Autor: m88bogdanovic

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić reagovao je na izjave predstavnika zemalja regiona povodom sahrane Ratka Mladića, poručivši da daje punu podršku državnoj politici Srbije da se, kako je naveo, “odupre otrovnim strelama iz regiona i iz drugih centara moći”.

Dačić je reagovao nakon što je ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković najavio da će povući dio osoblja Ambasade BiH u Beogradu i odnose sa Srbijom svesti na minimum, a povodom čega su se ranije oglasili i šef srpske diplomatije Marko Đurić i delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Radovan Kovačević.

Dačić je na Instagramu naveo da je, prema njegovom mišljenju, očigledno da mnogima u regionu smeta “suverena i nezavisna politika Srbije i njenog rukovodstva”, na čelu s predsjednikom Aleksandrom Vučićem.

“Srbija polazi od svog prirodnog prava”

Komentarišući reakcije koje su uslijedile nakon sahrane Mladića, Dačić je iznio niz oštrih ocjena na račun kritičara Srbije.

“Srbija polazi od svog prirodnog prava da štiti svoje nacionalne interese. To ruši priču o unapred smišljenom scenariju o krivici našeg naroda i države. Nije samo licemerno da Srbiju napadaju oni koji podržavaju ustaške zločine, mudžahedine i albanske teroriste, nego je krajnje ozbiljno da to postaje zvanični narativ i politika”, naveo je Dačić.

Naglasio je da njegova podrška državnoj politici Srbije, kako tvrdi, nema veze sa stranačkim interesima ili izbornim kalkulacijama.

“I zato dajem ne samo podršku, nego i sam aktivno učestvujem u njenoj odbrani. Zajedno smo jači, da složno i čvrsto poručimo: Dalje ruke od Srbije”, rekao je Dačić.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Ivica Dačić (@ivica.dacic.rs)

Konaković najavio svođenje odnosa na minimum

Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković izjavio je ranije danas, 7. septembra, da bi, kada bi imao nadležnost, prekinuo diplomatske odnose sa Srbijom, a najavio je i povlačenje osoblja nad kojim Ministarstvo spoljnih poslova BiH ima nadležnost iz Ambasade BiH u Beogradu.

Konaković je najavio da želi odnose sa Srbijom svesti na minimum, dok ambasador Aleksandar Vranješ i konzul ne bi bili obuhvaćeni njegovom odlukom, jer o njihovom imenovanju i opozivu odlučuje Predsjedništvo BiH.

Na Konakovićeve izjave ranije je reagovao ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, koji je odbacio njegove kritike i ocijenio da takav pristup ne doprinosi pomirenju i odnosima u regionu.

Oglasio se i Radovan Kovačević, delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, koji je poručio da odnosi Republike Srpske i Srbije ostaju na najvišem nivou, te ukazao na nadležnosti Predsjedništva BiH u vođenju spoljne politike.

Mladić sahranjen u Beogradu

Reakcije su uslijedile nakon što je Ratko Mladić  7. septembra, sahranjen na Topčiderskom groblju u Beogradu, pored kćerke Ane.

Mladić, nekadašnji komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, preminuo je 27. avgusta u 84. godini u pritvorskoj bolnici u Hagu, gdje je služio doživotnu zatvorsku kaznu.

Sahrani su prisustvovali članovi porodice, građani, patrijarh srpski Porfirije, kao i zvaničnici iz Republike Srpske.

Manje od godinu dana ostalo je do parlamentarnih izbora, a Crna Gora i dalje nema kompletiran sastav Centralne izborne komisije (CIK).

Dok vlast tvrdi da će nova Komisija biti profesionalna i depolitizovana, dio opozicije upozorava da su izmjenama zakona sniženi kriterijumi za izbor članova.

Evropska unija poručuje da CIK mora biti uspostavljen bez daljeg odgađanja.

Nakon pet neuspjelih konkursa, dodatni problem nastao je ostavkom Dragana Koprivice iz NVO sektora u Komisiji za izbor predsjednika i članova CIK-a.

Ostavka usporila proces

To je usporilo proces, ali je procedura pronalaska zamjene pokrenuta.

“To će se desiti vjerovatno naredne sedmice, ta zamjena člana. Nakon toga će biti raspisan novi javni poziv i pristupiće se izboru članova Centralne izborne komisije”, kazao je poslanik PES-a Vasilije Čarapić.

Poslanik DPS-a Nikola Rakočević očekuje da bi postupak mogao biti završen početkom oktobra.

“U roku od 15 dana od raspisivanja tog poziva imaćemo pred sobom kandidature. U kratkom roku od svega pet radnih dana riješićemo cijeli postupak i, nadam se, dobiti dovoljno kandidata da možemo predložiti Skupštini Crne Gore kandidate. Računam da će to biti najkasnije početkom oktobra”, kazao je Rakočević.

Čarapić je naveo da je ostavka člana Komisije poremetila planiranu dinamiku.

“Iskreno da vam kažem, to podnošenje ostavke je poremetilo dinamiku. Mi smo očekivali da već sada možemo razgovarati o tome ko će biti novi članovi ili glasati u Skupštini o novim članovima. Međutim, izgubili smo dragocjeno vrijeme i produžili proces za najmanje mjesec dana”, rekao je Čarapić.

Probijeni rokovi

Poslanik NSD-a Dejan Đurović saglasan je da je proces mogao biti brži.

“Da li smo možda trebali da to malo ubrzano radimo? Saglasan sam potpuno s tim i to su neke primjedbe koje imam od naših evropskih partnera, ali sam siguran da ćemo i taj dio, tu problematiku, završiti u nekom vrlo brzom period”, kazao je Đurović.

Iz Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori poručuju da očekuju da se CIK formira brzo i uz široku političku podršku.

“Potpuno funkcionalan CIK je važan element demokratskih institucija i stoga bi trebalo da bude uspostavljen bez daljeg odgađanja. EU očekuje od svih političkih aktera da zadrže zamah i ispune preostale obaveze”, naveli su iz Delegacije EU u Crnoj Gori.

Osim probijenih rokova, rasprava se vodi i o izmjenama zakona kojima su promijenjeni uslovi za izbor članova CIK-a. Dok dio sagovornika smatra da kriterijumi nisu sniženi, iz GP URA tvrde suprotno.

Kriterijumi nisu sniženi

“Smatram da kriterijumi nisu sniženi. Jer, ako vidite izmjenu zakona, shvatićete da smo mi proširili kriterijume. To znači da kriterijumi ostaju isti, samo što će sada, osim pravnika, moći da se prijave i politikolozi”, rekao je Rakočević.

Čarapić navodi da kriterijumi ostaju rigorozni.

“Kriterijumi ostaju rigorozni, oni se nisu mijenjali, samo se precizira da to neće biti eliminacioni kriterijum ako neko ne ispunjava neke dodatne uslove koji su, inače, jako teški za dostizanje”, kazao je Čarapić. Poslanica GP URA Milena Vuković smatra da je uklanjanjem jednog od kriterijuma obesmišljen koncept Centralne izborne komisije.

“Ono što smo uradili jeste da smo izbacili taj kriterijum da moraju imati iskustvo u izbornom procesu i samim tim smo potpuno obesmislili formiranje Centralne izborne komisije”, kazala je Vukovićeva.

Ko će biti kandidati?

Politikolog Nikoleta Đukanović upozorava na mogući problem nedostatka iskustva u izbornim procesima.

“To je vrlo diskutabilno, zato što možemo da se suočimo i sa onim scenarijima rada koje smo mogli vidjeti na opštinskom nivou komisija, gdje su ipak rukovodili procesima pravnici koji nisu imali puno iskustva iz oblasti izbornih procesa, što je dovodilo do blokade sistema i tog procesa”, kazala je Đukanovićeva.

Rakočević tvrdi da među kandidatima koji budu predloženi Skupštini neće biti ljudi koji su učestvovali u partijskom političkom životu, prenosi RTCG.

“Kandidati koje šaljemo Skupštini ni pod kojim uslovima i kompromisom neće biti ljudi koji su na bilo koji način učestvovali u političkom životu unutar političke stranke. To je zapravo bila intencija izmjene zakona”, kazao je Rakočević.

U narednom periodu trebalo bi da bude poznato ko će biti kandidati za članove Centralne izborne komisije i kada će njen sastav konačno biti kompletiran.

Vlada Srbije održava vanrednu sednicu. Premijer Srbije Đuro Macut uputio je predsjedniku Srbije obrazloženi predlog za raspuštanje Narodne skupštine.

Prijedlog za raspuštanje Skupštine je procedura koja je neophodna da se ispuni kako bi bili raspisani vanredni parlamentarni izbori.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ranije će raspisati parlamentarne izbore najkasnije 9. ili 10. septembra.

Zakonom je predviđeno da parlamentarne izbore raspisuje predsjednik države i da od dana raspisivanja do dana održavanja izbora ne sme da prođe manje od 45 niti više od 60 dana, prenosi RTS.