Kategorija: Region

Skupština Srbije nastavila je danas posjebnu sjednicu, na kojoj je jedina tačka dnevnog reda Izvještaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama u Prištini od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine.

Predsjednik Srbije rekao je da su on i Vlada napravili najveću grešku po budućnost zapadne Srbije, zato što su poklekli pred nekim zahtjevima, u vezi sa litijumom, piše Blic.

– Mislim da smo u Gornjim Nedeljicama napravili najveću grešku, jer bi imali više djece tamo. Uništili smo budućnost Loznice, cijelog Jadra, zapadne Srbije, slušajući vas. Ja sam kriv jer smo slušajući vas uništili budućnost zapadne Srbije. Trebalo je da tražimo od Nijemaca najbolje nivoe zaštite životne sredine, i da podignemo broj stanovnika Loznice na 150.000, a on će pasti sada na 50.000 – rekao je Vučić, odgovarajući na izlaganje poslanika koalicije “Moramo – Zajedno” Aleksandra Jovanovića Ćute.

Poređenje Kosova i Gornjih Nedeljica

Jovanović je, između ostalog, rekao da se u Gornjim Nedeljicama sprovodi projekat koji zahteva da se ljudi isele, i koji je uporedio Kosovo i Gornje Nedeljice rekavši da se “Kosovo dešava svuda po Srbiji”.

Na to mu je Vučić odgovorio da su godinama postojali gubici, kao i da je davno rekao da bi najveći problemi bvili rešeni kada bi se rešili Železara i RTB Bor.

– Tek kada smo uspeli da izmolimo predsednika Kine Si Đinpinga, onda se rešilo. Amerikanci vratili Železaru zato što su gubili pare, a u tom trenutku je 5.000 ljudi tamo radilo tada – rekao je Vučić.

Dodaje da su Kinezi došli i “spasili nas”, kao i da “ljudi danas mogu da protestuju zato što žive mnogo bolje, od Bora do Zaječara”.

Poziv za posjetu
U međuvremenu se za reč ponovo javio Aleksandar Jovanović Ćuta koji je, kako je rekao, kao predsednik Skupštinskog odbora za ekologiju, pozvao Vučića da zajedno odu u Gornje Nedeljice.

– Ja sam predsjednik Srbije, spreman sam da idem svuda. Hajde vi dođite sa mnom da vidite kako je teško praviti auto-put – rekao je Vučić, koji je prihvatio poziv.

Dodao je i da misli da je eksploatacija litijuma bila velika šansa za Srbiju, i dodao da što se “tiče podrške kosovske politike u Gornjim Nedeljicama, najbolje govori izborni rezultat koji je 109:2 u korist izborne liste Aleksandar Vučić”.

“Mislio sam da je razgraničenje rješenje”
Govoreći o promeni politike prema Kosovu, predsednik Srbije je kazao da se za skoro tri decenije, koliko se on bavi politikom, situacija promenila, “ne samo našom, već i voljom velikih sila”.

– Ne može biti ista pozicija pre 1999. i posle, kao ni posle 2004., ili 2008. i kasnije zbog različitih događaja. Tačno je, mislio sam da je razgraničenje rešenje, a uvideo sam da je taj predlog nemoguć jer ste mi svi skočili na glavu kada sam to rekao – naglasio je Vučić, prenosi Tanjug.

Kako je rekao on, za razliku od prethodnih vlasti, “ne bi nikada dozvolio da nam proteraju 4.000 ljudi, unište manastiri, crkve”.

“Diskvalifikacije i viktimizacija”
Odgovarajući na sugestije i pitanja poslanika, Vučić je rekao da je tačno da u Srbiji ne žive samo Srbi, već razne nacionalnosti, zbog čega se, kaže, “uvek trudio da kroz našu politiku vodimo računa o svim drugim narodima”.

Kazao je i da u Vojvodini ima najviše projekata za izgradnju pruga, i da nije istina da država ne ulaže u severnu pokrajinu. Kazao je i da je svestan da postoje problemi sa vodom u nekim delovima Vojvodine, pre svega u Zrenjaninu.

Kazao je i da se poslanici opozicije bave “samo ličnim diskvalifikacijama, i da sami sebe viktimizuju”.

– Niko vama ne kaže da ste strani plaćenici. Vi ste to za nas rekli. To je šef vaše poslaničke grupe rekao za nas. Zašto izmišljate sve vreme. To je taj stari narativ, i vi imate težnju da objasnite kako mi, retrogradne nepismene snage, vas proglašavamo izdajnicima – rekao je Vučić.

“Osjetljivi ste na pominjanje porodice”
Naveo je i da je njegov otac napadan zato što je prisustvovao litijama.

– Zamislite zlikovca, Vučić je kriv što mu je otac bio na litijama. Samo ste osetljivi kada pominju vaše porodice, a nimalo osetljivi kada su tuđe porodice na udaru – rekao je Vučić.

Najpre se Skupštini obratio poslanik SPP Jahja Ferhatović, koji je naveo da se juče povremeno osećao kao stranac, jer je većina poslanika govorila kao da u Srbiji žive samo Srbi.

– Ono što se čulo od predsjednika Srbije na sjednici o Kosovu predstavlja jedini način kako da se izađe iz tog problema, jer je pitanje Kosova čvor koji se odnosi na cio Balkan – rekao je on, uputivši mu molbu da učini sve da sačuva mir i suživot svih.

Poslanik koalicije “Vojvođani” Aleksandar Olenik rekao je da se 14 godina krši Ustav Srbije, kao i da u Vojvodini 700.000 građana nema zdravu pijaću vodu. Rekao je i da će poslanici te koalicije podržati postizanje sporazuma sa Prištinom, ali ako u njemu ne bude bilo priznanja, ali da neće podržati izveštaj o kome se trenutno raspravlja u parlamentu.

Iz SVM poručuju da je dijalog sa Prištinom na prekretnici, a poslanica ove stranke Elvira Kovač navodi da će se ili formirati Zajednica srpskih opština (ZSO), ili će sve otići u irelevantnost. Navodi i da EU kao garant Briselskog sporazuma mora odlučnije da deluje i Prištinu izloži pritisku da primeni sve ono što je dogovoreno.

“Mutan i nedorečen” – tako Poslanik Zeleno-levog kluba Đorđe Pavićević ocenjuje izveštaj o KiM, dodavši da koalcija čiji je poslanik neće glasati za njega. Objašnjava da iz dokumenta nije jasno ko donosi odluke, ko je odgovoran za uspeh ili neuspeh, niti koja su merila uspeha, odnosno neuspeha.

Sjednica se neće prekidati
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je u parlament nešto prije 10 sati. Kako je na početku zasijedanja najavio predsjednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić, parlament i danas raditi bez pauze.

Sjednicu i danas sa skupštinske galerije prate predstavnici Srba sa Kosova, a prisustvuje joj 150 poslanika. Posebna sjednica počela je juče, a rasprava je trajala više od 10 sati.

Poslanicima je Izvještaj predstavio predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je pozvao sve poslaničke grupe da glasaju za ovaj dokument jer bi, kako je rekao, jedinstvo po ovom pitanju bilo važno i za sliku Srbije u svijetu.

Vučić je juče poručio da neće ni posredno ni neposredno priznati takozvano Kosovo, niti će odustati od svoje legitimne borbe za državne i nacionalne interese, ali i borbe za poštovanje međunarodnog prava.

Poslanici Skupštine Srbije razmatraju danas na posebnoj sednici parlamenta Izvještaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine.

Izvještaj predstavlja predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, o kome će se izjašnjavati poslanici. Sjednica je počela minutom ćutanja za preminulog poslanika i potpredsjednika Skupštine Srbije Božidara Delića.

Na samom početku bilo je negodovanja, i to oko mjesta za sedenje pojedinih poslanika, među kojima je bio i poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta.

Njemu je Orlić rekao da nije u redu da se na dašnašnjoj sjednici raspravlja o tome gdje će ko da sjedi, nakon čega je Jovanović ostao da stoji ispred skupštinskih klupa.

“Nikada priznanje nezavisnosti”
– Kada je nešto za naciju bolno, onda tome mora da se pristupa odgovorno i zajednički. Neophodno je da se prevaziđu partijske i druge razlike. Narodna skupština je pravo i jedino mjesto gdje se razgovor o jednom ovakvom pitanju može voditi dubinski – rekao je Vučić, dodavši da prema posljednjim procjenama na Kosovu i Metohiji živi 100.000 Srba.

Kako je kazao, neophodno je “da budemo realni, a ne da se bavimo fantazmagorijama”..

– Moramo i sopstvene mitove da prilagodimo, razumjevajući koliki je njihov značaj u stvaranju cjelokupnog duha srpskog naroda, ali isto tako da izbjegnemo opasnosti – naveo je Vučić.

Kao je kazao, na Kosovu, “tamo na zajedničkom, treba da pronađemo život za Srbe i ništa manje za Albance”.

– To je težak zadatak koji moramo da završimo da bismo preživjeli i opstali kao država i narod. Sve drugo vodi ka još jednom povlačenju, gubitku i novoj dozi pustih snova, koje niko neće moći da ostvari. U politici je važno da ljudima ponudimo što je realno i moguće – naveo je Vučić, dodavši da su šanse “da odemo u ambis prilično jednostavne i pogrešnom politikom, ako bi se služili, gotovo izvjesne”.

Dodao je da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, ni posredno ni neposredno.

Osim Vučića, sjednici prisustvuju i direktor Kancelarije za KiM, kao i predstavnici Srba sa Kosova. Jedina tačka dnevnog reda je ovaj izvještaj.

Predsjednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić rekao je za RTS da će ova sjednica trajati dva dana, i naveo da će Vučić govoriti o svim problemima sa kojima se Srbija suočava i izazovima koji predstoje.

On je naveo da će posebnoj sjednici prisustvuju i članovi diplomatskog kora, ali i drugi predstavnici koje odrede parlamentarne stranke, prenosi Blic.

Nakon završenog samita Procesa Brdo–Brioni koji se održava na Brdu kod Kranja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti.

Na pitanje da li je bilo tenzija, Vučić je rekao da nije.

“Nije bilo tenzija, razlike nisu tenzije. Razgovori su tekli normalno, nije bilo nikakvih tenzija. Naš stav se razlikuje po pitanju Kosova od stava ostalih zemalja, izuzev srpskih predstavnika u BiH”, izjavio je Vučić.

“Govorili smo i o 6 tačaka s naglaskom da EU pomogne ako može Zapadnom Balkanu u teškoj energetskoj situaciji u kojoj smo svi”, rekao je predsednik dodavši da je na čelu zemlje koja je na evropskom putu, ali u kojoj nikad nije bilo više protivljenja ulasku u EU, kojoj su inače puna usta međunarodnog prava kad je reč o Ukrajini, ali ne i Srbiji i situaciji sa Kosovom.

“Osnovna je tačka reafirmacija ubrzanog evropskog puta celog regiona. Ono što je vizna liberalizacija celog regiona i davanje kandidatskog statusa BiH. Imali smo mnogo razlika, suprotnih stavova”, rekao je Vučić.

“Svi mogu da polože cvet u Jasenovcu, samo ja ne. Meni su zabranili da položim jedan običan svet. Ali zahvalan sam predsedniku Milanoviću jer je danas podržao evropski put Srbije”, rekao je Vučić.

“Da danas imate referendum u Srbiji za EU, naš narod bi rekao ne. Drugačiji je pristup u Evropi kada se govori o teritorijalnom integritetu Ukrajine i integritetu Srbije”, rekao je. “Kod nas je sekularnost na visokom nivou. Ne znam kako je kod vas u Hrvatskoj, ali kod nas je crkva odvojena od države. Oni mogu da donose odluke, ali država u to nije umešana. Ja znam da vi jedva čekate da dođem u Jasenovac da možete da me pitate šta god poželite”, kaže Vučić.

O odnosima među liderima i atmosferi je ponovio da nije bilo nikakvih tenzija i da je atmosfera čak bila bolja nego prošle godine.

“Ja sam se rukovao sa obojicom, postoje različiti stavovi, ali bila je normalna atmosfera… Bila je bolja atmosfera nego prošle godine, iako mi se čini da je situacija teža nego prošle godine”, rekao je.

U deklaraciju nije ušao zahtev hrvatskog predsednika MIlanovića, izjavio je srpski predsednik. Kako je Vučić rekao, to bi i Srbija podržala. Međutim, Vučić je objasnio da se nisu saglasili Komšić i Džaferović i da zbog toga nije ušao taj zahtev.

O odnosima Srbije i Slovenije
“Odlični su nam odnosi, s obzirom na to da su oni priznali nezavisnost Kosova. Rekao sam im samo zašto nas oni pitaju oko sankcija Rusiji, zašto bi mi uvodili sankcije Rusiji koja nije priznala Kosovo, a Slovenija jeste. Osim toga, odlični su nam odnosi, svake godine napreduje rast”, objasnio je.

Govorio je i o dijalogu Beograda i Prištine.

“Niko ne želi novi sukob na Balkanu. Jedna stvar koji mnogi potcenjuju je ono što Putinu hoće da izmaknu stolicu, jer on kaže – ako ste vi mogli da napravite presedan, možemo i mi. Nije lako, ali hoćemo da sačuvamo mir i stabilnost”, kazao je predsednik Srbije.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović i predsednik Slovenije Borut Pahor dočekali su predsednika Vučića.

Stigli su i članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović, Milorad Dodik i Željko Komšić. Odmah posle njih došao je i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

Samitu prisustvuje i predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani.

Inicijativa Proces Brdo–Brioni pokrenuta je 2010. godine kada su tadašnji slovenački premijer Borut Pahor i hrvatska prenikerka Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podstaknu ih na rešavanje bilateralnih pitanja i ubrzanje na evropskom putu.

Od 2013. godine sastanci u Procesu Brdo–Brioni se održavaju svake godine, a skupu lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti, među kojima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, te i predstavnici evropskih institucija.

Pahor je 3. septembra boravio u Beogradu, gde je sa predsednikom Srbije razgovarao o Samitu i o “svim značajnim pitanjima za uspeh te konferencije za dva cilja koja su bila u prom planu u prethodnih 11 godina, a to su evropska perspektiva Zapadnog Balkana i drugo mir, stabilnost i razvoj regiona”.

Predsednik Slovenije je tada rekao da smatra da postoji mogućnost se svi lideri u regionu slože i da se Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji još brže otvore vrata i da se završe pristupni pregovori i da postanu članice EU i da se ti pregovori ubrzaju.

Pahor je naveo, kada je reč o Samitu Brdo–Brioni i situaciji u regionu, da su uslovi sada lošiji nego prošle godine kada su se sastali i dodao da se još prošle godine oslikavalo lošije raspoloženje.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je stopa nezaposlenosti u državi 8.9 odsto što je, kako je istakao, najniža stopa nezaposlenosti u istoriji Srbije.

Vučić je nakon sjednice Savjeta za nacionalnu bezbjednost kazao da je stopa zaposlenosti u drugom kvartalu veoma visoka i da iznosi 50.9 odsto.

“Stopa nezaposlenosti je 8.9 odsto, to je najniža stopa nezaposlenosti uz metodologiju koja nam ne odgovara po tom pitanju jer nam ne računaju sezonske radnike kao zaposlene. Bez obzira na to, ovo je najmanja stopa nezaposlenosti u Srbiji u njenom savremenom periodu, što će reći u njenoj istoriji”, kazao je Vučić.

Predsjednik Srbije dodao je da u periodu od januara do avgusta 2022. godine priliv stranih direktnih investicija iznosio dvije milijarde 666.3 miliona evra dodajući da je zabilježen čak i mali rast u odnosu na rekordnu 2021. godinu kada je bilo dvije milijarde i 634 miliona.

Najveća ulaganja su, kako kaže Vučić, iz Kine, Japana, Nemačke, Francuske.