Ministar finansija Siniša Mali rekao je da je rast ekonomije u drugom kvartalu iznosio 13,4 odsto.
Kako je dodao, jedan znak kontinuiteta koji sprovode od 2017, kada je minimalac u pitanju, jeste da je minimalna zarada porasla 52 odsto, dok je u istom periodu, kako je naveo Mali, zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 17,3 odsto.
“Dakle, raste tri puta brže od BDP-a”, kazao je ministar.
Gostujući na RTS, Mali je naveo da sada pokrivenost minimalne potrošačke korpe iznosi 81,5 odsto.
“Godine 2017. ta pokrivenost minimalne potrošačke korpe sa minimalnom zaradom bila je 62 odsto. Kada pogledate od 2017. godine, u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada raste pet puta više”, kazao je Mali.
Mali otkrio kad će leći pare VIDEO
On je naveo da su potpuno posvećeni da se postigne zadati cilj i da će, prema projekcijama, 2023. ili 2024. minimalna potrošačka korpa u potpunosti biti pokrivena minimalnom zaradom.
“To je naša posvećenost tome da životni standard s jedne strane raste, a da s druge strane ne ugrozimo punu zaposlenost koju smo postigli, otvaranje fabrika, novih radnih mesta, što bi moglo da bude ugroženo ukoliko bi se minimalna zarada više nego što bi finansije dozvolile povećavala iz godine u godinu”, rekao je Mali.
Istakao je da je minimalna zarada glavni pokretač rasta prosečne plate.
Mali je izjavio da je vlada izašla sa predlogom da se minimalna zarada za 2022. poveća za 9,4 odsto u odnosu na postojeću i dodao da je to prvi put da će nam minimalna zarada ići na skoro 300 evra. Istakao je da će najveći deo povećanja minimalne zarade kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i smanjenjem doprinosa za PIO fond.
Ministar finansija podsetio je da je u petak održan kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta i da su dali predlog da se minimalna zarada poveća na više od 35.000 dinara.
“Mi smo izašli sa predlogom da se minimalna zarada za 2022. godinu poveća za čak 9,4 odsto u odnosu na postojeću. Sa 32.022 dinara na preko 35.000 dinara. To je prvi put da će nam minimalna zarada ići na skoro 300 evra i jedan znak kontinuiteta koji Vlada Srbije sprovodi kada je minimalna zarada u pitanju od 2017. godine kada smo završili fiskalnu konsolidaciju i jedne teške mere koje su iza nas”, rekao je Mali.
Razgovori koji se vode nikada nisu jednostavni, naglasio je.
“Pre 10 godina, minimalna zarada je bila 15.700 dinara, a sada već govorimo o 300 evra. Rast minimalca nam je bitan jer je on glavni pokretač rasta prosečne plate, koja sada iznosi više od 65.000 dinara. Krajem 2022. godine planiramo da prosečna zarada u Srbiji bude 680 evra, a krajnji cilj u narednim godinama je 900 evra”, poručuje on.
Povećava se neoporezivi deo zarade; Vlada predložila vrednost minimalca FOTO
Dodao je da će najveći deo povećanja minimalne zarade kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i smanjenjem doprinosa za PIO fond.
Mali kaže i da je rast minimalne plate jednak za sve, kako za privatni, tako i javni sektor.
“Važno je da kažem da nastavljamo s rasterećenjem koje je vezano za poreze i doprinose, a koje pogađa poslodavce. Otvaramo nova radna mesta, a s druge strane, kad raste minimalac, raste i standard”, istakao je ministar finansija.
Isplata pomoći
Govoreći o isplati pomoći građana, Siniša Mali je rekao da će 22. septembra biti isplaćeno 50 evra svim penzionerima u Srbiji, da će se u novembru isplatiti drugih 30 evra, a u decembru će svi građani dobiti još 20 evra, kao i da će svi penzioneri dobiti i 20.000 dinara sledeće godine. Dodao je da je za to izdvojeno skoro osam milijardi evra.
Na pitanje postoji li taj novac u budžetu, Mali je naveo da je u ovom trenutku udeo javnog duga u BDP-u 55 odsto, što je, kako je istakao, “mnogo manje” od nivoa od 60 odsto koji je definisan Mastrihtskim ugovorom.
Mali: Još nije odlučeno kako će biti utrošena sredstva MMF-a
“Mnogo, mnogo su nam bolji rezultati nego što smo predvideli. Za prvih sedam meseci, da ne računam avgust, sačekaćemo ga sutra, mi smo planirali deficit od 198 milijardi dinara za prvih sedam meseci. Nama je rezultat 39 milijardi minusa za prvih sedam meseci. Dakle, 160 milijardi dinara ili milijardu i dvesta miliona evra bolji rezultat nego što smo predvideli”, istakao je Mali.
Mali je naveo da nije bilo greške u budžetu i da su prilikom planiranja bili konzervativni, ali da je oporavak mnogo brži.
“Mi smo u drugom kvartalu imali 13,4 odsto rasta naše ekonomije. Sa tim rastom i uključujući prvi kvartal, do kraja godine minimum 6,5 odsto, a računali smo šest. Ako pogledate minus jedan, rezultat po kojem smo možda najbolji u Evropi, među prve dve ili tri ekonomije prošle godine, sa plus 6,5 ili sedam odsto koliko će biti ove godine, mi ćemo biti prvi, drugi ili treći u Evropi u ovo vreme najveće ekonomske krize koja je izazvana kovidom 19”, kazao je Mali.
Naglasio je da to govori koliko se Srbija promenila i da država nikada više nije pomogla i građanima i privredi.
Sastanak sa MMF-om
Govoreći o sastanku sa novom šeficom MMF-a za Srbiju, Mali je naveo da je MMF prošle nedelje doneo odluku da svim svojim članicama da onoliko novca koliko svaka od tih članica ima prava vučenja.
“To je za Srbiju 890 miliona dolara, po kamatnoj stopi 0,05 odsto. Taj novac je već alociran nama, samo treba da vidimo u kom trenutku ćemo ga povući, isto kao i sve druge zemlje. Da vidimo da li ćemo vratiti neke stare kredite, deo ćemo sigurno iskoristiti za nastavak investicija, ovog ciklusa koji smo započeli u Srbiji”, kazao je Mali.
Dodao je da nikad ne bismo tražili taj novac, ali sada kada smo ga već dobili, zašto ga ne bismo iskoristili.
Ne staje se sa gradnjom
Ministar finansija je podsetio da je u subotu potpisan sporazum za izgradnju 69 kilometara Dunavskog koridora, od Požarevca do Golupca.
“U ovom trenutku gradimo sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica, i to u doba najveće ekonomske krize ikada. Malo koja zemlja može time da se pohvali. Mi izdvajamo novac i za infrastrukturne projekte, i za izgradnju bolnica, kliničkih centara, ali i za povećanje plata i penzija. To dovoljno govori o našoj stabilnosti”, naveo je on.
