Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa generalnim direktorom ruske državne korporacije “Rosatom” Aleksejem Lihačevom.
Autor: INFO
-
Dodik: Govoriti jednim glasom iz Srpske, SNSD je uvijek za dijalog
Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik rekao je da mu je drago što čuje da je predsjednik SDS-a Mirko Šarović spreman da se u okviru Republike Srpske diskutuje o tome kako da se prevaziđe postojeća kriza i naglasio da je SNSD spreman da se odazove pozivu za takava dijalog koji bi uputio SDS.
“Podsjetio bih i njega i javnost da je SNSD uporno pozivao sve političke aktere u Srpskoj na razgovor, ali kako je javnost mogla vidjeti i SDS i PDP su odbijali takvu mogućnost do sada. Nemamo nikakav problem da inicijatori tog susreta budu partije iz opozicije, jer pitanje koje je na stolu, a to je budućnost Republike Srpske, nije pitanje o kojem treba da bude podjela na vlast i opoziciju u Srpskoj”, istakao je Dodik.
Ukoliko su zaista privrženi stavu da sankcije nisu prihvatljivo sredstvo za rješavanje političkih pitanja, kako Šarović sada govori, i ukoliko su u tom stavu zaista ozbiljni, naglasio je Dodik za Srnu, onda bi Šarović mogao da kaže da ukoliko do toga dođe da se ni SDS poslanici neće vratiti da rade u zajedničkim institucijama.
“To bi bio znak i partnerima u FBiH, kao i međunarodnoj zajednici da Republika Srpska ima opoziciju kući, ali da o temama koje se tiču njene budućnosti nema opozicije i da će Republika Srpska principijelno govoriti jednim glasom, onako kako to vidimo u FBiH, u bošnjačkim političkim partijama”, ukazao je Dodik.
-
Evropa je već suočena sa krizom, ali moglo bi biti i gore?
Kada je Njemačka objavila da je obustavila proces sertifikovanja novog ruskog gasovoda pod nazivom Severni tok 2, energetska tržišta hitno su reagovala.
Evropski fjučersi prirodnog gasa u utorak su porasli za skoro 18 odsto, a u sredu su ponovo rasli, kao i veleprodajne cene u Velikoj Britaniji.
Sada se vraćaju ka rekordnim nivoima koji su ostvareni početkom oktobra, kada su neke fabrike u Evropi i Ujedinjenom Kraljevstvu zatvorene jer su njihove operacije postale neprofitabilne.
Nemir odražava rastuću neizvesnost: kako nastupa hladnije vreme, da li će region moći da nabavi energiju koja mu je potrebna za napajanje zgrada i preduzeća i grejanje domova usred globalne borbe za gorivom?
“Tržišta su neverovatno nervozna. Nedostatak sertifikata doprinosi toj anksioznosti”, rekao je Nikos Tsafos, stručnjak za energetiku i geopolitiku u Centru za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu.
Čini se da je odluka Nemačke da za sada ne odobri Severni tok 2, jer je sedište operatera gasovoda u Švajcarskoj, zasnovana na pravnoj tehnici. Međutim, taj potez će odložiti datum kada se očekuje da gas počne da teče – prekretnica za koju analitičari kažu da bi mogla ublažiti nestašice energije u Evropi.
“Vremenski okvir za početak sada izgleda duži nego što smo prvobitno očekivali”, napisali su stratezi Goldman Saksa u istraživačkoj belešci.
Sada predviđaju da će gas gasovodom početi da teče u februaru 2022. godine, mada neki analitičari misle da će to biti i kasnije. To znači da se ne može računati na povećanje ponude u narednim mesecima, u periodu koji će već biti izazovan.
“Severni tok 2 je gasovod koji može promeniti igru snabdevanja u Evropi i preokrenuti vagu, tako da kašnjenja u njegovom korišćenju znače da će trenutni zategnuti uslovi na tržištu gasa potrajati i tokom zime”, rekao je Karlos Tores Dijaz, šef tržišta gasa i električne energije u kompaniji Ristad enerdži (Rystad Energy).
Evropska unija dobija oko 40 odsto svog uvezenog prirodnog gasa iz Rusije, a čak i dok prelazi na čistije izvore energije, očekuje se da će ta zavisnost ostati netaknuta.
Izgradnja Severnog toka 2 od Gasproma, koji je pod kontrolom ruske države, počela je 2018. godine, a završena je u septembru. Planirano je da isporučuje 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje direktno iz Rusije u Evropu.
Gasovod je uvek bio kontroverzan jer zaobilazi Ukrajinu, zbog čega zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država upozoravaju da će pojačati uticaj Moskve u regionu. No, bilo je spekulacija da bi se proces odobravanja za početak operacija mogao ubrzati jer su cene prirodnog gasa u Evropi porasle zbog vremenskih prilika i porasta potražnje nakon ukidanja karantina, piše CNN, a prenosi Kliks.
“Iskreno govoreći, trenutno nemamo dovoljno gasa. Ne skladištimo za zimski period. Stoga postoji stvarna zabrinutost da bismo, ako budemo imali hladnu zimu, mogli imati nestašice u Evropi”, rekao je Džeremi Vejr, izvršni direktor kompanije za trgovinu energijom Trafigura, na konferenciji koju je ove sedmice organizovao Fajnenšel tajms.
Tsafos iz CSIS-a je rekao da nikada nije bilo jasno da li bi gas iz Severnog toka 2 zaista mogao olakšati situaciju u narednim mesecima, ali kašnjenje u sertifikaciji povećava zabrinutost da Rusija neće iskoračiti preko svojih ugovornih obaveza za isporuku gasa Evropi u teškom trenutku, kao što su se neki nadali.
“Mi smo u okruženju sa malo više nepoverenja u vezi sa onim što dolazi iz Rusije ove zime”, rekao je Tsafos.
Hening Glojstajn iz Jurejža grupe (Eurasia Group) rekao je da količina gasa koja ove zime dolazi u Evropu iz Rusije ne bi trebalo da utiče na to, ali je priznao da je situacija i dalje politički teška.
“Obustavom procesa odobravanja Severnog toka 2, nemački regulatori, a verovatno i njihova nova vlada, signaliziraju da nisu voljni pokleknuti pod pritiskom Rusije za ubrzano odobrenje za gasovod. Takođe signalizira svojim saveznicima u Poljskoj, Briselu i Vašingtonu da Berlin nije gluv na njihovu kritiku gasovoda”, rekao je on.
Razvoj dalje zamagljuje izglede za Evropu u bliskoj budućnosti. Stručnjaci, organizacije za borbu protiv siromaštva i aktivisti za zaštitu životne sredine upozorili su da milioni ljudi širom Evrope možda neće moći da priušti grejanje svojih domova ove zime zbog skoka cena gasa i struje.
Nedavno istraživanje koje je vodio Stefan Bouzarovski, profesor na Univerzitetu u Mančesteru i predsedavajući mreže za istraživanje energetskog siromaštva Engejdžer (Engager), pokazalo je da se čak 80 miliona domaćinstava širom Evrope već bori da održi svoje domove adekvatno toplim kao i pre pandemije.
Trenutni skok cena mogao bi da pogorša stvari, iako su vlade preduzele korake da nadoknade veće troškove ili da ograniče povećanje računa.
Ristad enerdži predviđa da bi odlaganja Severnog toka 2 čak mogla uticati na tržište energije nakon ove zime, predviđajući da će sertifikacija sada biti završena najranije oko aprila. Jurejža grupa takođe smatra da će operacije verovatno početi tek u drugom kvartalu 2022. godine.
To bi produžilo borbu za tečnim prirodnim gasom, koji je trenutno izuzetno tražen.
“Evropa će možda biti primorana da nastavi da zavisi od ionako skučenog tržišta tečnog prirodnog gasa, što ukazuje na povećanu verovatnoću održivog okruženja visokih cena tokom većeg dela prve polovine sledeće godine ako se Evropa pojavi sa ozbiljno iscrpljenim skladištima”, rekao je Ristad enerdži.
-
10 dana lokdauna i obavezna vakcinacija
Austrijska vlada donela odluku da od ponedeljka, 22. novembra, svi građani, a ne samo nevakcinisani, budu zaključani 10 dana.
Takođe, doneta je i odluka da je od 1. februara naredne godine u toj zemlji vakcinacija protiv koronavirusa obavezna za sve.
Time je Austrija postala prva zemlja EU koja je uvela opštu obavezu vakcinacije protiv koronavirusa.
Situacija sa koronavirusom u Austriji je, bez obzira na strogu meru zaključavanja nevakcinisanih osoba, na ivici katastrofe. Broj novozaraženih konstantno raste i obara sve rekorde, a isti slučaj je i sa bolnicama koje su na ivici kolapsa.
Prema planu, lokdaun bi mogao da bude produžen maksimalno za još 10 dana.
Nakon isteka 20 dana zaključavanja, nevakcinisani bi i dalje bili u lokdaunu.
Škole neće raditi, već će imati samo službu čuvanja dece čiji roditelji zbog posla ne mogu da brinu o njima.
Austrijski kancelar Aleksander Šalenberg rekao je na pres konferenciji da ove mere nije bilo lako doneti, ali da su morali da budu preduzeti ovakvi koraci zbog loše epidemiološke situacije.
“Uvek sam govorio da je zajednički cilj da se nevakcinisani vakcinišu, ali i pored intenzivne kampanje, nismo uspeli da uverimo dovoljno ljudi u to. Mere koje smo donosili, posebno 2G pravilo i lokdaun za nevakcinisane, povećali su spremnost za vakcinaciju, ali ne dovoljno dobro”, rekao je Šalenberg.
Dodao je da je dugo postojao politički konsenzus da se ne uvodi obavezna vakcinacija, ali da se mora gledati realnosti u oči.
“Predugo smo polazili od toga da je moguće da ljude uverimo da se dobrovoljno vakcinišu, radi svoje i zaštite bližnjih. Ali, moramo priznati realnost”, rekao je Šalenberg.
Ukazao je da je previše političkih snaga koje se bore protiv vakcinacije, što je neodgovorno i predstavlja atak na zdravstveni sistem, a posledice su prepune intenzivne nege i ogromna ljudska patnja.
“Zato smo se odlučili za teške mere. U celoj zemlji biće obavezna vakcinacija od 1. februara. To je jedini način da izadjemo iz začaranog kruga infekcija. Ne želimo peti, šesti talas… Virus ostaje, moraćemo da živimo sa tim, a jedini put je vakcinacija”, rekao je Šalenberg.
On je naveo da će lokdaun, koji stupa na snagu u ponedeljak, trajati maksimalno 20 dana za vakcinisane i izlečene od koronavirusa, za koje će biti okončan 13. decembra.
Šalenberg je najavio i da će biti mera pomoći, jer nikome ovakva odluka, kaže, ne pada lako, ali se zbog loše epidemiološke situacije, ne samo u Gornoj Austriji i Salcburgu, moraju preduzeti ovakvi koraci.
-
Petković poručuje da su sve izmjene Dejtonskog sporazuma bile na štetu Srpske
Potpredsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Milan Petković smatra da se BiH mora vratiti izvornim principima Dejtonskog mirovnog sporazuma, jer su sve njegove izmjene bile na štetu Republike Srpske.
Zato Republika Srpska opravdano traži da se BiH vrati izvornom Dejtonskom sporazumu. Vjerujem da ćemo u tome istrajati – rekao je Petković Srni.
On je istakao da je najveći uspjeh što je Dejtonskim mirovnim sporazumom uspostavljen mir u BiH.
– Problem jeste što u BiH nemamo iste stavove kada je riječ o Dejtonskom sporazumu. Vrijeme je pokazalo da su izmjene Dejtonskog sporazma bile štetne za srpski narod – dodao je Petković.
U nedjelju, 21. avgusta, navršava se 26 godina od kada je u američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa, čime je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavno-pravni poredak.
Tim dokumentom, poznatijim kao Dejtonski mirovni sporazum, stvorena je državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa.
-
I opet Medlin Olbrajt
Bivša američka državna sekretarka, 84-godišnja Medlin Olbrajt, položila je zakletvu kao nova predsednica američkog Odbora za odbrambenu politiku.
Ovakav razvoj situacije dolazi skoro tačno godinu dana nakon što je Trampova administracija uklonila nju i druge stručnjake za nacionalnu bezbednost iz savetodavnog komiteta.
Olbrajtova je prva predsednica odbora otkako je ministar odbrane Lojd Ostin pokrenuo reviziju savetodavnih komiteta Pentagona ranije ove godine, prenosi Si-En-En.
“Pod vođstvom ministra Ostina, Odeljenje se prilagođava promenljivoj prirodi ratovanja i radi na tome da ostane ispred svih potencijalnih protivnika“, navodi se u saopštenju Olbrajtove.
Početkom februara, Ostin je razrešio više stotina članova 42 odbora i komiteta, uključujući i, kako navodi Si-En-En, kontroverzne članove koji su imenovani tokom Trampove administracije. Pošto je izgubio na izborima 2020. godine, Tramp je izbacio iz odbora neke dugogodišnje stručnjake za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost, uključujući Olbrajtovu, bivšeg državnog sekretara Henrija Kisindžera i druge, navodi Sputnjik.
Za sada, Olbrajtova je jedini član Odbora za politiku odbrane, navodi se na veb stranici američkog Ministarstva odbrane. Odbor za odbrambenu politiku je spoljna savetodavna grupa bivših visokih zvaničnika za nacionalnu bezbednost koji “pružaju ministru odbrane i zameniku ministra odbrane nezavisne savete i mišljenja u vezi sa pitanjima odbrambene politike kao odgovor na specifične zadatke ministra odbrane i zamenika ministra“, navodi se na sajtu.
-
Danas otvaranje centra za smještaj migranata “Lipa”
Novi privremeni prihvatni centar “Lipa” za smještaj migranata, između Bihaća i Bosanskog Petrovca, biće otvoren danas.
Kamp je kapaciteta do 1.500 ljudi, a u njemu je predviđen i smještaj porodica sa djecom, djece bez pratnje i samaca, najavljeno je iz Ministarstva bezbjednosti u Savjetu ministara.
Otvaranju će prisustvovati direktor Službe za poslove sa strancima Slobodan Ujić, šef Delegacije EU u BiH Johan Satler, šef Misije IOM-a u BiH Laura Lungaroti, premijer Unsko-sanskog kantona Mustafa Ružnić, gradonačelnik Bihaća Šuhret Fazlić i ministar bezbjednosti u Savjetu ministara Selmo Cikotić.
Savjet ministara je u decembru prošle godine donio odluku o osnivanju privremenog prihvatnog centra “Lipa”, a njegovom uspostavljanju doprinijeli su Služba za poslove sa strancima i Međunarodna organizacija za migracije /IOM/, uz finansijsku podršku EU i ostalih partnera.
Programom, koji počinje u 10.00 časova, predviđen je obilazak privremenog prihvatnog centra “Lipa”, nakon čega će zvaničnici dati izjave.
-
U skladu sa korona mjerama: Javna rasprava o izmjeni dijela RP ovog dijela Banjaluke
Odjeljenje za prostorno uređenje obavještava da će 22.11. 2021. godine biti održana javna rasprava o Nacrtu izmjene dijela regulacionog plana „Paprikovac-Petrićevac“ – Sekcija „C“, „E“, „F“, „G“ I „H“ u Banjaluci za prostor između Ulice Ranka Šipke, Romanijske ulice i kompleksa UKC Republike Srpske, saopšteno je iz Gradske uprave.
Javna rasprava biće održana 22.11.2021. godine sa početkom u 16.15 časova u sali 33 Gradske uprave u skladu sa mjerama zaštite od širenja korona virusa.
Pozivamo stručnu javnost, predstavnike infrastrukturnih i drugih organizacija, kao i sva zainteresovana lica da prisustvuju javnoj raspravi uz obavezno nošenje lične zaštite (maske). -
Prioritet dobrobit građana: Nešić, Borenović i Šarović održali sastanak sa Satlerom
Predsjednici Srpske demokratske stranke, Partije demokratskog progresa i Demokratskog narodnog saveza, Mirko Šarović, Branislav Borenović i Nenad Nešić, sastali su se danas u Banjaluci sa šefom Delegacije EU i specijalnim predstavnikom EU u BiH Johanom Satlerom.
Tema sastanka je, kako je navedeno u saopštenju, bila aktuelna politička situacija.
Predsjednik Srpske demokratske stranke, Mirko Šarović tokom sastanka je ukazao na neophodnost izmjene Izbornog zakona.
– Samo izmjene Izbornog zakona mogu garantovati regularnost izbora i poštovanje izborne volje građana. Međutim, izgleda da strankama koje čine vlast odgovara sadašnji zakon koji ostavlja prostora za razne vrste malverzacija – istakao je Šarović.
Istakao je da umjesto produkovanja kriza vlasti trebaju krenuti sa rješavanjem životnih problema stanovništva.
Predsjednik PDP, Branislav Borenović je rekao da je potrebno prevazići aktuelnu političku krizu, te da se svi nivoi vlasti moraju pozabaviti realnim problemima koji opterećuju građane.
– Posljednjih mjeseci prolazimo kroz jednu od najozbiljnijih političkih kriza nakon Dejtona, izazvanu izuzetno lošom odlukom i nametanjem zakona od strane Valentina Incka, koji je nakon dvanaest godina provedenih u ovoj zemlji morao znati da nikakva jednostrana rješenja ovdje nisu donijela ništa dobro. Potreban nam je dijalog, unutrašnji dogovor i unutrašnje rješavanje svih otvorenih pitanja. Dok prolazimo kroz političku krizu, nailazimo na i na veće probleme: ljudi odlaze iz BiH, a cijene, prije svega osnovnih životnih namirnica, konstantno rastu, te smo prvi smo u svijetu po smrtnosti od virusa korona. To su problemi koji moraju biti rješavani – istakao je Borenović.
Predsjednik DNS, Nenad Nešić rekao je da je, nažalost, logična posljedica krize i stagnacija BiH na EU putu, ali ni ranije aktuelna vlast nije djelovala konkretno na ispunjavanju uslova za pridruživanje Evropskoj uniji.
– Smatramo se dijelom Evrope i tom stavu ostajemo privrženi. Vlast će ubuduće morati da radi više i uspješnije na ispunjavanju 14 kriterijuma iz Mišljenja Evropske komisije i na dostizanju najviših evropskih standarda kao što uspostavljanje vladavine prava, iskorjenjivanje korupcije i garantovana sloboda medija – zaključio je Nešić.
Ambasador Satler se zahvalio na sastanku i usaglasio da je neophodno što prije prevazići trenutnu političku krizu i fokusirati na reforme i napredak zemlje na putu ka EU za dobrobit svih građana BiH.
-
Sijarto o mogućim sankcijama protiv zvaničnika Srpske “Nije došlo do konkretnog političkog prijedloga”
Nakon što su mediji objavili kako je Njemačka na sastanku političkog i bezbjednosnog komiteta Evropske unije zatražila uvođenje sankcija protiv zvaničnika u Republici Srpskoj, te da se Mađarska usprotivila toj inicijativi, šef mađarske diplomatije Peter Sijarto kaže da Mađarska smatra kako sankcije nisu alat broj jedan.
Sve dosadašnje sankcije koje je uvodila Evropska unija nisu postigle rezultate – rekao je Sijarto.
U intervjuu za BHT1 je, između ostalog, odgovorio i na pitanje hoće li Viktor Orban nakon Banjaluke posjetiti i Sarajevo.
– Meni se ne sviđa pravac u kojem se razvija spoljna politika Evropske unije. Po onome što sada vidim jedini alat evropske spoljne politike postaju sankcije. Šta god se desi bilo gdje u svijetu, odgovor iz Brisela su sankcije, sankcije i sankcije. Ako pogledate u prošlost, nijedne nisu doprinijele postizanju cilja koji se želi ostvariti sankcijama, kazao je on.
Dodao je da su naprotiv, postignuti drugačiji rezultati od očekivanih.
– Naprotiv, postignuti su drugačiji rezultati od očekivanih. I zato mislim da su konsultacije i dijalog mnogo važniji i bolji način da se upravlja različitim stvarima. Generalno, nismo razgovarali samo o pitanjima BiH, nego smo razgovarali o cijelom Zapadnom Balkanu. Mislim da je situacija ovdje dosta tužna, ne zbog vas, nego zbog nas, zbog EU. Jer EU je jako spora, izuzetno spora i ne prihvata integracije. Proširenje EU se treba ubrzati, u suprotnom ćemo izgubiti zamah, jer u geopolitici ne postoji vakuum, neko ce ući, neko će zauzeti našu poziciju. Kada razgovaramo o Zapadnom Balkanu sa ministrima inostranih poslova EU, većina kolega se žali na činjenicu da postoje drugi akteri – rekao je Sijarto.
Naglasio je, da su moguće sankcije protiv Dodika tek spominjane u nekim političkim izazovima.
– Nije došlo do nekog konkretnog političkog prijedloga, nije ponuđen nikakv nacrt, tako da ne postoji neki problem kome ćemo se protiviti. Mi smo samo jasno rekli da ne mislimo da su sankcije alat broj jedan u takvim situacijama, jer opet podsjećam na dosadašnja isksutva. Sankcije koje je nametala EU nisu bili nikakvi rezultati. Ono sto ja mislim da treba uraditi, i to sam savjetovao kolegama, da dođete u BiH, razgovarate sa dužnosnicima u Sarajevu i Banjaluci i pokušate razumjeti kakva je situacija i ponudite pomoć i rješenje – istakao je Sijarto.