VRBAS Media

Autor: INFO

  • Potrošeno 11,5 miliona KM u osam dana: U Palama se troši više nego u Trebinju, evo gdje je Banjaluka

    Potrošeno 11,5 miliona KM u osam dana: U Palama se troši više nego u Trebinju, evo gdje je Banjaluka

    U samo osam prazničnih dana u opštini Pale potrošeno je više od 11,5 miliona KM, a što je dva puta više nego, recimo, u Trebinju – saznaje Srpskainfo.

    Razlog je jednostavan, a riječ je o punim kapacitetima u Olimpijskom centru Jahorina koji se nalazi u opštini Pale.

    Po podacima Poreske uprave Republike Srpske, od 30. decembra prošle godine do 6. januara ove godine evdidntirano je oko 11,5 miliona KM prometa posredstvom fiskalnih kasa u Palama. U istom periodu prošle godine taj promet je iznosio oko 7,7 miliona KM, što znači da je u ovoj maloj opštini potrošnja povećana za oko četiri miliona KM.

    Kako je za Srpskainfo rečeno u Poreskoj upravi RS, u ovom periodu evidentirano je ukupno oko 225,7 miliona KM prometa u maloprodaji u cijeloj Republici Srpskoj. Taj promet je iznosio oko 192,2 miliona KM od 30. decembra 2020. do 6. januara 2021. godine.

    U najvećem gradu Republike Srpske, u Banjaluci, zvanično je u ovih proteklih osam prazničnih dana potrošeno oko 53,9 miliona KM što je rast za oko 2,4 miliona u odnosu na godinu prije.

    Grad Trebinje je takođe imalo popunjenje smještajne kapacitete za protekle praznike, a zvanični podaci ukazuju da su ostavrili potrošnju od oko 5,3 miliona KM ili oko 600.000 KM više nego prethodnu sezonu.

    Bijeljina je ovih praznika inaksirala oko četiri miliona KM više u ovom periodu i zvaničan promet je bio oko 22,2 miliona KM.

  • Obećao 300.000 evra, pa od vlasnika firme uzeo 60.000 KM

    Obećao 300.000 evra, pa od vlasnika firme uzeo 60.000 KM

    Elvir B. (29) iz Banjaluke uhapšen je zbog sumnje da je vlasnika jedne firme iz Travnika uspio prevariti za čak 60.000 KM, saznaje Srpskainfo.

    Elvir B. se sumnjiči da je u periodu od novembra 2021. godine do 25. januara ove godine, lažno se predstavio oštećenom kao Goran Marinković, radnik Agencije za naplatu potraživanja u Banjaluci.

    – Nakon toga, on je sa njim sačinio izjavu da će mu u roku od tri dana uplatiti novac u iznosu od 300.000 evra, na ime potraživanja koje oštećeni ima prema drugom pravnom licu. Oštećeno mu je na ime te usluge u više navrata predao novac u iznosu od 60.000 KM – pojasnila je portparol PU Banjaluka Danijela Mučibabić, navodeći inicijale osumnjičenog.

    Od E.B. oduzeta je određena količina novca kao i drugi predmeti koji se mogu dovesti u vezu sa počinjenjem ovog krivičnog djela.

    U toku je kriminalistička obrada uhapšenog.

  • Uhapšen zbog sumnje da je prijetio da će aktivirati bombu ispred kafane

    Uhapšen zbog sumnje da je prijetio da će aktivirati bombu ispred kafane

    Đuro U. iz Laktaša uhapšen je zbog sumnje da je u ponedjeljak oko 21.00 čas, ispred ugostiteljskog objekta na području Laktaša, prijetio da će aktivirati bombu, saopštila je Policijska uprava Banjaluka.

    Kako se dodaje u saopštenju, policijskoj stanici Laktaši, iste večeri, prijavljeno je da pomenuti muškarac ispred ugostiteljskog objekta na području Laktaša, prijeti da će aktivirati bombu.

    “Na licu mjesta pronađeno je minsko – eksplozivno sredstvo. Navedeni je podvrgnut ispitivanju na prisustvo alkohola, kojom prilikom je utvrđeno 1,25 g/kg alkohola u organizmu”, dodaje se u saopštenju.

    Kako se navodi izvršen je pretres vozila koje koristi osumnjičeni i tom prilikom je pronađen i oduzet nož, metalni bokser i satara. O navedenom je obavješten dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka.

  • U Srpskoj 573 osobe novozaražene, preminulo 16

    U Srpskoj 573 osobe novozaražene, preminulo 16

    U pоsljеdnja 24 čаsа u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskој bоlnici u Fоči i u bоlnicаmа Sv. Vrаčеvi u Biјеljini i Sv. аpоstоl Lukа u Dоbојu izvršеnо је tеstirаnjе 1.126 lаbоrаtоriјskih uzоrakа, а virus kоrоnа pоtvrđеn је kоd 573 оsоbа, dok je preminulo 16 osoba.

    Kada je riječ o zaraženima, rаdi sе о 259 muškаrаcа i 314 žеnа, оd kојih је 65 mlаđе, 314 srеdnjе i 194 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 109 оsоbа је iz Bаnjаlukе, 90 iz Trеbinjа, 68 iz Biјеljinе, 26 Gаckа, 21 iz Nеvеsinjа, 20 iz Grаdiškе, 17 iz Zvоrnikа, pо 16 iz Bilеćе, Dоbоја i Knеžеvа, 14 iz Prnjаvоrа, pо 13 iz Kоzаrskе Dubicе, Šipоvа i Fоčе, 12 iz Lаktаšа, 10 iz Mrkоnjić Grаdа, pо оsаm iz Brоdа, Mоdričе i Nоvоg Gоrаždа, pо sеdаm iz Pеlаgićеvа i Šаmcа, pо šеst iz Priјеdоrа, Srpcа i Tеslićа, pеt iz Kоtоr Vаrоšа, pо čеtiri iz Brаtuncа, Lоpаrа, Milićа, Ugljеvikа i Šеkоvićа, tri iz Rudоg, pо dviје iz Dеrvеntе, LJubinjа i Čајničа i pо јеdnа iz Bеrkоvićа, Višеgrаdа, Vlаsеnicе, Јеzеrа, Kаlinоvikа, Kоstајnicе, Nоvоg Grаdа, Pаlа i Čеlincа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеno je 16 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о оsаm muškаrаcа i оsаm žеnа, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi оd kојih је pеt оsоbа iz Bаnjаlukе, dviје оsоbе iz Nоvоg Grаdа i pо јеdnа iz Brоdа, Dоbоја, Grаdiškе, Kоzаrskе Dubicе, LJubinjа, Pаlа, Priјеdоrа, Prnjаvоrа i Stаnаrа.

    Dо sаdа je u Rеpublici Srpskој pоtvrđеno 104.726 slučajеvа virusа kоrоnа, а prеminulо је ukupnо 5.778 оsоbа kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, tеstirаno je ukupnо 396.610 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 798, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 317, а u оstаlim bоlnicаmа 481. Nа rеspirаtоru је 71 оsоba, 35 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 36 u оstаlim bоlnicаmа.

  • Ustavni sud Srpske rekao “NE”: Neprihvatljive inicijative za ocjenu ustavnosti više zakona

    Ustavni sud Republike Srpske odbio je danas prijedloge i nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za ocjenu ustavnosti Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

    Odbijeni su prijedlozi i nisu prihvaćene inicijative i za pokretanje postupka za ocjenu ustavnosti zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, o obligacionim odnosima i o igrama na sreću, odnosno za ocjenu ustavnosti i zakonitosti osporenih pojedinih podzakonskih normativnih akata.

    Na današnjoj sjednici u Banjaluci donesena je odluka o negativnom sukobu nadležnosti između Osnovnog suda u Zvorniku i Poreske uprave Srpske, saopšteno je iz Ustavnog suda.

    Ustavni sud Republike Srpske u skladu sa Ustavom i zakonom utvrđenim nadležnostima odlučuje o saglasnosti propisa i opštih akata sa Ustavom, odnosno o saglasnosti propisa i opštih akata sa zakonima Srpske, te o sukobu nadležnosti između organa izvršne i sudske vlasti.

  • Palmer: Ostalo je malo vremena za dogovor, vrlo je bitno da izbori budu na jesen

    Palmer: Ostalo je malo vremena za dogovor, vrlo je bitno da izbori budu na jesen

    Izborna reforma je ključna, a jake institucije su ključne za izlazak iz krize, kazao je nakon sastanka s kolegijima oba doma Parlamenta BiH američki izaslanik Matthew Palmer.

    On je kazao kako ova reforma nije sekundarna ili neko pomoćno sredstvo, da je ovaj proces ključan.

    “Želio bih biti jasan u vezi s ciljevima ovog procesa. Prvi je da se osigura legalitet izbornog procesa. Bitno je da se svaki glas čuje i da bude prebrojan te da građani to znaju”, izjavio je on.

    Drugo, ono što je veoma važno je da građani u ravnopravnoj utakmici imaju priliku da se kandidiraju, naglasio je.

    “Ovo podržava perspektivu Evropske unije i potpuno je u okviru Dejtonskog sporazuma, o državi s dva entiteta i tri konstitutivna naroda”, kazao je Palmer.

    Dodao je kako Federacija BiH treba biti funkcionalna i biti u ravnoteži s Republikom Srpskom.

    “Važno je da se u institucionalnom okviru ocrtavaju prava građana prema Dejtonskom sporazumu. Za postizanje sporazuma ostalo je malo vremena. Vrlo je bitno da se izbori održe kako je planirano na jesen, a izmjene Izbornog zakona onda trebaju biti napravljene šest mjeseci prije izbornog procesa”, izjavio je.

    Palmer je naglasio kako će se sa svim delegacijama raditi kao s partnerima, da bi se došlo do dogovora.

    Nakon današnjih dešavanja u Sarajevu cijela svita seli u Neum, gdje su planirani višednevni pregovori.

  • DF: Dok traje Dodikov državni udar, ne možemo učestvovati u pregovorima kojima se udovoljava Čoviću

    DF: Dok traje Dodikov državni udar, ne možemo učestvovati u pregovorima kojima se udovoljava Čoviću

    Dženan Đonlagić, generalni sekretar Demokratske fronte (DF) i član državne Interresorne radne grupe za izmjene izbornog zakonodavstva, saopćio je kako ova politička stranka neće učestvovati u neumskim pregovorima.

    “Zahvaljujemo se na pozivu, ali Demokratska fronta, dok traje državni udar koji provodi Milorad Dodik, ne može učestvovati na pregovorima kojima se pokušava udovoljiti Draganu Čoviću”, kazao je on.

    Iz DF-a kažu i kako ovakav vid pregovora nije dobar.

    “Ne mislimo ni da je dobro razgovarati o ključnim državnim pitanjima po hotelima i restoranima, umjesto u institucijama države, ali svi su slobodni da se sastaju kako žele”, kazao je on.

    Danas je počela nova runda pregovora o izmjenama Izbornog zakona BiH, nakon što su jučer u našu zemlju doputovali viši zvaničnik Ministarstva vanjskih poslova SAD-a Matthew Palmer i direktorica pri Evropskoj službi za vanjske poslove Angelina Eichhorst.

    Ključni dio – pregovori s liderima političkih stranaka planirani su za ovaj vikend u Neumu.

  • Vučić: “Uložićemo najviše”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da će država u ekologiju uložiti više nego ikada.

    “Mi smo slušali ljude, čuli smo probleme sa kojima se se stvarno suočavaju. To smo razumeli i zato ćemo u ekologiju da uložimo najviše”, rekao je Vučić u videu objavljenom na njegovom Instagram profilu “avucic”.

    Takođe je istakao da su sredstva planirana za zaštitu životne sredine za 2022. godinu veća nego svih ovih godina zajedno.”To nećemo moći lako da rešimo ni u godinama koje dolaze, ali ćemo stvari da menjamo i popravljamo. I kanalizacije i prečistači otpadnih voda, dakle – čista voda, čistiji vazduh, da što više gasnih priključaka imamo, da industriju što je moguće više prikopčamo na gas i na najčistije energente, da pokušamo da zaštitimo naše velike gradove koliko je moguće, ali za to su potrebna ogromna ulaganja i to je ono što radimo i što ćemo da radimo”, zaključio je predsednik.

  • Putin posvađao NATO; “Amerikanci su iscrpljeni”

    Putin posvađao NATO; “Amerikanci su iscrpljeni”

    Analizu pod naslovom “Kraj svetskog poretka kakav poznajemo” objavio je CNN, navodeći da je ovo zbunjujuće vreme za Amerikance.

    S jedne strane pripadnici vlasti objašnjavaju zbog čega je došlo vreme za povlačenje za Avganistana, a sa druge uveravaju kako je vreme da se stane uz Ukrajinu, na čijoj istočnoj granici je Ukrajina nagomilala više od 100.000 vojnika.

    Ovo je vreme u kojem Amerikanci žele što manji angažman svoje vojske van granica SAD, zbog čega je NATO pod pritiskom, a autokratske sile s ekspanzivnim sklonostima, poput Rusije i Kine, ponašaju se sve hrabrije i to kao saveznici.

    Era Amerike kao supersile je na testu širom sveta, navodi CNN.

    Istočna Evropa

    Čak 30 godina nakon raspada Sovjetskog saveza, Rusija vojnim manevrima poseže za Ukrajinom, jednom od svojih bivših republika.

    Vladimiru Putinu naročito smetaa post-sovjetsko širenje NATO-a. Bajdenova administracija stavila je 85.000 američkih vojnika u stanje vojne pripravnosti, kako bi odvratila Rusiju i uverila članice NATO u odlučnost Amerike.

    Zapadna Evropa

    Američkom uticaju je potrebna potpora. Kako bi ujedinila NATO protiv Rusije, Amerika igra ulogu energetskog brokera koji traži garancije o isporukama energenata s Bliskog istoka i iz Azije kako bi otupela pretnju Rusije koja je glavni snabdevač Nemačke prirodnim plinom.

    Azija

    Azija testira autonomiju Tajvana, ostrva koje već neko vreme prisvaja svoje ratne avione u misije u blizini Tajvana. Najveći takav upad dogodio se samo dan nakon što je SAD sa Japanom premestio flotu mornaričkih brodova u Filipinsko more u sklopu vojne vežbe.

    Bliski Istok

    Baze američke vojske u Iraku i Siriji ove godine su se našle pod napadom. Ove sedmice američke rakete Patriot su, u saradnji s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, presrele projektile jemenskih pobunjenika Hutija ispaljene prema vazdušnoj bazi Al-Dhafra (UAE), u kojoj se nalaze američki vojnici.

    Naravno, tu je i Iran. Nakon što je Amerika pod vodstvom Donalda Trampa sabotirala međunarodni dogovor o zaustavljanju nuklearne eskalacije, Iran bi mogao da ubrza svoj put prema nuklearnom oružju.

    Uloga Amerike
    Počelo je: “Suhoji” prebačeni u Belorusiju VIDEO

    Sve gore navedene situacije nisu od juče, ali pitanje koje se sve više nameće je kakvu će ulogu igrati Amerika. Tenzije oko Ukrajine sugerišu da protivnici SAD-a osećaju slabost i vide prostor za napredak.

    “Izazovi pred autoritetom SAD-a stižu trenutku kad u inostranstvu postoji opšte raširena percepcija da Vašington više nije ona sila koja je bila u drugoj polovinii 20. veka”, piše CNN-ov analitičar Stvien Kolinson.

    “Usprkos uveravanjima Džoa Bajdena da se ‘Amerika vratila’, haotično povlačenje iz Avganistana prošle godine otvorilo je pitanja američke kompetencije, ali i posvećenosti. Američki protivnici znaju da su Amerikanci iscrpljeni u poslednjih 20 godina rata u inostranstvu, što je faktor zbog kojeg bi neki mogli da kalkulišu s tezom da bi Vašington iz političkig razloga mogao posustati u ispunjavanju svojih strateških obaveza”, dodaje Kolinson.

    Faktor zvani Putin
    “Bodež u srcu Rusije”

    Ruski predsednik je direktno ili indirektno upleten u sva ta pitanja – od Ukrajine preko Sirije do Azije.

    Iako niko sa sigurnošću ne zna šta tačno Putin želi. Ali, Fiona Hil, stručnjakinja za Rusiju koja je svojevremeno radila za Belu kuću, za New York Times piše kako zna tačno šta Putin želi, barem što se tiče Ukrajine: “Putin želi da iseli Sjedinjene Države iz Evrope”.

    Džil Dougerti, još jedna stručnjakinja za Rusiju i bivša šefica moskovskog dopisništva CNN-a, je saglasna. “Rusija želi da ponovo odigra završetak Hladnog rata”. U tome Putinu pomažu ruski državni mediji, koji formiraju stavove ruske javnosti.

    Putin oseća da je američka moć u silaznoj putanji, piše američki The Hill. Putin “veruje da se Amerika trenutno nalazi u istoj situaciji kao Rusija nakon kolapsa Sovjetskog Saveza: oslabljena kod kuće i u povlačenju napolju”.

    Na tenzije oko Ukrajine, piše The Hill, Amerika treba snažno da odgovori, jer će taj odgovor odjeknuti svetom.

    Izazovom koji je nametnuo NATO-u, Putinova agresija u Ukrajini mogla bi da zapreti “celom sistemu Ujedinjenih nacija i ugrozi argumente koji su garantovali suverenost zemalja članica UN-a od Drugog svetskog rata – nešto poput iračke invazije na Kuvajt 1990. godine, ali na puno većoj razmeri”.

    Zapad nije potpuno ujedinjen po pitanju Rusije

    Iako su geopolitički ulozi visoki, Putinov ekonomski pritisak usporio je stvaranje jedinstvenog odgovora Evrope.

    Kako za CNN Business piše Ivana Kotasova iz Londona, ključan faktor ove geopolitičke krize postao je gasovod Severni Tok 2, koji u Nemačku dovodi ruski plin i pritom zaobilazi Ukrajinu.

    Za razliku od ostalih zapadnih demokratija, Nemačka nije obećala da će poslati oružje u Ukrajinu i još uvek se nećka o uključivanju Severnog Toka u razgovore o sankcijama protiv Rusije.

    “S obzirom na to da je ruski cilj produbiti podele, Severni Tok postao je sredstvo razaranja jedinstva Evropske unije i NATO-a”, piše Kristine Berzina.

  • Fijasko američke mornarice – brod ne može da odbrani ni sebe

    Fijasko američke mornarice – brod ne može da odbrani ni sebe

    Najskuplji ratni brod američke mornarice nosač aviona Džerald R. Ford još nije pokazao da se može efikasno odbraniti od projektila.

    To stoji u novom izveštaju Pentagona za testiranje.

    Nosač aviona je vredan 13 milijardi dolara.

    ‘Šareni’ učinci presretača projektila, radara i sistema za distribuciju podataka na testiranom brodu ograničili su sposobnost uništavanja modela nadolazećeg oružja, iako su senzorski sistemi “na zadovoljavajući način detektovalii, pratili i pogađali ciljeve”, prema izveštaju koji je Blumberg njuz, kako se navodi, dobio pre njegove objave, prenosi Telegraf.

    Prema izveštaju na pet stranica, nosač koji je izgradila kompanija Hantington ingals indastriz još uvek je opterećen “niskom ili nepoznatom pouzdanošću” svojih sistema za lansiranje i povratak aviona.

    A nedavni šok-testovi za procenu ranjivosti ključnih sistema “utvrdili su više nedostataka u dizajnu, koji prethodno nisu otkriveni”, navela je Pentagonova kancelarija za testiranje.

    U izveštaju se navodi da je mornarica već identifikovala nekoliko mogućnosti za poboljšanje nove klase nosača aviona po pitanju “podvodnih pretnji”.

    ‘Opada rizik’

    Nedostaci koji uporno ‘iskaču’ potkopavaju nade mornarice da će uspeti Džerald R. Ford da prikaže kao prvi u novoj klasi nosača na nuklearni pogon koji mogu povećati američku moć na globalnom nivou i koji su borbeno sposobniji, pouzdaniji i ekonomski pristupačniji od klase Nimic, koju bi trebalo da zamene.

    Najnovija procena znači i nova pitanja za službenike Pentagona i zastupnike o tome u kojoj će meri mornarica pokazati poboljšanja pre nego što Ford bude raspoređen sredinom septembra na svoju prvu patrolu sa avionima i pratećim plovilima.

    U izveštaju, koji sadrži i “kontrolisane neklasifikovane” informacije i koji je prosleđen mornarici, utvrđeno je kako je u ovom trenutku moguća “samo ograničena procena” učinka borbenog sistema. Navodi se da Nikolas Gertin, novi šef kancelarije za testiranje, planira da pošalje Kongresu privremen izveštaj o sposobnostima samoodbrane nosača do 30. septembra.

    Zapovedništvo mornaričkih sistema na moru u saopštenju je pozdravilo što je dobilo priliku da pregleda izveštaj i da svoje komentare na nacrt procene. “Uopšteno”, navodi se, nedavna testiranja nosača nakon isporuke “ukazuju da opada rizik uticaja pouzdanosti sistema na ispunjavanje misije”.

    Nalaženje odgovora na pitanja koja izazivaju zabrinutost u vezi s odbrambenim sistemima nosača, s njegovim dvopojasnim radarom, usaglašavanjem podataka i drugim naprednim sposobnostima, postaje još hitnije budući da Kina povećava svoje flote patrolnih brodova, fregata, krstarica i konvencionalnih podmornica s naprednim protivbrodskim krstarećim projektilima.

    Kvarovi artiljerijskog sistema

    Tri dosadašnja mornarička testiranja sistema samoodbrane nosača aviona na specijalizovanom brodu dizajniranom za procenu tih performansi, “nisu prikladni za procenu sposobnosti borbenog sistema protiv nadzvučnih protivbrodskih krstarećih projektila i podzvučnih manevarskih projektila, a nisu planirani budući testovi protiv pretnji, koji bi mogli da pružie dodatne podatke”, navodi kancelarija za testiranje.

    Deo brodskog artiljerijskog sistema, navela je kancelarija za testiranje, imao je brojne kvarove vezane za pouzdanost, koji su u nekoliko slučajeva sprečili sistem da izvrši misiju.

    Nakon niza dodatnih evaluacija i uvežbavanja Fordovih vazdušnih snaga, plan je da nosač krene u više operacija s većim brojem saveznika do kraja leta, rekao je novinarima kontraadmiral Džejms Dauni, izvršni oficir programa mornarice za nosače aviona.

    Dauni kaže kako je mornarica sigurna u borbene sisteme broda, testovi na moru su provedeni i procenjeni i dodeljen je sertifikat što se tiče područja borbenih sistema.

    Kancelarija za testiranje, navela je da nosač aviona Ford, verovatno neće postići svoj cilj u odnosu na broj naleta koje može izvesti u od 24 sata, zaključivši da je “temeljen na nerealnim pretpostavkama”.

    Ne radi ni elektromagnetski katapult

    Takođe je rečeno da je tokom 8.157 poletanja i povrataka aviona tokom prošle godine, novi elektromagnetski sistem katapulta na nosaču, koji je izradio Dženeral atomiks, pokazao pouzdanost na 272 lansiranja, odnosno znatno ispod potrebnih 4.166.

    Takođe, njegov sistem za zaustavljanje aviona nakon sletanja, pokazao je stopu pouzdanosti na 41 sletanju, što je “znatno ispod zahteva od 16.500”, navela je kancelarija za testiranje.

    Zapovedništvo mornaričkih sistema na moru izjavilo je da je tokom Fordovog nedavnog boravka na moru, nosač aviona dovršio sva potrebna testiranja, obavio posao pre plana, poboljšao pouzdanost sistema za nove tehnologije, a služio je kao platforma za sprovođenje kvalifikovanja pilota na nosaču aviona na Istočnoj obali za više od 400 novokvalifikovanih i prekvalifikovanih pilota.

    Više od 8.100 operacija lansiranja i sletanja, saopštilo je zapovedništvo, ističu sve veće sposobnosti Forda i pružaju sve veće poverenje u to da će potpuno obučena posada Forda i vazdušne snage na njemu postići potrebnu stopu proizvodnje letova.