VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Milanović: Bila mi je draža Ukrajina tri puta, ali Rusija je neuništiva

    Milanović: Bila mi je draža Ukrajina tri puta, ali Rusija je neuništiva

    Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović komentarisao je danas rat u Ukrajini rekavši da mu nije jasna Macronova izjava da se Putina ne smije poniziti.

    “Nije mi jasno što je Macron time mislio. Ne znam kako bi se Putina moglo poniziti. Nemoguće ih je poraziti, oni su nasilni i prejaki i vrlo opasni. To vidimo. Donbas je 150 kilometara od Volgograda. Da je Rusija demokratija, trebalo je s njima razgovarati. Ne znam ko će taj poraz ostvariti. Ukrajinska mladost dok ne izgine sva”, kazao je Milanović.

    Dodao je da je to jedna zapetljana i komplikovana situacija.

    “Nažalost je jednosmjerna. Ukrajinski predsjednik nema izbora da govori i radi ovo što govori, a to, nažalost, kao što vidimo, vodi u ratni poraz. Ruska čizma tamo gdje dođe ne odlazi. Neće ih niko potjerati. To je moćna vojna sila. Možemo se naslađivati njihovom sporosti, ali, nažalost, tako je kako je”, kazao je Milanović.

    Naglasio je da se tamo ne događa ništa dobro. Rusija nije demokratija, oni su neuništivi. Kao neprijatelj je neuništiva. Tako moramo razgovarati. Meni je bila draža Ukrajina tri puta, ali tamo ljudi ginu. I ginuće i dalje ako se ovako bude poticalo Ukrajinu da se bori, borba do zadnjeg Ukrajinca”, naglasio je hrvatski predsjednik.

  • Šolc: Ovo je strašan besmisleni rat, moramo se ujediniti

    Šolc: Ovo je strašan besmisleni rat, moramo se ujediniti

    Njemački kancelar Olaf Šolc obratio se medijima nakon sastanka sa predsednikom Vučićem.

    Na samom početku on se zahvalio na ljubaznom prijemu i razgovoru koji su vodili.

    “Nadovezali smo se na naš poslednji razgovor i temama bitnim za nas. Raduje nas što naši ekonomski odnosi se razvijaju”, naveo je Šolc.

    “Svi smo zatečeni strašnim ratom koji je Rusija započela protiv Ukrajine, već imamo veliki broj žrtvava. Ono je strašan besmisleni rat i veoma je važno da se ujedinimo protiv toga”.

    Dodao je i da je važno je da se što veći broj zemalja pridruži sankcijama.

    “To pomaže Ukrajini da sama može da brani svoju suverenost i odredi svoju budućnost, to se krije iza sankcija i sankcije su veoma efikasne, mnogo efikasnije nego one uvedene kod aneksije Krima”, naveo je Šolc.

    Naglasio je da sancije neće tek teko nestati kad prestane rat.

    “Uslov da se to promeni je da Rusija prihvati da mora da pregovara sa Ukrajinom i da se zaštiti suverenitet Ukrajine. Očekujemo da se tu priključe i sve zemlje kandidati za EU”, rekao je on i dodao da “kada je proces priključenja u pitanju, dobro je što vidimo pravosudne reforme”.

    “Sada moraju da uslede sledeći koraci”, rekao je on.

    Takođe, naglasio je da su se bavili i dijalogom Srbije i tzv. Kosova.

    “Želim da ohrabrim sve lidere da dođe do pomaka, da se sklopi niz malih stvari koji će unaprediti dijalog i normalizaciju odnosa dve strane. Daćemo svoj doprinos da se uspe u tome”.

    Tema razgovora bila je i BiH.

    “Nema smisla ugroziti budućnost BiH i podržaati secesionističke tendencije. Još jednom bih ponovio da je ovde saradnja za nas važna”, naveo je Šolc.

    Na kraju, izrazio je želju da ohrabri Srbiju da svim snagama radi na priključenju EU.

    “To će se isplatititi svima. EU će biti uspiješna samo kao uspiješna celina”, zaključio je Šolc u današnjem obraćanju medijima nakon sastanka sa predsednikom Vučićem u Palati Srbija.

  • “Kancelar je na veoma oštar način tražio od Srbije da se pridruži sancijama”

    “Kancelar je na veoma oštar način tražio od Srbije da se pridruži sancijama”

    Vučič i Šolc obraćaju se medijima nakon sastanka u Palati Srbije.Predsedniik Srbije Aleksandar Vučić obratio se prvi rekavši da je “predsednik zemlje kojoj je mnogo značajniji razgovor sa kancelarom nego kancelaru sa njim”.”Ono preko čega ljudi pređu je da Srbija i Nemačka sve bolje sarađuju na polju ekonomije. Imamo rast razmene od više od 25 posto u odnosu na prethodnu godinu”, rekao je on.

    Naveo je i da očekujemo da imamo razmenu ove godine od preko 7,5 milijardi, što čini Nemačku ubedljivo najvećim partnerom.

    “Imamo pokrivenost uvoza izvozom preko 83% zahvaljujući tome što smo privukli veliki broj njihovh kompanija. Nadam se da ćemo uskoro moći da dođemo do 10 milijardi trgovinske razmene i 100 hilajda ljudi koji rade u nemačkoj privrede”.
    Istakao je i da je Nemačka i naš prvi bilateralni donator, drugi partner u razmeni usluga.

    Sa šolcom je govorio i “o ne lakim temama”.

    “Šolc je doneo novu energiju i novu nadu. On želi da postoji stvarna perspektiva u proširenju EU i to je izvanredna poruka za sve na Zapadnom Balkanu. Razgovarali smo i o tome da Srbija mora mnogo brže da napreduje po pitanju vladavine prava, demokratije…”, rekao je on.

    Govorili su i o drugim temama oko kojih nemamo uvek punu saglasnost, o otvorenim pitanjima Beograda i Prištine.

    “Ja sam ukazao na sve što nije ispunjeno iz Briselskog sporazuma”.

    Podsetimo, u Beograd danas, nakon posete Prištini, stigao je nemački kancelar Olaf Šolc, koji se sastao s predsednikom Srbije oči u oči.

  • Vina iz hrvatskih zatvora dobila bolje ocjene nego francuska

    Vina iz hrvatskih zatvora dobila bolje ocjene nego francuska

    Ovi ljudi su najgori hrvatski kriminalci, osuđeni za najgora zlodjela, ubistva, silovanja, a rade jedno od najboljih vina na svijetu. Graševina, rajnski rizling i sivi pinot napravljeni u zatvoru na prestižnom svjetskom ocjenjivanju vina u Londonu, osvojila su tri bronzane medalje.
    I tako je Graševina iz zatvora dobila bolje ocjene nego neka francuska vina iz regije Champagne.

    Zapeli u Lepoglavi, ali ne i iza zidina. Pod vedrim nebom, s pogledom na zatvor, njegovi dugogodišnji stanari rade u vinogradu. I stvaraju vina koja su svjetski stručnjaci u Londonu ocijenili najboljima.

    U konkurenciji 18 hiljada vina, tri su dobila bronzu. Prave ih zatvorenici, no smiju ih kušati tek kada iziđu iz zatvora. Jer ovdje je strogo pravilo – nula promila.

    Nagrađena su zatvorska graševina, rajnski rizling i sivi pinot. Radi ih 30-ak od ukupno 400-tinjak zatvorenika u Lepoglavi, a sve pod budnim okom mentora Stjepana i drugih vinskih stručnjaka.

    “Mi ih u svakom tom radnom procesu edukujemo, nadgledamo i kontrolišemo. Oni nažalost ne znaju je li to vino stvarno vrhunsko ili ne jer ga nisu probali. Ali trude se, trude se svi i baš im je zadovoljstvo kad čuju da je vino dobilo nekakvo priznanje”, kazao je Stjepan Biškup, voditelj radionice poljoprivrede u Zatvora u Lepoglavi.

    Čak 30 hiljada litara vina stane u vinski podrum u Zatvoru u Lepoglavi. Od 11 sorti grožđa radi se 13 vrsta vina. U vinski podrum ne može bilo koji zatvorenik. Tek ako je prošao dugotrajnu stručnu procjenu, većinom su to oni koji su već ‘odležali’ najveći dio kazne.

    “Zatvorenik koji je izdržavao kaznu od 30 godina u zatvorenim uslovima, ovdje je zadnjih dvije godine jedan od najboljih radnika. Stiče radne navike, uskoro izlazi na slobodu, kroz dva, tri mjeseca i znamo da će naći posao. Već ima osiguran i nama je to znak da bolje da damo šansu takvim zatvorenicima, nego da izlaze s dodatnim otporom prema sistemu”, poručio je Dražen Posavec, upravnik Zatvora u Lepoglavi.

    Jer u Lepoglavi je naglasak na resocijalizaciji i zapošljavanju zatvorenika. A kao i svaki drugi radnik i oni imaju pravo na bolovanje i godišnji, za svoj rad plaćeni su, a nedavno im je stigla i povišica.

    “Tako je. Kako raste osnovica državnim službenicima, tako i raste njihova osnovica. I danas vam je to prosjek 900 pa i više kuna plate”, kaže Posavec.

    Pa iako su nagrađena, vina im se prodaju za skromnih 30 do 40 kuna. A zainteresovnih za zatvorski rizling ima, prenosi Poslovni.hr.

    “To je za masu ljudi vrlo veliki motiv da kupe jer većina ljudi pita dali na etiketi piše da je to napravio Zatvor u Lepoglavi”, kazao je Biškup.

    I nisu napravili samo vrhunska vina. Stanovnici najstrože čuvanog hrvatskog zatvora prave i vrhunski med. Na Međunarodnoj izložbi u Zagrebu skoro su postali šampioni – bagrem im je osvojio zlato, a cvjetni med – srebro. Ove godine proizvesće ga dvije tone, a potom baš kao i vino – prodavati.

    Mogu postati pčelari
    “Unazad 10 godina imamo jednu zaista pozitivnu stranu resocijalizacije, a to je da svake godine školujemo zatvorenike za pčelare, a uz to smo i odškolovali naše pravosudne policajce”, poručuje Posavec.

    Pa je nakon 32 godine rada u zatvorskom sistemu, Ratko osim pravosudni policajac postao pčelar i edukator.

    “Pomažemo zatvorenicima da i oni usvoje svoja znanja i mislim da to jako dobro utiče na njih. Uvijek ima zainteresovanih i teško je to odraditi, oni to prihvataju jer svako od njih bi htio da se nastavi vani baviti s takvim poslom”, rekao je Ratko Jakopović, pravosudni policajac u Zatvoru u Lepoglavi.

    Vinogradari, pčelari, voćari, uzgajivači svinja. Sve se to na ovoj farmi u okolini Zatvora uče zatvorenici kako bi se jednog dana, kada i ako, izađu iz Lepoglave mogli što bolje uklopiti u novi život.

  • Vučić se sastao sa Sijartom

    Vučić se sastao sa Sijartom

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom.

    Vučić je tokom susreta sa visokim zvaničnikom Mađarske istakao potrebu za još bližom saradnjom u oblasti energetike i zajedničkih infrastrukturnih projekata, kao i o konkretnim koracima u cilju njihove realizacije.”Posebno smo razmatrali pitanja tranzitnih kapaciteta, kao i snabdevanja gasom i konstatovali da je nesmetani tranzit energentima između naše dve zemlje još jedan dokaz izuzetne, odgovorne i prijateljske saradnje Srbije i Mađarske”, naveo je predsednik Vučić, stoji u saopštenju Kancelarije za saradnju s medijima Predsednika Srbije.

    Predsednik Vučić je još jednom istakao da je Srbija trajno i iskreno opredeljena da unapređuje odnose sa Mađarskom, navodeći da su oni na istorijskom nivou zahvaljujući posvećenosti i otvorenosti vlade premijera Viktora Orbana za bilateranu saradnju.

    “Zahvalio sam ministru Sijartu i premijeru Orbanu na doslednoj i snažnoj podršci Mađarske evrointegracijama Srbije, koju ističu uvek i na svakom mestu”, rekao je predsednik Vučić.

  • Potpisan ugovor o skladištenju gasa u Mađarskoj

    Potpisan ugovor o skladištenju gasa u Mađarskoj

    Ministar finansija Siniša Mali i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto potpisali su Memorandum o nastavku saradnje u oblasti energetike.

    Nakon toga je potpisan i ugovor između Srbijagasa i mađarske kompanije “MVM CEEnergy Zr”, na osnovu čega će Srbija moći da uskladišti gasa u Mađarskoj tokom zime.

    Ugovor o kupovini prirodnog gasa i o skladištenju i logističkim uslugama su potpisali generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović i predstavnici mađarske kompanije.

    Na osnovu ranijeg dogovora predsednika Srbije i premijera Mađarske Aleksandra Vučića i Viktora Orbana, Srbija će, kako je najavljeno, tokom predstojeće zime moći da uskladišti 500 miliona kubika gasa.


    Mali je posle sastanka sa Sijartom 25. maja u Budimpešti rekao da će, na osnovu dogovora koji su Srbija moći da povuče iz mađarskih skladišta u oktobru tri miliona kubika dnevno, po šest miliona kubika dnevno u novembru, decembru i januaru i tri miliona u martu.

  • Minibus s radnicima sletio u jarak

    Minibus s radnicima sletio u jarak

    Jedno lice jutros je poginulo, kada je minibus koji je prevozio radnike iz Šapca sletio sa puta i prevrnuo se kod Šimanovaca, prenose beogradski mediji.

    RTS javlja da se sudar dogodio jutros u 6.20 u opštini Pećinci, dok TV “Pink” javlja da je povrijeđen vozač autobusa i 16 radnika.

    Prema svjedočenju očevidaca, do nesreće je došlo kada je vozač izgubio kontrolu nad vozilom i sletio u jarak.

    Ekipe vatrogasaca, policije i hitne pomoći su na terenu.

  • Odgovor ruskog ambasadora u Srbiji: Približavate se kraju

    Odgovor ruskog ambasadora u Srbiji: Približavate se kraju

    Ambasador Rusije Aleksandar Bocan Harčenko izjavio da u odnosima Moskve i Beograda nije bilo i nema mesta zavisnosti i nejednakosti.

    “Pokušavajući da nanese štetu Rusiji, Zapad pokazuje ravnodušnost prema zemljama kao što je Srbija, sve više se izoluje od ostalog sveta, podriva svoj kredibilitet, približavajući se kraju svoje globalne dominacije”, napisao je Harčenko u autorskom tekstu za Politiku.

    Reagujući na tekst koji su potpisali ambasadori Velike Britanije, Kanade, Norveške i Poljske poručio im je da bi pre nego što pričaju o ukrajinskoj krizi, trebalo da se pozabave kršenjem međunarodnog prava od strane sopstvenih država.

    On je napisao da istinito stanje u Ukrajini ne zanima ambasadore. “Najvažnije je ocrniti Rusiju i veličati zločinački kijevski režim”, napisao da Harčenko.

    Dodao je da su u tom tekstu ambasadori namerno zaboravili državni udar u Kijevu 2014. godine, da ignorišu brojne dokaze o zločinima oružanih snaga Ukrajine, marginalizovali su temu vojnih laboratorija, a Rusiju optužili za stvaranje problema sa hranom.

    “Autorima kao i zapadu u celini Ukrajina je potrebna samo kao jedan od alata konfrontacije sa Rusijom”, rekao je ambasador Harčenko i izrazio nadu da će Srbija i “ostali sloboduljubivi narodi” nastaviti zajednički put sa Rusijom u politici “zasnovanoj na međunarodnom pravu”.

  • Vučić se sastaje sa Šolcom “Očekujem teške poruke za Srbiju”

    Vučić se sastaje sa Šolcom “Očekujem teške poruke za Srbiju”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas u Beogradu sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom koji započinje dvodnevnu turneju po zapadnom Balkanu.

    Prema programu posjete, Šolc će u 15 časova stići na beogradski Aerodrom “Nikola Tesla”, dok je u 15.30 časova planiran svečani doček ispred Palate “Srbija”, saopšteno je iz pres-službe predsjednika Srbije.

    Vučić i Šolc sastaće se u 15.45 časova u Palati “Srbija”, dok će u 16.15 časova biti održani plenarni razgovori delegacija Srbije i Njemačke.

    Izjave Vučića i Šolca predviđene su za 16.50 časova.

    Vučić je ranije izjavio da očekuje da će Šolc stići u Beograd “sa teškim porukama za Srbiju”.

    Njemački kancelar Olaf Šolc tokom dvodnevne turneje po zapadnom Balkanu, posjetiće danas Prištinu i Beograd, a potom Sjevernu Makedoniju, Grčku i Bugarsku.

    Prema najavi njemačke Vlade, on će danas prvo boraviti u Prištini gdje će, između ostalog, obići njemačke vojnike u sastavu Kfora, a zatim će u Beogradu imati razgovore sa državnim vrhom Srbije.

    U fokusu posjete biće evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana i doprinos Njemačke poboljšanju regionalne saradnje, kao i prevazilaženju bilateralnih blokada, a ključna tema razgovora odnosiće se na reakciju na rusku operaciju u Ukrajini.

  • Brnabićeva sa polaznicima 11. klase Visokih studija bezbjednosti i odbrane

    Brnabićeva sa polaznicima 11. klase Visokih studija bezbjednosti i odbrane

    Predsjednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa polaznicima 11. klase Visokih studija bezbjednosti i odbrane (VSBO), a među polaznicima, bio je i Siniša Vidović, zamjenik predsjednika Ujedinjene Srpske.

    Brnabić je naglasila da su mir i stabilnost preduslov za dalji razvoj i napredak Srbije i čitavog regiona i da su zbog toga regionalna bezbjednost i saradnja među ključnim prioritetima Vlade Srbije.

    Premijerka je polaznicima VSBO prenijela da im Vlada Srbije stoji na raspolaganju za svaki vid saradnje i podrške, poručivši da je stalno usavršavanje, posebno u toj oblasti, važno i za Srbiju i za region.U razgovoru sa polaznicima VSBO, ona je naglasila da predsjednik Republike i Vlada Srbije čine sve kako bi unaprijedili regionalnu saradnju kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“, čiji je cilj povezivanje regiona, od obrazovnog i zdravstvenog sistema, saradnje u oblasti kulture i drugim oblastima, i stvaranje boljih uslova života za sve građane.Na usavršavanju u 11. klasi Visokih studija bezbjednosti i odbrane ukupno je 20 polaznika, a pored polaznika iz Srbije, u toj klasi su i predstavnici BiH.