VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Kurti: Policijska akcija na Kosovu je završena, ne nasjedajte na izvještaje medija u Srbiji

    Kurti: Policijska akcija na Kosovu je završena, ne nasjedajte na izvještaje medija u Srbiji

    Premijer Kosova Albin Kurti kazao je da je današnja policijska akcija završena i pozvao je građane općine Sjeverna Mitrovica da ne nasjedaju na izvještavanje medija u Srbiji, jer štite kriminal, korupciju i šverc.

    Kurti je na Facebooku napisao da je policijska akcija provedena protiv krijumčarenja robe u Prištini, Peći i Mitrovici. Kazao je da su ovim policijskim radnjama prethodile intenzivne istrage i koordinacija s nadležnim tužilaštvima i sudovima.
    “Zaplijenjena je roba i drugi dokazi koji predstavljaju materijalne dokaze. Kriminal i kriminalne grupe se neće tolerisati. Borit ćemo se protiv krijumčarenja i spriječiti ga”, rekao je.


    Građani Sjeverne Mitrovice i Zvečana, gdje živi većinski srpsko stanovništvo, suprotstavili su se danas akciji nakon što su se čule eksplozije prilikom upada specijalne policije u apoteke. Nastali su sukobi na ulicama zbog čega je stigla i ROSU, a situacija se sada smiruje.

    U sukobima ima povrijeđenih, a jedna osoba je, kako prenose mediji na Kosovu, upucana sleđa zbog čega se nalazi u operativnoj sali na KBC Kosovska Mitrovica. Identitet ranjene osobe je poznat, a riječ je o Srećku Sofronijeviću iz Zvečana.

    Kurti nije komentarisao nerede u ova dva mjesta na Kosovu, niti je govorio o povrijeđenima.

  • Završena akcija, povrijeđeno šest policajaca, tri osobe uhapšene na sjeveru KiM

    Završena akcija, povrijeđeno šest policajaca, tri osobe uhapšene na sjeveru KiM

    Kosovska policija saopštila je danas da je završena akcija protiv krijumčarenja robe tokom koje je, kako je navela, šest policajaca povrijeđeno, a tri osobe uhapšene na sjeveru KiM.

    U saopštenju se navodi da je ukupno osam osoba uhapšeno na KiM, od kojih troje na sjeveru, među kojima je jedan Srbin, dok su drugo dvoje Albanac i Bošnjak.

    Koha ditore prenosi da je u drugim gradovima na KiM policijska akcija protekla bez problema, ali da se policija na sjeveru KiM, kako navode, “suočila s otporom i napadima građana”.

    Policija tvrdi, kako prenosi Koha, da je bila primorana da preduzme akciju koristeći “neophodna pravna sredstva” kako bi osigurala bezbjednost građana i omogućuila slobodno kretanje zbog toga, kako takođe tvrde, što su oni direktno bili ugroženi i zato što su osumnjičeni “blokirali puteve, koristili šok-bombe, vatreno oružje, ručne bombe i palili službena vozila”.

  • Petković: Pala prva kap srpske krvi

    Petković: Pala prva kap srpske krvi

    Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković obraća se na vanrednoj konferenciji za medije povodom nereda na KiM.

    “Pripadnici Rosu i Kps su danas napali narod, koristili bojevu municiju. Sve ovo je maslo Aljbina Kurtija, koji želi da se sveti Srbima na KiM”, rekao je Petković.

    On je rekao da je u neredima ranjen Srbin, Srećko Sofronijević, mladić star 36 godina i da je ovim “pala prva kap srpske krvi”.

    “Dok mi sve rešavamo dijalogom imate Kurtija i druge koji krizama rešavaju stvari kako bi zauzeli sever Kosova što im je opsesija. Pokušavaju da kriminalizuju sever”, rekao je Petković i dodao da vlasti u Prištini posljednjim potezima pokušavaju da kompenzuju poniženje koje su pretrpjeli posljednjim dogovorom u Briselu.

    Petković je pojasnio i da Priština pretresima apoteka i magacina sa lijekovima pokazuje da krši sve sporazume, da im dijalog nije bitan i da pokušava da pridobije poene pred izbore, piše Telegraf.

  • “Vučić je trpeo veliki pritisak”

    “Vučić je trpeo veliki pritisak”

    Ministar finansija Siniša Mali kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić trpeo veliki pritisak zbog izgradnje Turskog toka.

    Govoreći o aktuelnoj energetskoj krizi, napomenuo je da bismo imali ogroman problem da nismo napravili gasovog.

    “Niko u ovom trenutku ne bi mogao da nam pomogne. Ljudi u svetu sada nemaju struje za proizvodnju, za domaćinstva, ponovo aktiviraju termoelektrane, a mi imamo dobru cenu gasa, pregovaramo sa Ruskom Federacijom”, ocenjuje on.

    Rekao je da je nesumnjivo da je Srbija reagovala pravovremeno, davajući 8 milijardi evra kroz pakete pomoći. On je na panelu na temu “Može li ekonomija da se vrati u budućnost”, u organizaciji Večernjih novosti, podsetio da smo prošle godine otvorili dva “fronta” – zdravstveni i privredni.

    “Mnogo razvijenije zemlje se nisu snašle. Mi smo našim merama doveli do toga da smo nesporno bili uspešni protiv ove, najveće ekonomske krize koja je pogodila svet, ikada”, ocenio je Mali.

    Osvrnuo se i na to što je Međunarodni monetarni fond (MMF) povećao prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu godinu na 6,5 odsto.

    “Povećali su na 6,5, ali mi znamo da će to biti najmanje 7 odsto. To znači da ćemo sigurno biti među top tri zemlje u Evropi”, najavio je Mali.

    Naglasio je i da se u Srbiji nikada nije ovoliko izdvajalo za kapitalne investicije, te se trenutno u našoj zemlji gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica.

    “Apsolutno se ne igramo sa stabilnošću naših javnih finansija. Vodimo odgovornu politiku, one najteže mere su sprovedene da bismo došli do ovoga da je Srbija i u najtežoj krizi apsolutno stabilna ili čak i lider u celoj Evropi”, kaže Mali.

    Navodi da je pre godinu i po dana ceo svet stao.

    “Nikada se nije desilo da globalna ekonomija stane, a mi smo reagovali povećanjem plata za medicinske radnike, izgradili tri kovid bolnice, trenutno se gradi fabrika vakcina – bićemo jedini u regionu koji će proizvoditi vakcine”, navodi ministar.

    Kaže da su u nekom trenutku sve zemlje krenule da se zadužuju, a da je Srbija i dalje ispod nivoa kriterijuma iz Mastrihta od 60 odsto.

    “Svugde su zatvarane fabrike, kursevi su se menjali, inflacija je rasla – u Srbiji se to nije desilo. Svako obećanje koje smo dali, ispunili smo. Bio je to ogroman izazov, ali smo pokazali da smo na visini zadatka”, naveo je ministar finansija.

    Napominje da svaki od ekonomskih indikatora to i dokazuje, poput pomenute analize MMF-a, ali i Svetske banke i drugih.

    “Postali smo primer kako država može odgovorno da se nosi sa krizom. I sledeće godine imaćemo udeo javnog duga ispod 60 odsto, nastavićemo sa povećanjem plata i penzija, već je doneta odluka o povećanju minimalne zarade…”, nabraja Mali.

    Stvari se, kaže, menjaju iz dana u dan i trend digitalizacije, inovacija, rada od kuće i slično je nezaustavljiv.

    “To su neke stvari o kojima možda nismo razmišljali, ali ih je pandemija ubrzala. Mislim da imamo dobar osnov za sve što treba da dovede do boljeg kvaliteta života građana u Srbiji”, zaključio je.

  • Srbin ranjen u Kosovskoj Mitrovici, Vučić se hitno uputio u Rašku

    Srbin ranjen u Kosovskoj Mitrovici, Vučić se hitno uputio u Rašku

    Poslije dramatičnih scena u Kosovskoj Mitrovici i upada jedinica ROSU, koje su kulminirale ranjavaljem Srbina od strane albanskih specijalaca, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio je da se hitno sastane sa predstavnicima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

    Kako Novosti saznaju Vučić se uputio ka Raškoj gdje bi trebalo da bude organizovan sastanak sa čelnicima srpskih opština.

    Podsjetimo, jedan Srbin teško je ranjen danas prilikom nasilnog upada jedinica ROSU u Kosovsku Mitrovicu. Prema našim informacijama za sada nepoznati muškarac pogođen je u leđa a metak mu je izašao na grudi.

    Hitno je primljen u bolnicu i njegovo stanje je zabrinjavajuće.

  • Brnabić: Međunarodna zajednica, NATO i KFOR da hitno zauzdaju Kurtija

    Brnabić: Međunarodna zajednica, NATO i KFOR da hitno zauzdaju Kurtija

    Premijerka Srbije Ana Brnabić oglasila se poslije akcije kosovske policije u Kosovskoj Mitrovici.

    “Pozivam međunarodnu zajednicu, NATO i KFOR, da hitno reaguju i zauzdaju Aljbina Kurtija. Situacija je više nego dramatična i ovo je poslednji trenutak u kojem je neophodna jasna reakcija kako bi se zaustavila ludačka politika koju sprovodi Priština. Ovakvo ponašanje je prevršilo svaku meru i dovodi nas na ivicu haosa”, navela je Brnabić, prenosi B92.

    Podsjećanja radi, oglasio se i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, koji je kazao da je ova akcija “još jedna provokacija” premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija.

  • “Razgovarao sam sa Vučićem, prijavljujte se”

    “Razgovarao sam sa Vučićem, prijavljujte se”

    Mnogi žele da im država pomogne da se skrase na selu.

    Na konkurs za seoske kuće javlja se sve više građana, pa će prvobitni novac koji je preostao za raspodelu možda biti dodeljen i pre isteka roka.

    “Puno je zahteva, dnevno stiže po 20, 30. Kada su uslovi u pitanju, zainteresovani ne mogu da budu stariji od 45 godina, ne mogu da imaju imovinu i, naravno, potrebna je želja da žive na selu. Sa druge strane, kuće moraju da budu uslovne, da imaju vodu, struju, raščišćene pravne osnove…”, pojasnio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

    Odgovarajući na pitanje koliko je još novca ostalo za sprovođenje projekta, Krkobabić je kazao da je pre nekoliko dana razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, te da je u planu da se program nastavi.

    “Mi ćemo u rebalansu budžeta izdvojiti dodatna sredstva, prijavljujte se slobodno, ljudi iz lokalnih samouprava su spremni da izađu u susret. Poruka mladim ljudima je da onoliko koliko oni budu uporni da traže kuće – toliko će država biti uporna da izdvaja sredstva”, tvrdi ministar.

    Kako je dodao gostujući na Televiziji Prva, Italija ima sličan program.

    “Mi stičemo mnogo podataka kroz ovaj projekat. Dosta je pripadnika, recimo, mađarske nacije koji su konkurisali. Takođe, mnogo je porodica sa troje, četvoro, petoro dece”, naveo je on.

  • Pad u Crnoj Gori, prvi put od sticanja nezavisnosti

    Pad u Crnoj Gori, prvi put od sticanja nezavisnosti

    Javni dug Crne Gore, bez depozita, iznosio je na kraju avgusta ove godine 4,05 milijardi evra, odnosno 87,37 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

    o su pokazali preliminarni podaci Ministarstva finansija i socijalnog staranja.

    Ovo je prvi put da je zaduženje države u nominalnom padu od sticanja nezavisnosti 2006. godine, pišu podgoričke Vijesti.

    S obzirom na to da, prema sadašnjim preliminarnim procenama, rast BDP-a iznosi oko 13 posto, što je iznad projektovane stope za 2021. godinu, a tek predstoje podaci za treći i četvrti kvartal, izvesno je da će se ostvariti i značajno bolji rezultat u smanjenju duga države, tvrde za Vijesti u Ministarstvu finansija.

    Prema preliminarnim podacima, spoljni dug iznosi 3,62 milijarde evra, što je 78,21 odsto BDP-a, dok unutrašnji dug iznosi oko 424,55 miliona, ili 9,16 odsto BDP-a.

    Javni dug Crne Gore je na kraju prošle godine bio 4,4 milijarde evra, odnosno 105,15 odsto BDP-a, podseća podgorički list.

  • Kosovska policija koristi šok bombe i suzavac, građani blokirali ulice

    Kosovska policija koristi šok bombe i suzavac, građani blokirali ulice

    U Sjevernoj Mitrovici trenutno je u toku akcija Kosovske policije, koja koristi šok bombe i suzavac, a nekoliko stotina građana je blokiralo više ulica i čuju se sirene za uzbunu.

    Prema nezvaničnim saznanjima slična racija se trenutno odvija i u Zvečanu.

    Na internetu je osvanuo i snimak, na kojem se vidi kako je u centru Kosvske Mitrovice okupio veliki broj građana, a saobraćaj u tom dijelu grada je zaustavljen.

    Čuju se i sirene, a kako prenosi Kosovo onlajn, situacija je eskalirala kada su policajci počeli da bacaju šok bombe i suzavac. Na snimku se može vidjeti i da intervenišu i vatrogasci.

    Prema saznanjima Blica, policija je upala u više mjesta na severu, pored Severne Mitrovice i u Zvečan, a u ovom trenutku nema potvrđenih podataka da li su angažovani i specijalci Rosu, već su u pitanju pripadnici interventne policije.

  • “Pozivam američke i evropske kompanije da ulože u gradnju nuklearne elektrane u Srbiji”

    “Pozivam američke i evropske kompanije da ulože u gradnju nuklearne elektrane u Srbiji”

    Direktor JKP “Beogradske elektrane” Rade Basta pozvao je strane energetske kompanije da investiraju u Srbiju.

    On je poručio da su energetska bezbednost, privredni razvoj i efikasnost zaštite životne sredine, već dugo osnovni i uzajamno povezani ciljevi zbog kojih danas nijedna nacionalna ekonomija ne može konstatovati da “energetski bezbedna”.

    Naime, ono što se može zaključiti jeste bipolarnost – jedni imaju puteve dolaska do energije uz sve višu i teško održivo političku cenu, a drugi ogromne zalihe energetskih resursa pomoću kojih žele da diktiraju budući globalni razvoj, naglasio je direktor Basta.

    “Srbija kao jedna od zemalja Jugoistočne Evrope ima dobar geostrateški položaj koji treba da iskoristi u oblasti energetike kako bi se ostvarili strateški i nacionalni ciljevi razvoja. Na globalnom nivou oko 15 odsto elektricne energije se dobija iz nuklearne energije. Od 450 nuklearnih elektrana u svetu, trećina je u Evropi. Trenutno se gradi 60 novih reaktora, a Srbiju okružuje desetak nuklearnih reaktora na udaljenosti od 400 kilometara”, naveo je.

    Nuklearke, dodaje, imaju Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Mađarska i sve one ili grade ili pripremaju gradnju novih blokova, na nepunih 70 kilometara od granice Mađarska gradi novi reaktor u Paksu.

    “Stoga smatram da se treba ukinuti moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Republici Srbiji i razmotriti mogućnost privlačenja investicije za gradnju iste s obzirom na veliku vrednost takve investicije kao i transfera znanja i tehnologije koju mi neposedujemo. Pozivam sve velike američke i evropske energetske kompanije, kao i fondove koji su spremni da sa Republikom Srbijom strateški i investiciono uđu u jedan takav veliki projekat, jer smatram da mogu da prepoznaju svoj dugoročni interes, a Republika Srbija dobije pouzdanog partnera i dodatno obezbedi energetsku stabilnost koja će biti glavni izazov u narednim decenijama”, poručio je u pisanoj izjavi direktor JKP “Beogradske elektrane”.