Američki predsednik Donald Tramp razmatra opciju povlačenja dela američkih trupa iz Evrope usled nezadovoljstva angažmanom NATO saveznika u obezbeđivanju Hormuškog moreuza i zastoja u planovima za kupovinu Grenlanda, potvrdio je jedan visoki zvaničnik Bele kuće.
Visoki zvaničnik Bele kuće, koji je insistirao na anonimnosti kako bi govorio o internim raspravama, rekao je za Defence News da još nije doneta konačna odluka, te da Bela kuća nije zatražila od Pentagona izradu konkretnih planova za smanjenje broja vojnika na evropskom kontinentu.
Sama činjenica da se o ovoj opciji razgovara ukazuje na to koliko su se odnosi između Vašingtona i evropskih NATO saveznika pogoršali u proteklim mesecima. Poseta generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea Beloj kući u sredu, čini se, nije znatnije popravila stanje transatlantskih odnosa, za koje se navodi da su na najnižem nivou od osnivanja NATO-a 1949. godine.
Bela kuća je javno saopštila da je Tramp razmatrao čak i potpuno povlačenje iz Saveza. Smanjenje broja američkih vojnika u Evropi omogućilo bi mu da značajno umanji bezbednosne obaveze Vašingtona na kontinentu bez formalnog istupanja iz NATO-a, potez koji bi otvorio i ustavnopravna pitanja.
Sjedinjene Američke Države trenutno imaju više od 80.000 vojnika u Evropi i igraju ključnu ulogu u bezbednosnoj arhitekturi kontinenta od Drugog svetskog rata. Više od 30.000 tih vojnika stacionirano je u Nemačkoj, a značajan broj nalazi se i u Italiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Španiji.
Zvaničnik nije precizirao koje bi države mogle biti pogođene niti koliko bi vojnika moglo biti povučeno ukoliko Tramp odluči da ide dalje sa ovom idejom.
Trampov dugotrajno napet odnos sa NATO-om dodatno je zaoštren u poslednja tri meseca. Početkom januara izazvao je transatlantsku krizu ponovnim pretnjama da će pripojiti Grenland, prekomorsku teritoriju Danske.
Od izbijanja rata sa Iranom 28. februara izražava duboko nezadovoljstvo što saveznici iz NATO-a nisu ponudili pomoć u ponovnom otvaranju Hormuškog moreuza, ključne rute za globalno snabdevanje energentima, koja je uglavnom zatvorena uprkos krhkom primirju najavljenom ove sedmice.
Diplomate NATO-a ranije su isticale da SAD nisu jasno precizirale očekuju li da bi eventualna misija u Hormuškom moreuzu trebalo da počne tokom sukoba ili nakon njega, niti su navele koje tačno sposobnosti očekuju od svake pojedine članice.
Komentariši