VRBAS Media

Kategorija: Region

  • “Nisam znao da nam treba njegovo odobrenje” Vučić o Kurtijevim optužbama na račun “Malog šengena”

    “Nisam znao da nam treba njegovo odobrenje” Vučić o Kurtijevim optužbama na račun “Malog šengena”

    Ako Aljbin Kurti ne razume dobre stvari koje donosi inicijativa o regionalnoj saradnji i svojim porukama osvaja prostor, zatvaranjem, a ne otvaranjem Prištine, mnogo griješi, konstatovao je danas predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

    On je tako u Skoplju odgovorio na pitanje novinara o ocjeni Kurtijevog kabineta protiv inicijative “Mali Šengen”, uz nazivanje albanskog premijera Edija Rame kolaboracionistom.

    – Kurti je rekao da Rama srpski kolaboracionista, što je teška optužba, ali to govori više o Kurtiju nego o Rami – rekao je Vučić.

    On je istakao i da Rama radi dobre stvari za svoju zemlju i narod.

    – A, što to Kurti ne razumije i misli da je vrijeme da šovinističkim porukama osvaja prostor, zatvaranjem Prišitne, a ne otvaranje, prijetnjama i ucjenama, a ne saradnjom, veoma griješi, ali nemam ništa protiv toga – rekao je Vučić.

    Na konstataciju Kurtija da inicijativa nema odobrenje, Vučić je odgovorio:

    – Nisam znao da nam treba njegovo odobrenje. Ali, lijepo je kada neko ima visoko mišljenje o sebi – rekao je on.

    Na pitanje da li onda inicijtivu ne razumije ni pokret Dveri, koji ocjenjuje da je to pomaganje “velikoalbanskom projektu”, Vučić je rekao da su Kurtijeve riječi najbolje objasnile takav stav.

    – Ako političari ne razumiju šta za Srbiju znači da izvozi i uvozi robu bez dažbina, čekanja… Dijete u osnovnoj školi zna da napravi razilku – rekao je Vučić.

    Dodao je, međutim, da ne misli da je Obradović imao zlu namjeru, već, kako kaže, priča ono što je ljepše i lakše, pa spominje “Mini Šengen” sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom.

    – A, kako sa Crnom Gorom, kada oni ne žele, kako sa Republikom Srpskom koja nije međunarodno priznata država, usledile bi odmah sankcije – primetio je Vučić.

    Ponovio je da ko želi može da se priključi inicijativi, može, ko ne želi ne mora.

    – Histerija nerazumevanje uvek su postojale u predvorju velikih ideja i stvari koje se dešavaju – rekao je Vučić, i podsetio da su se on i Rama, kako je ispričao, sreli u Beogradu prije šest godina prvi put, a gledali se i razmišljali samo kako da se ne vide.

    – A, danas razmatramo otvaranje granica. Tako je bilo i sa EU, na početku velika mržnja, a onda su se ljudi sjetili da naprave mir, uspjeh i tako je bilo. Treba da sarađuejmo, otvaramo zemlju i zarađujemo više – zaključuio je Vučić.

  • Brnabićeva apelovala na građane da se vakcinišu: Epidemiološka situacija se pogoršava iz dana u dan

    Brnabićeva apelovala na građane da se vakcinišu: Epidemiološka situacija se pogoršava iz dana u dan

    Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da se epidemiološka situacija pogoršava iz dana u dan.

    Brnabić je na sednici Skupštine na kojoj poslanici postavljaju pitanja članovima Vlade, kazala da to pogoršanje ipak ne može da se poredi sa onim u prethodnim talasima, zahvaljujući tome što je 50 odsto vakcinisanih punoljetnih građana.

    -Bilo bi bolje da smo oko 60 ili 70 odsto vakcinisanih- kazala je Brnabić odgovarajući na pitanje poslaniku Stranke pravde i pomirenja Samiru Tandiru i apelovala još jednom na sve da se vakcinišu, a posebno na mlade.

    Kako je navela, zdravstveni sistem ne trpi jer su izgrađene kovid bolnice.

    U brojkama, kako je navela Brnabić, na današnji dan vakcinisano je 2.687.143 punoljetnih građana, što je 49,8 odsto.

    Brnabić dodaje da 53 lokalne samouprave imaju preko 50 odsto vakcinisanih, a da je 10 lokalnih samouprava blizu 50 odsto.

    Nažalost, kako kaže postoji i osam lokalnih samouprava koje su ispod 30 odsto vakcinisanih, a u Tutinu ni 15 odsto građana nije vakcinisano.

  • Srbija više nije zemlja jeftine radne snage

    Srbija više nije zemlja jeftine radne snage

    Ipak nema dovoljno poslova sa većim zaradama, što je jedan od razloga zbog kojih naši radnici odlaze u inostranstvo.

    Italijanska kompanija „Geoks” otvorila je pogone u Vranju pre pet godina, kada je Srbija bila destinacija koja se promovisala kao država jeftine radne snage. Danas se priča o tome da ova firma napušta našu zemlju, a kako budu rasle prosečne plate i minimalna zarada, Srbija će biti u novom problemu, tvrdi premijerka Ana Brnabić, jer će se „radno intenzivne investicije seliti ka državama sa nižim platama i jeftinijom radnom snagom”.

    Da li je to jedan od glavnih razloga zbog kojeg i „Geoks” planira da se povuče, pitanje je na koje se još ne zna odgovor, a dotad ostaje i nedoumica oko toga da li u stvari Srbija postaje zemlja skupe radne snage zbog koje će u budućnosti sve više da gubi investitore.

    Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika, smatra da u našoj državi i dalje ima mesta za kompanije koje traže jeftinu radnu snagu ako se pogleda nepovoljna obrazovna struktura građana na birou rada, gde veliki deo čine ljudi sa srednjom školom.

    – Oni mogu za dva-tri dana da prođu kroz obuke za neke poslove, kao na primer u „Juri”. Onda je, po definiciji, tu i zarada niska. Isto tako, za neke poslove u Srbiji (građevinarstvo, manuelni radovi u poljoprivredi) sada dolaze radnici iz drugih zemalja, a to su poslovi koji su tipično nisko plaćeni. Ovo ipak nije rezultat samo činjenice da domaća radna snaga zahteva veću platu (mada je delom i to slučaj), već i toga da u ovom domenu postoji zakonska i rupa u oblasti kontrole inspektorata za rad. Jer, povoljnost angažovanja ovakvih radnika zasnovana je na kršenju njihovih prava, od velikog broja časova rada do neispunjavanja obaveza iz standardnog ugovora o radu – napominje Jakobi.

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u maju iznosila je 65.025 dinara, ali je istina da većina zaposlenih zarađuje osetno manje na šta često upozoravaju sindikati. Podsećaju da je u Srbiji oko 350.000 zaposlenih na minimalcu, a trećina zaradi do 35.000 dinara.

    Isto tako, na sajtu Razvojne agencije Srbije, koju je osnovala vlada, može se naći brošura pod nazivom „Zašto investirati u Srbiji” gde je naglašeno da je u našoj zemlji stopa nezaposlenosti 9,9 odsto, u čijoj strukturi sa 59,3 procenta učestvuju oni sa srednjoškolskim obrazovanjem.

    Shodno tome, postavlja se pitanje da li Srbija i dalje želi da se predstavlja kao država u kojoj postoji radna snaga, spremna da obavlja posao za niske zarade, kako bi se motivisali strani ulagači.

    Sindikati smatraju da je to potpuno pogrešna investiciona politika, a i predstavnici vlasti sve manje to apostrofiraju.

    Ipak, u ovoj brošuri navedeno je da je prosečna bruto plata u našoj zemlji 706 evra što je, kada se poredi sa državama centralne i istočne Evrope, koje predstavljaju konkurente u privlačenju stranih investicija, veoma nisko. U Rumuniji, recimo, prosečna bruto zarada iznosi 1.067 evra, u Mađarskoj 1.149, u Poljskoj 1.163, dok je u Češkoj 1.346 evra, piše u brošuri.

    Ako, međutim, u Srbiji ima sve manje jeftine radne snage, da li onda imamo takvu strukturu privrede koja nudi kompleksne poslove i više zarade?

    – Takvih poslova očito ima, jer je primećeno da sada privlačimo inostrana ulaganja sa nešto višim stepenom tehnološke složenosti. Takođe, u upravljačkom delu tih kompanija ima više kadra iz Srbije što pokazuje da se pojavio prostor za angažovanje radne snage iz naše zemlje i na višim pozicijama koje nose i bolju zaradu, a ne samo na prostim poslovima u proizvodnji – napominje Jakobi.

    Dodaje, da takvih poslova ipak nema dovoljno što je jedan od razloga zbog kojeg građani, sada već iz velikog broja zanimanja, i svih godišta, napuštaju Srbiju da bi radili u drugim državama.

    – U našoj zemlji sve veći broj mladih počinje da obavlja posao za poslodavce preko interneta, bilo preko platformi ili kroz individualne ugovore. To pokazuje između ostalog da Srbija i dalje nema dovoljno poslova na kojima bi zaposlila stručnu, pre svega, mladu radnu snagu. Oni onda tragaju za poslodavcima van Srbije, ne napuštajući zemlju. Uz to, i dalje postoji problem poreskog tereta oporezivanja ovih prihoda i pitanje regulisanja radnih prava, gde se uprkos obećanju vlade da će ovaj problem biti rešen, ništa nije dogodilo – podseća Jakobi.

  • U Hrvatskoj strahuju od novog zatvaranja

    U Hrvatskoj strahuju od novog zatvaranja

    Tek što se sezona zahuktala, epidemiološke mere su pojačane i rad ugostitelja je skraćen, a sve se češće govori i o prošlogodišnjem scenariju kada je 15. avgusta zemlja naglo zatvorena za goste

    Cres – Kvarner je u prvih šest meseci ove godine ostvario 31 odsto više noćenja nego 2020. u ovo vreme, ali to ne znači da su ova hrvatska ostrva zabeležila očekivane ili dobre rezultate. Baš u trenutku kada su trajekti postali tesni za sve veći broj gostiju, jer je špic sezone, najskuplji i najvažniji deo godine za turizam ove zemlje, opet su konce pomrsile priče o novim merama. I strahu da bi se mogao ponoviti prošlogodišnji scenario kada je zbog složene epidemiološke situacije Hrvatska za turiste naprasno zatvorena 15. avgusta.

    Ovaj datum je za vlasnike ugostiteljskih objekata i na Cresu ključan, pa na pitanje kako ide sezona jednostavno kažu zavisi od toga kada će ponovo u karantin. Da će se to dogoditi, gotovo da su sigurni iako čak i letimičan pogled po plažama i šetalištima ne odaje takav utisak. Ne bi se reklo da korona ovde stanuje. Bez maski se, istina, ne može ući ni u jednu prodavnicu ili restoran, ali ovaj virus jednostavno nije tema.

    Ništa nije isto, ni sezona ni gosti. Statistika kao beleži dobru popunjenost navodno je sve kako treba, ali turista nema. I ne znam gde su. Čujem da je kamp ovde u Martinšćici pun gostiju iz Nemačke, ali šetalište je prazno, plaže puste, gde su ovi ljudi – pitanjem odgovara vlasnik male pečenjare u centru mesta. Radi dvokratno i kaže da ima posla, ali ni približno kao u rekordnoj 2019. godini kada je čak razmišljao i o proširenju posla.

    Na ulazu u mali kiosk od 30 kvadrata okačena je potvrda da je vakcinisan, što je, objašnjava, turistima važna informacija. Koliko god to zvučalo čudno, mnogi su sigurniji da uđu u radnju kada vide da je imunizovan i da ne predstavlja rizik.

    – Čudna vremena, kada je ovaj papir preporuka za kupca – dobacuje. Kiosk sa svežom ribom do njega nije ni otvoren, pretprošle godine su ispred njega bili redovi turista od ranog jutra, a samo najbrži su mogli da pazare tek ulovljenu ribu. Na tezgi pored sveže voće i povrće, kao na najsnabdevenijoj beogradskoj pijaci. Cene čak i pristupačne, malo „jače”, ali sasvim prihvatljive za tezgu smeštenu dvadesetak koraka od plaže.

    Sezona idealna za odmor, bez gužvi, ali slabašna za one koji žive od turizma u ovoj zemlji. U junu je na Kvarneru bilo otvoreno 150 hotela i 64 kampa, što je gotovo 90 odsto raspoloživog smeštaja. Po broju noćenja u kampovima Cres, Lošinj i Krk su se, kažu, našli u deset najvažnijih destinacija u Hrvatskoj, dok po broju noćenja u privatnom smeštaju prednjače Rab i Crikvenica.

    Testiranje za 15 evra
    Testiranje na kovid 19 se obavlja u svakom mestu. Postavljeni šatori pružaju mogućnost da turisti pred povratak kući lako i brzo provere da li su pozitivni ili negativni na virus i to po ceni od 15 evra koliko košta antigenski test koji je dovoljan onima koji nisu vakcinisani.
    Ono što se može čuti među turističkim radnicima najveće interesovanje je i ove godine za visokim kategorijama smeštaja koje pružaju dovoljno privatnosti i izolovanosti, poput privatnih vila, pa čak i jahti i jedrilica. Najviše je gostiju iz Slovenije i Nemačke , a u junu je zabeležen veliki broj turista iz Austrije, Češke, Poljske, Mađarske, Slovačke i Srbije.

    Ove godine Hrvatsku su uglavnom posetili gosti iz okolnih zemalja prema kojima su usredsredili i svoje promotivne kampanje. To su tržišta sa kojih turisti mogu lako i brzo da se organizuju i za kratko vreme pređu granicu ili se isto tako vrate u svoje zemlje u slučaju promene epidemioloških uslova.

    Već juče, pošto su usvojene nove mere na Jadranu, reagovali su ugostitelji upozoravajući da će im to dodatno iskomplikovati posao, koji nikako da se zahukta.

    Oni se žale što im je radno vreme ograničeno do ponoći, pa gosti kada se zatvore lokali idu na plaže gde nastavljaju provod i prave još veći rizik.

    Ugostitelji podigli cene
    Turisti se na Cresu snabdevaju uglavnom u velikim marketima poput „Plodina” ili „Lidla”, ali i u malim radnjama u kojima su cene više i do 20 odsto. Hleb je oko 180 dinara, litar mleka 140, ulja 230, dok su gazirana pića u pakovanju od dva litra oko 250 dinara. U restoranima je ove godine skupo i za lokalce, jer su ugostitelji izgleda odlučili da nadoknade gubitke iz prošle sezone. Tako obična večera za pet osoba, koja uključuje lignje, sitnu ribu, testeninu sa pićem košta minimum 100 evra. Cene u kafićima slične su onima u Beogradu, dok je kugla sladoleda u poslastičarnicama oko 135 dinara.

    Kada je reč o smeštaju, košta uglavnom isto kao i ranijih godina. Apartman u Zaglavu ili Martinšćici može da se iznajmi i za 60 evra po danu, dok boravak u prvom redu uz obalu u ovom trenutku ne može da se nađe ispod 100, pa i 130 evra po danu.

  • Crna Gora: preko granice bezuslovno, u njihove kafane ne

    Crna Gora: preko granice bezuslovno, u njihove kafane ne

    Državljani BiH još mogu ući u Crnu Goru bezuslovno, što znači da im pri ulasku nije potreban nijedan dokaz da nisu zaraženi virusom korona, ali će novim mjerama, prilikom ulaska u ugostiteljske objekte u ovoj zemlji morati da imaju jedan od kovid dokumenata.

    Naime, vijesti da Crna Gora uvodi nacionalnu digitalnu kovid potvrdu te nove mjere u ovoj zemlji zbunile su brojne građane BiH, kojima je Crna Gora često jedna od omiljenih destinacija za ljetni odmor.

    Kako je za “Nezavisne novine” potvrđeno u Ministarstvu zdravlja Crne Gore, potvrde o vakcinaciji koje su izdate u BiH, u Crnoj Gori se ravnopravno koriste sa onima koje su izdate u ovoj zemlji.

    “Isto važi za EU digitalni kovid sertifikat, a priznajemo i sve ostale koje imaju digitalno potpisani QR kod”, naveli su u Ministarstvu zdravlja Crne Gore.

    Dodali su da u slučaju da potvrda o vakcinaciji nema digitalni sertifikat, strani državljani, među njima i državljani BiH, mogu da je ovjere u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi u Crnoj Gori koja će važiti tokom njihovog boravka u ovoj državi.

    Istakli su da je digitalna kovid potvrda validna samo uz važeći dokument – ličnu kartu ili pasoš.

    Pojasnili su i da će građani BiH koji ove godine odluče da ljetuju u Crnoj Gori, ako žele da uđu u neki od ugostiteljskih objekata, morati na ulazu da prikažu ili digitalnu kovid potvrdu da su vakcinisani, potvrdu da su prebolovali virus korona, negativan PCR test ne stariji od 72 sata ili brzi antigenski test (BAT) ne stariji od 48 sati, koje turisti mogu napraviti u Crnoj Gori o svom trošku.

    Dodali su da će strani turisti, nakon što urade neki od ova dva testa, dobiti crnogorsku potvrdu koja će biti nužna za ulazak u diskoteke, noćne klubove i u unutrašnje prostorije kafića i restorana.

    Naveli su da će rad diskoteka i noćnih klubova u Crnoj Gori biti omogućen od petka, ali će se na ulazu tražiti ili test na virus korona ili jedna od potvrda.

    “Potrebno je da osoba prikaže potvrdu da je u cijelosti vakcinisana ili je primila prvu dozu vakcine protiv kovida-19 ili da posjeduje negativan PCR test koji nije stariji od 72 sata, a koji se može napraviti u Crnoj Gori o ličnom trošku”, rekli su u Ministarstvu zdravlja Crne Gore.

    Dodali su da će se pri ulasku u ove ugostiteljske objekte moći priložiti i dokaz da je osoba preboljela kovid-19 infekciju, odnosno dokaz da je prošlo manje od 180 dana od pozitivnog PCR testa.

    “Takođe, može se priložiti i dokaz o negativnom brzom antigenskom testu koji nije stariji od 48 sati i koji se takođe radi o ličnom trošku”, kazali su u nadležnom ministarstvu.

    Dodali su da je muzika na otvorenom u baštama kafića i dalje dozvoljena do ponoći, a ukoliko građani BiH borave na otvorenom prostoru ugostiteljskih objekata, nijedan od ranije navedenih kovid dokumenata nije neophodan.

    Istakli su da će odluka o uslovima za boravak djece u Crnoj Gori biti poznata do petka, jer će tada biti objavljene i nove mjere za borbu protiv virusa korona u Crnoj Gori.

  • Svečano spojen Pelješki most

    Spojen je i poslednji segment konstrukcije Pelješkog mosta čime je on sada u cjelosti spojen i povezo je kopno kod Komarne u blizini Stona s Brijestom na pelješkoj strani, što označava dugo očekivano povezivanje teritorija Republike Hrvatske.

    Povezivanje je završeno bakljadom ispod mosta, a centralna svečanost je održana na samom mostu, na dijelu segmenta oznake S9.

    Događaju su prisustvovali premijer Hrvatske Andrej Plenković, predstavnici iz Hrvatskih cesta, ministar mora, prometa i infrastrukture Oleg Butković i drugi dok predsjednik Hrvatske Zoran Milanović nije ni pozvan na svečanost.

    Predsjednik HDZ-a u Bosni i Hercegovini Dragan Čović također je bio na svečanosti, a neposredno prije nego što je most otvoren dao je izjavu za medije.

    “Bojim se da će Neum imati toliko gostiju da će nam trebati još jedan Pelješki most”, rekao je on.

    Ovaj most će skratiti put od Zagreba do Dubrovnika za dva sata i prelazak preko njega neće biti naplaćivan.

  • Delta soj stigao u Crnu Goru: “Situacija kompleksna i zahtijeva oprez”

    Delta soj stigao u Crnu Goru: “Situacija kompleksna i zahtijeva oprez”

    Direktor Instituta za javno zdravlje Crne Gore Igor Galić kazao je da je epidemiološka situacija u Crnoj Gori kompleksna i da zahtijeva oprez.

    Epidemiološkinja Milena Popović-Samardžić kazala je da u IJZ-u smatraju da je delta soj koronavirusa već prisutan u Crnoj Gori, ali da se čeka potvrdan rezultat testova, kako bi bili sigurni u to, prenijela je RTCG.

    Galić i Popović-Samardžić su to saopštili na konsultativnom saslušanju o epidemiološkoj situaciji na skupštinskom Odboru za zdravstvo, rad i socijalno staranje.

    Popović-Samardžić podsjeća da delta soj pokazuje nešto veću otpornost prema vakcinama u odnosu na ostale sojeve, pa se zbog veće infektivnosti lakše prenosi.

    “Jedna osoba može da zarazi pet do osam drugih osoba. Zato je opasan”, kazala je ona i najavila je da će do kraja septembra u Crnu Goru stići 100.000 doza Fajzer vakcina.

  • Lider DF-a: Rezolucijom o Srebrenici pokrenuto antisrpsko kolo

    Lider DF-a: Rezolucijom o Srebrenici pokrenuto antisrpsko kolo

    Jedan od lidera Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić izjavio je večeras da je rezolucijom o Srebrenici u Skupštini Crne Gore pokrenuto antisrpsko kolo.

    Na akademiji u selu Velika povodom godišnjice zločina koji su počinili pripadnici divizije Princ Eugen i Skenderbeg 1944. godine kada su u jednom danu ubili više od 600 mještana djece, žena i starijih osoba, Mandić je optužio skupštinsku većinu da se umiješala i nanijela bol braći i stradalnicima zapadno od Drine, umjesto da se bave stradanjima u Velici i Pivi.

    “Antisrpsko kolo je Rezolucijom o Srebrenici u Skupštini Crne Gore krenulo odavde. Da li je iko mogao danas zamisliti da će se to desiti”, istakao je Mandić.

    Prema njegovim riječima, donošenjem takve rezolucije napravljen je veliki problem Srbima u Republici Srpskoj i Srbiji.

    On je rekao da je na akademiji u Velici večeras bio i načelnik opštine Bratunac Srđan Rankić koji je došao u Podgoricu da preda zahtjev Skupštini Crne Gore da se “poništi nesrećna Rezolucija o Srebrenici i da se skine sramota sa obraza Crne Gore”.

    Mandić je istakao da je Rankić došao da u ime živih Srba iz Podrinja traži pravdu za 3.267 ubijenih sunarodnika iz Srebrenice i Bratunca koji su zvjerski pobijeni 1992. i 1993. godine na tom području.

  • U Srbiji vakcinisano 2.684.000 osoba: Kisić Tepavčević poručila da to nije dovoljno

    U Srbiji vakcinisano 2.684.000 osoba: Kisić Tepavčević poručila da to nije dovoljno

    Ministarka i članica Kriznog štaba dr Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da je prvu dozu vakcine primilo 49,7 odsto punoljetnog stanovištva, što je 2.684.000 građana.

    Obe doze primilo je 47,6 odsto građana, dodala je Kisić Tepavčević nakon sjednice Kriznog štaba.

    – Više od 2,6 miliona građana je vakcinisano makar jednom dozom, ali to još nije dovoljno da bismo spriječili širenje bolesti. Vakcinišite se- apelovala je ministarka.

    Ona je dodala da 52 jedinice lokalne samouprave imaju obuhvat vakcinacije veći od 50 odsto, dok je u 11 lokalnih samouprava obuhvat blizu 50 odsto.

    – Da bismo dočekali jesen što jači, sada treba da se vakcinišemo- poručila je Kisić Tepavčević.

  • Financial Times: Balkanski trio želi “mini-Šengen” dok čeka EU

    Financial Times: Balkanski trio želi “mini-Šengen” dok čeka EU

    Lideri Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije negodovali su zbog sporog tempa proširenja EU, zalažući se za međusobno otvaranje granica za putovanja i poslove, dok čekaju da ih Brisel primi u svoje okrilje, prenosi danas Financial Times (FT).

    “Znamo da postoji zamor u EU zbog proširenja. Treba da vidimo šta možemo da uradimo za sebe, šta možemo za naš narod, kako možemo da proširimo naše tržište”, citirao je londonski list predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.

    Premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev izrazio je frustraciju što “EU ne ispunjava svoja obećanja”, dodajući da “Skoplje treba da ubrza praktične koristi za njene državljane”.

    Premijer Albanije Edi Rama uporedio je saradnju sa Briselom sa dijelom Semjuela Beketa “Čekajući Godoa”, u kojem se dva muškarca upuštaju u niz besmislenih razgovora, dok iščekuju dolazak nekoga ko nikako ne dolazi.

    Balkanski “mini-Šengen” za putovanja i biznis, koji se prema pisanju londonskog lista ugleda na model EU o slobodnom putovanju, biće zvanično objavljen sutra.

    Uključivaće postepeno olakšavanje putovanja, brže “zelene linije” na granicama i smanjeno vrijeme čekanja za teretna vozila, kao i lakše dobijanje radnih dozvola.

    Postoji nada da će zona, za koju je predsjednik Vucćić rekao da će zaživeti pre kraja godine, vremenom uključiti Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, dok ostaju otvorena vrata za Kosovo i Metohiju, čiji status je, kako navodi list, sporan.

    Srpski lider, dodaje FT, izjavio je da balkanski region ne može više da čeka EU da ih ujedini, nakon etničkih i religioznih sukoba, kao i ekonomskih neuspjeha od raspada bivše Jugoslavije.

    Države su napravile značajan napredak pre nego što ih EU primi u članstvo, u oblastima izbornih, sudskih i ekonomskih reformi.

    FT podsjeća na izjavu Aleksandra Vučića da “kada ljudi budu imali veće plate, razmišljaće o boljim životima, a ne o sjenkama iz prošlosti”.

    Sva trojica balkanskih lidera konstatovala su da su, dok čekaju na EU, SAD pružile punu podršku njihovim naporima.

    “Balkan koji danas imamo može da bude najsjajniji, ako ne i jedini sjajan, primer američke spoljne politike”, kazao je Rama.

    “Slobode koje danas uživamo na Balkanu su pre svega i prvenstveno njihovo čedo”, dodao je on.

    Trojica lidera učestvuju u Skoplju na skupu regionalne inicijative za saradnju poznate pod nazivom “Mini Šengen”.