Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske isplatilo je danas 2.446.475 KM za podsticaje za priplodne junice, za priplodne krmače i nazimice, kao i za tov junadi.
Isplata je izvršena posredstvom Agencije za agrarna plaćanja.
Iz resornog Miistarstva istakli su da će o narednoj isplati podsticaja korisnici biti blagovremeno informisani.
Iako je tokom prošle godine došlo do drastičnog poskupljenja skoro svih proizvoda i do inflacije, broj izgrađenih stanova u Bosni i Hercegovini se ne smanjuje, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.
Kako se vidi u ovim podacima, tokom prošle godine je izgrađeno 2.889 novih stanova, što je za 9,9 odsto više u odnosu na godinu prije.
Broj završenih stanova je sličan broju kao prije pandemije virusa korona, odnosno 2019. godine, kada je izgrađeno 2.908 stanova.
Takođe, broj nezavršenih stanova je najveći u posljednjih pet godina.
Krajem 2022. godine, prema ovim podacima, bila su 4.723 nezavršena stana, što predstavlja rast za 10,4% u odnosu na 2021. godinu.
“Prosječna cijena prodatih novih stanova u BiH u četvrtom kvartalu prošle godine iznosila je 2.419 KM po metru kvadratnom. To je u poređenju sa prosječnom cijenom prodatih novih stanova u 2021. godini više za 32,3 odsto, a u odnosu na četvrti kvartal 2021. godine više za 27 odsto”, piše u podacima Agencije za statistiku BiH.
Dragan Milanović, direktor Agencije za nekretnine “Remax” iz Banjaluke, rekao je za “Nezavisne” da je došlo do smanjenja potražnje novih stanova, ali da investitori nastavljaju sa građenjem.
“Šta je efekat toga da bude smanjena potražnja? Taj da će se sporije prodavati novi stanovi, ali neće stati investicioni ciklus. Da li će biti smanjenja investicionog ciklusa zavisi od tržišta. Što se tiče Banjaluke, cijene nisu padale. Cijena građevinskog materijala varira, ali nije na onom nivou kao što je bio početkom prošle godine. Ipak, ima drugih inputa koji utiču na cijene stanova kao što je cijena rada, koja je povećana”, naglasio je Milanović.
On kaže da je ipak osnovni generator ponuda i potražnja.
“Ciklus gradnje se ne zaustavlja i ne bi bilo dobro da se zaustavi jer je građevinarstvo grana koja najviše puni budžete i puno je ljudi angažovano na tom poslu, ali su tu uključene i druge grane kao što su drvna industrija, industrija namještaja i druge”, istakao je Milanović.
Ekonomista Saša Stevanović smatra da stanogradnja u BiH nije usporila i jedan od osnovnih uzroka je inflacija i strah za depozite prouzrokovane finansijskim problemima grupacije Sber banke.
“To je povećalo tražnju za očuvanjem realne vrijednosti novca i sigurnost koju investicija u nekretninu sa sobom nosi. Kada u ekonomskom sistemu imate tražnju za stanovima, investicije u stanogradnju se povećavaju ili održavaju. Možemo očekivati finansijske rezultate privrednih društava koja se bave stanogradnjom, ali se može očekivati viši nivo profita. Viši profiti usmjeravaju kapital u sektore koji su profitabilniji. Može se očekivati da će u narednom periodu od 24 do 36 mjeseci doći do korekcije na tržištu nekretnina. Visina korekcije zavisi od mnogo faktora i nezahvalno je kvantifikovati, ali slučaj sa razvijenih tržišta je i do jedne trećine. Već sada jasan je trend u kojem vidimo korekcije tržišta nekretnina u SAD za 13%, a slično se već dešava i u Evropi”, pojasnio je Stevanović.
Dodao je da će najavljeni rast kamatnih stopa, prije svega referentnih, i scenario u kojem se do kraja godine očekuje referentna kamatna stopa oko 6% u SAD, te sličan scenario kod Evropske centralne banke, povećati trošak zaduživanja.
“Ne treba isključiti rast šestomjesečnog euribora za dodatnih dva procenta, sa sadašnjih 3,2% do kraja godine. U takvim okolnostima nije moguć dalji rast cijena nekretnina, a može se očekivati smanjenje tražnje i ponavljanje scenarija nakon 2007/2008. godine, kada je došlo do korekcije i cijena nekretnina i broja završenih stanova”, zaključio je Stevanović.
Najveća kriptovaluta bitkoin nikako ne uspeva da se oporavi od strmoglavog pada i prebaci preko 25.000 dolara vrednosti, čak ni nakon periodičnih uzleta.
Cena ove kriptovalute, koja je početkom 2023. godine ulila nadu u oporavak i oživljavanje kriptotržišta i podigla bitkoin sa 17.000 na današnji nivo, odjednom je stala i nastavila da se vrti u proseku oko 24.500 dolara, prenosi Capital.
Bitkoinom se danas trguje na oko 24.182 dolara, a maksimum koji je postigao u februaru bio je na 24.786 dolara, 16. februara.
Prema pisanju stranih medija, prelazak na nivo iznad 25.000 dolara zavisi od performansi tehnoloških kompanija koje se očekuje nakon silaska prvog kvartala.
“Tehnološke firme su prošle godine loše poslovale i sve zavisi od toga kako će se oporaviti u prvom kvartalu. Zato bitkoin ne napreduje dalje, a kvartalni rezultati biće poznati početkom aprila”, piše CoinDesk.
Bitkoin obično prati Nasdaq indeks koji je zasnovan na uspešnosti tehnoloških kompanija.
Takođe, podaci sa platforme za pregled grafikona TradingView pokazuju da je dominacija digitalnog tokena Tethera, odnosno udela stabilne kriptovalute u ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji kriptovaluta, ostala stabilna na nivou od 6,5 odsto od kraja januara, što je znak da se trgovci opredeljuju za tu stabilnu valutu.
Kriptonovčić Ethereum je danas koštao 1.650 dolara i uprkos malom padu od dva odsto, ipak je zabeležio rast od preko 300 dolara za samo mesec dana.
Ipak, poslednjih dana mali je broj kriptovaluta u zelenom, većina beleži opadanje vrednosti. Najveće gubitke beleže Index Chain za 12,6 odsto, Fetch.ai za 12,5 odsto, Injective Protocol za gotovo 12 odsto i SuperRare za 11,3 odsto.
Najveći rast zabeležili su Ankr od 51 odsto, Stacks od 21,50 odsto, Yearn Finance od 14,5 odsto i Ren od 12 odsto.
Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je večeras da Vlada ne može dozvoliti da se opstruišu projekti izgradnje gasovoda u Republici Srpskoj iz Federacije BiH i sa nivoa zajedničkih institucija BiH.
“Republika Srpska je do danas pretrpila milionske štete zato što se više od 10 godina opstruiše projekat izgradnje gasovoda od Novog Sela kod Bijeljine do Banjaluke i Prijedora”, rekao je Višković.
On je za ATV istakao da Republika Srpska nema ništa protiv da se radi južna konekcija gasovoda sa Hrvatskom, ali da isto tako treba dozvoliti Srpskoj da radi istočnu konekciju gasovoda.
Višković smatra da bi istovremeno trebalo da se riješi pitanje južne i istočne konekcije gasovoda.
On je podsjetio da je projekat izgradnje gasovoda u Republici Srpskoj investicija koja je prema preliminarnoj studiji opravdanosti iznosila više od dvije milijarde evra, a danas je taj iznos veći.
Višković je podsjetio da je u ovaj projekat bila uključena izgradnja dvije gasne elektrane – na području Banjaluke i Prijedora.
Da je kojim slučajem ovaj projekat bio realizovan, Višković kaže da bi Republika Srpska danas imala daleko jeftini energent, bila poželjnija destinacija za strana ulaganja i građanima bi bio lakši život.
Višković je rekao da Republika Srpska nije imala značajnije povećanje cijene gasa od Ruske Federacije.
Komentarišući situaciju u javnom preduzeću Rudnik i Termoelektrana “Gacko”, Višković je rekao da je u ovom preduzeću došlo do promjene direktora jer se nisu poštovale odluke Vlade Republike Srpske.
On je podsjetio na odluku Vlade Republike Srpske u kojoj se navodi da nijedno javno preduzeće ne može zapošljavati nove radnike bez saglasnosti Vlade.
“U ovom preduzeću je došlo do zapošljavanja određenog broja ljudi, a da prethodno rukovodstvo RiTE Gacko nije zatražilo saglasnost Vlade”, pojasnio je Višković.
On je napomenuo da je u okviru kabineta predsjednika Vlade Republike Srpske, u saradnji sa ekspertima Svjetske banke, formirana nova organizaciona jedinica za praćenje nadzora nad radom javnih preduzeća, ističući da je Srpska najviše uradila po ovom pitanju u BiH.
“Na ovaj način želimo da javna preduzeća u Republici Srpskoj postanu što više profitabilna, te da građani i Srpska imaju što više koristi od javnih preduzeća”, zaključio je Višković.
BiH bi mogla ugroziti svoju šansu da iskoristi sredstva iz energetskog programa EU vrijednog milijardu evra za zapadni Balkan ako ne usvoji osnovne propise koji se tiču energetske politike.
Napomene radi, kada su u pitanju električna energija i gas, Energetska zajednica ne traži ni da se nadležnosti iz oblasti energetike prebace na državu, niti da se vrate entitetima, već traži jedinstveni regulatorni okvir na nivou BiH.
Problem u BiH nije u tome da EU traži jedan ili drugi pristup, već što u dva entiteta postoje potpuno različiti koncepti, koji onemogućavaju da se na nivou BiH usaglase zakonski i regulatorni okvir.
Na primjer, zakon o gasu na nivou države ne bi morao ni da oduzima niti da vraća nadležnosti iz oblasti gasa, nego da uspostavi isti okvir na nivou cijele države. Akcenat tog zakona je na usvajanju obaveza EU koje se odnose na odvajanje proizvođača od distributera i potpuno omogućavanje pristupa trećoj strani tržištima u BiH.
Sudeći prema posljednjem izvještaju Energetske zajednice, oba entiteta su oba ova uslova u velikoj mjeri već ispunila na entitetskim nivoima. EU želi da se ta rješenja urede državnim zakonom da bi se spriječila razilaženja i omogućio jedinstveni okvir, a ne nužno da se mijenjaju nadležnosti.
Nezvanično nam je rečeno da pomoć od 70 miliona evra, koju EU dodjeljuje BiH za pomoć socijalnim kategorijama zbog povećanih računa za struju, neće biti ugrožena najnovijim svađama u BiH o energetskoj politici.
Naš sagovornik nam je objasnio da će osnovni problem za povlačenje milijardi iz evropskih fondova za energetiku biti slaba pripremljenost institucija, s obzirom na to da su druge države u regionu angažovale sve svoje resurse da pripreme projekte koje će EU moći da finansira. Iz objašnjenja koje smo dobili proističe da će BiH najvjerovatnije izgubiti mogućnost da iskoristi evropski novac u vidu grantova i jeftinih zajmova, ali ne zato što EU tražili da energetika bude na državnom nivou ili na nivou entiteta, već zato što posvađane bh. institucije bez vizije kako dekarbonizovati ekonomiju neće uspjeti da kandiduju kvalitetne projekte.
Iako postoje tvrdnje u javnosti da je EU protiv interkonektora između Republike Srpske i Srbije, to nije tačno, jer EU insistira samo na tome da svi projekti koji se sprovode budu u skladu s Trećim energetskim paketom, što će ovaj interkonektor biti. Ono što je tačno je da EU neće htjeti da finansira taj projekt jer smatra da BiH treba da investira u projekte koji diverzifikuju snabdijevanje energijom, što u praksi znači da bi BiH trebalo da gradi konektore na zapadu zemlje, jer na istoku već postoji infrastruktura koja BiH povezuje s ruskim gasom, koji je i dalje jedini dobavljač. Svojim pravilima EU ne propisuje BiH čiji gas treba da kupuje ili dobavlja, nego da ima mogućnost da gas dobavlja od različitih proizvođača i time ojača svoju energetsku bezbjednost u slučaju da jedan izvor prekine snabdijevanje ili značajno poveća cijene.
Milorad Dodik, predsjednik RS, juče je indirektno ukazao na to da će biti moguće postići dogovor koji će odblokirati “Istočnu interkonekciju” i istovremeno omogućiti ono što žele Bošnjaci i Hrvati, da se na zapadu sa Hrvatskom napravi nova interkonekcija koja bi povlačila tekući gas s terminala na Krku.
Najnoviji spor u BiH započeo je nakon što je Denis Bećirović, član Predsjedništva BiH, u proceduru uputio novi državni zakon o gasu, koji iritira predstavnike RS jer uzima entitetske nadležnosti. U saopštenju koje je poslato iz njegovog kabineta tvrdi se da je prijedlog zakona zasnovan na odredbama Ustava BiH, preuzetim obavezama prema EU i Energetskoj zajednici, a s ciljem uspostavljanja jasnih pravila u sektoru prirodnog gasa i razvoja tržišta i konkurencije u skladu s važećim energetskim paketima EU.
Staša Košarac, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, rekao je da neće podržati Bećirovićev prijedlog jer tvrdi da predstavlja napad na ustavne nadležnosti RS.
“RS je donijela zakone o gasu, električnoj energiji i obnovljivim izvorima energije i sva ova zakonska rješenja imaju podršku Energetske zajednice. Ova činjenica isticana je u svakom razgovoru koji sam vodio s predstavnicima Energetske zajednice. Problem je u FBiH”, naglasio je Košarac, kako prenosi Srna.
Osim toga, Košarac je zaprijetio da će blokirati sve projekte iz oblasti energetike u FBiH ako taj entitet blokira interkonekciju između RS i Srbije. Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH, rekao je da ovu Košarčevu izjavu smatra kao prijetnju i dodao da je to neprihvatljivo.
Dodik je kazao da je vrijeme da se odblokiraju i projekti koji su na čekanju u RS, napomenuvši da ako Njemačka ne ukloni blokadu sredstava koje RS treba da dobije za izgradnju koridora 5c, RS će sredstva potražiti na drugom mjestu.
Statistički zavod Republike Srpske je nedavno obradovao jedan veliki dio stanovnika Republike Srpske koji su u potrazi za krovom nad glavom.
Cijelu proteklu godinu cijene stanova su rasle, a rast je započeo krajem 2021.godine.
Prije desetak dana objavljeni su podaci o cijeni stanova u Srpskoj za zadnji kvartal prošle godine.
Došlo je do velike korekcije cijena.
U zadnja tri mjeseca prošle godine (četvrti kvartal) cijena novih stanova smanjena je za skoro 10% u odnosu na treći kvartal 2022.
Nov stan se u Republici Srpskoj krajem prošle godine mogao kupiti za prosječno 1.240 EUR, a ta cijena je približna onoj na početku 2022.godine.
Rast od 60% smo u jednom od prethodnih tekstova označili kao balon (eng. bubble) i predvidili smo skoro pucanje balona i izgleda da je taj trenutak nastupio?
Prosječna cijena novog stana u Republici Srpskoj, 2021 – 2022.
(u konvertibilnim markama)
Banjaluka je kao administrativni centar i najveći grad u Srpskoj i dalje izuzetak.
Cijena je u zadnja tri mjeseca 2022. smanjena samo za 3%, ali ipak je smanjena, i u prosjeku iznosi 1.850 EUR.
U zadnjih godinu dana cijena novog stana u Banjaluci porasla je za 46%.
Oba entiteta u BiH su odlučila da regulišu cijene malo čega, a o limitiranju cijena zakupa stanova, limitiranju cijena novih stanova, ili o državnoj izgradnji jeftinih stanova nije bilo ni govora.
Određivanje maksimalne cijene ruske nafte pokazuje da države imaju moć da ograniče cijenu bilo čega, čak i u međunarodnoj trgovini, ako to istinski žele?
Kao i skoro sva tržišta u BiH i tržište stanogradnje izloženo je samo zakonima ponude i tražnje, a ne regulatornoj ekonomskoj politici, prenosi Bife.
Relativno nova pojava na tržištu u BiH je kupovina stanova u izgradnji, u uslovima kada investitor još uvijek nema građevinsku dozvolu.
Država i entiteti bi se trebali izjasniti o ovakvom načinu poslovanja, ako žele da bez regulacije cijena i renti na tržištu nekretnina doprinesu bržem izduvavanju balona?
Njemačka ekonomija dodatno je oslabila u prvim mesecima 2023, objavila je centralna banka te zemlje u ponedeljak.
Bundesbanka naime predviđa da najveća evropska privreda ide prema recesiji.
“Proizvodnja u prvom tromesečju 2023. će verovatno ponovo biti niža nego u prethodnom kvartalu”, piše Bundesbanka u svom mesečnom izveštaju.
Ako bruto domaći proizvod (BDP) pada dva kvartala zaredom, ekonomisti govore o tehničkoj recesiji. Nemačka ekonomija smanjila se u četvrtom kvartalu 2022.
Ekonomisti Bundesbanke primetili su s jedne strane da su se napetosti na energetskim tržištima i povezana neizvesnost znatno smanjile.
Rekli su da su kočnice cena električne energije i gasa koje je odredila vlada ublažile rast troškova energije za domaćinstva i kompanije, pri čemu će ulaganja i industrijska proizvodnja imati koristi od toga.
“S druge strane, industrijska proizvodnja je u 2023. ušla na niskom nivou nakon značajnog pada u decembru 2022”, objavila je Bundesbanka. “To vredi i za izvoz, koji je dodatno prigušen usporavanjem spoljne potražnje.”
Privatna potrošnja pati od inflacije, koja smanjuje kupovnu moć domaćinstava, dodaje se. Očekuje se dalji pad građevinskih aktivnosti.
“Stvari bi se mogle polako ponovno pokrenuti u daljem toku godine”, predviđa Bundesbanka, upozoravajući da se “još ne nazire značajno poboljšanje”.
Sve u svemu, nemačka industrijska proizvodnja verovatno će lagano pasti u proseku 2023, prema Bundesbanki, ali se očekuje da će biti malo bolja od pada BDP-a od 0,5 odsto predviđenog u decembru.
U međuvremenu, kuće i stanovi u Nemačkoj i dalje su precenjeni uprkos nedavnom padu cena, piše Bundesbanka.
“Precenjene cene stambenih nekretnina u proseku nisu pale u 2022”, istakla je Bundesbanka u svom izveštaju, utvrdivši da su cene nekretnina u gradovima bile između 25 i 40 odsto iznad onoga što bi trebalo da budu prema sociodemografskim i ekonomskim osnovama, prenosi Investitor.
Cene su pale u drugoj polovini 2022, kada su inflacija i rastuće stope hipotekarnih kredita otežavali posao mnogim potencijalnim kupcima, što je dovelo do smanjenja potražnje za nekretninama.
Međutim, u isto su vreme povećane cene gradnje i nedostatak stanova zadržali cene visokim, posebno u gusto naseljenim područjima.
Međutim, Bundesbanka je rekla da postoje znakovi da se uspon od poslednjih nekoliko godina završio. Centralna banka već godinama upozorava na precenjenost na tržištu nekretnina.
Prema analizama, prošlogodišnja poskupljenja bila su manja nego 2021. godine.
U celoj Njemačkoj cene kuća i stanova prošle su godine porasle 9 odsto, prema proračunu Udruženja nemačkih hipotekarnih zajmodavaca.
Cene stambenih nekretnina u 127 nemačkih gradova porasle su godišnje u proseku šest odsto, prema provajderu podataka Bulwienges.
Gasifikacija Republike Srpske i izgradnja dvije gasne elektrane godinama čekaju saglasnost zajedničkih institucija BiH.
Podsjećajući na dogovor stranaka koje su formirale parlamentarnu većinu da jedni drugima neće opstruisati projekte, predsjednik Vlade RS pozvao je danas Savjet ministara da konačno zaključi Sporazum sa Srbijom o gasovodu “Nova istočna interkonekcija BiH-Srbija”.
Višković je pozvao na poštovanje dogovora, poručujući da su opstrukcije neprihvatljive.
“Republika Srpska nema ništa protiv toga da oni grade “južnu interkonekciju”. Odluke Republike Srpske se moraju poštovati, a nama je od vitalnog interesa gasifikacija Srpske. Nažalost, nekoliko godina se čeka da Savjet ministara donese odluku da gasovod prođe ispod Drine u okoline Bijeljine kako bi išli dalje i radili višemilionske projekte za Srpsku i to ne možemo tolerisati”, rekao je Višković za RTRS.
On je poručio da treba raditi u interesu svih građana i da je gasifikacija veoma važan projekat za Republiku Srpsku od kojeg neće odustati.
Višković je izrazio nadu da će Savjet ministara ove sedmice donijeti pozitivnu odluku i konačno dati saglasnost za potpisivanje Sporazuma sa Srbijom o gasovodu “Nova istočna interkonekcija BiH-Srbija”.
Radnici u BiH sve su svjesniji svojih vrijednosti na tržištu, slobodnije pregovaraju o plati i uslovima rada, a skoro 35 odsto njih spremno je da odbije zaposlenje koje ugrožava balans privatnog i poslovnog života.
Pokazalo je to istraživanje o budućnosti zapošljavanja koje je sproveo portal “MojPosao.ba” u partnerstvu sa globalnom mrežom portala The Netnjork i Boston Consulting Group. Istraživanje se temelji na anketi od oko 90.500 ispitanika iz 160 zemalja svijeta, a otkriva šta kandidati za posao žele da poslodavci znaju u borbi za ljudske resurse.
Većina ispitanika istakla je da ne želi više da živi da bi radila, a kao ključne razloge zbog kojih bi odbili poslovnu ponudu, pored nedovoljne finansijske nadoknade, istakli su potreban balans između privatnog i poslovnog života, sigurnost radnog mjesta, fleksibilno radno vrijeme, plaćeni odmor i praznike.
“Većina radnika svjesna je svoje atraktivnosti poslodavcima, budući da 74 odsto ispitanika širom svijeta više puta tokom godine dobija razne prilike za posao, a 39 odsto njih čak dobije svaki mjesec. Osim toga 68 odsto ispitanika smatra da je u dobroj pregovaračkoj poziciji kada traži posao, a u pregovorima najviše samopouzdanja pokazuju radnici u finansijama, razvoju biznisa i prodaje, dok najmanje imaju fizički i neprofitni radnici te volonteri”, navedeno je u istraživanju koje je pokazalo da je tržište rada veoma nestabilno te da 56 odsto radnika u BiH aktivno traži posao u novoj kompaniji.
Predsjednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić kaže za “Glas Srpske” da se odnosi rada i kapitala mijenjaju, kako u svijetu tako i kod nas te da poslodavci u narednom periodu mogu očekivati dodatno buđenje svijesti radnika.
“Jedno vrijeme omiljena deviza naših poslodavaca: ‘Ako ti nećeš za 300 ima ko će raditi za 200 maraka’ izgubila je svaki smisao i otišla u istoriju. Nema više zarobljavanja radnika niskim platama i lošim uslovima, jer su shvatili da niko nema pravo da od njih čini roba. To je ohrabrujuće, jer sindikat intezivno radi na buđenju svijesti”, kazala je Mišićeva.
Dodala je da se u svijetu teži ka skraćenju radne sedmice sa pet na četiri radna dana te sa osam na šest radnih sati.
“Stvari se globalno mijenjaju, a pandemija virusa korona je tome potpomogla. Radnici su shvatili koliko su važni i koliko je kapital mrtav ukoliko nema radne snage”, rekla je Mišićeva.
Predsjednik Područne privredne komore Doboj Radovan Pazurević izjavio je za “Glas” da građani Srpske i BiH znaju da je Evropa u potrazi za radnom stanom te da veliki broj njih iščekuje da ode.
“Svi osluškuju radnu klimu, a trenutno se nalazimo u nekom bezvazdušnom prostoru, vakuumu, situacija je nepovoljna u svijetu, a kod nas posebno”, rekao je Pazurević ističući da imaju zahtjeve radnika koji žele da rade malo u Srpskoj, a malo u inostranstvu.
Potražnja
U istraživanju je navedeno da su najtraženiji kandidati iz domena informacionih tehnologija, rada u digitali i prodaji, a potom kandidati iz ugostiteljstva te transporta i logistike. Naučnici i učitelji dobijaju najmanje prilika za posao, a kao razlog navedena je dinamika u ovim oblastima gdje su uobičajeni ugovori sa državnim institucijama.
Iran, Argentina, Turska i Alžir su samo neke od zemalja koje su izrazile interes da se pridruže BRIKS-u.
Lista je, naime, poduža i čini je više od 12 zemalja, a mi smo ispitali: Koje prednosti ima BRIKS, koliko je uopšte realno da se Srbija pridruži savezu i da li bi tome trebalo težiti?
Podsećamo da je BRIKS prvo nastao sa idejom da se omogući lakša ekonomska saradnja među zemljama članicama. Pridruživanjem Južnoafričke Republike, delatnost BRIKS-a se proširila i počela je da se bavi i nekim drugim političkim i civilizacijskim pitanjima.
Prvo, šta je uopšte BRIKS?
Prvobitno poznat kao “BRIK”, savez je nastao 2006. godine kao rival bloku zemalja G7. BRIK je akronim za četiri zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja: Brazil, Rusija, Indija, Kina.
Taj akronim je 2001. godine osmislio ekonomista Goldman Saksa Džim O'Nil. On je tada predvideo da će ove zemlje dominirati globalnom ekonomskom scenom do 2050. godine. Kada se kasnije grupaciji pridružila i Južnoafrička Republika (South Africa), ime je promenjeno u BRIKS.
Koje prednosti imaju zemlje BRIKS-a?
Već smo pomenuli da je BRIKS je nastao s idejom da se omogući lakša ekonomska saradnja među zemljama članicama. Cilj je bio lakša trgovina među tim zemljama, ali vremenom se BRIKS ipak pretvorio i u jednu organizaciju koja je osim ekonomskih pitanja počela da se bavi i nekim drugim, političkim.
BRIKS sada pokušava da suzbije nesumnjivu dominaciju zapadnih zemalja – i sistema vrednosti i trgovine i diplomatije.
“Te zemlje žele da obezbede sebi jedan novi kanal komunikacije koji ne podrazumeva nužno, na primer, trgovanje u dolarima. Ideja je da se zaobiđe na mala vrata dolar, zato što najgora moguća situacija koja se može desiti zemlji jeste ovo što se desilo Rusiji – kada je 350 milijardi dolara iz ruskih deviznih rezervi zamrznuto u bankama širom Zapada”, objasnio je za B92.net Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Unutar organizacije je takođe moguće odrediti drugačija pravila trgovanja posredstvom Razvojne banke BRIKS-a. Njen odobren kapital iznosi simboličnih 100 milijardi dolara.
“U novije vreme ideja BRIKS-a je prevazišla onu prvobitnu gde se pravila organizacija koja pre svega treba da rešava lakšu trgovinu među zemljama. Sada je to prošireno i dignuto na viši nivo – BRIKS ima ambiciju da u nekom smislu postane alternativa svetskim institucijama – Svetskoj banci i MMF-u”, zaključio je naš sagovornik.
BRIKS savez kao protivteža Zapadu
A da li BRIKS uopšte uspeva u tome?
“BRIKS se još uvek ne može meriti sa Zapadom zbog toga što je Zapad mnogo monolitniji – i to uglavnom daju SAD. U BRIKS-u nema takvog centra moći. Među tim zemljama čak postoje i rivalstva ili pak otvorena neprijateljstva (npr. Indija i Kina ratovale su nekoliko puta). Dakle, postoji više različitih interesa i ciljeva unutar ove organizacije – nije to tako monolitno kao što je Zapad”, objasnio je Savić dodavši da će možda još neki problemi doći do izražaja pridruživanjem nekih novih članica poput Saudijske Arabije, Irana i Turske.
Međutim, nadnacionalne institucije kao što je BRIKS mogu funkcionisati i pored nesporazuma – mogu čak poslužiti da se neki potencijalni postojeći konflikti preduprede, istakao je naš sagovornik.
“Razlika između BRIKS zemalja će i dalje biti, ali uvek je ‘neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj’ – to je logika koja funkcioniše, a Zapad kasnije možda neće biti toliko monolitan”, zaključuje Savić.
Nekoliko brojki: Koji broj stanovnika zemlje BRIKS-a obuhvataju?
Članice BRIKS-a zajedno zauzimaju oko 26,7 odsto svetske teritorije.
Južnoafrička Republika je najmlađa, ali i najmanja zemlja koja pripada grupaciji sa oko 60,6 miliona stanovnika, prema podacima iz 2022. godine. Poređenja radi, Rusija ima oko 174 miliona, Brazil 217 miliona, Indija 1,3 milijarde i Kina 1,4 milijarde stanovnika. Procenjuje se da predstavljaju oko 42% svetske populacije.
Svih pet država imaju kombinovani nominalni BDP od 26,6 biliona američkih dolara (oko 26,2% bruto svetskog BDP-a) i ukupnim BDP-om od oko 51,99 biliona dolara (32,1% globalnog BDP-a).
Trgovina
BRIKS čini 20 odsto svetske trgovine i 25 procenata stranih investicija, učestvuje sa 33 odsto u razmeni industrijskih roba, a s preko 50 odsto doprinosi globalnom ekonomskom razvoju, piše Politika.
Ukupna trgovina robom dostigla je tokom 2021. skoro 8,55 biliona dolara, što je bilo povećanje od 33,4 procenta u odnosu na 2020. godinu
Nove potencijalne članice BRIKS-a
Zanimljivo je da, naime, formalni proces podnošenja zahteva za pridruživanje savezu ne postoji. BRIKS je još uvek u fazi izrade kriterijuma za nove članice. Ono što je za sada potrebno je jednoglasna podrška svih postojećih članica BRIKS-a.
Prvi put od 2010. godine kada se savezu pridružila Južnoafrička republika, BRIKS je sredinom 2022. godine najavio proširenje kada su Iran i Argentina formalno izrazile želju da se pridruže. Unutar BRIKS-a Kina već uveliko podstiče proširenje, a ona je zvanično već i podržala pridruživanje Argentine.
Argentinsko ministarstvo je tada saopštilo da bi ta država “ojačala i proširila domet svog glasa u odbrani interesa sveta u razvoju” ako se pridruži BRIKS-u.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je izjavio da je “interesovanje za ovo globalno udruženje prilično veliko i nastavlja da raste”, dodavši da je za sada najmanje 12 zemalja zainteresovano.
Turska, Egipat i Saudijska Arabija se takođe interesuju, ali još nisu podnele zvanične zahteve.
“Sve ove zemlje su pokazale interesovanje za ulazak i spremaju se da apliciraju za članstvo. Mislim da je to dobar korak, jer se ekspanzija uvek pozitivno doživljava, to će ojačati uticaj BRIKS-a širom sveta”, istakla je predsednica BRIKS-a Purima Anand.
Vlasti Alžira su takođe podnele zvaničan zahtev za pridruživanje, a interesovanje je navodno pokazala i Indonezija.
Kako je prethodno navela Anand, odluka o prijemu nekih od zemalja mogla bi da bude doneta tokom sledećeg samita te organizacije koja će se održati sredinom 2023. godine u Južnoj Africi.
I, konačno: Može li Srbija u BRIKS?
Srbija je jasno već godinama na evropskom putu i nijednom nije zatražila da postane članica BRIKS-a.
“Teško da Srbija u ovom trenutku i može da aplicira za članstvo u BRIKS-u iz prostog razloga što se nalazimo na evropskom putu. Morali bismo da izaberemo jednu od te dve alternative, a u ovom trenutku nema nikakve dileme šta biramo. Mislim da niko i ne razmišlja o tome da Srbija postane formalna članica BRIKS-a”, rekao nam je Ljubodrag Savić.
“Srbija ima, na kraju krajeva, veoma dobar trgovinski ugovor sa Kinom – izvanrednu saradnju u više oblasti, a da ne govorimo kakvu saradnju ima sa Rusijom. Mi nismo članica BRIKS-a, ali u svakom slučaju sarađujemo sa dve najuticajnije i najveće članice. Imamo određene benefite od toga”, pojasnio je dalje naš sagovornik.
Podsetimo, trgovinska razmena između Srbije i Kine, za prvih 10 meseci 2022. godine veća je od pet milijardi evra, a izvoz iz Srbije u Kinu veći je od milijardu dolara. Trgovinska razmena sa Rusijom takođe raste, tako je ona postala četvrti spoljnotrgovinski partner Srbije.
Dakle, konačan odgovor na pitanje o pristupanju BRIKS-u je da se Srbija neće odreći evropskog puta te da nije realno da postane zvanična članica.