VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Svjetski giganti već otkupili rudu iz Vareša

    Svjetski giganti već otkupili rudu iz Vareša

    Kompanija Adriatic Metals koja je izlistana na berzi u Londonu, saopštila je da je s četiri međunarodne kompanije za trgovinu i topljenje ruda dogovorila ugovore o kupovini proizvodnje koncentrata iz projekta Vares Silver u Bosni i Hercegovini.

    “Firma će sada ući u period ekskluzivnosti kako bi u potpunosti završila ugovore o otkupu”, rekao je Pol Kronin, izvršni direktor Adriatic Metalsa.

    Prema ugovorima, koncentrat cinka će ići Trafiguri, Transaminu i velikoj evropskoj topionici, dok će koncentrat olova i srebra ići u Glencore International i Transamine.

    Kompnijama je dodijeljeno 82 odsto ukupne predviđene proizvodnje koncentrata u prva 24 mjeseca.

    Preostalih 18 odsto proizvodnje koncentrata koji nisu uključeni u ugovore, dodijeljeno je ili za povoljnu promptnu prodaju ili u dodatne dugoročne ugovore o otkupu koji će biti dogovoreni kasnije.

    “Ova će odluka biti donesena kako se tržišni uslovi kristaliziraju bliže početku proizvodnje sljedeće godine”, rekli su iz Adriatic Metalsa.

    Dodali su da se nisu bavili nikakvom zaštitom cijena robe.

    Adriatic Metals je rekao da koncentrat cinka projekta Vareš ima konstantno nizak sadržaj željeza.

    “Komercijalno, nizak udio željeza pokazao se privlačnim za topionice i očituje se uslovima plaćanja. Predviđa se da će sav cinkov koncentrat biti isporučen direktno u evropske topionice”, dodaje se u saopštenju.

    S druge strane, koncentrat olova i srebra rutinski sadrži visokokvalitetne razrede srebra, kao i sadržaje antimona i bakra koje često plaćaju kineske topionice.

    “Kako bi se postigla marketinška raznolikost, očekuje se da će se srebrno-olovni koncentrati topiti i u Kini i u Evropi”, navedeno je iz ove kompanije.

  • EU uvodi sankcije na rusku naftu?

    EU uvodi sankcije na rusku naftu?

    EU bi u narednim nedeljama mogla da uvede embargo na uvoz nafte iz Ruske Federacije, rekao je francuski ministar finansija, i dodao da još nema tačan datum

    “Među članicama EU ima otpora i strepnji oko ideje o uvođenju sankcija na rusku naftu”, rekao je on.

  • Cijena nafte na svjetskom tržištu pala za 4 posto

    Cijena nafte na svjetskom tržištu pala za 4 posto

    Cijene nafte na svjetskom tržištu nastavile su opadati i kretati se prema sedmičnom padu od 4 posto i pored mogućeg povećanja kamatnih stopa, slabijeg globalnog rasta i sankcija koje su uvedene Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

    Fjučersi, koji su standardizirani ugovor kojim se trguje na berzi za kupovinu i prodaju osnovnog sredstva, oslabili su naftu za 1,1 posto, odnosno na 107,16 dolara po barelu, prenosi Reuters.

    Ovo je inače sedmica koja je bila najmanje nestabilna po pitanju kretanja cijene nafte od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

    Zabrinutost zbog rata u Ukrajini koji potiče inflaciju i usporava ekonomski rast dominirala je trgovanjem u drugoj polovini sedmice, dok je Međunarodni monetarni fond smanjio svoju prognozu globalnog rasta za skoro puni procentni poen.

    Analitičarka Tina Teng tvrdi da je moguće da cijena nafte ostane jaka i u budućem periodu.

    “Mogući embargo, tekuće sankcije Rusiji i manjak snabdijevanja uzrokovan ratom u Ukrajini pomoći će cijenama nafte da ostanu jake na duge staze”, poručila je Teng.

  • Tesline automobile svi žele: Za tri mjeseca ostvarili tri milijarde profita

    Tesline automobile svi žele: Za tri mjeseca ostvarili tri milijarde profita

    Kompanija Tesla je podigla cijene – ali izgleda da to nije umanjilo potražnju za njenim električnim automobilima.

    Uprkos tome što se firma suočava sa višim troškovima, profit kompanije Ilona Maska usmjerene na električna vozila – skočio je na 3,3 milijarde dolara u prva tri mjeseca ove godine, pošto se ispostavilo da su kupci spremni da plate više.

    Isporuke kompanije porasle su za 68 odsto, i bile bi još veće da nije nestašice u lancu snabdijevanja, saopštila je Tesla. Njihova fabrika u Šangaju je takođe nedavno prinudno zatvorena zbog kovid ograničenja.

    Kako se fabrika ponovo otvara ovog mjeseca, od osoblja će se tražiti da spava u fabrici, u nastojanju da se izbjegnu dalje blokade, izvestio je Blumberg. -Iako je ograničena proizvodnja nedavno ponovo pokrenuta, nastavljamo da pažljivo pratimo situaciju – saopštila je Tesla, dok je podjelila sa investitorima kvartalne rezultate.

    Kompanija se u posljednje vrijeme munjevito širi, otvarajući nove fabrike u Teksasu i Nemačkoj.

    Inače, imperija Ilona Maska je isporučila više od 310.000 automobila u prva tri mjeseca ove godine, a u konferencijskom pozivu, on je predvidio da će kompanija proizvoditi 60 odsto više automobila tokom cijele godine u poređenju sa 2021, prenosi Telegraf Biznis.

    Mask je istakao i to da njegova firma očekuje masovnu proizvodnju robotaksija, bez volana i pedala, do 2024. Tesline akcije su porasle više od 5 odsto u trgovanju nakon radnog vremena, prenosi BBC, nakon snažnih rezultata, ali neki investitori brinu da bi Mask mogao biti “udaljen” od svog fokusa – kako se Tesla bude širila.

    Mask trenutno posjeduje neto bogatstvo veće od 260 milijardi dolara – to je skoro 100 milijardi dolara više od njegovog najbližeg rivala, osnivača Amazona, Džefa Bezosa.

  • Za Ukrajinu obezbeđene 24 milijarde dolara

    Za Ukrajinu obezbeđene 24 milijarde dolara

    Ministri finansija grupe sedam ekonomskih sila (G7) saopštili su da su zajedno sa međunarodnom zajednicom obezbedili i obećali dodatnu podršku Ukrajini.

    Podrška prelazi 24 milijarde dolara za 2022, a ministri su napomenuli da su spremni da učine i više, koliko god je to potrebno, prenosi Rojters.

    U saopštenju, ministri su poručili da žale zbog učešća Rusije na međunarodnim forumima, uključujući G20, Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, tokom ove nedelje.

    “Međunarodne organizacije i multilateralni forumi više ne bi trebalo da sprovode svoje aktivnosti sa Rusijom na uobičajeni način“, naglasili su ministri G7.

    Ministarka finansija SAD Dženet Jelen i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izrazile su nezadovoljstvo prisustvom i učešćem visokog ruskog zvaničnika na jučerašnjem sastanku G20 u Vašingtonu, a Sjedinjene Države su podnele zahtev da se Rusija isključi iz Grupe 20 velikih svetskih ekonomija.

    Kanadska ministarka finansija Kristija Frilend saopstila je juče da je napustila plenarni sastanak grupe G20 u Vašingtonu u znak protesta zbog učešća Rusije na tom skupu, a francuski ministar finansija Bruno Le Mer pozvao je Rusiju da ne prisustvuje sastancima grupe zemalja G20.

    Još nekoliko ministara finansija i guvernera centralnih banaka je takođe napustilo prostoriju ili isključilo svoje kamere tokom video-skupa.

    Incident se desio na prolećnom sastanku MMF-a i Svetske banke na kojem su se ministri finansija i šefovi centralnih banaka sastali kako bi razgovarali o najhitnijim svetskim pitanjima, navodi britanska agencija.

  • Oglasio se i Bajden: “To je rezultat Putinovog rata”

    Oglasio se i Bajden: “To je rezultat Putinovog rata”

    Američki predsednik Džozef Bajden oglasio se povodom inflacije.

    Bajden je izjavio da je “70 odsto rasta inflacije prošlog meseca rezultat povećanja cena koje je izazvao rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine i njegovog efekta na cene goriva i energenata”, javlja Anadolu Agency (AA).

    “Putinova invazija na Ukrajinu podigla je cene gasa i hrane u celom svetu. To smo videli u najnovijim podacima o inflaciji. Činim sve što mogu da spustim cene i odgovorim na Putinovo povećanje cena”, napisao je Bajden na Tviteru.

    Bajden je naveo da je odobrio puštanje milion barela sirove nafte iz rezervi dnevno, u koordinaciji s američkim partnerima i saveznicima širom sveta, dok njegova administracija radi s američkim proizvođačima nafte na povećanju proizvodnje.

    “Osim cena gasa, pozvao sam Kongres da odmah preduzme korake za smanjenje troškova porodičnih računa za komunalije, cena lijekova i još mnogo toga, uz istovremeno smanjenje deficita kako bi se smanjio inflatorni pritisak. To bi napravilo veliku razliku za porodice”, poručio je Bajden.

    Uz rastuću globalnu potražnju u eri pandemije i brige o snabdevanju usred rata, cene sirove nafte su se početkom marta popele na najviši nivo u poslednjih 14 godina.

    Godišnja potrošačka inflacija u SAD skočila je na 8,5 odsto u martu, što je najviše od decembra 1981. godine. Proizvođačke cene skočile su za 11,2 odsto u martu u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveći godišnji porast od novembra 2010. godine.

  • Na pomolu usvajanje budžeta za 2022.

    Na pomolu usvajanje budžeta za 2022.

    Nedavni dogovor članova Kolegijuma Savjeta ministara BiH o pripremi prijedloga budžeta zajedničkih institucija do 25. aprila otklonio je skoro sve sumnje da je moguće odlaganje održavanja ovogodišnjih izbora.

    Kako za Srpskainfo tvrde stručnjaci za izborni sistem u BiH, ali i parlamentarci, ukoliko postoji dobra volja, budžet institucija BiH za ovu godinu mogao bi da prođe sve potrebne procedure u najkraćem roku. Međutim, čak i u slučaju da dođe do određenog zastoja u usvajanju budžeta, prema riječima bivšeg člana Centralne izborne komisije (CIK) BiH, Vehida Šehića, novčana sredstva potrebna za održavanje izbora postoje.

    – Iako se državne institucije nalaze na privremenom finansiranju, nije teško obezbijediti novac za održavanje izbora. Ista situacija je postojala i prilikom pripreme lokalnih izbora 2020, pa je novac potreban za finansiranje izbora pronađen. Inače, smatram da će budžet za 2022. biti brzo usvojen – kaže Šehić za Srpskainfo.

    Da je dogovor o usvajanju budžeta izgleda konačno postignut, potvrdila je članica Kolegijuma Savjeta ministara, Bisera Turković. Ona je istakla da je to “pozitivan korak”, te da će u tom slučaju biti riješeno i pitanje finansiranja predstojećih izbora.

    Ministar finansija i trezora BiH, Vjekoslav Bevanda, takođe je potvrdio informaciju o dogovoru.

    – Ministarstvo finansija i trezora uporedo priprema Dokument okvirnog budžeta za period od 2022. do 2024. godine i Nacrt budžeta za 2022. godinu. Po završetku, oba dokumenta biće upućena Savjetu ministara BiH na usvajanje, ali ne možemo precizirati datum dok se ne okončaju sve procedure i tehničke korekcije koje su u toku – rekao je Bevanda.

    Poslanik PDP u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, Mira Pekić, za Srpskainfo kaže da pozdravlja dogovor Kolegijuma Savjeta ministara da se prijedlog budžeta pripremi do 25. aprila.

    – Međutim, prvo bi se trebalo razgovarati o budžetu za 2021. godinu, o izvršenju budžeta za prošlu godinu, pa tek onda o budžetu za ovu godinu. Potrebno je vidjeti kako je budžet za prošlu godinu potrošen i da se na osnovu toga bazira ovogodišnji budžet. Ako se govori o budžetu za 2022, on se bazira na 2020, a već postoje neka iskakanja, kao što je otvaranje konzulata u Rijeci i Novom Pazaru, koje je najavila ministarka Turković, što svakako nije planirano budžetom iz 2020, na koji se naslanja privremeno finansiranje – kaže Pekićeva.

    Dodaje kako je moguće da se ispune zakonski rokovi za raspisivanje opštih izbora, koji, inače, ističu 4. maja.

    – Ako postoji dobra volja, mislim da je moguće da Savjet ministara uspije napraviti prijedlog budžeta, koji se daje Predstavničkom domu i Domu naroda BiH na usvajanje – zaključuje Pekićeva.

  • MMF iznio prognozu globalnog rasta

    MMF iznio prognozu globalnog rasta

    Međunarodni monetarni fond je smanjio prognozu globalnog rasta na 3,6 posto za 2022. i 2023. godinu, što je za 0,8 procentnih poena, odnosno za 0,2 procentna poena manje, respektivno, nego što je predviđao u januaru.

    Glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinša, rekao je na današnjem predstavljanju novog, aprilskog izvještaja o globalim ekonomskim izgledima, da je glavni uzrok smanjenja projekcije rasta globalne ekonomije ruska invazija na Ukrajinu.

    Prema njegovim riječima, rat u Ukrajini je dodatno pogoršao probleme u globalnim lancima snabdijevanja koji su poremećeni još od izbijanja pandemije virusa korona, doprinio je skoku cijena robe na svjetskim tržištima, prije svega cijena hrane i energije, uzrokujući oštar rast inflacije, koja će u dogledno vrijeme nastaviti uspon.

    Gurinša je takođe upozorio da bi sankcije prema ruskom energetskom sektoru i širenje rata, usporavanje kineske privrede i ponovno širenje pandemije mogli dodatno da uspore globalni rast i doprinesu još većem razbuktavanju inflacije, što bi moglo da izazove socijalne nemire.

    MMF procjenjuje da će globalni rast u srednjem roku usporiti na oko 3,3 posto u odnosu na prosjek od 4,1 odsto u periodu od 2004. do 2013. i naspram prošlogodišnjeg rasta od 6,1 procenat.

    Fond predviđa da će ruska ekonomija u ovoj godini zabilježiti pad od 8,5 posto, a smanjio je i prognoze rasta Evropske unije za 1,1 procentni poen na 2,8 posto, i SAD na 3,7 odsto.

    Što se inflacije tiče, očekuje da će rast potrošačkih cijena u razvijenim ekonomijama iznositi ove godine u prosjeku 5,7 procenata, a u zemljama u razvoju i privredama u usponu 8,7 posto, što je za 1,8 i za 2,8 procentnih poena više, respektivno, u odnosu na januarsku prognozu.

  • “Embargo bi mogao da dovede do raskola u EU”

    “Embargo bi mogao da dovede do raskola u EU”

    “Uvođenje trenutnog embarga na isporuku gasa iz Rusije moglo bi dovesti do raskola u EU.”

    To je u intervjuu za Handelsblat rekao šef najvećeg nemačkog energetskog koncerna E.ON Leonard Birnbaum.

    “Uvođenje trenutnog embarga bio bi bolan udarac za Nemačku i celu Evropu. Neke zemlje u potpunosti ili u velikoj meri se oslanjaju na ruske energente, a takav bi potez mogao dovesti i do raskola u EU”, rekao je Birnbaum.

    “Mislim da bi to bilo pogrešno… Takav potez ne bi samo snažno pogodio Nemačku, Evropa bi imala ogroman problem. Na primer, Slovačka je potpuno zavisna od ruskog gasa, a zemlje poput Češke i Austrije većinu svog gasa dobijaju iz Rusije. U mnogim drugim zemljama EU ruski gas ima značajan udeo”, upozorava šef E.ON-a.

    Prema njegovim rečima, o gasnim pitanjima treba razgovarati na panevropskom, a ne nacionalnom nivou, prenosi Večernji list.

    “Ako mislimo da možemo da snabdevamo ​​Nemačku bez brige o drugim zemljama, onda će to dovesti do rascepa u EU”, rekao je Birnbaum.

  • Globalna gasna kriza će se tek “zakuvati”?

    Globalna gasna kriza će se tek “zakuvati”?

    Globalne krize snabdevanja naftom postojale su 1973-74, 1978-80. i 1990. godine i sve su bile izazvane događajima na Bliskom istoku.

    Međutim, nikada nije bilo svetske gasne krize, kaže Robin M. Mils, izvršni direktor kompanije Kamar Energija i autor bestselera “Mit o naftnoj krizi”.

    On smatra da će se globalna gasna kriza “tek zakuvati”.

    “Sada smo usred jedne (gasne krize), pri čemu nismo blizu početka njenog kraja, već verovatno blizu tačke njenog početka. Situacija će sigurno postati mnogo gora”, naveo je Mils, prenosi u svom biltenu Agencija za energetiku Srbije (AERS).

    Kako kaže, globalne gasne krize ranije nije moglo biti, jer je tržište gasa globalizovano tek u poslednjoj deceniji.

    Cene gasa su u većem delu tog perioda u ključnim svetskim potrošačkim područjima bile istorijski niske.

    Mils napominje da su investicije presušile i da je Holandija odlučila da zatvori svoje ogromno polje Groningen zbog zemljotresa izazvanih fraking metodom vađenja gasa, čime je ugašen ključni izvor fleksibilnog snabdevanja u Evropi.

    Takođe, kapacitet izvoza tečnog prirodnog gasa (TPG ili LNG na engleskom) snažno je rastao do 2020. godine, a pokretale su ga Australija, Rusija i SAD, što je bio rezultat ranije odobrenih projekata.

    Tri faktora su, kako se navodi, preokrenula srednjoročni trend opadanja cena gasa.

    Prvi je bila odluka Pekinga iz 2017. da kao izvor grejanja domova i industrije, zameni ugalj gasom.

    Ove godine Kina je pretekla Japan kao prvi svetski uvoznik TPG-a.

    Drugi faktor je bio velika potrošnja gasa zemalja širom sveta sa izlaskom iz pandemije koronavirusa.

    Cene TPG-a su beležile 2020. godine rekordno niske vrednosti tokom karantina zbog kovida-19, ali su se potom ponovo vratile na vrhunske vrednosti početkom 2021.

    Treći faktor je ruski rat u Ukrajini, koji je već napregnutu situaciju na evropskom tržištu gasa dodatno zategao, navodi Mils.

    SAD i Velika Britanija su već zabranile uvoz gasa iz Rusije.

    EU je, podseća se dalje, stavila ugalj pod zabranu, razmotriće i zaustavljanje kupovine nafte i pokušati da smanji upotrebu ruskog gasa za dve trećine do kraja ove godine, a potpuno pre 2030. godine.

    Dok nafta i ugalj mogu da se preusmere ka drugim kupcima, gas se oslanja na fiksne cevovode. Tako se 83 odsto ruskog gasa izvozi gasovodima, a od toga 85 odsto je usmereno ka Evropi.

    Planovi za slanje više gasa u Kinu biće dugotrajni, skupi i mnogo manje isplativi.

    Novi ruski TPG projekti su, takođe, bili ključni deo očekivane buduće ponude.

    Oni će sada biti dugo odgađani zbog nedostatka pristupa finansijama i tehnologiji i izbegavanju kupaca da kupuju ruske energente.

    Od početka rata dotok ruskog gasa u Evropu je, kako se navodi, zapravo povećan.

    Kontinent plaća oko 700 miliona dolara dnevno za rusku naftu, 400 miliona dolara za gas i 22 miliona dolara za ugalj.

    Ako Brisel uvede potpuni embargo na ruski gas ili uvede poreze, carine ili depozitne račune kako bi smanjio priliv prihoda Rusiji, Kremlj će verovatno uzvratiti, prenosi AERS.

    “Uklanjanje ruskog izvoza, odnosno četvrtine ukupnog svetskog izvoza, ravno je eliminisanju ponude celog bloka zemalja Perijskog zaliva i Iraka iz globalne prodaje gasa”, konstatuje Mils.

    Zemlje skladište dosta gasa, ali je to za zadovoljavanje sezonskih (obično zimskih) potreba.

    Postrojenja za izvoz TPG-a obično rade blizu maksimuma. Severna Amerika može da ponudi još gasa iz škriljaca, ali to ne može ići u izvoz bez rezervnih kapaciteta za pretvaranje gasa u tečno stanje.

    Kratkoročno i srednjoročno, gasna kriza će biti ekonomski i ekološki destruktivna, što će dovesti do oživljavanja uglja i mazuta, jer će Evropa i Azija ući u cenovni rat za TPG, zaključio je Mils.