U centru Beograda jutros oko 7 sati policiji je prijavljeno da je je ubijen zasad neidentifikovani muškarac u jednoj kući koja se nalazi iza stare zgrade BIP-a u Beogradu.
Policija je na licu mjesta zatekla mladića od 26 godina koji je izjavio da je sjekirom ubio čovjeka u njegovoj kući.
Mladić je priveden, a na mjestu ubistva je u toku uviđaj.
Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić sastao se danas sa predsjednikom Udruženja “Prva oklopna brigada Vojske Republike Srpske” Nebojšom Keserom, sa kojim je dogovorio zajedničke aktivnosti.
– Pod ovim grbom smo bili zajedno od Zapadne Slavonije do Donjeg Žabara – napisao je Stevandić na Iksu uz fotografiju sa Keserom.
Данас ме је у Народној скупштини посјетио Небојша Кесер, предсједник Удружења 1. оклопне бригаде Војске Републике Српске.
Договорене заједничке активности.
Под овим грбом смо били заједно од Западне Славоније до Доњег Жабара. pic.twitter.com/sah6vtiqsG— Ненад Стевандић (@nenad_stevandic) June 3, 2026
Prva oklopna brigada Vojske Republike Srpske formirana je 31. marta 1991. godine. Po ulasku u rat imala je oko 4.500 vojnika, od kojih je poginulo 180, a 835 je ranjeno. Pet boraca ove jedinice je i danas na spisku nestalih.
Prva oklopna brigada, koja baštini tradiciju 329. oklopne brigade ЈNA,
Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio da je veoma počastvovan što je delegacija Republike Srpske dugo godina redovan gost Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu i istakao da je veoma važno što na ovogodišnjem skupu učestvuje veliki broj zemalja, uključujući SAD.
– To je redovno naše učešće na Samitu, vezanom za ekonomiju, koji je pod pokroviteljstvom predsjednika Rusije Vladimira Putina, gdje se razmatra napredak u privredi, nauci, u oblasti vještačke inteligencije – rekao je Dodik za Srnu uoči puta u Sankt Peterburg.
Dodik je naglasio da je veoma veliko prisustvo brojnih zemalja, između ostalih i SAD, koje će učestvovati sa snažnom delegacijom, što govori o tome da je Samit preživio teško vrijeme.
– Bez obzira na to što ga i dalje ignorišu neke evropske vlade na tim skupovima se često vide predstavnici velikih kompanija i banaka iz same EU, što govori da je Rusija nezaobilazna – ukazao je Dodik.
On je naglasio da se poziv na Samit u Sankt Peterburgu ne odbija.
– Mi smo veoma počastvovani što smo redovni gosti već 15, možda i više godina, ovoga foruma koji se organizuje pod pokroviteljstvom predsjednika Putina – rekao je Dodik.
Dodik je istakao da su njegovi sastanci sa predsjednikom Rusije kontinuitet dobre saradnje.
– Mi sa Rusijom imamo veoma izražene odnose i oni će se nastaviti – istakao je Dodik.
Delegacija Republike Srpske prisustvovaće Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu koji počinje danas. Tema ovogodišnjeg skupa na kojem se očekuje učešće više od 20.000 ljudi iz oko 130 zemalja je “Pragmatičan dijalog: put ka stabilnoj budućnosti”.
Izjave francuskog predsjednika Emanuela Makrona o Rusiji i Bjelorusiji su kontradiktorne, rekla je agenciji RIA Novosti portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
– To je dihotomija – ne znamo koji dio Makronovih izjava će neko čuti u određenom trenutku. Neko će čuti za saradnju, poziv koji je upućen bjeloruskom predsjedniku /Aleksandru Lukašenku/, iako je riječ o Rusiji – navela je Zaharova.
Ona je istakla da će drugi čuti kako Makron kaže “da je normalno da se zaplijene tankeri koji legalno plove pod svjetskim zastavama i po okeanima, po rasporedu i u skladu sa normama o svjetskim zastavama i okeanima”.
– Pomorsko pravo će za neke ljude biti oličenje razuma, a za druge oličenje iracionalnosti – dodala je Zaharova.
Francuske vlasti saopštile su juče da je njihova vojska zadržala tanker “Tagor” u Atlantskom okeanu.
Iz Ambasade Rusije u Parizu je agenciji RIA Novosti rečeno da Francuska nije obavijestila rusku stranu o svojim akcijama.
Kapetan tankera je, prema preliminarnim informacijama, ruski državljanin.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je postupke Francuske nezakonitim, na granici sa piraterijom.
Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske i lider Ujedinjene Srpske, Nenad Stevandić, oštro je kritikovao političko djelovanje bošnjačkih lidera, ocijenivši da je oslanjanje na međunarodne faktore i Kancelariju visokog predstavnika (OHR) dovelo do političkog kraha i poteza koje je nazvao “očajničkim”.
– Sluganska politika služenja strancima te navika da nagradu traže u podršci ugrožavanju Srba i Hrvata, i odsustvo državotvornog suverenizma, bošnjačke lidere je dovelo do kraha i poteza iz očaja. OHR im je zlatno tele koje su mijenjali za državu i suživot sa drugim narodima i entitetom – poručio je Stevandić na društvenoj mreži Iks.
Слуганска политика служења странцима те навика да награду траже у подршци угрожавању Срба и Хрвата, и одуство државотворног суверенизма, Бошњачке лидере је довело до краха и потеза из очаја. ОХР им је златно теле које су мјењали за државу и суживот са другим народима и ентитетом. pic.twitter.com/E37xJHaxE8
— Ненад Стевандић (@nenad_stevandic) June 3, 2026
Njegova izjava dolazi u trenutku kada vlasti Republike Srpske intenzivno zagovaraju zatvaranje OHR-a, tvrdeći da bi sve nadležnosti trebalo vratiti domaćim institucijama.
Stevandić je i ranije isticao da smatra kako je proces gašenja OHR-a već otvoren te da budućnost Bosne i Hercegovine vidi u dogovoru domaćih političkih aktera bez međunarodnog intervencionizma.
Predsjednik Saveza Srba iz regiona /SSR/ Miodrag Linta poručio je da Srbi imaju obavezu da pamte monstruozni zločin nad 24 srpska civila u selu Ledići kod Trnova koji su počinili pripadnici takozvane Armije BiH prije 34 godine, za koji niko nije odgovarao.
Linta je naveo da je među stradalim bilo 15 žena i četvoro djece te da je najstarija žrtva Ikonija Vasić imala 92 godine, a najmlađi Milun Tešanović samo 18 mjeseci.
On je podsjetio da su zločin 3. juna 1992. godine nad civilima u Ledićima počinili pripadnici takozvane Armije BiH sa područja Sarajeva i komšije muslimani iz susjednog sela Dejčići.
– U pitanju je jedan od mnogih zločina nad Srbima za koje niko nije kažnjen. Radi se o konstantnom ponižavanju srpskih žrtava i amnestiranju zločinaca – naveo je Linta.
On je naglasio da je potpuno jasno da pravosuđe BiH nije profesionalno, već je u funkciji bošnjačke državne politike kako bi se opravdao lažni mit da su Srbi agresori i zločinci, a Bošnjaci oslobodioci i žrtve.
Linta je poručio da stoga Srbija ne smije nikad odustati od borbe za istinu o karakteru rata na području BiH i od borbe za pravdu za srpske žrtve.
On je naveo da su Ledići danas pusto selo, a da je od prijeratnih 50 srpskih domaćinstava obnovljeno svega nekoliko kuća, saopštio je Savez Srba iz regiona.
Linta je još jednom ukazao na potrebu da Srbija osnuje Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Јugoslavije čiji bi ciljevi bili popis srpskih žrtava i svakodnevna borba za istinu o masovnom stradanju srpskog naroda.
U Hrvatskoj od danas gorivo se prodaje po novim nižim cenama, pa tako litar eurosupera 95 košta 1,61 evra, što je za tri centa manje, koliko košta i litar eurodizela, koji je za pet centi jeftiniji.
Plavi dizel se prodaje po 1,09 evra za litar, što je šest centi manje.
Tečni gas za spremnike košta 1.35 evra za kilogram, a za boce 1.93 evra.
Odluku o pojeftinjenju goriva donijela je Vlada juče na telefonskoj sjednici, a nove cijene važiće do 15. juna.
Evropske zemlje izgubile su oko tri biliona evra od kada odbijaju ruske energente, izjavio je specijalni izaslanik ruskog predsjednika za investicije i ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev.
“Njemačka i druge evropske zemlje mogu da vide da su izgubile oko tri biliona evra zbog odbijanja da kupuju ruske energente jer, zapravo, guraju svoju ekonomiju na ivicu kolapsa”, rekao je Dmitrijev novinarima na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.
On je najavio da će tokom Foruma biti održani sastanak i panel diskusija sa članovima stranke Alternativa za Njemačku (AfD), prenio je TASS.
Dmitrijev, koji je i generalni direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja, istakao je da se AfD “zalaže za obnovu gasovoda `Sjevernog toka` i za oživljavanje partnerstva sa Rusijom”, prenosi Srna.
Ukrajinski dronovi su napali vojni pogon u Tambovskoj oblasti i najveći ruski naftni terminal u Baltičkom moru, u Sankt Peterburgu, uoči otvaranja Međunarodnog ekonomskog foruma u tom gradu, na kome će, kako se očekuje u petak govoriti Vladimir Putin. Nekoliko osoba je povrijeđeno saopštile su gradske vlasti.
Pedeset dronova oboreno iznad Lenjingradske oblasti
Snage protivvazdušne odbrane oborile su 50 bespilotnih letjelica iznad Lenjingradske oblasti, saopštio je gubernator Aleksandar Drozdenko.
– Pedeset bespilotnih letelica je oboreno iznad Lenjingradske oblasti. Borbene operacije se nastavljaju – napisao je Drozdenko na svom kanalu Maks.
Napadnuta ruska Smolenska oblast, ima poginulih
Dva pripadnika Ministarstva za vanredne situacije su poginula, a dva su povrijeđena u ukrajinskom napadu na rusku Smolensku oblast, saopštio je gubernator te oblasti Vasilij Anohin.
On je na platformi Maks naveo da su dva radnika hitne službe poginula u požaru nakon napada ukrajinskog drona na Smolensku oblast, a da su dva povrijeđena, kao i jedan civil.
Udar na terminal pred otvaranje Ekonomskog foruma, Putin govori u petak
Napad na terminal dogodio se na dan otvaranja Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu (SPIEF), koji će se održati od 3. do 6. juna. Očekuje se da će Vladimir Putin govoriti na forumu u petak.
Ukrainian drones opening “St. Petersburg International Economic Forum”
Drones have attacked oil terminal in Sankt-Peterburg https://t.co/hZAqwwzsKi pic.twitter.com/y90IilbZ90
— Liveuamap (@Liveuamap) June 3, 2026
EkspoForum, gde će se događaj održati, nalazi se 17 kilometara od naftnog terminala koji je pogođen.
Nekoliko osoba povrijeđeno u Sankt Peterbugu
Nekoliko osoba povređeno je jutros u ukrajinskom napadu dronovima na infrastrukturne objekte u Sankt Peterburgu, saopštila je pres-služba gradske vlade.
Precizira se da su u napadu oštećeni infrastrukturni objekti u Kronštatskom, Kirovskom i Krasnoselskom okrugu Sankt Peterburga.
Ruski napad na Herson, ima poginulih i ranjenih
Јedna osoba je poginula, a šest je povrijeđeno u ruskom napadu na Herson na jugu Ukrajine tokom noći, saopštio je šef regionalne administracije Aleksandar Prokudin.
On je objavio na Telegramu da su ruske snage tokom noći napale Dnjeprovski okrug Hersona bespilotnim letjelicama i artiljerijom.
Administracija predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa predložila je uvođenje dodatnih carina od 10 i 12,5 odsto na uvoz iz 60 ekonomija nakon što je utvrđeno da njihovi propusti u ograničavanju trgovine robom proizvedenom prinudnim radom predstavljaju nerazumnu praksu koja ograničava američku trgovinu.
Prijedlog je objavila Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika (USTR) u okviru istrage o “nefer trgovinskim praksama”, prenio je Rojters.
Riječ je o najnovijem nalazu administracije, koja nastoji da obnovi vanredne carine ukinute odlukom Vrhovnog suda SAD u februaru.
Prema prijedlogu, dodatne carine od 10 odsto bile bi uvedene na uvoz iz Kanade, Ekvadora, Evropske unije, Meksika, Pakistana, Argentine, Bangladeša, Kambodže, El Salvadora, Gvatemale, Malezije, kineskog regiona Tajvana i Velike Britanije, kao i pojedinih drugih ekonomija navedenih u istrazi.
Za preostalih 45 ekonomija obuhvaćenih istragom predložena je dodatna carina od 12,5 odsto.
Američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir rekao je da je neuspjeh ključnih trgovinskih partnera SAD da se “pozabave” uvozom robe proizvedene prinudnim radom “neprihvatljiv” i da američke radnike stavlja u nepovoljan položaj na globalnom tržištu.
USTR je, takođe, predložio poseban mehanizam za tekstilnu industriju koji bi omogućio da određene količine odjeće i tekstila budu uvezene po sniženim carinskim stopama, ali detalji o kvotama i tarifama za sada nisu objavljeni, prenosi Tanjug.
Ovaj prijedlog uslijedio je pred istek privremene carine od 10 odsto uvedene 20. februara, istog dana kada je Vrhovni sud poništio Trampove carine uvedene na osnovu Zakona o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama.
USTR je naveo da će od novih carina biti izuzeti pojedini proizvodi, uključujući energente, rijetke zemlje i određene metale, govedinu, kafu, određene vrste voća i povrća, farmaceutske proizvode, organske hemikalije i dijelove za avione.
Američka trgovinska agencija primaće javne komentare o predloženim mjerama do 6. jula, dok je javna rasprava zakazana za 7. jul.