VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Hrvatska optužila Srbiju: “Krađa”

    Hrvatska optužila Srbiju: “Krađa”

    Hrvatski institut za jezik i jezikoslovlje (IHJJ) oštro je kritikovao zvanični Beograda da, kako tvrde, prisvaja dubrovačku književnost.

    Kako navode, zakonskim rešenjima Beograda dodatno je, kako tvrde, učinjen “agresivan korak” posezanja za hrvatskom kulturnom baštinom.

    Institut reaguje na nedavno usvojeni Zakon o kulturnom nasleđu, u kojem se navodi da “izdanja dubrovačke književnosti, pripadaju i srpskoj i hrvatskoj kulturi, zaključno sa 1867. godinom”.

    U saopštenju, koje prenosi Hina, tvrdi se da je i “dosadašnja srpska kulturna i politička javnost često iskazivala želju i potrebu za prisvajanjem hrvatskoga kulturnog dobra”.

    Navode da su motivi za usvajanje ovakvog zakona “najverovatnije politički”, pa i na, kako kažu, “priznavanje” da je dubrovačka književnost “i hrvatska”, a ne samo srpska “kako se donedavno govorilo u srpskim kulturnim krugovima”.

    Institut smatra, kako navode, “prozirnim i krajnje neprimerenim takav perfidan čin jer su dubrovačka književnost i dubrovačka kultura bili i ostaće isključivo hrvatski, kao jedan od bisera hrvatske hilljadugodišnje kulturne baštine”.

    Uz podsećanje da je, kako navode, srpska politika nedavno proglasila posebnim bunjevački jezik, da se, kažu, u Srbiji smatra da je “hrvatski jezik samo jedan od naziva za srpski”, iz ovog instituta kažu da je “ovo treći nastavak takve promašene politike”.

    “Smatramo da je reč o jednako sramnom i nedobrosusedskom, a u konačnici kulturno-jezičko neodrživom činu koji zaslužuje krajnju osudu”, naveli su iz IHJJ.

    Institut smatra da vezivanje Srbije za hrvatsku kulturu i njeno prisvajanje dolazi otuda što, kako navode, garantuje “nekakvu evropsku kulturu i nasleđe koje inače ne bi imali”…

    Hina prenosi i reagovanje ministarke za kulturu i medije Nine Obuljen Koržinek, koja je pomenuti zakon nazvala “skandaloznim”, Srbiju pozvala da odustane od posezanja za “hrvatskim teritorijama i kulturnom baštinom” i najavila da će reagovati preko Ministarstva spoljnih poslova.

  • Ne prestaje bura u Podgorici: “Ovo je predložio Đukanović”

    Na predlog potpredsednika Vlade Crne Gore Dritana Abazovića da se formira manjinska vlada bez prisustva DPS-a i DF-a reagovali su iz parlamentarnih stranaka.

    Demokratski front je saopštio da njihov prioritet nije rušenje ove vlade, već izbor nove, ali da se pri tome ne ostavi mogućnost DPS-u da utiče na politička kretanja u Crnoj Gori.

    “Pitanje izbora nove vlade je demokratsko pitanje. Zato je svaka odluka u vezi sa tim, stvar poštovanja volje naroda i uvažavanja one većine građana koja je bila za smenu DPS-a i promjenu prethodne vlasti. Kriza u funkcionisanju postojeće Vlade nastala je upravo kao posledica nepoštovanja demokratske volje građana i ignorisanja većine u Parlamentu” navodi se u saopštenju.

    Tu krizu je, kako su naveli, jedino moguće rešiti uvažavanjem te volje u dogovoru sa svima iz parlamentarne većine.

    “Bez novih eksperimenata iza leđa javnosti i svakako vodeći računa da se DPS-u ne ostavi ni najmanja mogućnost da utiče na društveno-politička kretanja u Crnoj Gori, bilo iz Vlade, bilo u ulozi manjinskog podržavaoca iste”, kažu iz DF-a.

    Smatraju da Crnoj Gori treba bolja vlada, ona koja će imati podršku većine i biti formirana na načelima moderne demokratije, koja će garantovati ravnopravnost i uvažavanje svih razlika i političkih posebnosti unutar pobedničke većine.

    “Takva Vlada, otvorena i za manjinske narode, imala bi puni legitimtet koji postojeća već odavno nema”, navodi se u saopštenju.

    Postupak samog izglasavanja nepoverenja sadašnjoj Vladi u Parlamentu pretpostavlja prethodno postignut iskreni i sadržajni dogovor svih predstavnika parlamentarne većine o principima, prioritetima i sastavu buduće Vlade, čemu su, kako navode, u potpunosti otvoreni.

    “Spremni smo za direktnu razmenu mišljenja sa inicijatorima izglasavanja, kako bi se neposredno upoznali sa konkretnom idejom i sa naše strane izneli svoje mišljenje i predloge”, navodi se u saopštenju.

    Prioritet nije rušenje ove vlade, već izbor nove.

    “Koja ce biti oslobođena svih slabosti sadašnje, zbog čega smo mi neskriveno i javno iznosili prigovore na njen rad, sastav i legitimitet. Ovo je prilika da se otklone sve manjkavosti iz rada Krivokapićeve vlade, ali isto tako da se, bez žurbe i odlaganja, svestrano preduprede sve opasnosti od novih iskušenja i slabosti kojih bi buduća Vlada trebala biti lišena”, kažu iz DF-a.

    Ponovili su spremnost da o svemu razgovaraju.

    “Afirmišući važnost dijaloga za svaku kvalitetnu odluku i rešenja unutar naše većine. Koalicija “Za budućnost Crne Gore” je pokazala važnost međusobnog uvažavanja političkih partnera, što kao rezultat zajedničkih napora donosi ostvarenje bitnih promjena u Crnoj Gori, ukoliko se poštuju različitosti”, zaključili su iz DF-a.

    “Predlog Abazovića može podržati samo DPS”
    Predsednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović kazao je da bi predlog o manjinskoj vladi potpredsednika vlade Dritana Abazovića mogao podržati samo DPS jer je njima, kako je rekao, samo važno da rasture vladajuću većinu kada se većina već nudi za rasturanje.

    “Manjinska vlada? Konačno je URA predstavila koncept o kojemu se govori nedeljama i mesecima! Dakle, “hoćemo manjinsku vladu, da je podrži može svako, ali da uđe nijesam siguran”! Moram priznati da je koncept toliko neobičan da za sličan nisam čuo. Kaže se da je rešenje “autentično”? Verujem im – autentičnije biti ne može”, navodi se u saopštenju Ujedinjene Crne Gore.

    Kako je kazao Danilović, URA je to jednoglasno podržala na Glavnom odboru a da nisu znali u tom trenutku “ko može unutra”, “ko mora vani”, ne znaju ko bi bio premijer, ni koliku podršku imaju.

    “Da sam juče umro otišao bih na onaj svet neznaveniji za ovu genijalnost! Pa, dobro, drage naše kolege ipak je jedno jasno: vi ste za manjinsku vladu koju ćete činiti vi, a ostali da vas podrže jer ste dobri momci?”, kazao je on.

    Ukazije na činjenicu da je URA za to da bez izbora preuzme makar jedno 60 odsto izvršne vlasti.

    ”Čini mi se da bi to mogao podržati DPS jer je njima samo važno da rasture vladajuću većinu kada se većina već nudi za rasturanje. Srdačni DPS neće tražiti da dobije ministarska mesta jer je njima, dakako, važno samo da se sačuva “svetli obraz” države i evropski, kokainski, put”, navodi se u saopštenju.

    On je naveo da se sad čeka stav SNP sa kojim se, po Abazovićevim rečima, najviše komuniciralo oko manjinske vlade. On je upozorio da u u članu 2 Ustava Crne Gore piše:

    “Ne može se uspostaviti niti priznati vlast koja ne proističe iz slobodno izražene volje građana na demokratskim izborima, u skladu sa Zakonom.”

    “Ako se, dakle, krene u realizaciju ovog autentičnog galimatijasa, o kojemu niko ne zna ništa, ali su u neviđeno i jednoglasno za njega, Vlada je dužna da zaštiti Ustav. Ako neće Vlada onda moraju građani”, kazao je Danilović.

    On smatra da je ključna poruka sa današnje dugo očekivane konferencije “Crno na bijelo” ona da u novoj vladi ima mesta i za neke ministre iz postojeće.

    “Dakle, ministri u narednih par dana, treba da povedu računa o tome kako i za šta glasaju? U svakom slučaju, došli smo do toga da se pita DPS i to bez izbora – da Đukanović odluči ko je najbolji za premijera? Srećna nam pobeda i “autentična” manjinska vlada drage kolege “fikseri” i “prefikseri”!”, kazao je Danilović.

    SDP će podržati svaku inicijativu za smenu vlade
    Socijaldemokratska partija će podržati svaku inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi Crne Gore ko god i iz kog god motiva bio predlagač, napisao je potpredsednik SDP-a Bojan Zeković na Tviteru.

    “Pad ovakve vlade neophodan je radi jasnog otklona od nacionalizma, klerikalizacije društva, pokušaja zamene Evropske unije srpskim svetom, kako bi osnažili političku podršku borbi protiv organizovanog kriminala i nastavili evropski put koji je, nažalost, blokiran”, saopštio je Zeković.

    Lider Građanskog pokreta URA i potpredsednik vlade Crne Gore Dritan Abazović poručio je da koalicija Crno na bijelo nudi stvaranje manjinske vlade, što je, kako je istakao, jedno od mogućih rešenja krize vlasti.

    Ponudu za podršku manjinskoj vladi uputiće 81 poslaniku i poručio je da u njoj ne bi bilo mjesta za DPS i DF. Ako se on bude pitao, kako je rekao, u novoj vladi biće mesta za neke ministre iz aktuelne vlade.

  • Dačić o referendumu: Izlaznost od oko 30 odsto je sasvim dobar rezultat

    Dačić o referendumu: Izlaznost od oko 30 odsto je sasvim dobar rezultat

    Predsjednik Skupštine Srbije Ivica Dačić rekao je da je izlaznost na referendumu od oko 30 odsto “sasvim dobar rezultat” i da je jučerašnje glasanje održano u demokratskoj atmosferi.Dačić je za RTS rekao da je zadovoljan time što su građani Srbije na jučerašnjem referendumu potvrdili odluku parlamenta o ustavnim promenama.

    Svi smo govorili o potrebi promjene Ustava, svi znamo da ta tema ne spada u vrh interesovanja građana, da ima ljudi koji su politički aktivni ali da nisu imali dovoljno razumijevanja koliko je referendum važan, naročito kad se tome doda to da je postojalo i plasiranje dezinformacija da je to diktat od strane EU, a i u članstvu SNS i SPS je bilo ljudi alergičnih na takvu vrstu pritisaka – naveo je Dačić.

    Kada je riječ o izlaznosti, on smatra da je izlaznost od oko 30 odsto “sasvim dobar rezultat”.

    – Ako poredimo sa rezultatima sličnih izjašnjavanja u svetu, to su neke cifre koje govore o zainteresovanim građanima – rekao je Dačić.

    Podsjetio je da je jedan od segmenata dogovora sa opozicijom bio i u vezi sa referendumom jer je predloženo više od 16.000 kontrolora sprovođenja glasanja. Naveo je da je rok za prigovore na nepravilnosti 48 sati.

    – Mislim da je ovo prva vlast koja je razvlastila samu sebe – rekao je Dačić i istakao da će ustavne promjene stupiti na snagu dan poslije objavljivanja zvaničnih rezultata glasanja.

    Prema njegovim riječima, stručnjaci koji su radili na promjeni Ustava ozbiljno su shvatili posao i veoma će odgovorno raditi i na drugoj fazi, odnosno izmjenama zakona koji treba da isprate ustavne promjene.

    Ključni zakoni u toj oblasti, poput zakona o sudijama i zakona o Visokom savjetu sudstva, biće usklađeni sa Ustavom u roku od godinu dana.

    Govoreći o predstojećim aktivnostima parlamenta, Dačić je rekao da će poslije proglašenja Ustava i ustavnog zakona uslijediti raspuštanje Skupštine radi raspisivanja izbora za 3. april.

  • Eksplozija u Podgorici, ima mrtvih: Ubijen Škaljarac?

    Jedna osoba poginula je u eksploziji vozila u ulici Partizanski put u Podgorici, prenose tamošnji mediji.

    To je potvrđeno “Vijestima” iz Uprave policije.

    Iz te bezbednosne institucije nisu saopštili identitet osobe stradale u eksploziji koja se dogodila oko 10 časova.

    Prema nekim informacijama, nastradao je Jasminko Šahović, za koga crnogorski mediji pišu da je navodno bio pripadnik škaljarskog kriminalnog klana.

    Uviđaj je u toku.

  • Novak stigao u Beograd, napustio aerodrom bez pompe

    Najbolji teniser sveta Novak Đoković stigao je u Beograd letom iz Dubaija.

    Novak je prethodno posle 11 dana borbe u Melburnu, odlukom tročlanog sudskog veća Federalnog suda u Melburnu ipak deoprtovan.

    Svetski mediji su danima brujali o svemu što se dešavalo u nezapamćenom slučaju i svetu sporta i tenisa.

    Novak je odlučio da posle svega prvo svrati do Beograda i bude uz porodicu.

    Već oko 11.30 na aerodromu “Nikola Tesla” počeli su da se okupljaju navijači Đokovića, ali i brojne medijske ekipe.

    Stigao je letom iz Dubaija u 12.16 časova, ali je zaobišao medije i bez pompe napustio aerodrom.

    Nekoliko desetina navijača mu je skandiralo, ali se on nije obraćao što je i najavio da neće raditi dok traje Australijan open.

  • Srbija izglasala promenu Ustava, Vučić čestitao

    Srbija izglasala promenu Ustava, Vučić čestitao

     Građani su izglasali ustavne promjene na referendumu i Srbija je poslala veoma pozitivnu sliku u svijet, saopštio je sinoć predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

    On je čestitao građanima Srbije na demokratskoj atmosferi na održanom referendumu.

    Saopštio je, na osnovu 97,02 odsto izbrojanih biračkih mjesta, a nedostaju Novi Pazar i Voždovac, da je za ustavne promjene glasalo 60,48 odsto građana, a 39,52 odsto bilo protiv, te da je bilo i 1,01 odsto nevažećih listića.

    “Konstatujem da je razlikom od više od 20 odsto bio pozitivan odgovor građana na predložene ustavne promene”, objasnio je Vučić.

    On je na konferenciji za medije rekao da je u centralnoj Srbiji 66,48 odsto glasalo za promjene, a 33,5 odsto protiv.

    U Vojvodini je 60,3 odsto bilo za, a 39,7 odsto protiv.

    U Beogradu je rezultat 45,4 odsto prema 54,6 odsto.

    “To je po regionima u ukupnom broju glasova nešto više od oko 400.000 glasova prednosti za ‘da’ u odnosu na ‘ne’. Građani su izglasali ustavne promene na referendumu”, podvukao je on.

    Čestitao je svima koji su glasali, rekavši da je kako god su glasali to bilo njihovo demokratsko opredjeljenje.

    “Gotovo da nigde nije bilo problema, i ljudi iz različitih političkih stranaka sarađivali su na biračkim mestima. Srbija će je poslala veoma pozitivnu sliku u svet. Verujem da ćemo uspeti da u narednom periodu uradimo nešto za zemlju po pitanju dalje demokratizacije, nezavisnog sudstva, samostalnog tužilaštva. Uradili smo dobru stvar za zemlju”, dodao je on.

    Obraćanju predsjednika u sjedništu SNS-a prisustvovali su premijerka Ana Brnabić, ministri Maja Popović, Tomislav Momirović, funkcioneri SNS-a Darko Glišić, Vladimir Orlić…

  • U Srbiji Građani glasali o izmjenama Ustava

    Biračka mjesta na referendumu o promjeni Ustava Srbije u dijelu koji se odnosi na pravosuđe, zatvorena su u 20.00 časova.

    Izlaznost do 18 časova bila je 25,25 odsto, saopšteno je na konferenciji za novinare Republičke izborne komisije.

    U beogradskom regionu izlaznost je bila 22,88 odsto, u Vojvodini 28,63 odsto, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 24,59 odsto i u regionu Južne Srbije i Istočne Srbije 23,39 odsto.

    Glasanje na referendumu pratilo je 2.333 domaćih i 12 stranih posmatrača.

  • Vučić glasao na referendumu: “Mi smo uz naš narod”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić glasao je jutros na republičkom referendumu o promenama Ustava u oblasti pravosuđa.

    Predsednik je na biračko mesto broj 140, u vrtiću “Tesla-nauka za život” stigao u 9 časova.

    Vučić je posle glasanja rekao da je Srbija videla zabrinutost Srba na Kosmetu, i da će odluka Prištine imati dalekosežne posledice.

    “Mi smo uz naš narod na Kosovu i Metohiji, i uvek ćemo biti uz njih”, rekao je Vučić.

    Referendum – 16. januar
    Građani Srbije glasaće 16. januara na referendumu o Aktu o promeni Ustava Republike Srbije.

    Skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odlučio je da pitanje na referendumu bude – “Da li ste za potvrđivanje akta o promeni ustava Republike Srbije?”

    Ponuđeni odgovori biće “Da” i “Ne”.

    Referendum će biti organizovan prema novom Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, tako da za njegov uspeh neće biti potrebno da izađe 50 odsto upisanih birača.

  • Crna Gora uvela sankcije Rusima

    Crna Gora uvela sankcije Rusima

    Crna Gora je podržala odluku EU da uvede sankcije predstavnicima ruske Vagner grupe.

    Naime, Evropska unija tvrdi da je Vagner grupa odgovorna za ozbiljne povrede ljudskih prava u Ukrajini, Siriji, Centralnoafričkoj Republici, Sudanu i Mozambiku.

    Crna Gora je podržala odluku EU nakon optužbi da rade na podrivanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, navodi se u saopštenju visokog predstavnika EU za spoljnu politku i bezbednost od 14. januara.

    Sankcije koje su uvedene podrazumevaju zabranu putovanja i zamrzavanje imovine, prenose podgoričke Vijesti.

    Savet je 13. decembra 2021. godine, stoji u saopštenju, usvojio Odluku (CFSP) 2021/21961 o izmjenama i dopunama Odluke 2014/145/CFSP.

    Odlukom Saveta se, kako se napominje, menja spisak lica, subjekata i tela koji podležu restriktivnim mjerama, kako je navedeno u aneksu odluke 2014/145/CFSP, dodavanjem tri osobe.

    “Zemlje kandidati, Crna Gora i Albanija, te EFTA država Norveška, članica Evropskog ekonomskog prostora, kao i Ukrajina, pridružuju se ovoj odluci Saveta. Oni će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom odlukom Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je”, navodi se u saopštenju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost.

    U odluci Saveta EU od 13. decembra prošle godine, piše da treba dodati tri lica na listu sankcionisanih, prenosi portal RTCG.

    “S obzirom na umešanost Wagner grupe, neinkorporisanog vojnog subjekta sa sedištem u Rusiji, u akcijama koje podrivaju i ugrožavaju teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine, posebno u Donbasu, Savet smatra da na spisak lica, subjekata i lica treba dodati tri lica”, naglašeno je iz u odluci Savjeta EU.

    Ta tri lica su, prema navodima iz Službenog glasnika EU, Dimitrij Utkin, osnivač i oficir Wagner grupe, Denis Karitonov, povezan sa Vagner grupom i Sergej Šerbakov, za koga se takođe tvrdi da je povezan sa Vagner grupom.

    Evropska unija tvrdi da je Vagner grupa odgovorna za ozbiljne povrede ljudskih prava u Ukrajini, Siriji, Centralnoafričkoj republici, Sudanu i Mozambiku.

    Rusija optužbe negira, a ruski predsednik Vladimir Putin navodi da privatni vojni izvođači imaju pravo da rade i ostvaruju svoje interese bilo gde u svetu sve dok ne krše zakon.

  • U Srbiji otvorena biračka mjesta za glasanje na referendumu

    Jutros u sedam časova otvorena su biračka mjesta za glasanje na republičkom referendumu o promjeni Ustava, u dijelu koji se odnosi na pravosuđe.

    Građani će svoje pravo moći će da ostvare na nešto više od 8.000 biračkih mjesta, koja se zatvaraju u 20 časova.

    Građani će se izjašnjavati o referendumskom pitanju – “Da li ste za potvrđivanje Akta o promjeni Ustava Republike Srbije?” zaokruživanjem odgovora “da” ili “ne”.

    Republička izborna komisija utvrdila je da pravo glasa ima 6.510.233 birača.

    Akt o promjeni Ustava sadrži konkretne amandmane kojima se predviđaju promjene u oblasti pravosuđa sa ciljem da se obezbijedi veća nezavisnost sudstva i sudija, kao i samostalnost i odgovornost javnih tužilaca.

    Amandmani predviđeni Aktom o promjeni Ustava odnose se samo na pravosuđe i njima se ne mijenjaju drugi dijelovi Ustava.

    Povodom referenduma radi potvrđivanja Akta o promjeni Ustava Srbije, Republička izborna komisija je odredila 10 glasačkih mjesta u inostranstvu.

    Skupština privremenih prištinskih institucija je u subotu usvojila rezoluciju protiv organizovanja na referenduma na KiM.

    Repubička izborna komisija donijela je kasno sinoć odluku po kojoj će glasači sa Kosova i Metohije, budućni da Priština nije dopustila Srbima da glasaju na referendumu, svoje pravo moći da iskoriste na biračkim mjestima u četiri grada centralne Srbije – Kuršumliji, Raški, Novom Pazaru i Vranju.

    Republička izborna komisija obavijestiće javnost o toku referendumskog izjašnjavanja na pet konferencija za novinare.

    RIK je najavio da će pres konferencije biti održane u pet redovnih termina – u 10, 12, 14, 16 i 18 sati, a po potrebi će organizovati i vanredne konferencije za novinare.

    Referendumski dan pratiće i Crta, koja će kao domaća posmatračka misija, održati dvije redovne konferencije za medije – prvu u 16.30 i potom poslije zatvaranja glasačkih mjesta i prebrojavanja glasova, poslije 21.30.