Autor: INFO

DF: Blokiraćemo cijelu Crnu Goru ako se napravi dil sa DPS-om

Lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević poručili su danas da će blokirati cijelu Crnu Goru protestima ukoliko izostane dogovor o novoj vladi unutar parlamentarne većine i iznevjerena izborna volja građana.

Poručili su i da je za izbornu koaliciju “Za budućnost Crne Gore” neprihvatljivo da bilo koji subjekat te koalicije pravi bilo kakav dil sa DPS-om.

“Tako smo se dogovorili prije nego što smo zaključili tu koaliciju. Takođe je neprihvatljivo da je bilo ko od tri pobjedničke koalicije sa DPS-om i svako iznevjeravanje volje građane naići će na veliki otpor svakog političkog subjekta ko želi da odbrani tu pobjedu”, rekao je Mnadić na konfenerciji za medije.

On je kazao da će, u slučaju dogovora sa DPS-om, DF krenuti u snažne proteste.

“To neće biti protesti kakvi se gledaju u Crnoj Gori i gdje neko može da pomisli da se zloupotrebljava crkva, hramovi ili neka važna adresa koja nadrasta političku scenu. Poslaćemo takvu poruku da ćemo blokirati cijelu Crnu Goru”, naveo je Mandić.

Istakao je da se DF godinama borio protiv DPS-a i Mila Ðukanovića.

“Danas kada je ta partija u opoziji nemamo pravo da im dodamo ruku i vratimo na najvažnija mjesta odlučivanja, a to je da budu u izvršnoj vlasti ili da daju podršku novoj vlasti”, rekao je Mandić.

Jedan od lidera DF-a Milan Knežević kazao je da je DF učinio sve i čini sve da dođe do dogovora unutar parlamentarne većine.

Primijetio je i da Socijalistička narodna partija i poslije 25 godina ponovo bira između, kako je rekao, “Mila i Momira”.

Ponovio je da će DF tražiti održavanje prijevremenih predsjedničkih država i poručio da Milo Ðukanović poslije svega što je uradio Crnoj Gori ne može da ostane na predsjedničkoj poziciji do aprila 2024.

Aludirajući na proteste na Cetinju protiv ustoličenja mitropolita Joanika početkom septembra prošle godine, Knežević je rekao:

“Nećemo se skrivati iza guma, šerpi, petardi. Bićemo zajedno s našim narodom i predvodićemo ga. Nećemo zabranjivati našem narodu da dođu sa trobojkama i staćemo pod njima i ostalim zastavama kojima se diči Crna Gora. Ostajemo čvrsto uz naš narod i izborne principe”, poručio je Knežević, prenio je portal RTCG.

11 Februara, 2022
“Predviđena niža stopa za lijekove i osnovne životne namirnice” SNSD uputio u parlamentarnu proceduru dopune Zakona o PDV

Poslanici SNSD u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH predali su danas u parlamentarnu proceduru Prijedlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrijednost, kojim je predviđeno uvođenje niže stope PVD-a na lijekove i osnovne životne namirnice, potvrdila je Srni šef Kluba poslanika SNSD-a u ovom domu Snježana Novaković Bursać.

Zakonsko rješenje ima za cilj poboljšanja ekonomskog položaja socijalno ugroženih kategorija stanovništva, posebno u uslovima povećanja cijena usljed globalne inflacije i poremećaja na tržištu na koje ne možemo uticati – pojasnila je Novaković Bursać.

Ona je dodala da tekst prijedloga podrazumijeva smanjenje stope PDV-a na 10 odsto za određenu grupu proizvoda kao mjere koja ima prvenstveno socijalni karakter.

Niža stopa PDV predviđena je za lijekove, brašno, hljeb, mlijeko i mliječne proizvode, jestiva ulja, jestive masnoće životinjskog i biljnog porijekla, so, šećer i homogenizovanu dječiju hranu.

– Uvođenjem niže stope PDV-a želi se uticati na smanjenje cijena osnovnih prehrambenih proizvoda i lijekova kako bi se obezbijedilo finansijsko olakšanje za sve građane, posebno socijalno ugrožene – istakla je Novaković Bursać.

Ona je dodala da je predviđeno i uvođenje više stope PDV-a koja bi iznosila 22 odsto na luksuzne proizvode, čime će se obezbijediti dodatni prihodi i nadomjestiti procijenjeni gubitak prihoda, što neće uticati na životni standard građana koji sebi mogu prištiti kupovinu ovih proizvoda.

Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je nedavno Srni da će, kao predsjednik najveće političke organizacije u Republici Srpskoj i BiH, predložiti smanjenje stope PDV-a na brašno, ulje, šećer i ostale osnovne životne namirnice na 10 odsto.

– Diferencirana stopa PDV-a, uz ograničenje marži u maloprodaji, u ovom trenutku bio bi sasvim adekvatan odgovor na inflatorni udar. S obzirom na to da BiH ima najnižu stopu PDV-a u Evropi, smatramo da je vrijeme da se poveća PDV na luksuz, a da porezi na osnovne životne namirnice budu smanjeni – rekao je Dodik.

11 Februara, 2022
Borenović nakon sastanka sa SNS FBiH “Svi su zajedno kontra SNSD i HDZ”

Našem narodu iz FBiH potrebna je iskrena i suštinska podrška, te će s te strane PDP podržati SNS FBiH u njihovim naporima da na istinski, pravi, domaćinski način zaštite interese srpskog naroda u FBiH, poručio je predsjednik PDP Branislav Borenović nakon sastanka sa predsjednikom Srpske napredne stranke FBiH, Duškom Radunom i odbornicima iz Drvara, Glamoča, Grahova i Drinića.

Oko SNS FBiH su se okupile većina stranaka sa sjedištem u Republici Srpskoj, odnosno možemo reći: svi su zajedno kontra SNSD i HDZ, istakao je on.

Borenović je rekao da je na osnovu pomenutog zajedništva donesena i odluka o pokretanju opoziva načelnice Drvara i koja treba biti potvrđena na referendumu 8. maja.

– Mi očekujemo da građani Drvara izađu na referendum i kazne vlast predvođenu SNSD i HDZ koja gotovo ništa konkretno nije uradila u opštinama Kantona 10 u prethodnom periodu. Imamo puno povjerenje i u gospodina Raduna i u odbornike SNS i ove koalicije. Ovi ljudi su hrabri, iskreni i odlučni da se bore za bolji položaj našeg naroda u FBiH – rekao je on.

Dodao je da je uvjeren da će se desiti promjene kada je u pitanju i odnos prema pravima Srba, u smislu da zaista budu jedan od tri konstitutivna i ravnopravna naroda u svim dijelovima Fedracije.

– Na našu podršku uvijek mogu računati, a u narednom periodu planiramo potpisati i zvanični sporazum o saradnji – istakao je Borenović.

Predsjednik SNS FBiH, Duško Radun zahvalio je predsjedniku i rukovodstvu PDP na ukazanom povjerenju i želji za saradnjom.

– Ovo je jedan iskorak u odnosu prema Srbima u FBiH. I mi, koji smo ostali u FBiH i tu branimo srpske interese, kada se usudimo biti protiv njihove loše politike, od strane SNSD automatski bivamo predstavljeni kao neki izdajnici. A zapravo sve srpske stranke, osim njih koji su sa HDZ, stoje na jednoj strani, na strani borbe za naš položaj i sa istinskom voljom da stanu uz Srbe u FBiH – istakao je Radun.

Pozvao je ljude iz Grahova, Drvara i Glamoča koji žive u Banjaluci da na izborima za Savjete mjesnih zajednica 20. februara podrže listu „Za naša naselja“ koju čine PDP i partnerske stranke u Banjaluci.

Sastanku su prisustvovali i potpredsjednica PDP, Jelena Trivić i član Predsjedništva stranke Draško Stanivuković.

11 Februara, 2022
Kovačević direktan: Komentari stranaca o osnivanju VSTS Srpske uvreda za zdrav razum

Komentari iz međunarodnih organizacija i ambasada kako se osnivanjem Visokog sudskog i tužilačkog savjeta Republike Srpske krši Dejtonski sporazum i Ustav BiH bukvalno su uvreda za zdrav razum, rekao je savjetnik srpskog člana Predsjedništva BiH Radovan Kovačević.

“Prije nego potpišete te iz Sarajeva podmetnute pamflete, odvojite bar pet minuta i pogledajte šta stvarno piše u tim dokumentima”, napisao je Kovačević na Tviteru.

11 Februara, 2022
Tegeltija tvrdi: Demaskirano političko Sarajevo

To što političke stranke iz Sarajeva najavljuju da neće podržati zakon o zabrani zloupotrebe pojma genocid pokazuje da je sva njihova politika u vezi sa ratnim zločinima u stvari usmjerena na politizaciju ratnih zločina, rekao je Srni savjetnik srpskog člana Predsjedništva za pravna pitanja Milan Tegeltija.

Tegeltija ukazuje da je ovakvim najavama demaskirano političko Sarajevo, koje ne interesuju žrtve i individualizacija krivice, nego prenošenje haških presuda na politički teren.

“To je jedini mogući razlog osporavanja zakona koji polazi od individualizacije krivice za ratne zločine i zabranu bilo kakve njene kolektivizacije, što je civilizacijsko i opšte pravno dostignuće savremenog svijeta”, istakao je Tegeltija.

Prema njegovim riječima, cilj je ostvarivanje političkih efekata u smislu diskreditacije Republike Srpske i srpskog naroda, i korištenje presuda tribunala u Hagu i Sudu BiH za stigmatizaciju i osporavanje Republike Srpske.

“Očito je da osporavanjem ovog zakona, političko Sarajevo želi da zadrži mogućnost kolektivizacije i stigmatizacije Republike Srpske i cijelog srpskog naroda, a sve radi dugoročnog postizanja političkih efekata osporavanja Republike Srpske”, navodi Tegeltija.

Savez nezavisnih socijaldemokrata i Srpski klub u parlamentu BiH uputili su u parlamentarnu proceduru Prijedlog zakona o zabrani zloupotrebe pojma genocid kojim je predviđeno da sankcijama podliježe svako ko na bilo koji način učini javno dostupnim neke tekstove, slike ili neko drugo predstavljanje ideja o genocidu, omalovažavajući ili izlažući porugama bilo koji entitet, BiH ili članove grupe lica ili narod, te u nepriličan kontekst dovede taj pojam u kontekst entiteta, naroda ili države.

11 Februara, 2022
Razgovarali Dodik i Borelj: Situacija u BiH zahtijeva temeljnu raspravu unutar zemlje
Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik upoznao je danas visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepa Borelja sa aktuelnom situacijom u BiH, za koju je ocijenio da je kompleksna i da zahtijeva temeljnu raspravu unutar zemlje.

Dodik je informisao Borelja da Republika Srpska ne preduzima aktivnosti koje su suprotne Ustavu BiH niti bilo šta što bi dovelo do disolucije BiH, te da svi koji pominju raspad BiH ne doprinose stabilizaciji prilika u BiH.

U telefonskom razgovoru sa Boreljom, Dodik je istakao da Republika Srpska podržava dogovor Hrvata i Bošnjaka po pitanju izbora članova Predsjedništva i Doma naroda, saopšteno je iz kabineta srpskog člana Predsjedništva BiH.
- Republika Srpska je zainteresovana za evropski put BiH i daće puni doprinos na tom putu, ali samo traži da u tom procesu bude vidljiva – istakao je Dodik.
Srpski član Predsjedništva BiH zahvalio je Borelju na direktnom interesovanju za viđenje situacije u BiH iz Republike Srpske.
11 Februara, 2022
Šojgu se sastao sa britanskim kolegom: Moguće obnavljanje vojnih veza sa Londonom

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je danas na sastanku sa britanskim kolegom Benom Volasom da je Rusija spremna da razmotri prijedlog o obnavljanju vojne saradnje sa Londonom, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

U saopštenju se navodi da je “postignuto razumijevanje o tome da treba nastaviti kontakte između dva ministarstva odbrane”, prenio je TASS.

“Strane su naglasile značaj održavanja kontakata u vezi sa pitanjima koja se odnose na izbjegavanje incidenata i smanjivanje rizika od slučajnih konflikta tokom vojnih aktivnosti”, dodaje se u saopštenju.

Rusko Ministarstvo odbrane navodi da su u fokusu razgovora dva ministarstva bila “najvažnija pitanja o evropskoj bezbjednosti”.

11 Februara, 2022
Stanje se polako normalizuje: Sanacija banjalučkog aerodroma pri kraju, uskoro generalno otvaranje

Nakon što je sredinom januara Aerodrom Banja Luka zatvoren za vazdušni saobraćaj u periodu od 30 dana, stanje se polako normalizuje.

Naime, već sada je ovaj aerodrom otvoren za manje avione, odnosno za one težine do 8 tona, a generalno otvaranje očekuje se u narednih nekoliko dana.

Aerodrom je u proteklom periodu bio zatvoren zbog sanacije, koja je, kako su za Klix.ba kazali iz Aerodroma Banja Luka, podrazumijevala adaptaciju i uklanjanje oštećenja, zalijevanje saniranih pukotina staze i spojnica te zamjenu dotrajalih elemenata.

“Sanacija manevarskih površina je nešto što je potrebna aktivnost u skladu sa zahtjevima i standardima zrakoplovnih vlasti odnosno Direkcije za civilno zrakoplovsto. U zimskom periodu ranije najavljenih suspenzija letova na svjetskom nivou i kod nas, a u skladu sa zahtjevima Direkcije za civilno zrakoplovstvo za sanaciju manevarskih površina, uvidjeli smo pravo vrijeme i mogućnost za pokretanje navedenih radova”, kažu iz banjalučkog aerodroma.

Tokom zimske sezone s ovog aerodroma saobraćale su tri aviokompanije i to Ryanair, koji je letio za Brisel, Goteburg, Memmingen, Beč, Frankfurt, Milano-Bergamo i Stockholm, Wizz Air s linijama za Eindhoven, Dortmund, Bazel Mulhaus, Malmo, Stockholm i Hamburg, te Air Serbia koji dva puta sedmično leti za Beograd.

U ljetnoj sezoni 2021. godine s banjalučkog aerodroma, između ostalih, saobraćala je kompanija Air Montenegro za Tivat, kao i Kontiki travel, koji je letio za Antaliju. U narednom periodu, kako su nam kazali s ovog aerodroma, biće uvedene i neke nove linije, a očekuju i veći intenzitet saobraćaja i putnika.

“Od svih aerodroma u regionu, Aerodrom Banja Luka imao je najmanji pad putnika u postpandemijskom periodu. Riječ je o padu od 6 posto u odnosu na 2019. godinu. U 2022. godini planiramo preći brojku od 300.000 putnika”, kažu iz Aerodroma Banja Luka.

Kada je riječ o broju letova koji su obavljeni s ovog aerodroma u 2020. godini, on je bio 1.454, dok je u 2021. godini taj broj povećan i iznosio je 2.702 leta. Što se tiče broja putnika, u 2020. godini kroz ovaj aerodrom prošlo je svega 43.904 putnika, dok je broj u 2021. godini porastao na 139.882 putnika.

11 Februara, 2022
Gasprom slavi rekordnu dobit

Evropljani stenju plaćajući račune za gas, a ruski Gasprom slavi rekordnu dobit.

Da li je gas Moskvi oružje protiv Evropljana zbog njihove podrške Ukrajini? I kakvi su planovi tog ruskog državnog koncerna?

Gaspromu ide odlično: Aleksej Miler, dugogodišnji direktor ruskog energetskog koncerna i lični prijatelj Vladimira Putina, u januaru je objavio da je 2021. bila rekordna godina, i po količini eksploatisanog gasa i po ostvarenoj dobiti. Jer, gas se sve više traži, a cene i tog energenta, kao i nafte odletele su nebu pod oblake. Sve u svemu, u kasu Gasproma sliva prava bujica ne samo rublji, već i evra i dolara.

Deoničari Gasproma imaju čemu da se raduju, a najviše onaj ko je najveći i najvažniji vlasnik: država Rusija. Inače, nešto deonica Gasproma imaju i neki nemački koncerni kao što je E.ON, a to su mali deoničari, koji po pravilu nemaju šta da kažu.

Samo Gasprom i niko drugi!

Odnos Gasproma i Kremlja i više je nego blizak: već i zbog tog starog prijateljstva Milera i Putina jasno je da se tamo ništa ne odlučuje, a da tako ne želi i ruski predsednik. Gasprom je najveći ponuđač zemnog gasa na svetu, a prema sopstvenim navodima raspolaže nalazištima s najvećim zalihama gasa i u Rusiji i na planeti Zemlji. Pored toga, za njega radi čitava vojska od pola miliona zaposlenih.

I još jedan kuriozitet iz sovjetskog doba: samo Gasprom sme i može da koristi gasovod kako bi taj energent prodao Evropljanima, to tako piše u ruskom zakonu. Dakle nijedan drugi ruski energetski koncern ne može da ugrozi njegov monopol.

Zavisnost Evrope od Gasproma je ogromna: 43 odsto gasa koji se potroši na Starom kontinentu dolazi od tog koncerna. Pritom Evropljani gotovo uopšte nemaju izbora: ostatak gasa dolazi iz Norveške, jedan veliki deo stiže ukapljen sa Bliskog istoka i iz SAD, a tu su i isporuke iz Alžira, kao i iz Libije, onoliko koliko je to u današnjim okolnostima moguće.

Ipak, nisu sve evropske zemlje u istoj meri zavisne od gasa iz Rusije. Tu važi sledeće pravilo: što istočnije, to više gasa Gasproma. Nemačka je počela da uvozi gas iz Sovjetskog Saveza još u vreme kada je tamo vladao Brežnjev, a i danas je najveći kupac – 55 odsto svojih potreba pokriva gasom iz Rusije.

Evropska unija smeta

Međutim, Georg Kahman iz ekonomskog instituta Brugel iz Brisela smatra da Rusi na tržištu “igraju prljavo”: “Gasprom iskorišćava svoju dominantnu poziciju na tržištu tako da cenom utiče na količinu gasa koju isporučuje Evropi.”

Ruskom koncernu već i zbog toga smeta Evropska unija: Gasprom želi da trguje s pojedinačnim državama, ali ne i sa EU kao celinom. Već desetak godina EU pokušava da uspostavi relativno jedinstveno tržište gasa u Uniji, gde bi, na primer Nemačka kupovala ruski gas, ali bi ga onda prosleđivala i nekoj drugoj članici ili nekoj državi van EU.

Ali o tome Gasprom ne želi ni da čuje: “To je neka vrsta takmičenja između evropske regulative, koja želi da uspostavi zajedničko tržište s jednakim cenama, i Gasproma, koji želi da svoj gas prodaje po različitim cenama pojedinačnim državama“, objašnjava Kahman. A onda se na svu tu igra doda još i politika.

To se najbolje vidi na slobodnom tržištu gasa: Gasprom je sklopio dugoročne ugovore o isporuci s pojedinim državama sa zagarantovanim količinama. A ako treba više od toga – onda je to druga stvar. “Gasprom ispunjava svoje ugovorne obaveze, to jeste tačno. Ali samo na najnižoj granici zagarantovanih količina“, kaže i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona smatra da je “čudno“ to što se, iako je potražnja u Evropi ove zime velika i što su cene visoke, gas ipak ne nudi. To neminovno vodi do pitanja, da li je to onda politika Kremlja? Fon der Lajen u izjavi za list “Handelsblat“ kaže da to u svakom slučaju “pobuđuje sumnje u pouzdanost Gasproma“.

“Peta kolona” Gasproma

Ono što je za Evropljane još nepovoljnije, jeste činjenica da je Gasprom sistematski preuzeo barem deo vlasništva nad firmama za distribuciju i skladištenje gasa praktično u svim državama Evropske unije. Na primer, u Nemačkoj je Gasprom, preko svoje firme „Astorija“, vlasnik najvećeg podzemnog skladišta gasa u čitavoj zapadnoj Evropi koje se nalazi u Rehdenu. Takva skladišta su zamišljena da ublažavaju neravnotežu ponude i potražne, ali šta vredi skladište kad je u vlasništvu samog isporučioca?

Povrh toga, zalihe gasa u Evropi su na rekordno niskom nivou. Klaudia Kemfert iz Nemačkog ekonomskog instituta (DIW) smatra da se nije smela dozvoliti prodaja Rehdena ili da se makar morao regulisati način na koji se to skladište koristi. Kemfert istovremenom ukazuje i na nepromišljenost Nemačke koja istrajava na gasovodu Severni tok 2, iako je i on u nadležnosti Gasproma.

Po pravilu, cene fosilnih goriva određuju i njihovu ponudu: eksploatacija nekog nalazišta isplati se tek kod određene cene, i to onda traje. Potrajaće i da se Evropa više okrene drugim izvorima, iako su predstavnici EU ovog ponedeljka razgovarali u Vašingtonu o dodatnim količinama ukapljenog gasa iz SAD.

“Ako si bio poslušan…”

Gaspromm odnosno Kremlj, i za to međutim imaju “oružje“: cena zemnog gasa. Svaki pokušaj EU da uspostavi zajedničko tržište i skladištenje gasa, Gasprom „ruši“ povoljnijom cenom za pojedinačne države koje se protive takvoj inicijativi. Tako je na primer Mađarska nedavno sklopila ekskluzivan ugovor sa Gaspromom po povoljnim cenama.

Može li EU da “slomi“ toliki uticaj Gasproma na tržište Evrope? U uslovima kad taj koncern nudi gotovo polovinu potrošenog gasa – teško. “S nekim ko ima sve poluge u svojim rukama možete da pregovarate koliko god hoćete, ali kad se zatvori ventil u Moskvi, onda smo u lošoj poziciji za pregovaranje”, ukazuje Kahman. A da li će Rusija zaista potpuno da zatvori dovod gasa u Evropu? To bi naravno bila katastrofa, ali to ipak niko ne očekuje: i Rusiji su potrebne milijarde evra koje tako zarađuje.

Za šefa Gasproma Milera, Evropa je međutim samo jedna stranica na putu uspeha koncerna. On želi mnogo više: želi da Gasprom bude najveći energetski koncern na svetu. Pored gasa, on trguje i naftom i električnom energijom, i to kako na istoku, tako i na zapadu. Upravo prilikom otvaranja Zimskih Olimpijskih igara u Pekingu, Putin je sa Kinom dogovorio ogromnu isporuku gasa toj zemlji. Gasprom ujedno izvozi naftu i u same Sjedinjene Američke Države: 2020. je 8 odsto američkog uvoza nafte otpalo na Gasproma. To je više nego što je SAD isporučila njena saveznica Saudijska Arabija.

11 Februara, 2022
Ukrajina dala Rusiji 48 sati

Ukrajina je zatražila od Rusije objašnjenje u roku od 48 sati o njenim “vojnim aktivnostima” u oblastima blizu granice sa Ukrajinom.

To je izjavio u petak ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.

Kuleba je na Tviteru rekao da je Kijev zvanično pokrenuo mehanizam smanjenja rizika u skladu sa stavom III Bečkog dokumenta i zatražio od Moskve da pruži detaljna objašnjenja o vojnim aktivnostima u oblastima blizu teritorije Ukrajine i na Krimu, prenosi TASS.

On je rekao da Rusija ima 48 sati da odgovori.

“U slučaju da ne bude odgovora ili da on bude nedovoljan ili nebitan, Ukrajina će se obratiti Rusiji kao i drugim državama potpisnicama Bečkog dokumenta, kako bi se održao vanredni sastanak na kojem će Rusija morati da pruži objašnjenje”, naveo je Kuleba.

11 Februara, 2022