Kategorija: Ekonomija

Prosječna inflacija u BiH u prošloj godini iznosila je 14 odsto, saopšteno je iz Agencije za statistiku BiH.

Hrana i bezalkoholna pića u prosjeku su skuplji za 21,5 odsto, duvan i alkoholna pića za 1,7 odsto, stanovanje i režijski troškovi za 14 odsto, namještaj i aparati za domaćinstvo za 8,9 odsto, a zdravstvo za 1,5 odsto.

Lani je, u odnosu na prethodnu godinu, prevoz u prosjeku bio skuplji za 25,4 odsto, komunikacije za 0,9 odsto, rekreacija i kultura za 8,1 odsto, obrazovanje za 1,1 odsto, restorani i hoteli za 9,3 odsto, a ostala dobra i usluge za 5,9 odsto, piše Klix.

Odjeća i obuća je prošle godine u prosjeku bila jeftinija za šest odsto u odnosu na 2021. godinu.

Bivši glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Raguram Radžan, koji je predvideo globalnu finansijsku krizu pre više od decenije, opet ima crne prognoze.

Upozorio je da je bankarski sistem na putu ka dodatnim previranjima nakon spasavanja Banke Silicijumske doline i Kredi Svisa, prenose Novosti.

Radžan, koji je takođe bio guverner Rezervne banke Indije, rekao je da je decenija jeftinog novca i poplava likvidnosti iz centralnih banaka stvorila “zavisnost” i krhkost unutar finansijskog sistema, dok istovremeno “odlučujući faktori pooštravaju politiku”.

“Nadam se najboljem, ali očekujem da bi se moglo desiti još toga, delom zato što je nešto od onoga što smo videli neočekivano”, rekao je Radžan.

“Postoji zabrinutost da je jeftin i lako dostupan novac i visoka likvidnost tokom dugog perioda stvaraju perverzne podsticaje i perverzne strukture koje postaju krhke kada sve preokrenete”, dodao je.

Njegovi komentari su u skladu sa upozorenjima da problemi u SVB-u i Kredi Svisu ukazuju na dublje probleme u finansijskom sistemu.

Dok je bio glavni ekonomista MMF-a 2005. godine, Radžan je izdao pronicljivo upozorenje o bankarskom sektoru uoči globalne finansijske krize, što je navelo bivšeg američkog ministra finansija Larija Samersa da ga nazove “ekscentrikom”.

Danas je Radžan profesor na poslovnoj školi But Univerziteta u Čikagu i dobio je priznanja za upravljanje indijskom ekonomijom dok je bio na čelu centralne banke od 2013. do 2016. godine.

Akcije banaka su pale nakon krize u Banki Silicijumske doline i Kredi Svis, ali su centralne banke nastavile da pooštravaju politiku za obuzdavanje inflacije. Radžan je rekao da nacionalne banke brzo menjaju ultrablagi stav koji su zauzele u deceniji nakon finansijske krize.

“Taj osećaj da su efekti prelivanja monetarne politike ogromni i da se njima bavi obična supervizija jednostavno nam je izbegao iz uma ​​poslednjih godina”, rekao je Radžan, dodajući da su komercijalne banke ranjive na stezanje kaiša nakon što su centralne banke “preopteretile sistem likvidnošću”.

“Sistem smo učinili zavisnim jer smo ga preplavili likvidnom imovinom sa niskim prinosom, a banke nisu znale šta da rade sa tim. Morale su da pronađu načine da zarade na njemu, a to ih čini ranjivim na povlačenje likvidnosti”, zaključuje Radžan.

Gorivo na benzinskim pumpama u Banjaluci danas će poskupjeti za deset feninga po litru, a rast se očekuje i na prodajnim mjestima u ostalim lokalnim zajednicama u Srpskoj, saznaju “Nezavisne novine”.

Vozači su nam potvrdili da je na pojedinim banjalučkim pumpama gorivu već skočila cijena.

Jovica Vučković, predsjedavajući Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima Privredne komore Republike Srpske, kaže da se rast cijena od desetak feninga po litru, u Banjaluci, očekuje u podne, tako da bi dizel trebao koštati 2,61, a benzin 2,63 KM.

“Riječ je o poskupljenju od desetak feninga, a do rasta će doći i u ostalim gradovima. Ulazne cijene su rasle i razlog je taj”, naveo je Vučković za “Nezavisne novine” i dodao da je cijena barela nafte rasla na svjetskom tržištu.

Građani Bosne i Hercegovine konačno su nakon niza poskupljenja dočekali da cijene peleta počnu da opadaju te je za one koji za ogrev koriste pelet cijena u prosjeku manja za 50 KM.

Da je došlo do pada cijena peleta potvrdio je i Muhamed Helać, menadžer kompanije “Drvosječa” iz Sarajeva, a, kako kaže, trenutna cijena iznosi 490 KM.

“Tona peleta kod nas košta 490 KM sa uključenim prevozom u onim gradovima u kojima mi imamo poslovnice”, rekao je Helać.

Prema njegovim riječima, na tržištu trenutno imaju dovoljne količine peleta.

“Kada je riječ o lagerima, tu trenutno imamo dovoljno peleta. Kako su krenule ove cijene bilježimo porast potražnje”, rekao je Helać, dodajući da već počinju pripreme za izvoz.

“Naša trenutna cijena će trajati do isteka zaliha, što znači da su količine ograničene i to ne samo kod nas, nego i u drugim firmama koje trenutno imaju akcijske cijene za pelet”, rekao je Helać, dodajući da apeluju na sve građane da što prije obezbijede pelet za svoje domaćinstvo.

Prema njegovim riječima, na dugoročni period se ništa ne može predviđati, ali, kako kaže, moguće je da cijene peleta budu i niže.

“Ukoliko se stvore uslovi cijene bi mogle biti i manje, ali ne u velikom obimu, odnosno ne toliko kao sada”, rekao je Helać za “Nezavisne novine”.

Iz banjalučkog “Drvoprodexa” ističu da je trenutna cijena kod njih manja za 60 KM u odnosu na prethodni period.

“Trenutna cijena peleta po paleti iznosi 548 KM, a prethodna je bila 608 KM, to je cijena u koju je uračunat prevoz”, navode oni.

Kako ističu, svake godine u ovom periodu cijena je manja, što građani već znaju i na vrijeme kupuju ogrev.

Kako su za “Nezavisne novine” kazali iz kompanije “Fagus”, trenutna cijena peleta A2 je manja za 50 KM, dok je A1 jeftiniji za 10 KM.

“Kada je riječ o cijeni peleta A2 – ona je 490 KM, a prethodno je bilo 540 KM, dok je cijena peleta A1 trenutno 550 KM, odnosno prethodna je iznosila 560 KM”, navode iz “Fagusa”.

Kako ističu, ove cijene primjenjivaće se u narednom periodu.

Građani u Srpskoj su ovu vijest dočekali sa velikom radošću jer, kako kažu, nakon svih poskupljenja sa kojima se suočavaju ovo pojeftinjenje je vrlo značajno.

“S obzirom na to da je vrijeme promjenjivo primorani smo da još koristimo grijanje, a mi se grijemo preko peći na pelet. Ovo pojeftinjenje će dobro doći jer će građani moći da kupe pelet koji je bar malo jeftiniji nego inače”, rekao je Igor S.

Kako kaže, s obzirom na prethodnu godinu i povećane cijene peleta uvijek je dobro na vrijeme kupiti ogrev.

Poslednje dve godine stručna ekonomska javnost je u konstantnom strahu od velike ekonomske krize.

Prvo je krenulo sa pandemijom korona virusa, a na to se samo nadovezala kriza izvana ratom u Ukrajiini. Predviđanja su razna, ali nijedno nije pozitivno, pogotovu nakon propasti SVB i Signature banke. Velika svetska imena u svetu ekonomije upozoravaju da nas čeka gora kriza nego 2008. godine.

Piter Šif, istakunti ekonomista i Džejmi Dajmon, izvršni direktor JP Morgan Chase & Co uporedili su bankarski sektor sa kulom od karata koja može da se sruši svakog trena. Dajmon je istakao da bankarska kriza još nije gotova, već da nas čekaju brojne neprilike, ali i posledice.

Piter Šif je jedan od retkih ekonomista koji je predvideo krizu iz 2008. godine. Govoreći o trenutnom stanju u ekonomiji upozorio na bankarsku krizu koja nam tek predstoji. Reč je o krizi, koju će prema njegovim procenama izazvati, trenutno narušeni bankarski sistem.

Džejmi Dajmon, izvršni direkor “JPMorgan Chase”, kaže da je finansijski sektor još uvek pod stresom izazvanim propadanjem dve banke u Americi. Kako je naveo trenutna kriza još nije gotova, a i kada bude, čekaju nas posledice, koje ćemo trpeti godinama.

“Ali što je važno, nedavni događaji nisu nimalo nalik onome što se dogodilo tokom globalne finansijske krize 2008. godine”, dodao je on.

Naglasak na regionalnim bankama naveo je investitore i analitičare da sugerišu da bi institucije “prevelike da bi propale” bile korisnici krize, ali Dimon je rekao da JPMorgan želi da ojača manje banke u korist celog finansijskog sistema.

“Nedavni neuspesi banke Silicijumske doline (SVB) u Sjedinjenim Državama i Credit Suisse u Evropi, i s tim povezan stres u bankarskom sistemu, naglašavaju da jednostavno zadovoljavanje regulatornih zahteva nije dovoljno. Rizici su veliki, a upravljanje tim rizicima zahteva stalnu i budnu kontrolu kako se svet razvija”, napisao je Dimon.

Umesto toga, izvršni direktor JPMorgana pozvao je na regulaciju koja je okrenuta budućnosti. On je istakao da su obveznice koje se drže do dospeća koje su postale problem za mnoge banke zapravo državni dug sa visokim rejtingom koji ima dobre rezultate prema sadašnjim pravilima, i da nedavni testovi na stres nisu pokazali brz rast kamatnih stopa.

On je rekao da bi regulativa trebalo da bude “manje akademska, više kolaborativna” i da kreatori politike treba da budu oprezniji u pogledu potencijalnog guranja nekih finansijskih usluga nebankarskim i takozvanim bankama u senci.