuje istočnu i zapadnu Ukrajinu preko reke Dnjepar.
Ruska ključna centralna linija fronta u Donbasu, duga 90 kilometara, leži zapadno od reke Severski Donjec, kako je reklo britansko Ministarstvo odbrane. Pad Lisičanska pomerio je Rusiju bliže postizanju njenog cilja zauzimanja čitavog Donbasa, a smatra se da je grad Slavjansk u Donjecku – koji su separatisti držali tri meseca tokom 2014. – sledeći na meti.
Institut za istraživanje rata (ISW) navodi da se na severoistoku Ukrajine Rusi bore za kontrolu nad povoljnim odbrambenim pozicijama severno od Harkova i pokušavaju da zaštite kopnene linije komunikacije sa Donbasom. Harkov na severoistoku zemlje je pod stalnim napadima, a poslednji je bio u ponedeljak.
Ruske snage nastavljaju ofanzivne operacije ka Slavjansku sa severoistoka kod granice oblasti Harkova i Donjecka, naveo je ISW u izveštaju od 30. juna, dodajući da nastavak napada na grad Harkov ukazuje da Kremlj ima teritorijalne ambicije van Donbasa koje će nastaviti da troše ljudstvo i opremu, “potencijalno po cenu ofanzivne moći na kritičnijim pravcima napredovanja”.
Takođe, ističe se, ruske snage nastavljaju da jačaju svoje odbrambeno prisustvo duž južne osovine.
Jug i zapad
Rusija cilja na punu kontrolu nad jugom Ukrajine, piše BBC. Na početku je brzo napredovala na jugu, a glavni cilj bio je stvaranje kopnenog koridora između Krima, pripojenog 2014, i područja koje drže proruski separatisti u Donjecku i Lugansku.
Ali snažni otpor ukrajinskih snaga kod Nikolajeva na zapadu i Marijupolja znatno je usporio rusko napredovanje. Moskva sada potpuno kontroliše luku Marijupolj, nakon skoro dvomesečne opsade koja se okončala 20. maja. Rusija je u martu odsekla Ukrajinu od Azovskog mora nakon što je konačno u potpunosti preuzela kontrolu nad lukom.
Ruske trupe nastavile su da granatiraju ukrajinske pozicije širom južnih regiona Zaporožja, Hersona, Nikolajeva i Dnjepropetrovska. Prema ISW, trenutni prioritet Moskve na jugu je da zaustavi kontranapade ukrajinskih snaga, koje su poslednjih nedelja uspele da ponovo uspostave vlast na nekim delovima teritorije.
Na jugozapadu, Rusija cilja da preuzme kontrolu nad Odesom i odseče Ukrajini pristup Crnom moru. Poslednji napad na Odesu bio je u petak, kad je ruski projektil rano ujutro pogodio devetospratnu zgradu i odmaralište blizu luke, dok je krajem juna pogođen i aerodrom.
Ruska mornarica dominira Crnim morem još od početka invazije, a borbe oko Zmijskog ostrva bile su se pretvorile u pravu bitku za kontrolu nad severozapadnom obalom.
Ruski ratni brodovi odsekli su od sveta ključne luke poput Odese, Čornomorska i drugih pa se snabdevanje može kretati samo kopnenim, manje efikasnim putevima, ali borbe se i dalje vode oko sićušnog, ali ključnog dela Crnog mora koji bi Rusiji omogućio dominaciju nad njegovim severozapadnim delom. Ukrajina je tu krajem juna ostvarila veliku pobedu, nakon što su se ruske snage povukle sa Zmijskog ostrva. Analitičari ukazuju da je Rusija nastavila da utvrđuje Zmijsko ostrvo protivvazdušnom odbranom kako bi zaštitila svoje brodove koji blokiraju ukrajinsku obalu i ometaju nastavak trgovine.
Što se tiče zapada Ukrajine, uključujući Lavov, tamo je bilo raketnih napada ali nije bilo pokušaja ruskih snaga da zauzmu teritoriju.
Sledeća faza
Odbrambeni analitičari predstavljaju različite scenarije okončanja sukoba, ali je slika “pobede” bilo koje strane komplikovanija nego što možda deluje.
“Ovo nije rat koji se može okončati za nekoliko nedelja. Najbolji scenario je da će se ova vrela faza okončati do kraja godine, ali to je veoma optimističan scenario”, rekla je Marija Zolkina, analitičarka Fondacije za demokratske inicijative iz Kijeva, preneo je Abc.net.au.
Za Rusiju, posledice sankcija će se nastaviti, vojni gubici će se povećati a moralna pitanja produbiti, dok se za Ukrajinu očekuje da će je ojačati novopristiglo zapadno oružje.
“Ova ravnoteža će biti više na strani Ukrajine sa svakim predstojećim mesecom”, kaže Zolkina.
Majkl Klark, bivši direktor instituta RUSI, rekao je za “Ej-Bi-Si njuz” da bi u Ukrajini periodi intenzivnih borbi mogli postati sporadični u decenijama koje dolaze.
“Ovo što vidimo je generacijska borba oko nezavisnosti Ukrajine jer Rusija pod sadašnjim režimom i Putinom smatra da Ukrajina nema pravo da postoji”, istakao je.
Analitičari kažu da ruske snage napreduju najviše jedan do dva kilometra dnevno u Donbasu, dok Zolkina ukazuje da su većinu teritorije koju kontrolišu na jugu i istoku Ukrajine zauzeli u ranim danima invazije dok je Kijev postavljao liniju fronta.
“Na samom početku invazije ukrajinska armija u Donbasu svesno je odstupila i organizovala odbrambenu liniju oko Severodonjecka, Lisičanska i Popasne i na tim linijama odbrane borbe su se vodile oko četiri meseca”, navela je.
U ratu iscrpljivanja zapadna vojna pomoć možda će biti presudna za Ukrajinu. Dolazak zime, takođe, mogao bi doneti Ukrajini nove poteškoće, a Rusiji potencijalne taktičke prednosti. Nakon nedavnog istorijskog samita NATO u Madridu svetski lideri obećali su podršku Kijevu na dugi rok. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Velika Britanija objavile su obnovljeno finansiranje i vojne pošiljke, dok ukrajinski vojnici primaju posebnu obuku u Engleskoj.
“Ako se ovaj nivo podrške nastavi, a moćno oružje stigne na ukrajinsku liniju fronta u sledećih nekoliko meseci, zemlja je (onda) sposobna da povrati izgubljenu teritoriju… Da li će se to dogoditi zavisi od nas na Zapadu i od toga koliko ćemo dugoročno podržavati Ukrajince”, zaključio je Klark.
Članice NATO saveza potpisale su danas protokol o pristupanju Finske i Švedske koji im omogućava da se pridruže Alijansi nakon što saveznički parlamenti ratifikuju odluku.
Protokol znači da Helsinki i Stokholm mogu da učestvuju na sastancima NATO saveza i da imaju veći pristup obaveštajnim podacima, ali do ratifikacije neće biti zaštićeni odbrambenom klauzulom Alijanse da je napad na jednog saveznika napad na sve, što će vjerovatno potrajati do godinu dana. Ovo je istorijski trenutak. Sa 32 nacije za stolom, bićemo još jači rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg zajedno sa ministrima spoljnih poslova dvije zemlje.
Ovo se smatra najznačajnijim proširenjem Alijanse od sredine devedesetih godina prošlog vijeka.