VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Dačić: Rama falsifikuje istoriju

    Dačić: Rama falsifikuje istoriju

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić poručio je danas da albanski premijer Edi Rama falsifikuje istoriju.

    “Dokle će albanskim političarima biti dozvoljeno falsifikovanje istorije”, pitao je Dačić povodom izjave albanskog premijera Edija Rame da se “u vazduhu u Prizrenu osjeća albanska istorija”.

    Dačić je rekao za Tanjug da se danas u vazduhu u Prizrenu može osjećati samo etničko čišćenje i genocid nad srpskim narodom i ideja Velike Albanije.

    Ministar spoljnih poslova Srbije kaže da Rama zaboravlja, previđa ili namjerno prećutkuje da je riječ o glavnom gradu Srbije iz vremena cara Dušana i Uroša u 14. vijeku.

    Dačić je podsjetio da je Prizren vijekovima nazivan carskim gradom ili srpskim Carigradom.

    On je ukazao da je u ovom gradu do prije 24 godine živjelo više od 10.000 Srba, a danas ih živi jedva dvadesetak.

    Rama je danas posjetio Prizren i na svom Facebooku objavio fotografiju sa suprugom i sinom i napisao da se “u vazduhu osjeća albanska istorija”.

  • Bocan-Harčenko: Pitanje Kosova treba vratiti u Savjet bezbjednosti UN

    Bocan-Harčenko: Pitanje Kosova treba vratiti u Savjet bezbjednosti UN

    Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da Rusija smatra da je temu Kosova potrebno vratiti u Savjet bezbjednosti UN i da je samo uz podršku ovog tijela moguće pronaći pravedno rješenje za kosovsko pitanje.

    Bocan-Harčenko je istakao da nema drugog puta da se nađe dugoročno i međunarodno pravno rješenje, osim razgovorima.

    – EU nije slušala ranije, pa neće ni sada, da se dijalog Beograda i Prištine vodi na osnovu Rezolucije 1244 Savjeta bezbjednosti, polazeći od činjenice da je EU dobila podršku i Generalne skupštine UN – rekao je Borac-Harčenko, podsjetivši na pokušaje Zapada da poništi ovu rezoluciju.

    Ruski ambasador je istakao za da Moskva izuzetno cijeni “junačko držanje” predsjednika Srbije Aleksandra Vučića da Beograd ne uvodi sankcije Rusiji, te naglašava da nije istina da bi, zbog rusko-ukrajinskog sukoba, Moskva ipak mogla da prizna samoproglašeno Kosovo.

    Bocan-Harčenko je ocijenio da je njemačko-francuski plan za Kosovo pokušaj Zapada da pronađe zaobilazni put da Srbija prizna Kosovo i da ono uđe u međunarodne institucije, prije svega u UN.

    On je dodao da ne vjeruje da ovaj plan može da posluži kao dobra osnova za dalje razgovore o Kosovu, jer se u njemu direktno navodi da Srbija neće sprečavati ulazak Kosova u međunarodne institucije, iako to Zapad pokušava da predstavi kao put ka normalizaciji, a ne priznavanje, što u suštini jeste.

    Ruski ambasador rekao da u Rusiji postoji razumijevanje da je zbog neuvođenja sankcija Rusiji situacija za Srbiju veoma teška, i podsjetio na nevjerovatne pritiske sa kojima se Beograd suočava.

    Kada je riječ o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu i Metohiji, on ističe da je sumnjičav kada god Zapad podigne ZSO na tobože neki prioritetan nivo, imajući u vidu da su pokušavali da to ode u zaborav i godinama nisu pominjali tu obavezu.

    Bocan-Harčenko je odbacio optužbe sa Zapada i pojedinih krugova u Srbiji da je Rusija destabilizujući faktor u regionu i dodao da takve teze nisu dokazane, a priče o regrutovanju srpskih dobrovoljaca od grupe “Vagner” ocijenio je kao dio hibridnog rata s ciljem da se napravi šteta u odnosima Srbije i Rusije i gurne Srbija da podrži zapadne sankcije prema Moskvi.

  • Akademici SANU tražili prijem u ambasadi Velike Britanije

    Akademici SANU tražili prijem u ambasadi Velike Britanije

    Kako ekskluzivno saznajemo, Vladimir Kostić, odlazeći predsednik i Zoran Knežević, generalni sekretar Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), u petak su zatražili prijem u ambasadi Velike Britanije u Beogradu.

    Na interesovanje ljubazne službenice ambasade koji je osnov za njihov zahtev za prijem, Kostić je rekao da ne može dataljnije o tome da objašnjava u telefonskom razgovoru, ali da je „stvar prilično urgentna“.

    Postavlja se pitanje šta to može biti „urgentno“ između dva akademika i britanskih diplomata. I nadamo se da će se akademici Kostić i Knežević udostojiti da odgovore bar na jedno pitanje, koje im svakodnevno postavljaju naši mediji i građani.

  • Kurti spreman za sastanak sa Vučićem

    Kurti spreman za sastanak sa Vučićem

    Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti potvrdio je u telefonskom razgovoru sa specijalnim savjetnikom Stejt departmenta Derekom Šoleom spremnost da se sastane sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, saopštila je danas vlada u Prištini.

    Kurti je u jučerašnjem razgovoru potvrdio spremnost za naredne političke sastanke na visokom nivou u okviru dijaloga i saglasio se sa Šoleom da je potrebno intenzivirati proces dijaloga sa Beogradom.

    Iz vlade u Prištini je saopšteno da je u razgovoru bilo riječi o evropskom prijedlogu, koji je, kako je navedeno, prihvatljiv kao dobra osnova za dalje razgovore i solidna platforma za napredovanje ka punoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije u okviru dijaloga u Briselu.

    Šole je juče nakon razgovora rekao da pozdravlja odluku Kurtija da prihvati evropski prijedlog za postizanje sporazuma sa Beogradom i poručio da je sada potrebna njegova implementacija.

  • Prenosimo – Slučaj Aleksandra Kostića ili još jedan prilog tezi da iver ne pada daleko od klade

    Prenosimo – Slučaj Aleksandra Kostića ili još jedan prilog tezi da iver ne pada daleko od klade

    Jedan od najbližih i najpoverljivijih saradnika predsednika Srpsken akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladimira Kostića, eksponenta interesa Zapada i kreatora globalnog neoliberalnog poretka Džordža Soroša, svakako je njegov prezimenjak, redovni (od 2018. godine) član Akademije i penzionisani profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Kostić.Kao deo najužeg kruga okupljenog oko Vladimira Kostića, Aleksandar Kostić ima ulogu svojevrsnog “oficira za vezu” predsednika SANU sa brojnim stranim centrima moći, koji na taj način dodatno učvršćuju svoj uticaj unutar Akademije, suprotno osnovnom postulatu da bi ona trebalo da bude bastion očuvanja i odbrane srpskog nacionalnog identiteta i kulture. Na ovom mestu ćemo se osvrnuti na Aleksandrove veze sa nemačkim i britanskim faktorom.Naime, majka Aleksandra Kostića, inače Slovenka, u mladosti je bila simpatizer nacističke ideologije, zbog čega se učlanila u “Hitlerjugend”. Njeni dometi u strukturama ove nacističke organizacije nisu bili visoki, ali je naklonost prema Nemačkoj uspešno je potom prenela i na svog sina, učeći ga da voli i poštuje nemačku kulturu.

    Godinama nakon toga, Aleksandar je, kao
    ugledni stručnjak iz oblasti kognitivne
    psihologije i profesor Filozofskog fakulteta u
    Beogradu, a ujedno i osvedočeni germanofil,
    došao “na radar” pripadnika nemačke
    obaveštajne službe u našoj zemlji, postajući
    im vremenom više nego zanimljiv i pouzdan
    sagovornik.
    Pored toga, Aleksandar Kostić je
    svojevremeno i sa očeve strane, doduše na
    daleko neposredniji način nego u prethodno
    opisanom slučaju, stavljen u funkciju
    realizacije britanskih interesa. Naime, njegov
    otac je tokom višegodišnjeg boravka u Londonu zavrbovanod strane tamošnjih obaveštajnih službi, nakon čega je, u godinama po povratku u Beograd, postao doušnik od velikog poverenja obaveštajnog punkta Velike Britanije u našoj zemlji.

    Pošto je dobro poznato da su britanske
    obaveštajne strukture, u slučaju da im se
    neko dokaže kao ozbiljan,
    pouzdan i poverljiv saradnik, sklone da taj
    odnos prošire i na naredne generacije
    članova njegove porodice, takav je slučaj bio
    i sa Aleksandrom.
    Suvišno je isticati da su britanski, baš kao i
    nemački obaveštajci, dodatan interes za
    učvršćivanjem odnosa sa Aleksandrom
    ispoljili nakon što se pozicionirao kao jedan
    od najbližih saradnika Vladimira Kostića, pri
    čemu posredstvom njega neretko upućuju
    instrukcije za delovanje predsedniku SANU.
    Očigledno je da se svakim danom sve više
    otkriva mreža po našu zemlju veoma
    pogubnih interesa, u koju su upleteni
    Vladimir Kostić i njegovi konfidenti, među
    kojima Aleksandar Kostić zauzima veoma
    istaknuto mesto.

    Imajući to u vidu, može se slobodno reći da
    pobeda patriotskih snaga i poraz “struje”
    Vladimira Kostića na predstojećim izborima
    za rukovodstvo SANU predstavlja apsolutni
    imperativ.

  • Miloš Vučević ocijenio da su pred Srbijom teški dani i teške odluke

    Miloš Vučević ocijenio da su pred Srbijom teški dani i teške odluke

    Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević rekao je da je situacija na Kosovu i Metohiji i dalje napeta i nepredvidiva, imajući u vidu čitav niz jednostranih poteza koje je administracija u Prištini povukla, te ocijenio da su pred Srbijom teški dani i teške odluke.

    Srbi se osjećaju nelagodno i nesigurno na Kosovu i Metohiji, jer ne znaju šta (premijer samoproglašenog Kosova) Aljbin Kurti može novo da smisli – istakao je Vučević, dodajući da na svakih jedan i po dan bude bar po jedan napad na Srbe na Kosovu i Metohiji.

    On je rekao da Kurti nema šta da ponudi svojim biračima, nema investicije, ne može da se pohvali ekonomskim rezultatima, zbog čega pravi neprijatelje, a idealni za to su Srbi.

    – On bi trebalo da bude “mali Zelenski”, a mi neki “mali Rusi”. Važno je da ostanemo racionalni, da izbjegnemo taj scenario koji nas vodi u stranputicu za naše interese – rekao je Vučević.

    Vučević je rekao za RTS da Priština konstantno ima aktivnosti koje su usmjerene na podrivanje svih do sada postignutih sporazuma i koje vode u eskalaciju, uz jasnu poruku da im ne pada na pamet da formiraju Zajednicu srpskih opština.

    On je naveo da je na adminstrativnim prelazima Srbije sa pokrajinom Kosovo i Metohija više nego komplikovano zbog prištinskog tumačenja tablica automobila iz opština sa sjevera Kosova i Metohije, te da se pokušava poništiti sve što je dogovoreno i pravi se situacija koja može da dovede do eskalacije.

  • Vučić o Kosmetu i sankcijama Rusiji

    Vučić o Kosmetu i sankcijama Rusiji

    Jasno je da postoji uplitanje velikih sila u našu zemlju. Hoće preko naše grbače da dođu do ciljeva.

    Svi računaju da u Srbiji da dobiju za onu stranu za koju žele da se izbore jer je jasno da neće tako lako dobiti u ratu u Ukrajini, kazao je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na TV Prva.

    – Predstoji nam najveća kriza u svijetu i ovo je bilo skoro pa ništa u odnosu na ono što nam slijedi. 350.000 ljudi ubijenih, raseljeni, strani plaćeni su stradali i sad neko bi rekao što je mnogo mnogo je, nije, ovo je tek početak. Postoje stvari koje znam da će da se dese. Slijede najveći sukobi do sada. Pritisci u odnosu sa Rusijom će biti mnogo snažnije nego sada, trostruko snažniji, biće strahoviti snažni prtisci oko Kosova – kaže on.

    On dodaje da sad nije jasno ko pobjeđuje u ratu sa Ukrajinom.

    Ad
    – Može li da se dogodi da Putin pobijedi, novi je tekst Politika – naveo je Vučić i dodao da idemo u potpuni haos.

    – Srbija će biti u poziciji između čekića i nakovnja. Mir bi bio dobar za sve nas, ali niko više ne smije da pomene mir, jer je odmah ruski agent. Niko ne smije da bude za mir. Kada sve o tome znamo. Mnogo je glupo kada kažu treba to da otkačimo, a koliko sutra bi kukali na svoje plate i ne mogu to ni da komentarišem. Kao i oni drugi raskrstite sve sa Rusijom, to ne može da bude Srbija je moramo da brinemo i o duši našeg naroda i onome što je naš interes – kazao je.

    On je dodao da Srbija treba da ide ovako dokle može, odgovarajući na pitanje novinarke šta ćemo u trenutku kada budemo morali da biramo.

    – Taj trenutak se odavno približava. Plašim se da nemamo ni mjesece na raspolaganju – priča Vučić.

    Vučić je istakao da treba do ponedjeljka da odluči da li će ići na veliku konferenciju u Minhen.

    – Nije problem da razgovaram, ali sve što ide ispred svega je ZSO. Problem je što ovi neće odustati od Kosova u UN ikao sam ja rekao da neću dozvoliti Kosovo u UN – objašnjava Vučić i napomenuo da su poslanici u Skupštini očekivali da će on to popustiti kako bi napravili haos u Skupštini, prenosi Blic.

  • U Beogradu koncert za podršku ukrajinskoj vojsci

    U Beogradu koncert za podršku ukrajinskoj vojsci

    U Domu omladine Beograda sutra veče (19.00) koncert će održati “LJapis Trubeckoj”, beloruska pank-rok grupa koju predvodi kontroverzni umetnik Sergej Mihalok.Rođen u Drezdenu, Mihalok je autor i nezvanične himne krvavih protesta na Majdanu “Vojnici svetlosti” i otvoreni “borac za ukrajinske interese”. Prvobitni spot za ovu pesmu zamenjen je prizorima nereda na Majdanu. Ova pesma ima nekoliko verzija, u jednoj su uz stih refrena “Raduj se, čekiću u jakoj ruci” prikazani ukrajinski vojnici dok sa zoljama na ramenima igraju na poljani, a u drugoj se pojavljuje i Zelenski pod punom ratnom opremom na frontu.

    Upravo zbog svojih “zasluga” na Majdanu, Mihaloku je početkom 2015. odobren boravak u Ukrajini, a kasnije je dobio i njihovo državljanstvo.
    Na društvenim mrežama mesecima unazad reklamira “dobrotvornu turneju” benda “LJapis Trubeckoj” navodeći da su sva sredstva prikupljena na koncertima usmerena za “humanitarnu pomoć” u vidu oružja:

    • Vaša karta će postati donacija za automobil za Oružane snage ili dron. A kad dođe Pobeda – vaša donacija biće ulaznica za veliki koncert u Palati sportova u Kijevu – poziva Mihalok svoje pristalice.

    NJegov beogradski koncert bio je prvobitno najavljen u jednom klubu, a potom prebačen u Dom omladine. Organizaciju koncerta pomaže Anastasija Murdžinskaja iz nevladine organizacije “Čini dobro”, čija je agenda oslonjena na akcije usmerene protiv specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini. Kako saznaju “Novosti”, Mihalok će se pre koncerta sastati sa ukrajinskim ambasadorom u Beogradu Vladimirom Tokačem, a za karte je zainteresovana antiputinovska ruska emigracija u našoj zemlji.

  • Pavle Petrović lobira uz Kostića

    Pavle Petrović lobira uz Kostića

    Pavle Petrović – stručnjak za fiskalnu konsolidaciju i punjenje sopstvenog budžeta
    Svima dobro poznati predsednik Fiskalnog saveta Srbije, čuven po stalnim pozivanjima na smanjenje plata i penzija, priključio se antisrpskoj, neoliberalnoj struji u SANU, koju predvodi najistaknutiji eksponent Džordža Soroša, odlazeći predsednik SANU Vladimir Kostić.
    Priključivanje Petrovića Kostiću, svakom iole upućenom jasno signalizira da iza Kostićevih pokušaja da zadrži kontrolu nad SANU zapravo stoji čista politička priča, naručena od strane Soroša, koju plasiraju parčići raspale Demokratske stranke, njenognekadašnjeg lidera Borisa Tadića. Jer kako drugačije objasniti angažovanje ovog finansijskog eksperta, suvlasnika dobro poznate firme „Ces Mekon“ koju je držao zajedno sa svojim kumom, kontroverznim biznismenom Zvonkom Nikezićem, poznatom po učešću u sumnjivim privatizacijama, a iz koje je potekao i čuveni Tadićev premijer Mirko Cvetković.

    Petrović je sa svojim saradnicima preko revizorske kuće „Ces Mekon“ napravio pravi haos za vreme vladavine DS, procenjujući vrednost velikih državnih kompanija prilikom procesa provatizacije onako kako je to odgovaralo budućim kupcima, a protiv svake ekonomske logike, i to u vreme premijerskog mandata njegovog bivšeg kolege iz ove firme, Mirka Cvetkovića.

    Kao potomak čuvenog komunističkog funkcionera Dušana Petrovića Šaneta, Pavle je kroz život pun privilegija razvio neumerenu žeđ za novcem, koja ga je na kraju, preko saradnje sa „žutim preduzećem“ i njegovim filijalama dovela u Sorošev zagrljaj. Upravo zato potpuno je logično što ovaj hodajući primer dvoličnosti, koji u javnosti zagovara štednju i smanjenje plata i penzija, dok istovremeno nezajažljivo puni svoje džepove, predstavlja jednu od Kostićevih uzdanica u pohodu na SANU.

  • Kostić nastavlja da lobira za glasove

    Kostić nastavlja da lobira za glasove

    Владимир Костић, одлазећи председник САНУ, организовао је састанак са академицима Миодрагом Ломом и Миодрагом Матељевићем. Том приликом, Костић је критиковао ову двојицу академика да нису довољно ангажовани на пружању подршке и лобирању за Костићевог кандидата, академика Зорана Кнежевића, који се кандидовао за председничку функцију у САНУ .Костић је тада, видно узнемирен, оптужио Лому и Матељевића да тајно раде за академика Душана Ковачевића, који ће се такође кандидовати на избору за председника САНУ. Костић није пропустио прилику и да изнесе низ негативних коментара на рачун Ковачевића, квалификујући га да је „жути олош“ и „смеће из ДОС-а“, управо заборављајући да су и он и Ковачевић ушли у САНУ захваљујући подршци страног фактора и Демократске странке.

    Иначе, Костићу се никако не допада кандидатура Ковачевића, јер ће то додатно осути ионако све мањи број гласова за његов хибридни производ по имену Зоран Кнежевић.

    На основу свега, намеће се логично питање, зашто се Костић као одлазећи председник САНУ толико залаже и бори за Кнежевића, можда чак и више него када се он својевремено кандидовао. Можда ће једног дана одговор на то питање дати истражни органи.