VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Milanović: Šmit je ništarija a Plenković je izdajnik

    Milanović: Šmit je ništarija a Plenković je izdajnik

    Hrvatski predsjednik Zoran Milanović izjavio je da je Kristijan Šmit, visoki predstavnik u BiH kojeg Republika Srpska ne priznaje, u BiH ilegalno i da je produžena ruka “vrlo mutnih i čudnih krugova u BiH, sa problematičnim ovlaštenjima”.

    “Žalio se Ambasadi Hrvatske u BiH? A šta mu je Ambasada odgovorila? Sikter – tako se kaže u Bosni”, rekao je Milanović komentarišući pritužbe Šmita na njega.

    Milanović je rekao da je riječ o čovjeku koji je u BiH ilegalno i ne želi da koristi ovlaštenja da se usvoje promjene Izbornog zakona.

    Prema njegovim riječima, Šmit se kad god treba “mača laća”, te “lati i povlači iz korica svoja takozvana ovlaštenja i interveniše u sistemu izbora, jer je očigledno da postoje neki kriterijumi koje mu neko šapće i neko djeluje”.

    “Taj visoki predstavnik može raditi šta hoće, utamničiti ljude, mijenjati zakone. Visoki predstavnik je ništarija, a je izdajnik”, rekao je Milanović.

    Predsjednik Hrvatske oštro je kritikovao lidere Hrvatske i EU zbog nedavanja statusa kandidata BiH. Evropski savjet je optužio za cinizam, te da ne žele mijenjati Izborni zakon u BiH jer se na izborima želi pokrasti, prenose hrvatski mediji.

    “Kada će BiH dobiti status kandidata? Nikada jer nekima ne odgovora da se to ispuni, a to neće biti ni prije izbora jer žele pokrasti izbore”, smatra Milanović.

    Ono što je Evropski savjet usvojio juče, dodao je on, je bezobrazni cinizam.

    On je ocijenio da je ovo hrvatska politička tragedija, da su Plenković i ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman izdali Hrvate i Hrvatsku, nametnuvši dodatne uslove BiH za sticanje statusa kandidata.

    Milanović je uporedio BiH s Ukrajinom i naglasio da je BiH, i prije sukoba u Ukrajini, bila Švajcarska.

    “Šta je s Ukrajinom? BiH je za Ukrajinu bila Švajcarska, ne svojom voljom jer ima kvazi kolonijalnu upravljačku strukturu koja zadnjih 10 godina nije radila ništa”, rekao je on

  • Milanović: BiH nikada neće ispuniti kriterije za ulazak u EU

    Milanović: BiH nikada neće ispuniti kriterije za ulazak u EU

    Predsjednik Zoran Milanović je nakon svečane promocije na vojnom učilištu ponovno kazao kako je visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini dužan provesti odluku Ustavnog suda BiH u slučaju Ljubić.

    Ja sam to rekao tim ništarijama. A Plenković je izdajnik – poručio je Milanović te dodao kako se radi o hladnoj, ciničnoj i sadističkoj izdaji, javlja Dnevnik.hr.

    – Gordan Grlić Radman se poručio BiH da ne mogu biti kandidat za EU, rekao je Milanović.

    Ministra vanjskih poslova Milanović je nazvao princem od kafilerije iz Sesvetskog Kraljevca. Da ga Milanović nije poslao u Budimpeštu, radio bi u kotlovnici, kazao je predsjednik.Volume 0% 

    Ukrajini odobren status

    Ponovio je da BiH nikada neće ispuniti kriterije za ulazak u EU koje je ispunila Hrvatska, a koji su jako strogi. Treba im progledati kroz prste, budući da je i Ukrajini odobren status kandidata.

    Milanović se zapitao šta je napravio Dragan Čović, predsjednik Hrvatskog narodnog sabora.

    – Okrenuo se, otišao doma i poručio da će potpisati izmjene koje naravno, ne dolaze u obzir – odgovorio je.

    Ovo sramoti Hrvatsku

    Milanović je kazao kako poštuje ono što je napravio ministar Davor Božinović, kao i ljudi iz policije vezano za ulazak u Šengen, ali i kazao kako je njegova Vlada je iskoristila 94 posto sredstava iz Schengen Facility Funda.

    Ponovno je podsjetio na izjavu Gordana Grlića Radmana da BiH ne može postati kandidat, i to odmah nakon što je Ukrajini odobren status kandidata.

    Milanović je rekao kako ga je sram, a ne bi trebalo biti, jer se slovenski premijer kazao da će sam probati boriti za status kandidata BiH. Taj potez Milanović je nazvao džentlmenskim.

    – Netko je u DORH-o donio odluku da se te ljude angažira i da će sve propasti. Netko je odgovoran za tu minus inteligentnu katastrofu – rekao je Milanović o događajima vezanim za povlačenje i ponovno podizanje optužnice u slučaju Agrokor. 

    Pitao je i gdje je optužnica protiv Dragana Kovačevića zbog Janafa.

    – Ako nema materijalne osnove za optužnicu, ko je odgovoran za to – zapitao se predsjednik te istaknuo kako tužiteljstvo uživa ogromnu moć, a ne postoji sistem kontrole.

  • Rama oštar prema EU: Momci, vi ste veliki nered i sramota

    Rama oštar prema EU: Momci, vi ste veliki nered i sramota

    Premijer Albanije Edi Rama takođe je nezadovoljan ishodom jučerašnjeg (23. jun) sastanka predstavnika država Zapadnog Balkana i Evropske unije u Briselu.

    Na sastanku nije dogovoreno da Bugarska povuče veto na početak pregovora Albanije i Sjeverne Makedonije za članstvo u EU. Albanski premijer osudio je Uniju zbog toga što veto nije povučen.

    “Momci, vi ste nered, vi ste veliki nered i vi ste sramota. Mislim da je sramota što država članica NATO zarobljenim drži dvije države članice NATO, dok je u evropskom dvorištu veliki rat. Naravno da nije dobro da preostalih 26 zemalja mirno sjedi usljed zastrašujuće nemoći”, poručio je Rama.

    Početak pregovora zavisi od raspleta političke krize u Bugarskoj. Vladi, na čijem je čelu proevropski orijentisan Kiril Petkov, je 22. juna izglasano nepovjerenje. Petkov je optužio bivšeg premijera Bojka Borisova za odnos Bugarske prema početku pregovora s Albanijom i Bugarskom.

    Borisova je nazvao najnepoštenijom osobom koju poznaje te poručio da podržava ulazak Sjeverne Makedonije u Uniju.

    Predsjednik Savjeta Evrope Šarl Mišel je izjavio da se, kako je naveo, pomno prati razvoj situacije i da je glavni prioritet početak pregovora s ove dvije zemlje, prenosi “Euronews”.

    Podsjećamo, Ukrajina i Moldavija juče su dobile status kandidatkinja za članstvo, dok Bosna i Hercegovina nije.

  • U Hrvatskoj potvrđen prvi slučaj majmunskih boginja

    U Hrvatskoj potvrđen prvi slučaj majmunskih boginja

    U Hrvatskoj je potvrđen prvi slučaj majmunskih boginja.

    Riječ je o muškarcu koji je boravio u Italiji i Španjolskoj. Ima blaži oblik majmunskih boginja i nije hospitaliziran, nego je u kućnoj izolaciji.

    Markotić: Postoji mogućnost prijenosa s čovjeka na čovjeka
    Ravnateljica Klinike za infektivne bolesti “Dr. Fran Mihaljević” Alemka Markotić objasnila je kako izgledaju simptomi zaraze. “To je virusna bolest, radi se o DNK virusima, sjedište je na neki način u Africi. Prva pojava bila je 70-ih godina. Zovu se majmunske boginje, međutim, smatra se da majmuni kao i ljudi nisu glavni rezervoari već da su slučajni domaćini. Najčešće se tu radi o malim, sitnim glodavcima, uključujući miševe, štakore i vjeverice te brojne primate”, objasnila je Markotić, dodajući da postoji mogućnost prijenosa s čovjeka na čovjeka, sa životinje na čovjeka, ali i s čovjeka na životinju.

    Koji su simptomi majmunskih boginja?
    Kada je riječ o simptomima, Markotić je rekla da bolest počinje visokom temperaturom, kao i većina drugih zaraznih bolesti, općim lošim stanjem, iscrpljenošću i jakom glavoboljom.

    “To je uobičajeno za brojne bolesti, ali već trećeg ili četvrtog dana se pojavi osip, prvo na mjestu inicijalnog ulaza, a onda se dalje širi od lica, ekstremiteta, trupa, a na kraju po dlanovima i tabanima. Sami simptomi sliče velikim boginjama, na sreću, velikih boginja u cirkulaciji nema. Ta je bolest cijepljenjem u potpunosti iskorijenjena. Kod majmunskih boginja također imamo jako otečene limfne čvorove”, objasnila je Markotić.

    Tko može oboljeti od majmunskih boginja?
    Na pitanje tko obolijeva od majmunskih boginja, Markotić je rekla da obolijevaju sve kategorije ljudi.

    “Možemo reći da sada u ovoj pojavi nekakve epidemije u Europi, to su uglavnom muškarci koji su imali odnose s muškarcima. Dalje se bolest može širiti na ostale skupine. Osobito su osjetljivi imunokompromitirani ljudi, trudnice i mala djeca. Oni su pod najvećom opasnošću. Ova bolest je puno lakša nego velike boginje. Smrtnost je negdje do 10 ili 11 posto. Opet više u osjetljivim populacijama”, zaključila je Markotić.

    HZJZ: Bolest nije jako zarazna
    Iz HZJZ-a su istaknuli da bolest nije jako zarazna, tj. u većini slučajeva potreban je vrlo blizak kontakt s bolesnikom. Uzročnik je virus, sličan virusu velikih boginja, a prirodni su mu rezervoar najvjerojatnije neke vrste vjeverica i drugih glodavaca u divljini središnje i zapadne Afrike.

    Iako se bolest zove majmunske boginje, izgleda da majmuni nisu rezervoar virusa, već se slučajno zaraze, kao i čovjek, u kontaktu s drugim životinjama i njihovim izlučevinama. S čovjeka na čovjeka bolest se može prenijeti kapljičnim putem i kontaktom s kožnim promjenama oboljelih.

    Povremeno su se javljale majmunske boginje izvan Afrike, najčešće kod putnika koji su se zarazili u Africi i kod osoba koje su s njima došle u bliski kontakt. U SAD-u je 2003. godine zabilježena epidemija među djecom i mladima koji su se zarazili u kontaktu s prerijskim psima, zaraženim od glodavaca uvezenih iz Gane.

    Bolest prođe kroz dva do četiri tjedna
    Bolest se očituje povišenom temperaturom, glavoboljom, zimicom, iscrpljenošću, umorom, bolovima u mišićima i leđima, oticanjem limfnih čvorova i osipom kao kod vodenih kozica. Smatra se da cijepljenje protiv velikih boginja pruža solidnu zaštitu, ali se ne zna koliko dugo traje zaštita nakon cijepljenja.

    Osim toga, cijepljenje protiv velikih boginja je krajem sedamdesetih ukinuto svuda u svijetu, nakon što su velike boginje proglašene iskorijenjenima. Liječenje je simptomatsko i u većini slučajeva bolest prođe kroz dva do četiri tjedna.

    Postoji razlika između velikih i majmunskih boginja

    Iz HZJZ-a su napomenuli i da postoji velika razlika između velikih i majmunskih boginja jer su velike boginje antroponoza, tj. čovjek je bio jedini domaćin i rezervoar virusa. Zahvaljujući toj činjenici, bolest se mogla iskorijeniti. S druge strane, majmunske boginje su zoonoza, tj. prirodni domaćin i rezervoar virusa su divlje životinje i zbog toga je nemoguće iskorijeniti bolest čak i da postoji efikasno cjepivo.

    Kao najvažnije su istaknuli da je prijenos majmunskih boginja s čovjeka na čovjeka puno manje efikasan nego prijenos velikih boginja, tj. majmunske boginje su manje zarazne. To je razlog zbog kojega se pri epidemijama majmunskih boginja, koje se povremeno javljaju, ne pribjegava masovnom cijepljenju protiv velikih boginja.

  • Vulin: Ako je uslov za napredak rat, onda neka hvala

    Vulin: Ako je uslov za napredak rat, onda neka hvala

    Ako bi uslov da Srbija brže napreduje ka EU bio da zarati sa nekim, onda neka hvala, nije toga vredno, poručio je večeras ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, reagujući na to što su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

    “Evropska unija je rešila da prestane da se pretvara kako postoje istovetna pravila za sve koji žele prijem u ovu organizaciju. Ukrajina je postala kandidat za članstvo uprkos neispunjavanju standarda koji se tako pažljivo primenjuju na balkanske zemlje. Preskočila je nekoliko decenija pritisaka, ucena i birokratije, a nije morala da se muči sa borbom protiv korupcije, ispunjavanjem kriterijuma u oblasti pravosuđa ili ekonomskim reformama, a o saradnji sa sudovima koji utvrđuju ratne zločine ne treba ni govoriti”, naveo je ministar Vulin.

    Istakao je da je učešće u ratu bilo dovoljno za početak pregovora.

    “Ne smem ni da mislim šta će biti uslov za okončanje postupka prijema. Nadam se da Moldavija nije morala da obeća da će zaratiti i da su joj status kandidata odobrili na časnu reč, bez obaveze da ratuje”, naveo je Vulin.

    Ako je, kaže Vulin, presudni kriterijum za prijem u članstvo ili za početak pristupnog procesa da je zemlja kandidat u ratu, onda je, ističe, Srbija mogla još 1999. godine da otpočne pregovore.

    “Ipak, izgleda da se takva pravila ne odnose na one koje je bombardovao NATO, za brzi pristup u Evropsku uniju mora se sukobiti sa Rusijom”, naveo je ministar i dodao:

    “Do juče EU nije bila vojni savez, niti je ratno stanje bilo uslov za početak pregovora, ali sada vidimo da je to presudno. Ako bi uslov da Srbija brže napreduje ka Evropskoj uniji bio da zarati sa nekim, onda neka hvala, nije toga vredno”.

    Vulin je Ukrajini poželio svaku sreću, a Sjevernoj Makedoniji i Albaniji da ne moraju da zarate ni sa kim kako bi otpočele pregovore za prijem u Evropsku uniju, saopšteno je iz MUP-a.

  • Vučić iz Brisela: “Ovo što se dogodilo nije bilo fer”

    Vučić iz Brisela: “Ovo što se dogodilo nije bilo fer”

    Predsednik Srbije obraća se, zajedno sa premijerima Edijem Ramom i Dimitrom Kovačevskim, iz Brisela, gde se održava Samit EU i Zapadni Balkan.

    Aleksandar Vučić obratio se medijima iz Brisela.”Srbija je danas dala veliku podršku otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Opet se ništa nije dogodilo. Ovo je neophodno jer su obe zemlje uradile sve. Hvala svima koji su podržali našu zemlju. Više od 20 lidera nas je slušalo nekoliko sati i zahvalan sam i Makronu na inicijativi za novu političku zajednicu. To je jedini način da mi budemo saslušani, da nas evropske kolege čuju. Zahvalan sam i Rami i Kovačevskom jer su bili fer prema Srbiji, pokazali su poštovanje”, rekao je Aleksandar Vučić.

    “U Hrvatskoj su objavili da se vrši pritisak na Vučića zbog Ukrajine. Neću da krijem da sam govorio među poslednjima i ukazivao sam na pitanja. Želim da vas podsetim na ono što se desilo u poslednja četiri meseca. Na osnovu podataka koje sam dobio objavljeno je preko 2.000 članaka u evropskim medijima o Srbiji i tome kako Srbija ugrožava ceo region i mir u BiH, Kosovu, ali onda se ništa nije desilo”, objašnjava Vučić.

    On je dodao da je u obavezi da sprovodi preporuke Saveta za nacionalnu bezbednost i štiti interes našeg naroda.

    “Mislim da ćemo biti u stanju da zajedno rešimo poteškoće, kao što je ova koja je nametnuta Severnoj Makedoniji. Hteli smo da se brinemo sami za naš region, to je bila ideja. Neko je rekao da je to bila Putinova ideja, a ja nikada sa njim nisam pričao o tome. Zašto bi to bilo potrebno? Nikome to nije bilo potrebno, osim nama. Na kraju želim da se zahvalim evropskim kolegama, jer su pokazali strpljenje. Znam da je danas veliki dan za njih. Shvatam da su Dimitar i Edi više isfrustrirani nego ja, ali mislim da do septembra stvari mogu da se okrenu na bolje. Mi ćemo sprovesti reforme za to vreme u oblasti prava i drugih oblasti”, dodao je Vučić.

    Pitanja novinara
    Da li je bilo konkretnijih odluka za Zapadni Balkan i koja je glavna poruka iz Brisela za danas?

    “Sve što sam ovde rekao, rekao sam otvoreno i javno u prisustvu zvaničnika Evropske unije, ono što je bilo bitno za nas. Nije bilo konkretnih rezultata, ali je to bila dobra diskusija i ne bih to nikada potcenio. Ako me pitate da li su Severna Makedonija ili Albanija dobile datum, nisu i BiH nije dobila datum. Mnoge države članice su nas kritikovale zbog problema rata u Ukrajini i ruske intervencije. Politika se ne odnosi uvek na konkretne rezultate”, odgovorio je Vučić.

    “Nisam frustriran već mi je žao Evropske unije, tako da sam isfrustriran za njih. Nije tajna da je meni više stalo do Evropske unije nego Aleksandru. Kad vidimo da EU nije u stanju da oslobodi dva taoca od Bugarske, onda je ovo bio istorijski dan, ali u negativnom smislu. Mislim da ćemo stići u Evropu nadam se pre narednog veka, ali najkasnije tada. Do tada ćemo nastaviti sa reformama i ako se ništa ne dogodi, da to bude njihova greška, a ne naša. Želimo da naši građani imaju standard kao i u Evropskoj uniji. Ja nisam ništa drugo očekivao”, dodao je Rama.

    Da li je vreme da se oko regionalne saradnje radi na aktivniji način i da se Crna Gora uključi u inicijativu?

    “Verujem da je budućnost u našim rukama. Ukoliko radimo naporno i posvetimo se i počnemo da se integrišemo jedni sa drugima. Moramo da budemo posvećeniji ako hoćemo da vidimo rezultate u budućnosti. Imao sam diskusiju sa Makronom sat vremena i austrijskim kancelarom i mislim da Zapadni Balkan ima budućnost u Evropskoj uniji i mnogo toga moramo mi sami da uradimo, ali ovo što se dogodilo Severnoj Makedoniji i Albaniji nije bilo fer prema njima. U međuvremenu ne možemo da kukamo i plačemo, jer to neće ništa promeniti. Moramo da radimo vrednije i stvorimo bolje životne standarde za građane i poboljšamo sva pitanja”, dodao je Vučić.

    “Nije problem za Kosovo da dođemo, već je problem da srpski predsednik to prihvati. Konačni mir će doći kroz inicijativu Otvoreni Balkan”, rekao je Rama.

    “Mi smo pozivali sve druge da se priključe inicijativi i sve što radimo, radimo u korist naših građana. To je 70 odsto građana Zapadnog Balkana. Naravno da smo bili pod pritiskom od strane moćnih zemalja i njihovih lidera, ali postajemo sve jači jer verujemo u inicijativu i sami u sebe, tako da imamo više samopouzdanja i vere sami u sebe i znamo da moramo da održimo mir i spokoj u regionu. To je sve što nam je neophodno. Samo pogledajte jedan dan rata u Ukrajini. Da li želite to da vidite ponovo na Balkanu? Nemojte da potcenjujete našu inicijativu. Trebalo nam je 70 godina da se ponovo sastanemo, 1946. godine su se poslednji put sastali lideri ovog tipa. Sada smo u stanju Rama i ja da sarađujemo i razgovaramo i to je dobro”, naglasio je Vučić.

    “Mi smo zajedno u ovome i verujem da će se moje kolege složiti. Bilo je manje neprijatno iskustvo za mene nego za njih dvojicu danas, ali hteo sam da pokažem našu podršku za Albaniju i Severnu Makedoniju i oni su pružili podršku nas. To rade dobri susedi. Srbija nema formalne obaveze da podržava ove dve zemlje, ali je postalo nešto što je redovno. Videćemo na zimu ko će biti prvi da podrži vaše zemlje i mi ćemo uvek očekivati da dobijemo podršku od susednih zemalja”, odgovorio je Vučić na pitanje zašto je danas tu.

    “Razmišljali smo da ne dođemo jer smo znali šta bi se danas desilo. Došli smo da iskažemo poštovanje svim liderima koji su nas podržali”, objasnio je Rama.

    Rama: “Žao mi je EU”
    “Žao mi je Evropske unije i nadam se da možemo da im pomognemo. Pokušao sam da im kažem neke stvari na sastanku i to ću podliti sa vama. Dobro je i loše što smo tu, dobro se osećamo jer smo Evropljani i biti tu je naša suština, ali osećam se loše jer nas niko ne sluša tako, već kao goste. Mi smo u podeljenoj kući i zabrinjavajuće je što i u toku pandemije, koja je bila globalna došlo je do loših posledica. Čak ni pandemija ni rat nisu uspeli da ujedine Evropljane. Sa jedne strane mislim da smo dosta toga učinili da podržimo Makronovu ideju, kako bi se ispunio politički cilj. Nadamo se da ćemo u nekom trenutku postati članovi. Mi bismo cenili kada bi ta nova politička zajednica Evrope omogućila svima nama da budemo zajedno u jednoj kući, kao jedna porodica”, rekao je Rama.

    On je dodao da je Severna Makedonija bila glavna tema, jer 17 godina i dalje čeka otvaranje pregovora, a promenila je naziv, što nije dovelo do nekog pomaka.

    “Nije samo Bugarska u pitanju, ona je problem, ali nije samo Bugarska. Evropska unija se umorila od proširenja. Ona je postala više instrument za pojedinačne članice da stopiraju nešto. Priča sa Bugarskom jeste sramota i jedna zemlja tu kidnapuje šanse za pristupne pregovore drugim članicama. Ispada da jedna država nameće nešto svoje, a druge članice ne mogu ništa da urade vezano za to. Znamo da Bugarska dobija podršku da destabilizuje Severnu Makedoniju i to dovodi do razdora. Nećemo da čekamo Godoa. Mi na Balkanu nećemo odustati i nastavićemo da se trudimo i jednog dana ćemo postati članovi Evropske unije”, dodaje Rama.

    On je dodao da građani Kosova ne mogu slobodno da se kreću u Evropi i jedino je njima zabranjeno kretanje.

    “Srbija nije u poziciji da tako brzo prihvati sve te sanckije, što može da dodede do kontraefekta. Ko će to da plati? To jeste evropska agenda za Srbiju, ali će to pre svega da osete narodi naših zemalja. Nama ne treba rat i tenzije u regionu”, dodao je Rama.

    Kovačevski: “Vreme je da EU ispuni obećanja”
    “Na Samitu EU i Zapadnog Balkana diskutovali su o raznim pitanjima. Agresija na Ukrajinu je pretnja po sve zemlje u regionu. S obzirom na okolnosti ja sam na Samitu EU izrazio nezadovoljstvo. Ne možemo da budemo zaglavljeni u ovoj situaciji jer države EU ne mogu da se koordiniraju. Moramo da rešimo ove probleme. Severna Makedonija je prepoznata kao država posvećena tome da se nađu zajednička rešenja kao vrednosti Evropske unije. Posvetili smo pažnju našoj budućnosti i tome da nađemo rešenja koja će deblokirati pregovore i za Albaniju i Severnu Makedoniju. Ovo su nesmotreni koraci sa geostrateške pozicije. Severna Makedonija je dosta toga uradila do sada. Vreme je da EU ispuni svoja obećanja pre nego što da nova obećanja”, rekao je Kovačevski.

    On se zahvalio i Emanuelu Makronu i u saradnji sa Francuskom potvrdili su da će predlog garantovati zaštitu makedonskog identiteta. Istorijska pitanja ne mogu da budu kriterijumi za pristupanje, naveo je Kovačevski.

    “Predlog u sadašnjoj formi nije prihvatljiv. Ako se za vreme francuskog predsedavanja dođe do prihvatljivog dogovora bićemo spremni za proces pregovora. Sada je na Evropskoj uniji da preduzme korak. Otvoreni balkan nije zamena za EU ali jeste korak dalje, kako bismo se pridružili evropskoj porodici naroda. Želim da naglasim da bilo koja nova inicijativa nije zamena za članstvo u Evroskoj uniji. Svih 27 zemaljapridružile su se EU ponosno, uz poštovanje svih različitosti”, dodao je Kovačevski.

    Pred početak Samita predsednik Aleksandar Vučić istakao je da Srbija nema razloga da se plaši.

    “To su priče za malu decu, nema razloga da se plašimo”, rekao je Vučić.

    Pred samit oglasili su se i Edi Rama, austrijski kancelar Karl Nehamer, koji je poručio da pristupni uslovi koji važe za Ukrajinu moraju važiti i za zemlje Zapadnog Balkana.

  • “Slovenija će insistirati da BiH dobije status, ako treba i do jutra”

    “Slovenija će insistirati da BiH dobije status, ako treba i do jutra”

    “Danas moramo naći konsenzus”, rekao je prije sastanka Evropskog vijeća u Briselu slovenački premijer Robert Golob. Slovenija se pored Austrije najsnažnije zalaže za to da Bosna i Hercegovina dobije status kandidata za članstvo u EU.
    Golob je rekao da Slovenija i Austrija neće blokirati dodjelu statusa kandidata Ukrajini (to su informacije koje su se pojavile u nekim stranim medijima).

    “To ne znači da se neće zalagati da taj status dobije i BiH. Ako treba insistiraćemo do jutra. Ono što je važno je to da smo obje zemlje (Slovenija i Austrija) veoma za to da se BiH dodjeli status kandidata bez dodatnih uslova. Postoji više mogućnosti kako naći konsenzus”, rekao je Golob u Briselu i dodao da nije važno čime će biti zadovoljna Slovenija, nego to da se ljudima u BiH da jasan signal da održe nadu na članstvo u EU isto kao što se ta nada daje Ukrajini.

    “Stanovnici Bosne i Hercegovine nisu sami krivi za situaciju u kojoj su se našli i tamo je bio rat i oni polako gube nadu da će biti dio evropske porodice”, poručio je slovenački premijer.

    Podsjećamo, u Briselu traje sastanak Evropskog savjeta na kojem lideri Evropske unije dogovaraju zaključke.

  • Ðukanović: Važan nastavak dijaloga EU i Zapadnog Balkana

    Ðukanović: Važan nastavak dijaloga EU i Zapadnog Balkana

    Predsjednik Crne Gore Milo Ðukanović istakao je danas u Briselu da je dobro da se nastavlja kontinuitet dijaloga na najvišem nivou između EU i Zapadnog Balkana.

    “Posebno je važno da se na tu temu ne zaboravlja u svijetlu novih geopolitičkih okolnosti, a to je agresija na Ukrajinu. Taj momenat je dodatno ukazao na značaj dalje integracije zemalja regiona”, poručio je Ðukanović pred Samit EU.

    On je kazao da je sada dobar momenat da zemlje Zapadnog Balkana čuju ponovljeno opredljenje EU da nastavi proces ujedinjenja Evrope i stvori pretpostavke dogledne integracije zemalja regiona u Uniju.

    “Jako je važno da se na Zapadnom Balkanu vratimo ranijoj dobroj dinamici realizaciji reformi, prije svega vladavine prava, i stvorimo uslove da Unija ima argument za nastavak politike proširenja”, naglasio je Ðukanović.

  • Milanović o kandidaturi BiH u EU: Plenkoviću, čovječe, pitam te za koga radiš

    Milanović o kandidaturi BiH u EU: Plenkoviću, čovječe, pitam te za koga radiš

    U nama nema nikakve želje za osvetom ili revanšem, nego interes da se urede stvari i da BiH postane članica EU. I sada prije nekoliko dana se ukazala prilika, obaveza je da se to iskoristi, rekao je Zoran Milanović, predsjednik Hrvatske, na konferenciji za medije.

    “Čujemo da će Ukrajina dobiti status kandidata, i Moldavija. To je simbolička stvar, iza toga ide mukotrpan proces. Odjednom, govori se da te države dobivaju status kandidata, tome su se žestoko protivile neke članice prije nekoliko mjeseci. U redu, neka Ukrajina dobije status kandidata, ali ona, kao i Moldavija, ima neke goleme probleme. I EU komisija odjednom on board, eto i njih”, rekao je Milanović.

    Om je rekao da je to prilika da se “jadnoj, rastresenoj BiH” daje status kandidata.

    “Samo status kandidata, kao čin povjerenja, nade. Vidimo da se tamo ne želi donijeti izborni zakon. Najveći politički segment BiH to ne želi, uz pomoć dementora, onih likova iz Harryja Pottera, to su oni koji vam sišu energiju. Sad imamo priliku BiH dati palac gore – ‘budete jednog dana pregovorali’. Dug postupak, trajat će to. I računaš, to je to. Sad ne moraš blokirati Finsku i Švedsku, nego ajmo dati BiH status kandidata. Tko može biti protiv toga”, rekao je hrvatski predsjednik, prenosi Index.hr.

    “Postoje dvije stvari, prvo je promjena Izbornog zakona, najviše zahvaljujući Plenkoviću. Radi se sve da se to zatuče. Hrvati ne mogu dobiti ni na sreću. BiH, odnosno Hrvati u BiH bi prihvatili s najvećom radošću vijest da je promijenjen Izborni zakon, da je implementirana odluka Ustavnog suda kojom bi Hrvatima bila vraćena oteta prava. U skali prioriteta status kandidata BiH za EU je za Hrvate isto veliki. Vidjeli smo prekjučer da je žurno parlamentarna skupština BiH donijela jednoglasnu odluku kojom traži da se BiH što prije da status kandidata. Za to su glasali svi, i Bošnjaci, i Srbi, i Hrvati. Kompletna politička volja predstavničke demokracije stoje iza toga. Istovremeno, slovenski predsjednik Borut Pahor koji u kordinaciji sa slovenskoj vladi također traži da BiH dobije status kandidata”, kaže Milanović.

    Dodao je da je još ranije tražio status kandidata za BiH kad se počelo govoriti o statusu kandidata za Ukrajinu. Kaže da ni Ukrajina ni Moldavija ne ispunjavaju nijedan zahtjev.

    “Plenkoviću, čovječe, pitam te za koga radiš”
    “Ovakvo ponašanje očekujem od briselskih neradnika, ali ne i od hrvatske politike. Ne od hrvatskog premijera. Pozivam i hadezeovce da se priberu, da se umiju malo. Koji su tu interesi? Ja se moram sramotiti da ovakva pisma piše slovenski predsjednik, a ne hrvatski premijer”, rekao je Milanović.

    On je rekao da čak i da su sami, imaju pravo da se postave kao Hrvatska.

    “Može Ukrajina? Ruše se svi kriteriji. Ajmo dati BiH najviše što možemo dati u ovome trenutku. Tko su ti koji su protiv? Njemačka diplomacija? Neka kažu. Godinama rade protiv BiH. Nisam slučajno spominjao dementore iz Harryja Pottera. BiH je zemlja koja je prepuštena sama sebi. I još moram slušati da sudjelujemo u komadanju BiH. Hrvatska je u ratu spasila BiH. Za nagradu čekali smo sto godina da uđemo u EU. Čije smo mi budale”, rekao je.

    Potom se ponovo vratio na Plenkovića.

    “To je privatna politika. Plenković opstruira izbor ambasadore. Imenovali smo jednog ambasadora, na Plenkovićevu molbu. Nisam postavljao pitanja”, kaže.

    Kako je rekao, s Plenkovićem se ne može razgovarati.

    “Baca frazetine. Pitam te, čovječe, za koga radiš. Ako kažeš da je uvjet za kandidaturu BiH za članstvo u EU promjena Izbornog zakona koji vlasti u BiH ne žele promijeniti”, rekao je.

    “Previše je Hrvatska u 30 godina napravila, mučila se, trplila… U nama nema nikakve osvete za revanšem, nego naprosto za jednim sređivanjem stanja u BiH i da Bosna i Hercegovina postane članica Europske unije”, dodao je.

    “Dakle, dame i gospodo, običan balkanski privatluk”, rekao je Milanović. “Evo, ovo je nova epizoda. Sad želim komadati BiH tako da uđe u EU”, kaže.

  • Vučić: Slobodne i nezavisne države ne može neko da ucjenjuje pritiscima

    Vučić: Slobodne i nezavisne države ne može neko da ucjenjuje pritiscima

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je uoči današnjeg Samita EU – Balkan u Briselu da su prošla vremena u kojima je neko mogao da slobodne i nezavisne države ucjenjuje pritiscima.

    Vučić je izjavio da vjeruje u evropsku budućnost Srbije i regiona za koju će se boriti zajedno, ali poštujući sebe i vjerujući da zemlje Balkana zajednički mogu mnogo toga da urade.

    “To da smo uplašeni i da smo mnogo mali, a neki mnogo veliki ostavite nekom drugom, jer su to su priče za malu decu”, rekao je Vučić novinarima.

    Na pitanje da li očekuje kritike zbog neuvođenja sankcija Rusiji, Vučić je odgovorio da ima spreman odgovor na te kritike i poručio da Srbija ne sjedi na dvije stolice, već na svojoj stolici.

    On je objasnio da je sa premijerima Sjeverne Makedonije i Albanije, Dimitrom Kovačevskim i Edijem Ramom, uoči odluke o dolasku u Brisel razgovarao o odnosima Sjeverne Makedonije i Bugarske, jer neke zemlje u EU žele da blokiraju početak pregovora Skoplju i Tirani.

    “To je bio razlog, o tome smo razgovarali. Ali, došli smo ovde da razgovaramo o evropskoj budućnosti i verujemo da će biti dobrih zaključaka za Zapadni Balkan”, rekao je Vučić.

    Govoreći o sukobu u Ukrajini, on je ocijenio da je to veoma komplikovano pitanje, dodajući da nema sumnje da će o njemu biti riječi i na današnjem samitu u Briselu.

    “Mi poštujemo sebe, barem mislimo da poštujemo sebe malo više od nekih drugih”, rekao je Vučić.