VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Brnabić: Biće još jačih pritisaka

    Brnabić: Biće još jačih pritisaka

    Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je sinoć da će u narednom periodu biti još jačih pritisaka na Srbiju da uvede sankcije Rusiji.

    Brnabić je u emisiji Hit tvit na TV Pink rekla da postoji veliko interesovanje Zapada za to zašto Srbija ne uvodi sankcije Rusiji i istakla da će u narednom periodu pritisci na Srbiju da to učini biti jači.

    “Ogromno je interesovanje i nametanje nekoliko tema od kojih je jedna zašto je Srbija jedina država koje ne uvodi sankcije Rusiji”, kazala je Brnabić.

    Istakla je da će u narednom periodu Srbiji biti sve teže, ali da predsjednik Srbije Aleksandar Vučić “igra” diplomatsku igru na nevjerovatan način, te da na sastancima koristi poznavanje istorije i prava, pa je teško da mu se da argument protiv.

    Brnabić je navela da izjava predsjednika Rusije Vladimira Putina u vezi sa Kosovom dodatno otežava situaciju Srbiji, te da je nevjerovatno koliko Putin, kako kaže, imitira sve ono što je Zapad radio 90 godina u slučaju Srbije i Kosova.

    Brnabić ističe da Srbija mora da se bori za međunarodno pravo, jer ono čuva njene interese.

    “Mi kao zemlja pokušavamo da se držimo međunarodnog prava kao ‘pijan plota’, u tome se razlikujemo od drugih”, kazala je Brnabić.

    Osvrnula se na kritike opozicije oko ekonomskih mjera koje uvodi Vlada, ističući da koliko god se smijali i kritikovali, država je pokazala da zna da se bori u kriznim vremenima.

    “Koliko god da se smeju, mi smo uvek korak ili dva ispred za naše građane. Biće teško, ali mislim da smo pokazali da znamo da se borimo u kriznim vremenima”, kazala je Brnabić.

  • Može li Savjet za nacionalnu bezbjednost Hrvatske pomoći Hrvatima u BiH

    Može li Savjet za nacionalnu bezbjednost Hrvatske pomoći Hrvatima u BiH

    Nakon što je zaprijetio da će blokirati ulazak Finske i Švedske u NATO sve dok BiH ne dobije novi Izborni zakon, hrvatski predsjednik Zoran Milanović je ovih dana zatražio i sazivanje sjednice Savjeta za nacionalnu bezbjednost povodom opštih izbora koji su raspisani u BiH za 2. oktobar.

    Milanović u dopisu, koji je uputio hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću, predlaže sazivanje sjednice SNB zbog “opasnosti da Hrvati u BiH neće moći birati svoje predstavnike u tijela vlasti, te izgubiti ravnopravnost i ustavna prava, s obzirom na to da se izbori planiraju provesti po postojećem diskriminatorskom Izbornom zakonu, koji će Hrvatima onemogućiti legitiman izbor svojih predstavnika u tijela vlasti”.

    – Provođenjem izbora uz postojeći zakon Hrvati u BiH, kao jedan od tri konstitutivna naroda, izgubiće ravnopravnost i ustavna prava koja su im zagarantovana Dejtonskim sporazumom – naveo je Milanović u dopisu.

    Njegov dopis dolazi samo par dana nakon što je lider HDZ BiH, Dragan Čović zaprijetio da će Hrvatski narodni sabor pokrenuti sve pravne procedure i političke korake za novu institucionalnu i teritorijalnu organizaciju BiH na načelima federalizma.

    Ad
    Čovićeve prijetnje izazvale su brojne izjave sarajevskih političara koji su ga optužili da “ruši” Dejton, a Milanovićev dopis je unio dodatno nezadovoljstvo dijela političara u FBiH.

    Šta se može očekivati od sjednice Savjeta za nacionalnu bezbjednost Hrvatske, i koliko ona može pomoći Hrvatima u BiH u ispunjavanju njihovih zahtjeva kada su u pitanju izbori u BiH?

    Član stručnog tima Instituta za društveno-politička istraživanja iz Mostara, Milan Sitarski, ne očekuje ništa spektakularno, ukoliko do sjednice i dođe.

    – Hrvatska može dosta doprinijeti raspletu ovdašnje krize, ali nisam siguran da je njen SNB prava instanca za to. Mislim da bi trebalo da tu ključni teret ponese hrvatska diplomatija, tačnije hrvatski predstavnici, prije svega u EU, NATO, OSCE i Savjetu Evrope – kaže Sitarski za Srpskainfo.

    On ističe da svi potezi hrvatskih predstavnika u tim tijelima treba da budu usaglašeni između državnih organa u Hrvatskoj.

    Ukoliko imaju različite stavove, kako pojašnjava Sitarski, trebali bi prvo da se konsultuju, a onda da izađu sa usaglašenom pozicijom pred javnost i prema odgovarajućim međunarodnim organima i forumima.

    – Ako se i sazove sjednica Savjeta za nacionalnu bezbjednost ne očekujem da će ona nešto posebno doprinijeti nekim ovdašnjoj situaciji i da će uticati na nju. Međutim, sinhornizirani nastupi hrvatskih predstavnika bi mogli dosta da doprinesu raspretljavanju ovog našeg čvora – kategoričan je Sitarski.

  • Vučić: “Nakon Putinove izjave, naša situacija je promenjena na lošije”

    Vučić: “Nakon Putinove izjave, naša situacija je promenjena na lošije”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se građanima Srbije iz Palate Srbija.

    Predsednik je na samom početku obraćanja najavio da će govoriti o svim aktuelnim temama.

    “U prethodnih 10 godina suočili smo se sa mnogim krizama, katastoralnom finansijkom krizom, bili smo takođe suočeni sa najtežim poplavama, sa migrantskom krizom i da je kroz zemlju prošlo milion ljudi, bili smo suočeni i sa koronavirusom, a u naše vreme prisistvujemo svetskom sukobu, možete ga zvati i trećim svetskim ratom”, rekao je predsednik.

    Kako je naveo, u skaldu sa tim podelio je obraćanje na deset tačaka.

    Prva tačka je put Srbije
    Vučić je naveo da su poslednja istraživanja pokazala da prvi put imamo jasnu većinu građana koji su protiv ulaska u EU – 44 odsto, dok 35 odsto podržava ulazak.

    “Kao predsednik Republike Srbije naše je da čujemo i razumemo javno mnjenje, ali je naš posao i da radimo ono što je najbolje za Srbiju. Moja poruka svima je da će Srbija biti snažnije na evropskom putu”, rekao je.

    Predsednik je dodao da najveći deo investicija stiže iz EU, i da smo prošle i pretprošle godine dobili više nego zemlje sa kojima se graničimo.

    “U svemu ovom razumem zašto je deo ljudi ljut, i ljudi doživljavaju EU kao nekoga ko vrši pritisak po pitanju KiM i sankcija Rusiji. Ponekad ne želimo da vidimo šta su važne stvari za nas, i šta sve radimo sa EU. Nama vest o izgradnji autoputeva i brzih pruga traje pola dana ili jedan dan, iako rešava višedecenijske probleme. A sve to radimo zajedno sa EU”, istakao je Vučić.

    Dodao je da je pre konferencije dobio 1.000 poruka gde mu je rečeno šta treba da kaže.

    “To je taj naš iracionalni deo u kom mi verujemo više svojim emocijama nego brojevima i činjenicama. Suočavamo se neretko i sa stvarima koje nisu pravedne. Ali, upravo zato hoću da ukažem građanima Srbije da to što je pravedno je važno, ali u međunarodnim odnosima ne postoji ljubav, a pravda još manje. Mi moramo da vodimo računa o našim interesima i budućnosti naše dece”.

    Poručio je da se nalazimo na evropskom putu, i da će se snažnije boriti za mesto Srbije među evropskim narodima.

    Druga tačka je Kosovo i Metohija
    “Obavili smo važne razgovore sa predstavnicima zapada i pokušali sa predsavnicima Prištine. Mi od kada je na vlasti Aljbin Kurti imamo za 50 odsto povećan broj napada na Srbe, Na to niko gotovo nije reagovao. Suočeni smo sa svakodnevnim kršenjem međunarodnog javnog prava, brisanjem rezoluvcije 1244, licemernom ponašanju dela zapadnog sveta”, naveo je Vučić.

    Kako je istakao dijalog sa Prištinom gotovo da ne postoji.

    “M smo mu pristupili ozbiljo ali gospoda iz Prištine ne žele dijalog. Do besmisla, sve su odbili” rekao je.

    Kako je naveo, odbili su i sastavljanje zajedničkog saopštenja, tražili su da se izbaci reč, pa rečenica.

    “Ja sam pristao na sve, znajući da oni neće pristati. Oni su tražili da izbrišemo da se Vučić zalaže za mir, pošto je on ‘mali Putin’. Na kraju nisu hteli ništa. Samo da imate u vidu da se cela politika danas svela na to da bi mnogi da glume lokalnog Zelenskog, da glume žrtve, a da im niko ništa ne radi”, dodao je.

    Istakao je da su se u međuvremenu desile mnoge promene, i da je možda ključna stvar zbog čega se obraća.

    “Naime, naša situacija je promenjena na gore, i posle izjava predsednika Rusije Vladimira Putina. Ne zato što je on imao nameru da našteti Srbiji, već je pitanje KiM na drugačiji način postavio, u zaštitu interesa ruskih”, kazao je Vučić.

    Vučić je pročitao Putinovu izjavu Antoniu Guterešu, koju možete pročitati OVDE.

    Podsetio je da je Putin našao presedan, kako bi opravdao proglašenje nezavisnosti republika Donbasa.

    “8. oktobra 2008. godine GS UN je na predlog Srbije usvojila rezoluciju A-RIS-63-3 kojim je od Međunarodnog suda pravde tražila savetodavno mišljenje. Pitanje je glasilo: ‘Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom’. Oni su tada odgovorili da rezolucija nije protivna međunarodnom pravu. Na to se poziva Putin, na to se poziva i Kurti”, istakao je Aleksandar Vučić.

    Kako je naveo, pitanje je trebalo da glasi: “Da li je jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosovo postalo nezavisna država?”

    Dodao je da bi odgovor svakako bio negativan.

    “Međunarodni sud nije ustanovio da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, već je protivno”, kazao je on.

    Istakao je da smo sami doprineli svojoj propasti, i da se zbog svega onoga što danas postoji kao svetski sukob.

    “Šta god govorili na Zapadu, oni znaju da tvrdnja o pravnom precedentu nije naivna. Putin braneći svoje poteze je povukao argument koji nije lagan. I bez obzira što će na zapadu reći da nije isto, i mi ćemo reći da nije isto, Putin je rekao da je na Krimu sproveden referendum, isto to i u DNR i LNR, možda i na Hersonu”, kazao je on.


    Naveo je da mi dolazimo u najveći problem, zato što će ceo zapad kako bi uskratio argument Putinu, tražiti od Srbije da brzo prizna Kosovo, kako bi pokazali Putinu da to nije slučaj.

    “Ako se to desi onda više nema pravnog presedana. Zato ćemo se nalaziti pod najvećim pritiscima sada, kako bi rekli da Kosovo nije isto što se dešava u Ukrajini” kazao je on.

    Kazao je da svi evropski lideri koji su pričali sa Putinom rekli da je ruski predsednik insistirao na pitanju Kosova.

    Vučić je naveo da ne misli da će Rusija priznati Kosovo, ali da ćemo biti pod ogromnim pritiskom.

    “Želim da ljudi to znaju, i da razumeju da će pritisak biti ogroman. To postaje nesnosno. Postoji samo mali broj zemalja koji želi normalizaciju Beograda i Prištine, što je bio i cilj dijaloga”, kazao je on.

    Drugi problem sa kojim se suočavamo je, kako je rekao Vučić, da se igramo gluvih telefona.

    “Pokažite mi Briselski sporazum. Pogledajte, tačka 1. je ‘postojaće asocijacija Zajednice opština gde Srbi čine većinu’. Nema više ni govora o tome. Albanci kažu da ih to ne interesuje, i da je to potpisala neka druga vlast. Kao da govorite sa ljudima koji nisu pri sebi. I koliko god puta da to kažete Evropljani tvrde da insistiraju na razgovoru, a onda zadovoljavaju političke prohteve Aljbina Kurtija”, rekao je.

    Kako kaže, 3.305 dana prošlo od potpisivanja Briselskog sporazuma, i da ništa nije urađeno.

    “Pogledajte, ovo je ono što je potpisao Tači, da se KSB neće pojavljivati na Severu Kosova. Tražili su saglasnost četiri gradonačelnika i NATO. Pustite snimke. Ovo su fotografije od juče ili prekjuče, vozilo sa tablicama KBS u Severnoj Mitrovici. Nisu dobili saglasnost nijednog gradonačelnika sa Severa Kosova. Krše sve sporazume koje su potpisali. Baš ih briga za NATO, za potpisane sporazume, idu da provociraju Srbe kako bi izazvali incidente”.

    Skrenuo je pažnju na snimke i fotografije, i rekao da niko neće da reaguje i da ih je baš briga sve, za kršenje potpisanih sporazuma.

    Treća tačka su energenti
    Predsednik se osvrnuo i na veliku krizu energenata u svetu.

    “Mi se suočavamo s velikom kriziom energenata u svetu. Orban je sankcije za rusku naftu nazvao bacanjem atomske bombe”, istakao je on.

    Četvrta tačka je finansijska kriza
    Predsednik Srbije Aleksandar Vučič govorio je i o finansijskoj krizi.

    On je istakao da je visoka cena koju Srbija plaća što nije uvela sankcije Rusiji.

    “Mi ne možemo da se pojavimo na međunarodnom tržištu kapitala i zanavljamo kredite. Stopa javnog duga je 52,4% danas što je izvanredno i zahvalan sam građanima što su nam verovali”, rekao je on.

    Peta tačka je hrana
    Vučić se osvrnuo i na situaciju sa hranom.

    Istakao je da je Srbija svoje rezerve napunila.

    “U stanju smo da hranom obezbedimo ceo region, ali ne tako da neko zarađuje na našoj hrani”, rekao je.


    Šesta tačka su reforme
    Predsednik Vučić dotakao se i teme reforma u energetskoj politici.

    “Razgovarali smo sa Britancima i Norvežanima. Zamolio sam da nam pomognu u izradi strategije za energetsku politiku”.

    Sedma tačka su penzioneri i mladi
    Sedma tačka se tiče penzionera, i predsednik je rekao da će tražiti značajno pomeranje švajcarske formule u kriznim vremenima, kako bi se obezbedilo da rast penzija u potpunosti prati rast plata.

    “Ići ćemo na značajno povećanje penzija u narednom periodu. U naredne dve godine to mora biti tako urađeno. Što se tiče mladih od 16. do 31. maja idu prijave za pomoć mladima. Ali mi moramo nastaviti i ulaganje u dualno obrazovanje, pošto time garantujemo posao mladima kada završe škole. Moramo to proširiti i na univerzitete. Moraćemo mladima da ponudimo bolje obrazovanje, i ja neću da im se dodvoravam. Naše je da pružimo obrazovanje, zdravstvo i jednake šanse da dobiju posao”, kazao je on.

    Osma tačka je vojska i vojna neutralnost
    Vučić se u današnjem obraćanju osvrnuo i na vojnu situaciju u državi.

    Kako je naveo, njegov predlog će biti da se uvede obavezni vojni rok od 90 dana

    .

    “Svaki mladi muškarac može svojoj zemlji da odvoji 90 dana”, naglasio je predsednik, i dodao da bi se time osnažili pogranični gradovi.

    “Južno od Čačka imamo veoma malo vojnika, time bismo pospešili razvoj manjih siromašnijih sredina. Tražim od vojske da mi ne odgovore da nemamo dovoljno kadra za obuku i to ne želim da prihvatim”, rekao je.

    Deveta tačka je natalitet
    “Za nas je posebno važan i natalitet. Mi imamo prvi slučaj, prvog korišćenja podrške države. Mi imamo 9 predmeta u kojima se donose odluke. Molim majke da apliciraju, da reše svoje probleme”, apelovao je Vučić.

    Deseta tačka je evropski put Srbije
    Vučić je naveo da nema problem sa tim da kaže da Srbija mora da nastavi svoj evropski put.

    “U partiji koju vodim postoje različita mišljenja. Jesmo mi uspešni, ali mi bez EU to ne bi mogli da postignemo. To ne znači da ćemo mi da izgubimo svoj ponos i dostojanstvo. Borio sam se prethodnih nedelja i prošao kroz mnogo neprijatnih situacija da bih zaštitio Srbiju”, rekao je predsednik

    Kako je naveo, Srbija je treći dan izaša sa svojom politikom oko sukoba u Ukrajini i tu poziciju štiti i danas posle 70 dana.

    Znam šta je u duši našeg naroda i kakva je emocija naroda. Srbija neće gaziti svoja prijateljstva na iskotu. Samo sila interesa Srbije može da promeni naš odnos, sila pritiska spolja nam ne može ništa, ali naš strateški put je put u evropu”, rekao je Aleksandar Vučić.

    Vučić je istakao da je želeo da predstavi težinu situacije građanima, i da nije njegov posao da bude cirkuzant.

    “Gledam šta rade Nemci i predstavnici drugih zemalja, i to mi nije smešno. A mi se ponašamo lagodno zato što krizu nismo ni osetili. Što ne znači da nećemo. I želim da se zahvalim stotinama ljudi koji su mi davali savete, i koji znaju kako se država vodi, i sa radošću ću im prepustiti kormilo kada istekne moj mandat. A možda i ranije” zaključio je.

    Pitanja novinara

    Vučić je rekao da su razgovori sa Olafom Šolcom bili teški, i da nas čeka mnogo dobrih stvari, ali i mnogo izazova.

    Istakao je da će Srbije reagovati iste sekunde ako Priština aplicira za Savet Evrope.

    “Odmah će početi povlačenje prinanja Kosova. Ja uvek govorim o miru i stabilnosti, i nastaviću to da radim iako me je koštalo popularnosti. Srbija će se braniti oružjem samo ako bude napadnuta. Ja neću majkama da vraćam decu u kovčezima. A sada je ovde u Srbiji postao rijaliti rat u Ukrajini”, kazao je.

    Dodao je da ljudi sede i čitaju i gledaju ceo dan, pa i navijaju, i naglasio da je narodu obećao mir i stabilnost, i da će to ispuniti.

    Vučić je istakao da Srbija nije nacionalizovala Rusiji ništa, i da on lično mrzi otimanje imovine.

    “Mrzim i ono što se dešavalo 1945, 1946 i 1947. Šta treba da odemo u rusku školu i kažemo ovo je sada naše, kao što su uradili u pola Evrope. Mi za sada nemamo većih problema, a ako bude mi ćemo pričati sa partnerima iz NIS-a kako da rešimo situaciju”, rekao je.

    Čestitao povodom nastupa novog šefa diplomatije Crne Gore, koji je u ukrajinskoj ambasadi uporedio Srbiju sa Rusijom, a Crnu Goru sa Ukrajinom.

    “Ja im aplaudiram. Svi bi da budu Zelenski, i Krivokapić, i Kurti, ima ih i u BiH. A ja bi da mi nekako sačuvamo mir, i da ne učestvujemo u podelama. Ako je ovo njegova prva poruka Srbiji, od koga je ne čudi me previše. Svaka im čast, neka nastave sa time”, kazao je.

    Govorio je i o teškim sastancima u Nemačkoj, i odgovorio na napade zbog fotografije sa Lajčakom i Kurtijem.

    “Sa mnom na večeri je bila moja ćerka Milica, a ako im se od njih učinio Kurti, onda ne znam šta da kažem. Ja hoću da kažem još jednu stvar. Ja se sa Kurtijem nikada u svom životu nisam rukovao. Susret sa Kurtijem je bio. takav da je bolje da ne komentarišem”.
    Vučić je prethodnih dana imao brojne važne razgovore i susrete, a povodom situacije u Evropi i regionu izazvane dešavanjima u Ukrajini.

    On je posle posete Grčkoj otputovao u Berlin gde je o evropskom putu Srbije, spoljnopolitičkom kursu naše zemlje i ekonomskoj saradnji razgovarao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

  • Završena ekshumacija Muamera Zukorlića

    Završena ekshumacija Muamera Zukorlića

    Predsjednik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić izjavio je danas da je ekshumacija njegovog oca muftije Muamera Zukorlića, koja se obavlja radi sudske obdukcije, jako težak tenutak za porodicu, ali da je potreba za istinom i saznanjem o tome kako je on preminuo ispred emocija.

    “Ekshumacija tijela rahmetli Muftije je završena. Da nam Allah olakša i pomogne na putu istine”, napisao je Usame Zukorlić na Facebooku.

    Tijelo Muamera Zukorlića će nakon ekshumacije sa groblja u njegovom rodnom selu Orlju biti prebačeno u harem Altun alem džamije u Novom Pazaru, gdje će ponovo biti sahranjeno nakon obdukcije.

    Usame Zukrolić je rekao da je žellja porodice i roditelja pokojnog Muamera Zukorlića bila da se on sahrani u Orlju, ali da će sada moći da se “ispravi greška” i on ukopa pored ostalih uglednih muslimana iz ovog kraja Srbije i zahvalio Islamskoj zajednici Srbije što je to inicirala i odobrila.

  • Torlak nosilac RNK tehnologije u Srbiji za proizvodnju vakcina

    Torlak nosilac RNK tehnologije u Srbiji za proizvodnju vakcina

    Svjetska zdravstvena organizacija odlučila je da će Institut Torlak biti nosilac inovativne RNK tehnologije u Srbiji za proizvodnju vakcina, objavio je danas šef Kancelarije SZO u Srbiji Fabio Skano na konferenciji za medije u Institutu Torlak.

    On je podsjetio da je nakon zanimanja Vlade Srbije za usvajanje nove RNK tehnologije u februaru objavljeno da je Srbija među nekoliko zemalja za koje se pokazalo da imaju kapacitete da tu tehnologiju prime.

    – Danas možemo da objavimo da će Institut Torlak biti nosilac te inovativne tehnologije. To je srednjoročna do dugoročna investicija u inovacije, istraživanje i razvoj za izradu budućih potencijalnih lijekova i vakcina ne samo protiv kovida, već i za druge patogene, a moguće da će jednog dana biti razvijen lijek i protiv raka i drugih bolesti – rekao je Skano.

    On je dodao da ta investicija nije samo za Srbiju, već i za druge zemlje koje će od toga imati koristi.

    Skano je, takođe, rekao da se, paralelno sa tim, u Srbiji se u ovom trenutku nalazi misija SZO čiji je cilj da se ojačaju kapaciteti nacionalnih regulatornih tela u pogledu praćenja kvaliteta vakcina i drugih zdravstvenih mogućnosti.

    Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Predrag Sazdanović rekao je da je to veliki početak novog Instituta Torlak koji će biti rame uz rame sa svim svetskim institutima, ne samo po pitanju vakcina koje se tiču zaraznih bolesti, nego i vakcina koje će lečiti mnoge druge bolesti, prije svega onkološke.

    Tehnologija koja će biti transferisana u Torlak predstavlja kvantni skok u tehnologiji zdravstva. Pored najbogatijih zemalja iz grupe G17, još samo 15 država na svetu ima takvu tehnologiju, a među njima je Srbija. Na to moramo da budemo ponosni – poručio je Sazdanović.

    On je istakao da će do transfera tehnologije doći nakon što je SZO prepoznala Srbiju i Institut Torlak kao jednu od ključnih institucija sposobnih da ponesu teret budućih liječenja na osnovu rezultata koje je postigla u epidemiji kovida.

    Specijalni savjetnik direktora SZO za Evropu Kornelijus Piter de Jongeret rekao je da je transfer RNK tehnologije plod dugoročne saradnje Torlaka i SZO.

    On je rekao da je u proteklom periodu kovid 19 uzrokovao mnoge patnje, ali da nam je i donio novu tehnologiju sa RNK mesendžerom.

    – To je razvilo novu vakcinu koja nije samo za kovid, već daje platformu za budućnost da se razvije u drugim vakcinama i lijekovima. SZO smatra da je izuzetno važno da se ta tehnologija dijeli sa što više zemalja. Razvoj te tehnologije predstavlja revoluciju u medicini i sve više ćemo pratiti njen razvoj u budućnosti – poručio je De Jongeret.

    Direktorka Instituta Torlak VERA STOILJKOVIĆ najavila je da se očekuje dolazak delegacije SZO iz Ženeve i otpočinjanje saradnje sa habom za transfer informacionih tehnologija u Južnoj Africi.

    – Mi znamo da ovo nije lak put i da će biti dugotrajan, ali mi ćemo uložiti apsolutno sve napore da, uz podršku Vlade Srbije i Ministarstva zdravlja, dođemo zajednički do ovog uspeha – poručila je Jovanovićeva.

  • Šolcove “tri mine” za Beograd

    Šolcove “tri mine” za Beograd

    Ako je suditi po porukama njemačkog kancelara Olafa Šolca posle teškog razgovora s Vučićem, pred Srbiju je stavljena “nepristojna ponuda”, pišu mediji.

    Reč je o tome, pišu Novosti da se Srbija uslovljava – ulazak u Evropsku uniju u zamenu za sporazum sa Prištinom kojim se faktički priznaje Kosovo, “disciplinovanje” Republike Srpske i odricanje od Rusije.

    Naslednik Merkelove, koji očigledno ima namere da Nemačka preuzme palicu u dijalogu Beograda i Prištine, najpre je posle susreta sa premijerom privremenih institucija na KiM Aljbinom Kurtijem rekao da je neupitno da je “Kosovo za Nemačku država i da će Priština dobiti podršku za ulazak u međunarodne institucije”.

    Nakon razgovora sa Vučićem naglasio je da je potreban sveobuhvatni sporazum i da sve što je dogovoreno mora da se poštuje. Iz svega ovoga jasno je da je manevarski prostor Srbije prilično sužen i da se maltene postavlja i pitanje: “Treba li pregovori da se vode ako se njihov ishod, makar što se tiče novopečenog moćnog medijatora iz Berlina, unapred zna?

    U kom pravcu će dalje ići dijalog, sada je nepoznanica. Posle neformalne večere u Berlinu Vučića, Kurtija i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, zna se samo da će se 13. maja sastati pregovarači Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, a tema bi trebalo da budu registarske tablice.


    Vučić je, sumirajući posetu, prilikom koje se susreo i sa šeficom diplomatije Analenom Berbok, ukazao da Srbija ne može da menja stavove Nemačke ni po pitanju Kosova, a ni po bilo čemu drugom. Na pitanje da li je bilo pritisaka da Srbija prizna Kosovo ili uvede sankcije Rusiji, rekao da su “izjave samo slabije ogledalo onoga što se dešavalo na samom sastanku i da je pozicija Srbije teška i komplikovana”.

    “Razgovori su bili teški, ali sam zadovoljan velikim interesovanjem nemačke vlade za razgovore sa Srbijom. Pričali smo o svim važnim pitanjima. Neki delovi nisu bili jednostavni i laki, ali ne može uvek da se izabere lak put. Razgovor na večeri je bio veoma težak. Nemački predstavnici insistirali su da ono što je potpisano u Briselskom sporazumu mora da se sprovede. Nastaviće se razgovori. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković ide u Brisel 13. maja da pokušamo nešto da dogovorimo. Za Beograd je problem to što neki odbijaju da uopšte govore o Zajednici srpskih opština, ali je važno što su svi nemački predstavnici govorili da potpisano mora da se sprovede. Sada vidite da i ono za šta smo bili kritikovani postaje naša tačka oslonca, i da ono za šta su govorili da je loše po nas, sada drugi ne žele da primene”, rekao je u četvrtak Vučić.

    Vučić je dodao i da je sve što je Šolc rekao pred novinarima o tome da krivi Milorada Dodika za situaciju u Bosni i Hercegovini, da Srbija treba da prati stav EU o pitanju sankcija Rusiji i šta treba da se uradi oko KiM, rekao i njemu na sastanku, i to u snažnijoj formi. Ipak, istakao je da je “važno razgovarati sa Nemačkom, jer je to najsnažnija evropska zemlja u svakom smislu i za nas najvažnija”.

    A, posle Berlina, Vučićeva simultanka sa nemačkim zvaničnicima nastavljena je i u Beogradu. On se sastao sa ministarkom odbrane Kristin Lambreht, koja je ponovila stavove Šolca.

    “Mnogo puta govorio sam da podržavamo teritorijalni integritet BiH. Bar 6.000 puta. Zamolio bih vas da malo uđete u naše cipele. Podsećam da 1999. godine nikoga nije interesovao teritorijalni integritet Srbije. Svi kojima su puna usta teritorijalnog integriteta, zaboravljaju na Rezoluciju 1244. Molim vas za samo malo poštovanja prema zemlji u kojoj je ubijeno 82 dece tokom NATO bombardovanja. Mora da se pronađe kompromisno rešenje, a ne nametnuto. Molim vas da jednoj suverenoj zemlji dozvolite da ima pravo da iskaže svoje rezerve prema određenim pitanjima. Nemojte da nam branite da imamo pravo na sopstveni stav i mišljenje”, istakao je predsednik odgovarajući na pitanje Dojče velea o pozicijama Srbije.


    Kurti je posle “berlinske epizode” nastavio po svome. Istakao je da “nema napretka u dijalogu, jer se Beograd nije udaljio od bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, niti od lidera Rusije Vladimira Putina i da Vučić ne menja stav o zahtevu za međusobno priznavanje”:

    “Stavovi predsednika našeg severnog suseda su stari i moje insistiranje je naravno na sporazumu koji je obavezujući, u potpunosti normalizuje odnose naše dve zemlje, fokusirajući se na međusobno priznavanje. Ali u tom pogledu ne mogu da kažem da postoji napredak. Već je i međunarodnim faktorima jasno da je Srbija ta koja mora da se promeni, da bismo imali rešenje za sporazum”, rekao je Kurti.

    On je u intervjuu za Dojče vele rekao da treba da se izvrši pritisak da Beograd mora da prihvati kosovska dokumenta zbog stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta koje podrazumeva Berlinski proces. Na pitanje da li može da prihvati formiranje Zajednice srpskih opština, istakao je da “trenutni odnosi sa Beogradom nisu normalni i da ih treba normalizovati”.

    Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za “Novosti”, da poruke Šolca, na prvo slušanje, nisu tako negativne kako je očekivano, ali da tu leže potencijalne zamke:

    “Šolc evidentno želi da obnovi proces tzv. normalizacije odnosa između Beograda i Prištine zbog krize na istoku Evrope. Očigledno je da je to zadatak koji je Nemačka preuzela na sebe u ime Zapada, a takav proces, po njihovim shvatanjima, može da se završi samo na jedan način – da Srbija prizna Kosovo. Mi ne možemo to da prihvatimo, ni formalno ni neformalno ne možemo da priznamo KiM, to bi za nas bila kapitulacija i uvod u novo razbijanje Srbije, jer bi se posle toga pritisak preneo na druge tačke, od Vojvodine, Raške oblasti do RS. Krenuli bi u razbijanje tzv. srpskog faktora i tu moramo da držimo liniju odbrane, odnosno da ne pristajemo na ulazak Kosova u UN i da ne dozvolimo da jača prisustvo Prištine na severu.”

    Anđelković, pak, ukazuje da nam se isplati da, kao što oni sa nama igraju igre mačke i miša, i mi donekle učestvujemo u toj igri kako bismo kupovali vreme dok se stvari ne smire na istoku Evrope.

    “Ako frontalno odbijamo bilo kakve pregovore, krenuće na nas đonom. Treba da učestujemo u igri, ali ne da dajemo ustupke, treba retorički da nastupamo “ružičasto”, kao što i oni rade, ali da budemo čvrsti tokom samog procesa.”

    Sagovornik Novosti predviđa da će Berlin probati da za kratko vreme privoli Kurtija da formira ZSO, ali tako da ona više podseća na nevladinu organizaciju, bez konkretnih izvršnih ovlašćenja. Onda će to da nam nude kao kompenzaciju za naše dalje približavanje Zapadu i odricanje od Rusije. Anđelković smatra da bi, ukoliko Srbija tako nešto prihvati, Zapad posle toga zahtevao priznavanje Kosova i preko noći tehničke pregovore pretvorio u statusne.

  • Vučić: Nemojte nam braniti da imamo svoje mišljenje

    Nakon razgovora s njemačkom ministarkom odbrane, predsednik Srbije izjavio za medije da je razgovor bio važan i da je Srbiji data jasna perspektiva za EU.

    U obraćanju medijima, Vučić je rekao da je, posle razgovora sa nemačkim kancelarom i nemačkom ministarkom spoljnih poslova juče u Berlinu, danas ugostio nemačku ministarku odbrane Kristin Lambreht.”Imali smo sadržajne otvorene i iskrene razgovore, čini mi se da angažnam koji Nemačka pokazuje na Zapadnom Balkanu pokazuje njihovu želju za naše brže pridruživanje EU. To su dobri i važni signali za našu zemlju”, rekao je Vučić.

    “Danas je Nemačka ubedljivo najveći trgovinski partner i očekujemo da razmena ove godine bude oko 7,5 milijardi evra. Ministarka Lambreht je u poseti našem regionu. Rekao sam joj da će Srbija da štiti mir i stabilnost. Nisam koristio priliku da govorim loše o drugima u regionu, to Srbija ne radi, a ko je koliko govorio istinu videće se u narednih šest meseci”, rekao je on.

    Takođe je ponovio da će se sutra u 18 časova obratiti građanima Srbije, kojima će objasniti u kojoj situaciji se Srbija nalazi.

    Ministarka Lambeht se zahvalila Vučiću i ponovila da je Nemačka partner koji podržava Srbiju na njenom putu ka EU, istakavši da je Nemačka iskren partner koji je uvek jasno govorio Srbiji šta se od nje očekuje na putu ka Uniji.

    “Nadam se da ćemo i ubuduće raditi u duhu poverenja. Mi smo se našli u teškim vremenima koja su izazov za sve nas mi doživljavamo rat usred Evrope koji je bio nezamisliv, pogotovo ovde gde svi znaju šta rat nosi važno. Mi želimo iste vrednosti, da se zalažemo za te vrednosti, a to su mir, sloboda i teritorijalni integritet. To smo naglasili i u našem razgovoru mi smo razgovarali o tome da se Srbija jasno pozicionirala prema tim vrednostima”, rekla je ona.

    Kristin Labreht: Srbija je jasno rekla

    Na pitanje šta će Nemačka preduzeti pošto Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Kristin Lambreht je rekla da je Srbija imala jasan stav i nazvala taj rat onim što i jeste – rat koji krši međunarodno pravo. “Dakle, Srbija se tu nije sakrila i to je za pozdraviti”, kazala je ona i istakla još jednom da je Srbija lza poštovanje teritorijalnog integriteta.

    Potom je na pitanje odgovorio i predsednik Srbije koji je novinarima poručio da je “6.000 puta javno govorio o teritorijalnom integritetu BiH i poštovanju Dejtonskog sporazuma. “Bez obzira što sam to 6.000 puta rekao, bar 10.000 tekstova je izašlo kako se čeka napad Srbije. Ne mogu više to da komentarišem”, rekao je on. Dodao je:

    “I zato sam rekao da ćemo u narednih šest meseci videti ko je govorio istinu. Kada je reč o teritorijalnom integritetu zamoliću vas novinare da uđete u naše cipele, kada govorite o teritorijalnom integritetu. Setite se našeg teritorijalnog integriteta 1999. godine kada je odvojena teritorija iz jedne suverene zemlje. Svi kojima su puna usta teritorijalnog integriteta govore nam da treba da zaboravimo rezoluciju UN 1244.”

    “Zato vas sada molim, ja razumem šta je politika sile i znam kroz šta smo prošli, ali vas molim za malo poštovanja prema ovoj zemlji”, rekao je predsednik.

    Takođe je ponovio da Srbija ima određene rezerve prema sankcijama.

    “Ali, sve što je rekla Lambreht mi stojimo potpuno iza toga. Ali mi želimo da se nađe kompromisno rešenje. Pred Srbijom su teška vremena, ali verujem da ćemo uspeti da opstanemo i budemo pouzdan partrener prijateljima na zapadu, da poštujemo međunarodno pravo”, istakao je on pa podvukao: “Ali vas molim da suverenoj zemlji dozvolite da ima pravo da iskaže rezerve prema određenim pitanjima.” Srbija će, kako kaže, biti stabilizujući faktor na Zapadnom Balkanu, prijatelj i partner Nemačke, ali nemojte nam braniti da imamo svoje mišljenje.

    S druge strane, nemačka ministarka je rekla da je jasno da Nemačka ne vodi razgovore da bi izvršila pritisak. “Mi želimo da se Zapadni Balkan ne destabilizuje. Važno je voditi ove razgovore i unprediti stabilizaciju Zapadnog Balkana. Mi podržavamo približavanje EU. Meni je postalo jasno koliki je uticaj Srbije na stabilizaciju na Zapadnom Balkanu i zato sam govorila da je važno da i Srbija da jasan signal koliko je važan terotorijalni integritet BiH. Po tom pitanju smo imali veoma važne razgovore”, naglasila je Kristin Lambreht.

    “Ljudi misle – ajmo prvo na more”

    Vučić je ponovio da “Nemci kao najveća evropska sila imaju svoj stav i oni ga neće promeniti. Ali da znate da bez Nemaca ne možemo dalje i gotovo da ne možemo da preživimo. Ja to kažem iskreno građanima Srbije”, rekao je predsednik Srbije.

    “Naša zavisnost je od Nemačke velika i važna, imaju dobru osobinu, iskreni su i u lice vam kažu šta treba da vam kažu i ja to cenim. Tako i ja s njima razgovaram. Sutra ću se obratiti građanima i to ću reći, kao i da nemamo nikakvih iluzija da bez Nemačke ne možemo”, rekao je Vučić.

    Prema njegovim rečima, Nemačka je pokazala poštovanje prema maloj zemlji kao što je Srbija i želi da nas čuje. “Naše je da se borimo i da gledamo šta je najbolje za našu zemlju, na vladavinu prava i ekonomsku perspektivu, a i o tome smo pričali jer je cela Evropa u problemu. Ljudi misle neće još zima, ajmo prvo na more. Ali brzo će zima”, zaključio je on.

  • Milanović: Dodik nije četnik već partner

    Milanović: Dodik nije četnik već partner

    Predsjednik Republike Hrvatske Zoran Milanović komentarisao je izjave o “reorganizaciji Federacije Bosne i Hercegovine” i “trećem entitetu”. Kazao je kako je “ozbiljna stvar ono što Hrvatski narodni sabor najavljuje”.

    “Ne bih volio, ali podržaću ih”
    “Ne bih volio da ode u tom pravcu. Bude li na kraju otišli u tom pravcu, ja ću ih podržati”, rekao je Milanović.

    Ističe da bi radije da se “ova situacija riješi na način kako on predlaže”, te je ponovio kako je bitno izvršiti pritisak u NATO-u kako bi se ovo riješilo ili da visoki predstavnik u BiH to riješi ukazom.

    “Izetbegović je pod kontrolom Ankare i Istanbula. To je nemoguće. Arogantan je i radi šta hoće. Ovo ispada moja solo igra, ali Hrvati će na kraju ići na institucionalno povezivanje i praktički treći entitet. To piše u dokumentima. Ljudi su za to spremni i to neće proći bez tenzija. Imamo premijera koji to ne razumije, a očito mu nije ni stalo”, rekao je Milanović.

    Ističe kako on blokadu u NATO-u ne može izvršiti sam.

    “Mogu dati naputak ambasadoru da bude protiv, ako Plenković kaže da bude za, onda čovjek mora biti neutralan. Želimo da Hrvati ostanu u BiH i to je naš interes”, naglasio je.

    “Komšić ukrao nešto i čuva kao Paja Patak”
    Ponovo je komentarisao člana Predsjedništva BiH Željka Komšića.

    “On je ukrao nešto i drži to kao Paja Patak jer u slučaju pravednog rješenja, on gubi sve. Bakir može, igra drugu vrstu igru. Komšić i to jedno društvo – to je koordinisana bošnjačka priča. Igra na broj Hrvata. Nasjeo sam jednom na Komšićevu igru prije 12 godina, nakon toga govorim da nije fer”, rekao je Milanović.

    Ponovio je kako je Hrvatski narodni sabor spreman da ide s rješenjem – posebna vrsta samouprave, koje je izvan državno-pravnog sistema BiH.

    “Lukavo je sročeno i nije protivustavno, ali ćemo imati reakcije da komadamo BiH i da smo šovinisti. Mislim da mene ljudi nisu doživjeli kao šovinistu. Možda budalu. Radije ću biti budala za hrvatske interese”, rekao je.

    “Dodik nije četnik”
    Ističe da kod “Dodika ne vidi opasnost” i da njega napadaju “Karadžićevci i Mladićevci koji bi došli ako on ode s vlasti”.

    “Za mene u ovom trenutku i za hrvatske interese, Dodik je partner, nije četnik”, dodao je.

    Na komentar novinara da je Dodik povezna s Putinom, Milanović je rekao: “Povezanost s Putinom? Pa Putin ne zna da Dodik postoji”.

    Poručio je kako nije ideja da Hercegovina postane dio Hrvatske te da nije riječ o pohlepi i žeđi za tuđim, već o nacionalnim interesima. Citirao je i pjesmu “Padni silo i nepravdo”.

  • Sutra ekshumacija Muamera Zukorlića

    Sutra ekshumacija Muamera Zukorlića

    Ekshumacija i obdukcija tijela Muamera Zukorlića, bivšeg predsjednika Stranke pravde i pomirenja, biće obavljena u petak, 6. maja, odlukom Višeg suda u Novom Pazaru, napisao je njegov sin Usame Zukorlić.

    “Viši sud je odobrio međunarodnu ekspertizu sastavljenu od obducenata sudskih medicina iz Beograda (Srbija), Sarajeva (Bosna i Hercegovina) i Hamburga (Njemačka)”, naveo je Usame u svojoj objavi.

    “Proces će nadgledati i Državno tužilaštvo Bosne i Hercegovine”, napisao je Zukorlić.

  • Kurti: Nema napretka, Vučićevi stavovi stari

    Kurti: Nema napretka, Vučićevi stavovi stari

    Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti kaže da nema napretka u dijalogu i tvrdi da se Beograd “nije udaljio od bivšeg predsjednika Srbije Slobodana Miloševića, niti od predsjednika Rusije Vladimira Putina i da Vučić ne mijenja stav o njegovom (Kurtijevom) zahtjevu za međusobno priznanje”.

    “Stavovi predsjednika našeg sjevernog susjeda su stari i moje insistiranje je naravno na sporazumu koji je, naravno, obavezujući, u potpunosti normalizuje odnose naše dvije zemlje, fokusirajuć se na međusobno priznanje. Ali u tom pogledu ne mogu da kažem da postoji napredak”, rekao je Kurti nakon sastanka u Berlinu i zajedničke na neformalne večere sa predsjednikom Vučićem koju je organizovao specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčaka ,a prenosi Koha.

    On tvrdi da je “već i međunarodnim faktorima jasno da je Srbija ta koja mora da se promijeni, da bismo imali rješenje za sporazum”.

    On je naveo da zavisno od toga kako će proći dijalog Beograda i Prištine na nivou glavnih pregovarača koji će se održati 13. maj u Briselu, možda dođe do novog sastanka njega i Vučića.