VRBAS Media

Autor: INFO

  • Nema kupovine dolara

    Nema kupovine dolara

    Centralna banka Rusije zaustavila je u ponedeljak kupovinu deviza u pokušaju da zaustavi dramatičan pad vrednosti rublje.

    Ruska valuta je do ponedeljka popodne oslabila za 2,3% u odnosu na američki dolar, pa je kurs rublje prema dolaru iznosio 79,3 u jednom trenutku. To je bio njen najslabiji nivo u poslednjih 14 meseci.

    “Banka Rusije odlučila je da ne kupuje devize na domaćem tržištu… od 15:00 po moskovskom vremenu 24. januara”, navodi se u saopštenju regulatora.Kako se dodaje, ova odluka je doneta kako bi se smanjila volatilnost finansijskih tržišta.

    Centralna banka Rusije obično kupuje stranu valutu koristeći prihode od ruskog izvoza nafte i gasa, piše The Moscow Times. Ovo takozvano “fiskalno pravilo” je osmišljeno da smanji volatilnost valute kao odgovor na promene u vrednosti globalnih roba. To obavezuje Rusiju da gotovinu od prodaje nafte konvertuje u stranu valutu prodajom rublja kada su svetske cene nafte iznad referentnog nivoa od oko 44 dolara po barelu. Nafta se trenutno trguje na oko 88 dolara, što znači da je centralna banka poslednjih dana prodavala značajne količine rublja – povećavajući pritisak na valutu podstaknut strahom od ruske invazije na Ukrajinu, kažu analitičari.

    Ruska valuta ojačala je odmah nakon pomenute odluke, i kurs u odnosu na dolar je pao ispod 79.

    Analitičari su ranije govorili da očekuju da centralna banka neće intervenisati sve dok rublja ne pređe simobličnu granicu kursa od 80 rubalja za jedan dolar. Izgledalo je da bi taj nivo mogao biti probijen da se centralna banka u ponedeljak nije umešala. Odluka je doneta pošto su ruska tržišta u ponedeljak bila skoro “u slobodnom padu”, sa desetinama milijardi dolara zbrisanih iz vrednosti najvećih firmi u zemlji usred sve većeg straha od neposredne ruske invazije na Ukrajinu. Neki podaci s tržišta pokazuju da su ruske kompanije od 1. januara izgubile ukupnu vrednost od 160 milijardi dolara.

    “Ako ne bude isporuka iz Rusije, ne možemo popuniti prazninu”

    Trgovci su takođe masovno odbacivali rusku valutu pre objave centralne banke, u strahu da bi bilo kakva ruska agresija mogla da dovede do ozbiljnih sankcija protiv ruske ekonomije, te da rublju stavi pod još veći pritisak. Rusko tržište akcija je u tog dana u jednom trenutku palo za 10%.

    Centralna banka nije dala rok kada će nastaviti kupovinu deviza, poručivši da će se rukovoditi “situacijom na finansijskim tržištima”.

  • Er Srbija dobija nov avion

    Er Srbija dobija nov avion

    Novi turbo-elisni avion tipa ATR 72-600, oznake YU-ALY, koji će Er Srbija koristiti na regionalnim letovima, planirano je da danas stigne u Beograd iz Tuluza.

    Srpska nacionalna avio-kompanija iznajmljivanjem prvog aviona tog tipa započinje veliko podmlađivanje svoje regionalne flote, koje će biti finalizovano do kraja godine.

    “Obnavljanje flote je jedna od najznačajnijih strateških odluka i Er Srbija želi da iskoristi trenutne povoljne tržišne uslove u pogledu dostupnosti aviona. Počinjemo sa našom turbo-elisnom flotom i tokom predstojećeg perioda zamenićemo sve avione ATR 72-200, od ​​kojih trenutno imamo tri u floti, kao i dva ATR 72-500, najsavremenijim ATR 72-600. To će značajno unaprediti našu operativnu efikasnost, kao i usluge koje pružamo putnicima. Naš cilj je da nastavimo da se razvijamo kao regionalni lider, a modernizovana flota turbo-elisnih aviona je suštinski korak na tom putu”, izjavio je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije, navodi se u saopštenju kompanije.Novi avion YU-ALY imaće vizuelni identitet srpskog nacionalnog avio-prevoznika. Proizveden 2015. godine, noviji je od ostalih letelica u ATR floti i modernijeg enterijera.

    Najnovije pojačanje u floti nacionalne avio-kompanije ima konfiguraciju sa 72 sedišta marke The Geven “Prestige”, koja putnicima obezbeđuju veći komfor i udobnost. Avion je opremljen sa dva turboprop motora PW127M, dugačak je 27,17 metara sa rasponom krila od 27,05 metara. Najveća brzina koju može da dostigne tokom krstarenja iznosi oko 510 kilometara na sat, dok je maksimalni dolet sa punim kapacitetom 1.404 kilometara.


    Za razliku od aktuelnih modela turbo-elisnih aviona u floti, ATR 72-600 donosi značajnu novu karakteristiku, dajući za većinu putnika na letu mogućnost smeštanja kabinskog prtljaga nešto većih dimenzija u police za smeštanje prtljaga, što je cenjeni element usluge u floti mlaznih aviona Er Srbije, poručuju iz kompanije.

    “Er Srbija će novim avionima tipa ATR 72-600 obavljati letove na redovnim linijama iz Beograda za Banjaluku, Beč, Bukurešt, Ljubljanu, Podgoricu, Prag, Sarajevo, Skoplje, Sofiju, Solun, Tivat, Tiranu i Zagreb, kao i na sezonskim linijama do Dubrovnika, Pule, Splita i Zadra. Letovi novim avionima će se realizovati i na redovnoj liniji iz Niša do Ljubljane i sezonskoj do Atine, kao i na redovnoj liniji iz Kraljeva do Istanbula i sezonskim do Tivta i Soluna”, zaključuju u saopštenju.

  • Pucnjava u Ukrajini: Petoro mrtvih, ima i povređenih;

    Pucnjava u Ukrajini: Petoro mrtvih, ima i povređenih;

    Pet osoba je poginulo, a nekoliko je povređeno u pucnjavi pripadnika Nacionalne garde u ukrajinskom gradu Dnjepru.

    Vojnik ukrajinske Nacionalne garde pucao je danas na pripadnike obezbeđenja u jednoj vojnoj fabrici u Dnjepru iz nepoznatih razloga, ubio pet ljudi i ranio još pet osoba, saopštila je danas ukrajinska policija.

    Incident se dogodio rano jutros u fabrici raketa “Pivdenmaš” tokom primopredaje oružja stražarima, navodi se u saopštenju, prenosi Rojters.

    Policija je odmah krenula u potragu za odbeglim vojnikom čija slika je objavljena u svim ukrajinskim medijima.

    On je za kratko vreme uhapšen, saopštio je ministar spoljnih poslova Denis Monastirski. “Artjoma Rjabčuka su upravo uhapsili policajci u Dnjepropetrovskoj oblasti”, u centru zemlje, napisao je ministar Denis Monastirski na Fejsbuku.

    Motivi za ovaj napad za sada su nepoznati.

  • Šta je SWIFT i zašto bi to moglo da bude oružje kog se Rusija najviše boji?

    Šta je SWIFT i zašto bi to moglo da bude oružje kog se Rusija najviše boji?

    Zapadne vlade prete Rusiji paketom sankcija bez presedana koje imaju za cilj odvratiti predsednika Vladimira Putina od invazije na Ukrajinu.

    Za to vreme, postoji jedna mera koja, čini se, izaziva strah u srcu Kremlja: odsecanje zemlje od globalnog bankarskog sistema, piše CNN, prenosi Indeks.

    Američki zastupnici su poslednjih nedelja sugerisali da bi Rusija mogla da bude uklonjena iz SWIFT-a, mreže visoke sigurnosti koja povezuje hiljade finansijskih institucija širom sveta. Visoki ruski zastupnici odgovorili su rekavši da će isporuke nafte, gasa i metala u Evropu prestati ako se to dogodi.

    “Ako Rusija bude isključena iz SWIFT-a, nećemo primati stranu valutu, a kupci, pre svega evropske zemlje, neće dobiti našu robu – naftu, gas, metale i druge važne sirovine”, rekao je Nikolaj Žuravljev, potpredsednik Gornjeg doma ruskog parlamenta, prenosi državni medij TASS.

    Šta je SWIFT?

    Društvo za svetsku međubankovnu finansijsku telekomunikaciju (SWIFT) osnovano je 1973. i sada ga koristi više od 11.000 finansijskih institucija za slanje sigurnih informacija o finansijskim transakcijama, poruka i naloga za plaćanje. Bez globalno prihvaćene alternative neophodan je sistem za globalne finansije.

    Uklanjanje Rusije iz SWIFT-a finansijskim institucijama bi slanje novca u zemlju ili iz nje učinilo gotovo nemogućim, što bi izazvalo iznenadni šok za ruske kompanije i njihove strane klijente – posebno za kupce nafte i gasa denominovanih u američkim dolarima.

    “Ovaj potez bi prekinuo sve međunarodne transakcije, pokrenuo volatilnost valute i prouzrokovao masovni odliv kapitala”, komentarisala je Maria Shagina, gostujuća saradnica na Finskom institutu za međunarodne poslove. Izuzimanje Rusije iz SWIFT-a uzrokovalo bi smanjenje njene ekonomije za 5%, procenio je bivši ministar finansija Aleksej Kudrin 2014.

    Nema kupovine dolara

    SWIFT ima sedište u Belgiji i njime upravlja odbor koji se sastoji od 25 ljudi, uključujući Eddieja Astanina, predsednika upravnog odbora ruskog Centralnog klirinškog depozitarnog društva. SWIFT, koji sebe opisuje kao “neutralno preduzeće”, uključen je u belgijski zakon i mora biti u skladu s propisima EU.

    Šta će se dogoditi ako Rusija bude izbačena?

    Postoji presedan za uklanjanje zemlje iz SWIFT-a.

    SWIFT je isključio iranske banke 2012. godine nakon što ih je Evropska unija sankcionisala zbog nuklearnog programa. Iran je nakon isključenja izgubio gotovo polovinu prihoda od izvoza nafte i 30 posto spoljne trgovine, kaže Shagina.

    “SWIFT je neutralna globalna zadruga koja je osnovana i deluje za zajedničku dobrobit svoje zajednice”, stoji u saopštenju organizacije. Kako se dodaje, svaka odluka o nametanju sankcija državama ili pojedinačnim subjektima zavisi isključivo od nadležnih vladinih tela i zakonodavaca.

    Nije jasno kolika je podrška među američkim saveznicima za preduzimanje ovakvih akcija protiv Rusije. Sjedinjene Američke Države i Nemačka mogu najviše izgubiti ako se Rusija isključi jer su njihove banke najčešći korisnici SWIFT-a koji komuniciraju s ruskim bankama, smatra Shagina.

    Evropska unija spremna je da odgovori na rusku invaziju na Ukrajinu “sveobuhvatnim sankcijama koje dosad nisu viđene”, rekao je u ponedeljak danski ministar spoljnih poslova Jeppe Kofod. Glavni diplomata EU Josep Borrell izjavio je u utorak da bi sankcije bile “najvažnija poluga koju Zapad, ili barem Evropska unija, ima”.

    Britanski premijer Boris Johnson rekao je zastupnicima u utorak da njegova vlada sa Sjedinjenim Državama raspravlja o mogućnosti zabrane SWIFT-a Rusiji.

    “Nema sumnje da bi to bilo vrlo moćno oružje [protiv Rusije]. Bojim se da se zaista može primeniti samo uz pomoć Sjedinjenih Država. Mi raspravljamo o tome”, rekao je Johnson.

    Protivmere Rusije?

    Rusija je poslednjih godina preduzela korake kako bi ublažila posledice ako bude uklonjena iz SWIFT-a. Moskva je uspostavila vlastiti platni sistem, SPFS, nakon što su je 2014. pogodile sankcije Zapada zbog aneksije Krima. SPFS sada ima oko 400 korisnika, prema podacima ruske centralne banke.

    Dvadeset posto domaćih transakcija trenutno se obavlja putem SPFS-a, kaže Shagina, ali je veličina poruka ograničena, a operacije su ograničene samo na tok radnih sati. Kineski novi sistem prekograničnog međubankovnog plaćanja, ili CIPS, mogao bi da pruži alternativu SWIFT-u. Moskva bi takođe mogla da bude prisiljena posegnuti za korišćenjem kriptovaluta. Ali to nisu privlačne alternative, piše CNN.

    Rusi nameravaju da zabrane kriptovalute?

    “SWIFT je evropska tvrtka, udruženje brojnih zemalja. Za donošenje odluke o isključenju potrebna je jedinstvena odluka svih zemalja koje sudeluju. Odluke Sjedinjenih Država i Velike Britanije definitivno nisu dovoljne”, rekao je Žuravljev.

    Dodao je i da nije siguran da će druge zemlje, posebno one čiji je udeo trgovine s Rusijom velik, podržati zatvaranje.

  • Totalni zaokret Rusije?

    Totalni zaokret Rusije?

    U jeku tenzija između Rusije i Zapada i gomilanja naoružanja oko Ukrajine svaka poruka s obe strane dobro se “izvaga”. Poslednja je od Dmitrija Medvedeva.

    Nekadašnji ruski predsednik, a sada potpredsednik ruskog Saveta bezbednosti izjavio je da je proces pregovora o bezbednosnim garancijama jedini način da se sadašnja situacija reši.

    Da biste izbegli rat, morate pregovarati, dodao je on.

    ““Ne sme biti rata ni na koji način, niko ne traži da započne rat, i mora se učiniti sve da se izbegne bilo kakav rat””, poručio je Medvedev ruskim medijima, a prenosi agencija Tass.

    U tom smislu, kako naglašava, najvažnija i “jedina opcija je pregovaranje o bezbednosnim garancijama, uključujući političkim i diplomatskim sredstvima”, kao i korišćenje principa nedeljivosti bezbednosti u medjusobnim odnosima, koji je, kako ukazuje, ugradjen u sve evropske i medjunarodne temeljne dokumente i koji sugeriše da niko ne može da jaca svoju bezbednost na štetu bezbednosti neke druge zemlje.

    Medvedev je, međutim, ukazao da postoje ljudi koji zarađuju na tenzijama i na pričama o ratnom scenariju.

    Govoreći o dokumentima o bezbednosnim garancijama koje je Moskva predala SAD i NATO-u, Medvedev je rekao da su ti dokumenti vrlo konkretni i određeni, i da su odraz zabrinutosti zvanične Moskve.

    Nije samo reč o Ukrajini ili bilo kojoj drugoj državi, već o realnoj opasnosti po nacionalnu bezbednost naše zemlje”, izjavio je potpredsednik Saveta za bezbednost.

    Ako se na primer, kako dodaje, Ukrajina pridruži NATO-u, nova vojna baza sa novim ofanzivnim oružjem pojavila bi se odmah na granici sa Rusijom.

    “U takvim uslovima bismo završili u veoma komplikovanoj geopolitičkoj situaciji i to svakako moramo uzeti u obzir. To je ono o čemu se radi u dokumentima, koji su sačinjeni i predati američkoj strani”, izjavio je on.

    Napominje i da NATO ne uspeva da održi svoje obećanje o neširenju na istok i da se prebacio na ruske granice. “Obećali su da neće širiti NATO, ali nisu održali obećanje. Kažu “mi ništa nismo potpisali?” Ali svi dobro znamo ko je i kada dao takva obećanja i takva uveravanja“, naglasio je Medvedev.

    SAD i NATO uputili su juče Moskvi odgovor na predlog Rusije povodom dokumenta o bezbednosnim garancijama.

  • Njemačka Ukrajini šalje šljemove: “Hoće li nas dalje podržati jastucima?”

    Njemačka Ukrajini šalje šljemove: “Hoće li nas dalje podržati jastucima?”

    Dok neke evropske zemlje već šalju ili razmatraju slanje oružja Ukrajini, Njemačka namjerava da “pomogne” sa 5.000 šljemova za vojnike, a gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko pita “kako li će Njemačka ukrajinski narod podržati dalje – jastucima?”.

    Ministarka odbrane Njemačke Kristine Lambreht kazala je nakon sjednice Odbora Bundestaga za odbranu da se radi o jasnom signalu i poruci: “Uz vas smo”.

    Ona je pozdravila ponovno pokretanje razgovora o rješavanju ukrajinskog konflikta.

    “Radimo na tome da se taj konflikt usred Evrope reši mirnim putem”, kazala je Lambreht.

    Ukrajina je u više navrata zatražila od evropskih zemalja, a tako i Njemačke, pomoć u oružju kako bi se odbranila od mogućeg napada Rusije, ali je ta pomoć odbijana od zvaničnog Berlina.

    Ukrajinska vlada zatražila je pismom upućenom Ministarstvu odbrane Njemačke 19. januara pomoć u opremi i navela je, između ostalog, i potrebu za šljemovima i zaštitnim prslucima.

    Kličko je, međutim, izrazio nerazumijevanje zbog ponašanja Berlina.

    “Nemam riječi za ponašanje njemačke vlade”, kazao je za dnevnik Bild i dodao: “Ministarka odbrane očigledno nije razumjela da imamo posla sa odlično opremljenom ruskom vojskom, koja u svako doba može započeti dalju invaziju Ukrajine. 5.000 šljemova su vic. Kako će nas Njemačka dalje podržati? Možda jastucima”.

  • Krivokapić: Vlada spremna da potpiše Temeljni ugovor

    Krivokapić: Vlada spremna da potpiše Temeljni ugovor

    Vlada Crne Gore je na današnjoj sednici usvojila informaciju i iskazala apsolutnu spremnost za potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, u najkraćem vremenskom roku.

    “Ovaj proces je prošao kroz nekoliko faza usaglašavanja i iz ugla vlade je potpuno spreman za potpisivanje”, rekao je Krivokapić.

    Temeljni ugovor između SPC i Crne Gore bio je spreman za potpisivanje krajem maja prošle godine, ali je Krivokapić tada od toga odustao, a nakon toga su u već usglašen ugovor sa crnogorske strane unete određene izmene.

  • Eskobar i Lajčak zajedno u Briselu, a potom i u Srbiji

    Specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Ekosbar, sa izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajcakom, boraviće u Briselu, Prištini i Beogradu od 30. januara do 4. februara, saopštila je Kancelarija za Evropu i Evroaziju Stejt dipartmenta.

    Na tviter profilu Kancelarije ističe se da je cilj posete ohrabrenje lidera Beograda i Prištine da normalizuju odnose kroz dijalog kojim posreduje EU i da primene reforme na evropskom putu.

    Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj juče je, nakon sastanaka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije, najavio zajedničku posetu Eskobara i Lajčaka Beogradu i Prištini.

  • Provjeravaju se navodi o atentatu na Vučića i u CG

    Provjeravaju se navodi o atentatu na Vučića i u CG

    • Specijalno državno tužilaštvo (SDT) Crne Gore obavešteno je o navodima da je grupa, koju je formirao osumnjičeni vođa “kavačkog klana” Radoje Zvicer pripremala atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i preduzima određene aktivnosti, potvrđeno je portalu RTCG iz crnogorske policije.

    “Povodom informacije iz medija da ‘crnogorski državljani planiraju likvidaciju predsjednika Republike Srbije Aleksandra Vučića’ a na koje se pozivate, obavještavamo vas da Uprava policije Crne Gore ostvaruje saradnju sa nadležnim međunarodnim partnerima u ovom slučaju, te da je o navedenom upoznato i Specijalno državno tužilaštvo preko Specijalnog policijskog odjeljenja koji u okviru svojih nadležnosti preduzimaju određene aktivnosti”, naveli su iz Uprave policije za portal RTCG.

    Prema nezvaničnim saznanjima tog portala, crnogorska policija dobila je informacije od međunarodnih partnera o Zviceru i planovima da se ubije Vučić u isto vrijeme kada je ta informacija dostavljena srpskoj policiji.

    Zvaničnici u Srbiji su 24. januara u saopštenjima tražili da država preduzme sve i otkrije ko je pokušao da organizuje atentat na Vučića.

    Kao organizator, pomenut je Zvicer.

    Za Zvicerom je Crna Gora 21. maja 2021. godine raspisala međunarodnu potjernicu zbog sumnje da je, sa još devet osoba, formirao kriminalnu organizaciju i izvršio teško ubistvo.

    Zvicer se u medijima pominje kao jedan šefova “Kavačkog klana”, jednog od dva kotorska klana iz Crne Gore, prenosi portal RTCG.

  • Amerika dostavila pisani odgovor Rusiji

    Amerika dostavila pisani odgovor Rusiji

    “Rusiji je već dostavljen pisani odgovor SAD”, napisala je Džejkobsova, prenosi TAS S.

    SAD su dostavile svoj pismeni odgovor povodom zahtjeva Moskve o bezbjednosnim garancijama, napisala je danas na svom Tviter nalogu Dženifer Džejkobs, izveštač Blumberg njuza iz Bijele kuće.

    “Rusiji je već dostavljen pisani odgovor SAD”, napisala je Džejkobsova, prenosi TAS S.

    Ranije je danas u rusko ministarstvo spoljnih poslova došao ambasador SAD u Rusiji Džon Saliven, navodi TAS S, dodajući da je i američka televizijska mreža Si-En-En je, pozivajući se na svoje izvore, izvestila da SAD danas planiraju da predaju Moskvi svoj pismeni odgovor.