Kategorija: Region

Slovenija se uoči parlamentarnih izbora iduće nedjelje nalazi u jednom od najosjetljivijih političkih trenutaka od ulaska zemlje u Evropsku uniju 2004. godine.

Presjek:

• Slovenci biraju između Goloba i Janše
• Izbori pod pažnjom Brisela i evropskih prijestonica
• Ankete pokazuju tijesnu trku za vlast
• Zdravstvo i bezbjednost ključne teme kampanje

Pred biračima je izbor između nastavka liberalnog, proevropskog kursa aktuelne vlade ili povratka desnog populizma koji, prema upozorenjima dijela analitičara, prijeti da zemlju ponovo gurne prema modelu “kakav se veže za Mađarsku”.

Zbog toga se predstojeći izbori u ovoj maloj, ali strateški važnoj državi pažljivo prate i u Briselu i u evropskim prijestonicama.

Golob protiv Janše – duel koji odlučuje politički smjer zemlje

Na jednoj strani je aktuelni premijer Robert Golob, lider pokreta Gibanje Svoboda, koji od 2022. godine vlada u koaliciji sa Socijaldemokratima i Ljevicom. Koalicija trenutno raspolaže komotnom većinom od 53 mjesta u parlamentu koji ima 90 poslanika.

Nasuprot njemu stoji dugogodišnji politički rival, lider opozicione Slovenske demokratske stranke, Janez Janša, koji je već tri puta bio premijer i sada pokušava da četvrti put preuzme vlast.

Janša, nekadašnji liberalni disident, posljednjih godina sve se više približava desnom populizmu, zauzimajući čvrste stavove o migracijama i često kritikujući medije, ocjenjje su u tekstu Indexa. Politički ga često povezuju sa liderima poput ViktoraOrbána i Roberta Fice, što Golob koristi kao snažan argument u predizbornoj kampanji.

U razgovoru za Politico, slovenački premijer je čak upozorio da bi takav politički savez mogao predstavljati ozbiljnu prijetnju evropskom projektu.

Golob izgubio dio političkog kapitala

Kada je 2022. godine došao na vlast, Golob je ostvario istorijski rezultat – njegova stranka osvojila je 34,5 odsto glasova i čak 41 poslaničko mjesto, što je najveći rezultat jedne stranke od slovenačke nezavisnosti.

Međutim, u protekle četiri godine vladu su pratile brojne turbulencije. Već krajem 2022. počele su prve ministarske ostavke, a političku scenu obilježili su i koalicioni sukobi, smjene i afere.

Uz to, reforme u zdravstvu i javnoj upravi, koje su bile ključna predizborna obećanja, ostale su uglavnom nedovršene, što je značajno narušilo premijerov politički rejting.

Ankete: Janša vodi, ali razlika se smanjuje

Prema istraživanju agencije Mediana iz februara 2026, Janšina stranka SDS imala je podršku od 30,9 odsto birača, dok je Golobova Svoboda bila na 22,4 procenta.

Ipak, novija anketa objavljena početkom marta za list Delo pokazuje da se razlika smanjuje, pa prednost opozicije sada iznosi tek nešto više od dva procentna boda.

Glavni problem za liberalni blok nije samo popularnost opozicije već i fragmentacija političkog prostora lijevog centra. Dok SDS stabilno dobija oko trećine glasova, ostale stranke tog političkog spektra uglavnom ostaju u jednocifrenim procentima, što otežava formiranje koalicije.

Sigurnosni incident obilježio kampanju

Kampanju je dodatno obilježio i sigurnosni incident iz oktobra prošle godine, kada je ubijen Aleš Šutar, a slučaj je doveden u vezu sa romskom zajednicom.

Nakon toga vlada je hitno donijela zakon kojim su policiji proširena ovlaštenja u pojedinim osjetljivim naseljima. Međutim, zakon je izazvao kritike sa svih strana.

Desnica je tvrdila da mjere nisu dovoljno oštre, dok su Evropski parlament, Savjet Evrope i Amnesty International upozorili da bi takve mjere mogle dodatno stigmatizovati već marginalizovanu manjinu.

Taj paradoks – da je vlada istovremeno kritikovana i zbog preblagih i zbog preoštrih mjera – najbolje pokazuje politički pritisak pod kojim se nalazi Golobova koalicija.

Ekonomija stabilna, ali zdravstvo ostaje najveći problem

Ekonomski pokazatelji nisu dramatični, iako opozicija tvrdi suprotno.

Slovenački BDP rastao je između 2023. i 2025. godine između 1,5 i 2,1 odsto, dok se za 2026. godinu očekuje rast od oko 2,3 procenta. Inflacija je u međuvremenu pala sa 8,8 odsto u 2022. na oko dva do tri procenta.

Državni dug je takođe smanjen – sa oko 73 odsto BDP-a u 2022. na procijenjenih 65 procenata.

Međutim, najveći problem ostaje zdravstveni sistem, gdje nedostatak medicinskog osoblja i dugi redovi čekanja postaju sve osjetljivija politička tema.

Koalicioni pregovori odlučiće novu vladu

Zbog proporcionalnog izbornog sistema gotovo je sigurno da nijedna stranka neće moći sama formirati vladu.

Presudnu ulogu zato će imati koalicioni pregovori, ali i rezultat manjih stranaka koje balansiraju na izbornom pragu od četiri odsto.

Prema analizi PolitPro s početka marta, vladajući blok trenutno bi mogao osvojiti oko 46,7 odsto poslaničkih mjesta – praktično na samoj granici parlamentarne većine.

Izbori koje pažljivo prati cijela Evropa

U završnici kampanje političku raspravu dodatno je zakomplikovala i međunarodna situacija, posebno američko-izraelski napadi na Iran, koje je slovenačka vlada osudila.

Geopolitička dimenzija nije beznačajna. Iako ima tek dva miliona stanovnika, Slovenija se nalazi na važnom raskršću srednje i jugoistočne Evrope, a njen glas u Evropskoj uniji ima težinu u raspravama o bezbjednosti, ratu u Ukrajini i demokratskim standardima.

Zbog toga će, dok Slovenci 22. marta izlaze na biračka mjesta, rezultati izbora biti pažljivo praćeni ne samo u Ljubljani već i u Briselu i drugim evropskim prijestonicama.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da ne očekuje da će Evropa promijeniti svoj stav po pitanju ruske nafte i popustiti sankcije prema Rusiji jer se, kako je rekao, svi spremaju za rat.

Na pitanje novinara u selu Kusadak kod Smederevske Palanke, gde je obišao manastir Pinosava, kako komentariše to što su SAD ublažile  sankcije na rusku naftu i da li će i Evropa po tom pitanju promijeniti svoj stav, Vučić je rekao da neće.

“Da li će ga zapadna Evropa promeniti – neće i to sam rekao sto  puta, vi ne razumete da se svi pripremaju za rat. Jeste li slušali šta je govoreno u Minhenu i Davosu – svi se spremaju za rat. Kako mislite da neko želi da radi sa ruskom naftom i da Rusima ono što im je glavni izvor keša.  Oni to neće, vide to i Rusi jedni i drugi znaju svi sve znaju, ko se za šta sprema. svima je sve jasno, samo se mi još pravimo, nešto nam je čudno, nešto nam je nejasno, nešto nerazumemo”, rekao je Vučić.

Evropljani nastavljaju sa sankcijama prema Rusiji

Kaže da će Evropljani nastaviti sa sankcijama prema Rusiji i da tu velike filozofije.

“Kao što će Rusi da rade sa Amerikancima sve što mogu što ne mogu  sa Evropljanima. U Evropi ćete da vidite dva kampa, jedan za najoštrije pripreme i za najoštrije delovanje prema Rusiji, a u drugom nešto malo mekše, ali jednako tvrdo da se otprilike ista politika nastavlja”, rekao je Vučić, prenosi Tanjug.

Nove rakete Vojske Srbije

Vučić je najavio da će nove rakete Vojske Srbije biti predstavljene ove godine oko Vidovdana.

Odgovarajući na pitanje novinarke da li će hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću poslati slike ili dodatno pismo povodom raketa koje je nabavila Vojska Srbije, pošto se Plenković tim povodom već obratio NATO savezu, Vučić je odgovorio da mogu da se puste snimci, ali da će rakete svakako biti predstavljene oko Vidovdana.

“Rekao sam našima da puste snimke pa su valjda pustili snimke da vide. Imamo mnogo vežbi sad i sa ovima iz NATO-a i sa drugima, ali kad se to završi, ja verujem tamo negde oko Vidovdana, pa ćemo da pokažemo. Znate, vojska i sistem odbrane bezbednosti, kada predviđate šta će se dešavati u svetu i okruženju, nisu igračke. To je suviše ozbiljna i odgovorna stvar. Ne postoji nijedna noć u prethodnih 14 godina da sam legao, nijedna, slovima i brojem, da sam legao, da nisam pomislio na bezbednost i sigurnost naše otadžbine i na našu armiju. Nijednu noć. Šta god je bilo, korona, bilo šta, uvek sam o tome razmišljao”, naveo je Vučić.

Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija prema NIS-u, čija je primjena počela 9. oktobra 2025, tako je nakon toga više puta ta kompanija slala zahtjev OFAC-u za produženje operativne licence za rad.

Posljednja operativna licenca za NIS ističe 20. marta, a kompanija je od OFAC-a zatražila novu posebnu licencu kojom će se omogućiti nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije i poslije 20. marta, kada ističe rok prethodne licence koja je izdata 20. februara.

Istovremeno, sa novim odlaganjima, vodili su se i pregovori o prodaji ruskog udjela u NIS-u sa mađarskim MOL-om. Rok za prodaju koji je OFAC dao je 24. mart.

Male šanse za kraj prije roka

Berzanski analitičar Branislav Jorgić kaže za Euronews da je velika vjerovatnoća da cijela transakcija neće biti završena do 24. marta s obzirom na to da je NIS osam dana prije isteka operativne licence tražio njeno produženje.

Dodaje da je to možda i razumljivo s obzirom na okolnosti u kojima se taj sporazum potpisuje – globalna ratna kriza koja prouzrokuje nestašicu nafte i visoke cijene nafte s jedne strane i s druge strane regionalna kriza s obzirom na to da je Ukrajina zatvorila dotok nafte Mađarima iz Rusije.

“Verovatno su sve strane više koncentrisane na one urgentne i kratkoročne krize i rešavanju tih problema, nego na kupoprodaju NIS-a”, rekao je on.

Prema njegovim riječima, interesantno je da se u javnosti sada sve manje pominje ADNOC, državna energetska kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata koja se u decembru prošle godine pominjala kao vodeći kandidat za kupovinu ruskog kontrolnog udjela u NIS-u, a koja pregovara sa mađarskim MOL-om o preuzimanju dijela NIS-a.  Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović izjavila je početkom februara u Dubaiju, gdje je učestvovala na Svjetskom samitu vlada 2026, da su u toku pregovori između mađarskog MOL-a i državne naftne kompanije UAE ADNOC sa “Gaspromnjeftom” o preuzimanju ruskog udjela u NIS-u i dodala da je i Srbija uključena u razgovore.

U toku razgovori

“Razgovori između MOL-a i ADNOC-a su u toku, a mi smo naravno prisutni u tim razgovorima i veoma zainteresovani, ali za nas glavni je cilj da do dogovora dođe, pre svega u kupoprodaji između MOL-a i ‘Gaspromnjefta’ i da američki OFAC to odobri, a imamo i još snažnijeg partnera u našoj zemlji, pre svega u naftnom sektoru kao što je ADNOC i da nastavimo našu uspešnu saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima na polju energetike”, rekla je tada Đedović Handanovićeva.

NIS tražio novu posebnu licencu za produžetak obavljanja aktivnosti kompanije. Foto Tanjug/AP

Ministarka je krajem februara razgovarala sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom u Beogradu na marginama Poslovnog foruma Srbija – Mađarska i navela da su u toku razgovori dvije zemlje na izradi međudržavnog sporazuma u oblasti energetike i da tehnički timovi danonoćno rade kako bi se usaglasio taj sporazum, a posebno dio koji se tiče transakcije u vezi sa NIS-om.

Da li ADNOC ostaje u igri?

Jorgić, međutim, kaže da je situacija danas takva da nije praktično poznato da li ADNOC i dalje ostaje u igri oko kupoprodaje NIS-a.

“S obzirom na to da nam je ostalo još 12 dana do isteka roka za potpisivanje ugovora, malo je verovatno da će u tom roku ugovor biti potpisan”, rekao je Jorgić.

Ako je ugovor o prodaji ruskog udjela u NIS-u finalizovan, kaže on, samo je tehničko pitanje potpisivanja ugovora.

“Ne znam šta će se promijeniti da se to završi, to je moje mišljenje. Vrlo su šture informacije od svih učesnika u tim pregovorima”, rekao je Jorgić.

On navodi da je Đedović Handanovićeva u nekoliko navrata “sijala optimizam” u smislu potpisivanja, odnosno završetka posla do 24. marta.

Dodao je da praktično u posljednjih sedam dana nisu čuli te izjave i da na osnovu toga može da pretpostavi da praktično do sporazuma još nije došlo.

Bliski istok

“Interesantan je taj status ADNOC-a. Da li ima promena s obzirom i na događanje na Bliskom istoku i sve ostalo. Ali, cela ta pozicija na neki način je razumljiva s obzirom na geopolitičke i na regionalne krize u naftnoj industriji generalno”, kaže Jorgić.

Dodaje da je NIS uvijek nekoliko dana pred isticanje operativne licence podnosio novi zahtjev za njeno produžavanje.

Jorgić zaključuje i na bazi geopolitičkih dešavanja i na “bazi ćutnje koja postoji sa svih strana u učešću u tom sporazumu” da se vjerovatno neće održati rok do 24. marta za dogovor o NIS-u.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se svet nalazi pred sve težim geopolitičkim izazovima i upozorio da Srbija mora da bude spremna na period globalne nestabilnosti, ali i da očuva stabilnost, vojnu neutralnost i ekonomski razvoj. Govoreći za Radio-televiziju Srbije o međunarodnim odnosima, regionalnim pitanjima, ekonomiji i unutrašnjoj politici, Vučić je poručio da je njegov osnovni zadatak očuvanje mira i bezbednosti građana Srbije.

Komentarišući godišnjicu ubistva bivšeg premijera Zorana Đinđića, Vučić je rekao da je reč o velikoj tragediji za zemlju.

„Postavili ste mi mnogo teško pitanje zato što sam pristojan čovek i ne želim da govorim o političkim razlikama kada govorimo o čoveku koji je stradao na današnji dan. Ogromna je tragedija za zemlju kada vam predsednik vlade bude ubijen“, rekao je Vučić.

On je naveo da je Đinđić bio obrazovan čovek velike energije, ali je dodao da istorija treba da da konačan sud o njegovom političkom delovanju.

„To je velika šteta i tragedija za našu zemlju. Ne znam kako bi se stvari dalje odvijale, osim što mislim da bi već 2004. godine izgubio izbore“, rekao je Vučić, dodajući da će o svemu suditi istorija.

Govoreći o Ratku Mladiću, predsednik Srbije je rekao da smatra da bi trebalo da ima adekvatno lečenje i tretman.

Istovremeno je istakao da je Srbija u periodu njegove vlasti uspela da očuva stabilnost i izbegne sukobe.

„Otkada sam premijer ili predsednik nemamo nijedan rat, nemamo sukobe, nemamo destabilizaciju zemlje čak i kada je pokušana najgora destabilizacija. Nijednu glavu nismo izgubili na ulici“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, Srbija je u tom periodu ostvarila i značajan ekonomski napredak.

„U gotovo nemogućim uslovima uspeli smo da pokažemo da možemo da čuvamo identitet i snagu našeg naroda u regionu, a da nikoga ne ugrozimo“, dodao je on.

Komentarišući formiranje vojnog saveza Hrvatske, Albanije i Kosova, Vučić je rekao da Srbija na to gleda sa određenom dozom zabrinutosti.

„Kada pravite vojnu alijansu sa nekim ko nije deo NATO i nemate objašnjenje zašto ste to napravili, onda je jasno o čemu je reč“, rekao je Vučić.

On je naveo da mu je hrvatski premijer Andrej Plenković rekao da taj savez nije usmeren protiv Srbije, ali da ipak postoji određena nelagoda.

„Da li i dalje imam tu dozu nelagode i straha? Imam. Zašto formirate vojni savez? On je napravljen isključivo protiv Srbije“, rekao je Vučić.

Istakao je da Srbija ne želi sukobe i neprijateljstva, ali da mora da bude spremna da zaštiti svoje interese.

„Mi nikakva neprijateljstva i sukobe ne želimo. Sve što radimo, radimo da bismo našu zemlju odbranili. Ne možemo i ne želimo da napadnemo zemlje NATO“, rekao je Vučić.

Govoreći o Srbima na Kosovu i Metohiji, Vučić je rekao da planira da se u narednom periodu sastane sa građanima u centralnoj Srbiji, u blizini administrativne linije, kako bi razgovarao o njihovim problemima.

„Naši ljudi su strašno životno zabrinuti. Videćemo da uvedemo nove mere za naše građane na KiM. Molim ih da ostanu na svojim ognjištima“, rekao je Vučić.

Komentarišući mogućnost da Hašim Tači ponovo dobije političku funkciju na Kosovu, Vučić je rekao da se strateška politika Prištine ne menja bez obzira na pojedinačna imena.

„Najteže je pod Aljbinom Kurtijem, ali strateških razlika tu nema“, rekao je Vučić.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Vučić je ocenio da u skorije vreme ne vidi mogućnost završetka sukoba.

„Kako vi mislite da se sada završi rat između Ukrajine i Rusije? Neko mora da bude mnogo blizu pobede da bi onaj drugi prihvatio poraz“, rekao je Vučić.

On je dodao da Rusija teško može da pobedi, ali da isto tako ne može sebi da dozvoli poraz zbog svoje vojne moći i nuklearnog arsenala.

Osvrćući se na situaciju na Bliskom istoku, Vučić je rekao da region ulazi u novu fazu nestabilnosti, posebno zbog odnosa između Irana i zalivskih zemalja, kao i američkih vojnih akcija.

„Pesimističan sam i očekujem još veće sukobe“, rekao je Vučić, dodajući da Srbija mora da bude spremna na posledice takvih globalnih kriza, uključujući i energetske izazove.

Predsednik Srbije je rekao da Srbija vodi balansiranu spoljnu politiku i nastoji da održava dobre odnose sa velikim silama.

„Srbija je vojno neutralna i nezavisna zemlja. Čuvaćemo dobre odnose sa Ruskom Federacijom, sa Kinom i značajno ćemo unapređivati odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama“, rekao je Vučić.

Govoreći o razgovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Vučić je naveo da su imali otvorene razgovore o različitim pitanjima, uključujući i ekonomske teme i saradnju u energetici.

Istovremeno je naglasio da je Srbija mnogo uložila u očuvanje dobrih odnosa sa Rusijom, ali da često nije lako balansirati između različitih međunarodnih interesa.

Vučić je najavio i da Srbija planira izgradnju velike nuklearne elektrane koja bi trebalo da bude završena 2041. godine.

„Moramo da radimo da bismo za dvanaest godina izgradili veliku nuklearku. Godine 2041. bi trebalo da bude u funkciji“, rekao je on.

Govoreći o energetici, Vučić je poručio da država neće privatizovati Elektroprivredu Srbije.

„EPS ne dolazi u obzir. Uvek može da bude do 49 odsto, ali većinski deo ostaje u državnim rukama“, rekao je Vučić.

Istovremeno je naveo da je Srbija zainteresovana za kupovinu energetskih kompanija u regionu.

„Mi hoćemo da kupimo sve u regionu, od hrvatske elektroprivrede do bosansko-hercegovačke i crnogorske. Spremni smo da platimo i najvišu cenu“, rekao je Vučić, objašnjavajući da bi zajedničko regionalno energetsko tržište imalo veću vrednost od prostog zbira pojedinačnih kompanija.

Komentarišući odnose Srbije i SAD, Vučić je rekao da su kontakti sa američkom administracijom česti i da očekuje dalji napredak saradnje.

„Više radimo nego što pričamo i zadovoljan sam odnosom sa Amerikancima“, rekao je Vučić.

Govoreći o Republici Srpskoj, Vučić je rekao da je zadovoljan što su ukinute američke sankcije predsedniku SNSD Miloradu Dodiku.

„Velika je stvar to što su Dodiku ukinute sankcije“, rekao je Vučić, dodajući da je nova američka administracija zainteresovana za zaštitu hrišćanskih vrednosti.

On je istakao da Srbija ima veoma dobre odnose sa Mađarskom i njenim premijerom Viktorom Orbanom.

„Bio bih nefer kada bih rekao da nismo zadovoljni saradnjom sa Orbanom. Nadam se da će pobediti na izborima“, rekao je Vučić.

Govoreći o ekonomskim planovima države, Vučić je rekao da je plan razvoja Srbije do 2035. godine vredan oko 48 milijardi evra i da uključuje kapitalne projekte, razvoj infrastrukture i tehnološki napredak.

„Srbija je najpripremljenija u regionu za veštačku inteligenciju“, rekao je Vučić.

On je naveo da je cilj da prosečna plata u Srbiji pređe 1.300 evra, naglašavajući da je reč o trajnim budžetskim troškovima, a ne jednokratnim ulaganjima.

Govoreći o predstojećim lokalnim izborima u deset opština u Srbiji, Vučić je rekao da će Srpska napredna stranka nastojati da pobedi u svim sredinama.

„Idemo da pobedimo u svih deset opština“, rekao je Vučić.

Na kraju razgovora poručio je građanima da ostanu mirni uprkos globalnim krizama.

„Ljudi budite mirni, staloženi. Ništa u Srbiji neće nestati. Postarali smo se da ima graška, pasulja, soli, brašna, svega će ovde uvek biti“, rekao je Vučić.

On je zaključio da Srbija mora da čuva stabilnost i mir.

„Mi ćemo Srbiju sačuvati i ostaviti u miru, a drugi neka ratuju. Mi smo previše ratovali u prošlosti“, poručio je predsednik Srbije.

Rođeni brat pjevača Darka Lazića, Dragan Lazić, poginuo je u saobraćajnoj nesreći.

Kako saznaju mediji u Srbiji, nesreća se dogodila dok je Dragan bio na motoru, a u udesu je, nažalost, izgubio život.

Detalji nesreće

Prema informacijama medija, Dragan je bio sam na motoru kada je došlo do sudara. Uzrok nesreće još nije zvanično saopšten, a nadležni organi obavljaju istragu kako bi utvrdili sve okolnosti tragičnog događaja.

Za sada nije poznato više informacija o ovom tragičnom događaju.