VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Dijana Hrkalović hitno operisana

    Dijana Hrkalović hitno operisana

    Dijana Hrkalović, bivša državna sekretarka MUP-a imala je u utorak hitnu operaciju koja se umalo završila fatalno.

    Kako je Blicu potvrđeno iz okruženja bliskog Hrkalovićevoj, njoj je na redovnom ginekološkom pregledu dijagnostikovan karcinom materice.

    “Karcinom je bio u poodmakloj fazi i hitna operacija je bila neophodna. Morali su sve da joj izvade. Tokom operacije je došlo do pogoršanja jer joj je pukla i stomačna aorta. Da li se to desilo samo od sebe ili je aorta probušena tokom zahvata, tek, bukvalno je jedva preživela”, ispričao je jedan od njenih prijatelja.

    Dodaje da je Hrkalovićeva i dalje na bolničkom liječenju, da je dobila postoperativnu terapiju i da se porodica i prijatelji nadaju da karcinom nije metastazirao na kosti.

  • Dačić: Ne dozvolite da Srbi budu žrtve poteza Prištine

    Dačić: Ne dozvolite da Srbi budu žrtve poteza Prištine

    Ministar spoljnih poslava Srbije Ivica Dačić rekao je da se ne smije dozvoliti da srpski narod bude žrtva jednostranih poteza privremenih prištinskih vlasti.

    Dačić je rekao da je Srbija mnogo puta dokazala da jeste za dijalog i nastavak pregovora i da više ne može da se dozvoli da srpski narod bude žrtva jednostranih poteza i svojevrsnih prevara kada je riječ o Briselskom sporazumu.

    On je istakao da se Priština ponaša kao da Briselski sporazum ne postoji i da Zajednica srpskih opština ne može biti formirana o čemu je i premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti više puta govorio.

    Dačić se nada da neće doći do incidenata, što treba da osiguraju EU zajedno sa misijom Kfora i Euleksa, koji su upravo i garant Briselskog sporazuma.

    Komentarišući poziv visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepa Borela na hitan sastanak u Briselu, upućen predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Kurtiju, Dačić je rekao da je pokušaj Borela opravdan, ali da ne vidi razlog da sastanku prisustvuje i Vučić.

    “Potrebno je da se Kurti prizove razumu i poznavanju prava, jer je on glavni izvor svih nestabilnosti i mogućih incidenata”, rekao je Dačić na ostrvu Đerba u Tunisu, gdje učestvuje na samitu Frankofonije.

    Kada je riječ o primjeni odluke o tablicama na Kosovu i Metohiji, čiji rok za primjenu uskoro ističe, Dačić je naglasio da, iako malo, još ima vremena da se reaguje.

    “Neophodno je da se neko prizove razumu kako bi se sprečili bilo kakve mogući incidenti i iskre koje mogu da zapale ceo region. To znači da je potrebno da se odluka o tablicama odloži, a posle toga krene u politički dijalog, a najvažnije od svega jeste formiranje Zajednice srpskih opština”, poručio je Dačić.

    On je napomenuo da još ima nade da će odluka o primjeni tablica proći bez incidenata ukoliko međunarodna zajednica ozbiljno shvati i usmjeri svoju pažnju i pritisak na stvarni izvor problema, koji je, kako je naveo, Kurti.

    Dačić je učestvovao na prvom dijelu samita Frankofonije gdje je imao brojne bilateralne susrete sa šefovima vlada i država iz čitavog svijeta, prenose beogradski mediji.

  • Dačić o susretu sa Trudoom

    Dačić o susretu sa Trudoom

    Prvi potpredsjednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić predvodio je danas srpsku delegaciju na 18. Samitu Frankofonije u Đerbi.

    Susreo se mnogim svjetskim zvaničnicima, među kojima je bio i premijer Kanade Džastin Trudo.

    – Na marginama 18. Samita Frankofonije u Đerbi susreo sam se premijerom Kanade Džastinom Trudoom i u kraćem prijateljskom razgovoru razmenio mišljenje o aktuelnostima u našim bilateranim odnosima i mogućnostima unaprijeđenja tradicionalno dobre saradnje. Bilo je vremena i da se na kratko razmotri dalje unaprijeđenje odnosa Srbije i Kanade – napisao je Dačić.

    Učešće na skupu uzelo je 75 delegacija, a šef srpske diplomatije sastao se i sa ministrom inostranih poslova Kipra Janisom Kasulidisom, sa kojim je razgovarao o dinamici političkog dijaloga između dvije zemlje, evropskim integracijama i saradnji u oblastima od zajedničkog interesa, naročito u oblasti privrede i energetike, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova.

    Dačić je izrazio zahvalnost na podršci očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i istakao da je ovo posebno važno u trenucima kada tzv. “Kosovo” pokušava da postane članica Savjeta Evrope, ali i planira da aplicira za članstvo u EU.

    Ministar spoljnih poslova Dačić sastao se sa svojom belgijskom koleginicom Ađom Labib sa kojom je razgovarao o nastavku konstruktivnog političkog dijaloga, koji je bio intenzivniji u prethodnom periodu, uz očekivanje posjeta belgijske strane.

    Sagovornici su posebno istakli da se zalažu za dalji razvoj ekonomske saradnje, imajući u vidu postojeće belgijsko ekonomsko prisustvo u Srbiji, ali i privlačenje daljih investicija i povećanje robne razmene između dve zemlje.

    Šef srpske diplomatije imao je i kraće susrete sa ministarkom spoljnih poslova Andore Marijom Ubah Font i delegiranim ministrom iz Kabineta premijera Kambodže Boritom Oučom, prenosi Blic.

  • Pojačano prisustvo međunardonih policajaca u Kosovskoj Mitrovici

    Pojačano prisustvo međunardonih policajaca u Kosovskoj Mitrovici

    Uoči 21. novembra na ulicama Kosovske Mitrovice već nekoliko dana vidljive su pješačke patrole Euleksa, koji je pojačao svoje prisustvo od kada su Srbi sa sjevera KiM masovno napustili kosovske institucije, uključujući i policiju.

    Patrole su posebno vidljive na glavnom šetalištu, oko trga Knezu Lazaru, u centru grada, ali i linijama koje razdvajaju sjeverni od južnog dijela grada.

    Oko glavnog mosta u Kosovskoj Mitrovici raspoređeni su karabinjeri, dok je na samom mostu sa južne strane parkiran veći broj Euleks džipova. Tu se nalaze i vozila KFOR-a.

    Cilj angažovanja ovih jedinica je da međunarodni policajci budu vidljiviji građanima, s obzirom na to da je više od 500 policajaca srpske nacionalnosti napustilo Kosovsku policiju.

    Oko 135 policajaca Euleksa raspoređeno je na sjeveru, i oni su u policijskim stanicama angažovani po smjenama, prije svega kao podrška preostalom a malobrojnom nesrpskom osoblju koje je ostalo da radi.

    – Oni patroliraju, a od ove nedjelje, uz vozne, oformljene su i pješačke patrole. Patroliranje sjeverom, kako bi u bezbjednosnom vakumu pokazali svoje prisustvo, ali oni ne mogu da preuzmu ulogu Kosovske policije – kazao je ranije ove nedelje za KoSSev šef Euleksa Lars Gunar Vigemark koji je dodao da je, “situacija je mirna, ali u bezbjednosnom smislu i dalje krhka”.

    U martu ove godine i nakon početka rata u Ukrajini, Euleks je privremeno pojačao svoje jedinice rezervnom od 70 žandarma iz Portugala i Francuske. Žandarmi su 18. jula napustili Kosovo.

    Redovne jedinice Euleks policije do jesenas su imale 105 poljskih policajaca koji su bili stacionirani u Mitrovici, a početkom novembra pridružilo im se i pojačanje kada je stigla ekipa karabinjera od 23 člana.

    Uoči početka kažnjavanja građana sa Kosova koji ne žele da preregistruju tablice na oznaku RKS (21. novembar), dogovora između Beograda i Prištine još nema. Zapad poziva na hitnu deeskalaciju napetosti, koja podrazumijeva da prištinska vlada odloži rok za preregistraciju za narednih 10 mjeseci, ali i započne razgovore o formiranju ZSO, a Srbi da se vrate u kosovske institucije, prenosi Blic.

  • Robna razmjena Srbije i Kine uvećana 152 puta

    Robna razmjena Srbije i Kine uvećana 152 puta

    Predsjednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je, za kinesku nacionalnu televiziju ČTV, da vjeruje da će odnosi Srbije i NR Kine biti samo bolji i snažniji u godinama koje dolaze i ukazala da je robna razmjena sa tom zemljom uvećana 152 puta.

    Brnabić je istakla da je čelično prijateljstvo dvije zemlje učvršćeno ponajviše u doba pandemije korona virusa.

    “Lekcija koju smo svi naučili u doba pandemije je povratak multilateralizmu, saradnji i zajedičkoj borbi svih zemalja sveta. Inicijativa pojas i put je odličan primer toga i nastavićemo da sarađujemo sa NR Kinom i u tom okviru”, navela je ona.

  • Orban otkrio koliko koštaju sankcije Rusiji

    Orban otkrio koliko koštaju sankcije Rusiji

    ​Mađarska je zbog sankcija Rusiji izgubila 10 milijardi evra 2022. godine, rekao je premijer te zemlje Viktor Orban.

    Orban je rekao da je pogrešna politika sankcija Brisela “izazvala naglo povećanje cijena energenata, što je dovelo do deficita u mađarskoj ekonomiji od 10 milijardi evra godišnje”.

    Viktor Orban je takođe nazvao politiku sankcija Evropske unije korakom ka ratu, prenose Novosti.

    “Svako ko ekonomski interveniše u vojnom sukobu zauzima stav”, rekao je Orban u izjavi za mađarski radio, pojačavajući svoju kritiku briselske strategije koju smatra opasnom.

    Mađarski premijer je u julu rekao da je EU “pucala sebi u pluća” zbog odluke da uvede ekonomske sankcije Rusiji.

  • Đukanović: SPC je najveća prijetnja u regionu

    Đukanović: SPC je najveća prijetnja u regionu

    Balkanski nacionalizmi i kleronacionalizam koji promoviše SPC su najveća prijetnja po stabilnost regiona, tvrdi crnogorski predsjednik Milo Đukanović i dodaje da svako koketiranje s tim može biti fatalno.

    Đukanović je na Balkanskom integracionom forumu, u organizaciji Evropskog pokreta Crne Gore, rekao da se ne sme imati iluzija da su balkanski nacionalizmi sahranjeni.

    Oni su, kazao je, pretrpjeli poraz, ali njihovi autori, kaže, iz toga nisu izveli pravi zkaljučak.

    “Oni čekaju svoje vrijeme. Prepoznali su neke nove šanse baš sada. Ne griješim kad kažem da su prepoznali šansu u pretpostavljenoj snazi Rusije. Balkanski nacionalizmi i kleronacionalizam koji pomoviše SPC su najveća prijetnja po stabilnost regiona. Svako koketerije s tim može biti fatalno. A koketerija je kad se u rješavanju nekih pitanja pristane na – ‘hajde malo da iskorigujemo granicu’. Nakon toga s tim se više nećete pitati. To su opasna neznanja”, rekao je Đukanović.

    On je dodao da se “protiv velikosrpskog nacionalizma ne treba boriti crnogorskim nacionalizmom”.

    “Ako bismo se opredijeli na to, bili bismo gubitnici. Protiv svakog nacionalizma treba se boriti idejom građanskog društva. Prijedlozi koje sam kao lider DPS-a dobijao da bi težište partijskog programa trebo pomjeriti udesno – moj odgovor je bio ne”, rekao je predsjednik Crne Gore.

    Đukanović je naveo da se u Crnoj Gori velikosprskom nacionalizmu pokušava napraviti protivteža “kroz izmišljanje termina asimptomatskog crnogorskog nacionalizma”.

    “To je pokušaj da se prikrije njihovo služenje velikosrpskom nacionalizmu. Kad god vam neko kaže da je protiv velikosrpskog nacionalizma, ali i protiv velikog ‘asimptomatskog crnogorskog nacionalizma’, tome ne vjerujete ništa. Taj je na jaslama velikosrpskog nacionalizma i ruskog imperijalizma. Nema simetrije između velikosrpskog nacionizma i ‘asimptomatskog crnogorskog navionalizma’. To je izmišljotina kojom se ne treba baviti…”, naveo je Đukanović, prenijele su podgoričke “Vijesti”.

  • Brnabić poručila da nema dogovora sa Prištinom: Kurti šalje loše signale

    Brnabić poručila da nema dogovora sa Prištinom: Kurti šalje loše signale

    Premijer Srbije Ana Brnabić poručila je da sa Prištinom nije postignut bilo kakav dogovor o tablicama i istakla da od kompromisa nema ništa sve dok premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti šalje loše signale pričom da Briselski sporazum ne postoji.
    Brnabićeva je naglasila da Srbi sa Kosova i Metohije traže da se sve što je potpisano sprovede u djelo i da se poštuje, što se prvenstveno odnosi na Briselski sporazum.

    “Vladavina prava je evropski princip, koji se ogleda i u implementaciji potpisanog, a Beograd je svoje obaveze davno izvršio. Beograd očekuje da razgovori EU i SAD sa Prištinom urode plodom”, rekla je Brnabićeva za Tanjug.

    Reagujući na poruku Prištine da oni imaju 20 modaliteta za rješenje peoblema tablica, Brnabićeva je rekla da mogu da imaju i 120 modaliteta i da je to ne zanima sve dok Priština ne sprovede ono što je potpisala.

    Predstavnici Srba napustili su nedavno prištinske institucije dok se ne povuče protipravna odluka Prištine o preregistraciji i dok se ne formira zajednica srpskih opština.

  • Nema dogovora o povratku u institucije

    Nema dogovora o povratku u institucije

    Nikakav dogovor o tablicama niti povratku Srba u prištinske institucije nije postignut, saznaje B92.net.

    Vest o navodnom dogovoru Beograda i Prištine oko odlaganja uvođenja kosovskih registracija preneli su prištinski mediji, ali i pojedini u Beogradu.

    “Reč je o najobičnijoj dezinformaciji i plasiranju lažnih vesti s ciljem da Priština sa sebe pokuša da skine odgovornost za kršenje svih sporazuma”, kažu za B92.net u Kancelatiji za KiM.

  • Vučić: Potpisali smo, krećemo sa akcijom

    Vučić: Potpisali smo, krećemo sa akcijom

    Drugi trilateralni samit Mađarske, Srbije i Austrije počeo je danas u Beogradu.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban i austrijski kancelar Karl Nehamer potpisali su danas u Beogradu Memorandum o razumevanju tri zemlje za jačanju trilateralne saradnje u oblasti efikasne borbe protiv ilegalnih migracija.

    Nakon završenog sastanka, medijima se prvo obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

    Vučić na na početku poželeo gostima dobrodošlicu u Srbiju i naglasio da je velika privilegija da imamo takve prijatelje pored sebe.
    “Želim vam dobrodošlicu, za Srbiju i mene je velika čast da takve prijatelje imamo uz sebe i da rešavamo velike probleme. Potpisali smo važan memorandum i krećemo sa akcijom pre kraja godine. Govorimo o ilegalnim migrantima čiji broj udvostručen u odnosu na prošlu godinu, iz Avganistana stiže najviše, oko 40 odsto”, rekao je Vučić.

    Kako je sam rekao, nekoliko koraka je već preduzeto.

    “Pored Tunisa moraćemo da imamo bezvizni režim sa još dve zemlje”, rekao je Vučić.

    Vučić je precizirao da je broj ilegalnih migranata uvećan za 121 odsto i da migranti najviše dolaze iz Severne Makedonija (51 odsto) i iz Bugarske (32 odsto).

    Dodao je da će na granici biti angažovan veći broj policajaca. Istakao je da je dogovoreno da bude angažovan veći broj policajaca na granici sa Severnom Makedonijom.

    “Želimo da odbrambenu granicu pomerimo na jug jer tako čuvamo Evropu i svoju zemlju. Ne želimo da budemo parking za migrante”. rekao je Vučić.

    Predsednik Srbije je dodao da je postignut i dogovor o readmisiji i da će se ti troškovi ubuduće deliti na fer način.

    Vučić je istakao da ni Srbija, poput drugih zemalja ne želi da bude parking za ilegalne migrante.

    Nakon Vučića, obratio se Nehamer koji se najpre zahvalio na gostoprimstvu.

    “Osnoavli smo partnerstvo da se vodi borba protiv ilegalnih migracija. To je važno jer je sistem EU doživeo neuspeh. Pojedinačne države EU su primorane da pronađu nova partmersta. O dnašeg prethodnog susreta se mnogo toga promenilo. Hvala predsedniku Vučiću što je brige Austrije ozbiljno shvatio i što nas nije ostavio na cedilu”, rekao je Nehamer.

    Austrijski kancelar je dodao da će Austrija poslati još 100 policajaca i da će obezbediti dronove i vozila.

    “Želim da se zahvalim Srbiji i Vučiću na tome što se založio da azilanstki turizam bude okončan. Vučić je ozbiljno shvatio brige Austrije, nije ostavio Austriju na cedili, i to je zaista veoma važno i meni kao kancelaru i Austrijancima”, istakao je Nehamer.

    Medijima se takođe obratio premijer Mađarske Viktor Orban.

    Orban se zahvalio Vučiću i Nehameru na saradnji.

    “Sa jedne strane je rat i Ukrajina, sa druge Srbija i migranti. Moram da kažem nekoliko rečenica o onome što se dogodilo juče. Preminuli su građani Poljske, u našem susedstvu je rat, koji nas ne pogađa samo ekonomski. Ako se odvija rat u susednoj zemlji, ni ti nisi bezbedan, eto preminuli su građani Poljske na samom poljskom tlu. Juče je prekinut dovod nafte iz Ukrajine u Mađarsku. Kada si u opasnosti ti i tvoja zemlja, moraš da se trudiš da tu opasnost eliminišeš – to znači da mi želimo mir i da moramo da se posvetimo miru”, rekao je Orban. Orban je kazao da delimo sudbinu i u dobru i u zlu i da pomažemo jedno drugom kada je nekom potrebna pomoć.

    “To nije političko pitanje, to je pitanje instinkta, instinkta opstanka. Mi Mađari osećamo to, a verujem i Srbi – pošto delimo istu sudbinu, mi moramo da sarađujemo da bismo pobedili sve izazove naše zajedničke sudbine. Zahvalana sam predsedniku Vučiću što sam u njemu prepoznao najboljeg srpskog partnera Mađarske”, rekao je Orban.

    Premijer Mađarske je dodao da je od početka godine sprečeno 250.000 pokušaja ilegalnog prelaska granice.

    Naglaiso je da su ilegalni migranti i krijumčari ljudi sve agresivniji i da koriste oružje protiv organa reda.

    Vučić: Ulazak Srbije u EU biće vrlo komplikovan proces
    Vučić je, na pitanje da li se vidi datum prijema Srbije u EU, s obzirom da naša zemlja samo ispunjava zahteve, i da samo novi dolaze, kazao da je Srbija zahvalna posebno svojim mađarskim prijateljima koji se bore za našu zemlju, koliko se borimo i mi sami.

    Takođe je izrazio zahvalnost i Austriji koja je, kako je rekao, uvek podržavala integraciju Srbije u EU, bez obzira na određene razlike koje imamo po drugim pitanjima.

    “Verujem da je do Budimpešte i Beča da bismo imali mnogo veće šanse da budemo ranije deo EU. Ovako to će biti ne lak, već vrlo komplikovan proces”, podvukao je Vučić.

    Orban je kazao da je Srbiju “trebalo primiti juče jer bismo danas imali mnogo lakšu situaciju”.

    “Ali Mađarska ne može da prelomi ovo pitanje u EU, ali može da stvaramo koaliciju koja će podržati proširenje”, rekao je on.

    Ukazao je da se 2024 održavaju izbori za Evropski parlament i da iste godine Mađarska predsedava Uniji.

    “Budite uvereni da ćemo sve učiniti da se taj proces što pre završi”, poručio je Orban.

    Nehamer je ukazao da se austrijska podrška ogleda u dve perspektive, od kojih je prva bilateralna saradnja sa Srbijom.

    Podsetio je da austrijske kompanije spadaju u najveće investitore u Srbiji, da u privredi postoji dobra saradnja, puna poverenja, i da preduzetnici u Srbiji vide važnu lokaciju koja je produktivna i isplativa.

    Druga dimenzija je, kaže, EU i dodaje da Evropska komisija proverava napredak u pristupnom procesu.

    “Kada je u pitanju austrijska strana postoji jasna podrška srpskom putu u EU, ali i za druge države Zapadnog Balkana, koje su u različitim fazama razvoja i napretka. Ovaj region i posebno Srbija imaju važnu bezbednosno-stratešku ulogu i važni su partneri koje treba približiti i uvesti u EU”, istakao je on.

    Nehamer je kazao da će Austrija činiti i dalje sve što je moguće da pomaže Srbiji na tom putu, dodajući da je stalno ispružena ruka prijateljstva.