VRBAS Media

Autor: INFO

  • Čović i Plenković: Osuda agresije Rusije i izborne reforme u BiH

    Hrvatski premijer Andrej Plenković i predsjednik HDZ-a BiH Dragan Čović večeras su razgovarali u vezi sa situacijom u Ukrajini.

    Obojica su osudili rusku agresiju na ovu zemlju.

    “Sa Draganom Čovićem, snažna osuda ruske agresije na Ukrajinu i puna podrška ukrajinskom narodu. Posebno moramo voditi brigu i o očuvanju sigurnosti te evropskoj perspektivi BiH”, poručio je Plenković na zvaničnom Twitter profilu.

    Još jednom je pozvao na izbornu reformu u Bosni i Hercegovini koja će “osigurati ravnopravnost Hrvata te boljitak čitave države”.

  • Sjedinjene Države vjeruju da moral ruskih snaga “opada”

    Sjedinjene Države vjeruju da moral ruskih snaga “opada”

    Sjedinjene Američke Države imaju “indikacije da moral pada u nekim” jedinicama ruskih snaga, izjavio je u utorak visoki zvaničnik američke odbrane. “Uviđamo naznake da moral opada u nekim od ruskih jedinica. Nisu očekivali otpor koji će dobiti i izvještaji pokazuju da im je zbog toga narušen moral”, rekao je zvaničnik, prenio je CNN.

    Značajan broj ruskih vojnih snaga koje se koriste za invaziju na Ukrajinu su “regruti, vrlo mladi ljudi regrutovani u službu”, rekao je.

    „Vjerujemo da ovi mladi ljudi očigledno nisu potpuno obučeni i pripremljeni ili čak svjesni da će biti poslani u borbenu operaciju“, dodao je zvaničnik.


    Juče je ukrajinski ambasador pri Ujedinjenim nacijama, Sergiy Kyslytsya, na hitnoj sjednici Generalne skupštine UN-a pročitao komunikaciju jednog ruskog vojnika i njegove majke:

    “- Kako si? Zašto je prošlo tako dugo otkada si nam odgovorio? Jesi li zaista na vježbama? – upitala je majka ruskog vojnika.

    – Mama, nisam više na Krimu. Nisam na treninzima.

    – Gdje si onda? Tata pita mogu li ti poslati paket?

    – Kakav paket, mama, možeš da mi pošalješ?

    – O čemu pričaš? Šta se desilo?

    – Mama, ja sam u Ukrajini. Ovdje je pravi rat. Bojim se. Zajedno bombardujemo sve gradove, čak i civile. Rečeno nam je da će nas mirno dočekati, a oni padaju pod naša oklopna vozila, bacaju se pod točkove i ne dozvoljavaju nam da prođemo. Nazivaju nas fašistima. Mama, ovo je tako teško.” – Nekoliko trenutaka kasnije, ovaj ruski vojnik je ubijen.” – pročitao je Kyslytsya u sali UN-a u New Yorku.

  • Srbija i BiH se jedine nisu usaglasile sa stavom EU o Ukrajini

    Srbija i BiH se jedine nisu usaglasile sa stavom EU o Ukrajini

    Nakon što je danas Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom osuđuju rusku agresiju na Ukrajinu, komentarisali su i stav Bosne i Hercegovine i Srbije prema ovom sukobu naglašavajući da su ove dvije zemlje jedine na Zapadnom Balkanu koje se nisu usaglasile sa stavom Evropske unije (EU).

    Vodeći poslanici Evropskog parlamenta su takođe istakli da žale zbog nepridruživanja Srbije sankcijama EU protiv Rusije.

    Nakon usvajanja gore pomenute rezolucije, izdali su i saopštenje o Srbiji.

    “Jedinstvo međunarodne zajednice u suprotstavljanju Putinovoj agresiji na Ukrajinu je od suštinskog značaja za svaki pokušaj da se podstakne mir i da se izbegne širenje rata Kremlja. Očekujemo da se Srbija u potpunosti uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, uključujući sankcije usvojene protiv režima u Rusiji. Ovo vidimo kao važan i hitan signal da Srbija podržava principe i vrijednosti Evropske unije i da je posvećena zajedničkom radu s evropskim partnerima u pravcu mira. Međunarodna situacija se dramatično promenila od prošle sedmice i nema mjesta za umirivanje situacije s agresorom”, naveli su iz Evropskog parlamenta.

    Dodali su i to da je Vlada Srbije usvojila u nedjelju zaključak Vijeća za nacionalnu sigurnost o krizi u Ukrajini.

    “U zaključku od 15 tačaka se navodi da su za Srbiju Rusija i Ukrajina uvijek bile prijateljske zemlje i da je Srbija pružala punu i principijelnu podršku principima teritorijalnog integriteta Ukrajine. U zaključku je navedeno i da će se Srbija, kada je riječ o sankcijama, rukovoditi isključivo zaštitom sopstvenih vitalnih ekonomskih i političkih interesa. Iako Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ona je odbila da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i nije nedvosmisleno osudila rusku vojnu agresiju. Srbija zajedno s Bosnom i Hercegovinom, ovakvim pozicijom su jedine preostale zemlje Zapadnog Balkana koje se nisu usaglasile sa stavom EU”, poručili su iz Evropskog parlamenta.

  • Cijene rastu iz sata u sat

    Cijene rastu iz sata u sat

    Nafta, ugalj, zlato i pšenica beleže neverovatno poskupljenje, a cene rastu iz sata u sat.Razlog tome jesu najnoviji ratni sukobi koji su u Evropi potpuno poremetili tržište.

    Iako se iz dana u dan beleži skok cena u celom svetu, poslednje poskupljenje je definitivno najveće za poslednja 24 sata.

    Cijene nafte, uglja, zlata i pšenice doživele su pravu eksploziju:

    Pšenica je juče koštala 291 dolar, jutros 321, a sada već košta 350 dolara
    Nafta je jutros koštala 100 dolara dok sada košta 106 dolara po barelu
    Ugalj je juče koštao 217 dolara, jutros 254, a sada 330 dolara po toni
    Zlato košta 62.274 dolara/kg (skok od jutros 900 dolara)
    Cijena gasa ostala je nepromenjena u odnosu na jutros.

  • Zelenski oštro Bajdenu: Reci nešto korisno

    Zelenski oštro Bajdenu: Reci nešto korisno

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski poziva Džoa Bajdena da kaže nešto što je korisno za njegovu vladu i da izbegava nejasne izjave podrške.

    Volodimir Zelenski je to komentarisao u utorak, nekoliko sati pre nego što bi Bajden trebalo da se obrati na zajedničkoj sednici Kongresa.

    U intervjuu u utorak po podne Zelenski je rekao da sve dok se napadi Moskve na ukrajinske gradove nastavljaju, mali napredak može biti postignut u razgovorima između dve nacije.

    “Morate pre svega da govorite. Svi moraju da prestanu da se bore i da se vrate na onu tačku odakle je počelo pre pet–šest dana”, rekao je Zelenski.

    “Mislim da postoje glavne stvari koje možete da uradite. Ako vi uradite ovo, a ta strana uradi ovo, to znači da su spremne za mir. Ako nisu spremne, to znači da samo gubite vreme”, rekao je Zelenski.

    Na pitanje o njegovoj transformaciji iz komičnog glumca u svetski poznatog ratnog lidera, Zelenski je odgovorio:

    “To je veoma ozbiljno, to nije film. Ja nisam ikona, mislim da je Ukrajina ikona.”

    “Ukrajina je srce Evrope i sada mislim da Evropa vidi da je Ukrajina nešto posebno za ovaj svet”, dodao je on.

  • Grlić Radman: Kriza u BiH može uticati na stabilnost u ovom dijelu Evrope

    Grlić Radman: Kriza u BiH može uticati na stabilnost u ovom dijelu Evrope

    Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman ocijenio je da “prolongirana” politička kriza u BiH može direktno uticati na stabilnost i bezbjednost u ovom dijelu Evrope i da je izmjena Izbornog zakona ključna reforma koja može očuvati stabilnost i funkcionalnost BiH.

    Grlić Radman je u razgovoru sa ministrom inostranih poslova Norveške Aniken Huitfeld istakao da Hrvatska snažno podržava evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana i smatra da je individualni pristup svakoj od zemalja jedini pravi put u procesu proširenja.

    Iz Ministarstva spoljnih poslova Hrvatske saopšteno je da su se Grlić Radman i Huitfeldova tokom posjete hrvatskog ministra Norveškoj saglasili da je bilateralna saradnja razvijena u brojnim područjima, ali da postoji potencijal za jačanje saradnje, posebno u područjima energetike, zelene energije, održivog razvoja, razvoja ostrva i brodogradnje.

  • Stoltenberg Putinu: Zaustavite rat

    Stoltenberg Putinu: Zaustavite rat

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ponovo je danas apelovao na predsjednika Rusije Vladimira Putina da zaustavi vojnu akciju u Urkajini i istakao da NATO ne želi rat sa Rusijom.

    “NATO je odbrambeni savez. Mi ne tražimo sukob sa Rusijom. Naša poruka predsjedniku Putinu je: zaustavite rat, povucite sve svoje snage iz Ukrajine i u dobroj vjeri učestvujte u diplomatskim naporima. Svijet zajedno sa Ukrajinom poziva na mir”, rekao je Stoltenberg tokom posjete Estoniji.

    Stoltenberg je istakao da je NATO u ovom kritičnom trenutku zajedno sa narodom Ukrajine, koja se “hrabro bori protiv brutalne i ničim izazvane ruske invazije”, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Podsjetio je da su saveznici već primijenili ozbiljne sankcije protiv Rusije, a da je alijansa je povećala prisustvo u zemljama članicama “radi odvraćanja i zaštite”.

    Dodao je da će NATO pojačati napore “da pomogne Ukrajini da se odbrani”.

    “NATO saveznici šalju Ukrajini protivtenkovsko oružje, rakete za PVO i municiju, kao i finansijsku i humanitarnu pomoć vrijedne milione evra”, poručio je Stoltenberg.

  • Tegeltija: Blokiranje sredstava za RS znači blokadu projekata za BiH

    Tegeltija: Blokiranje sredstava za RS znači blokadu projekata za BiH

    Svako uvođenje sankcija vodi u blokadu ne samo dva projekta u Republici Srpskoj, nego svih projekata u Bosni i Hercegovini, rekao je Zoran Tegeltija, predsjedavajući Savjeta ministara BiH, nakon samita Evropske banke za obnovu i razvoj sa zemljama zapadnog Balkana u Londonu.

    Tegeltija je ovo rekao nakon što mu je evropski komesar za proširenje i zvanično saopštio da dva projekta u RS, koja se finansiraju iz sredstava Investicionog okvira za zapadni Balkan, neće biti realizovana sve dok se predstavnici RS ne vrate u bh. institucije, kako prenosi Srna. Podsjećanja radi, riječ je o dijelu koridora 5c kroz RS i cesti od Sarajeva ka Podgorici kraj Foče.

    Tegeltija je istakao da RS neće dozvoliti da ti projekti budu blokirani i da ima na raspolaganju dva moguća načina rješavanja problema: da bira nove investitore koji se mogu pronaći za tako važne projekte ili da radi neke svoje nove prioritete, odnosno da odustane od izgradnje na koridoru 5c, a gradi neke druge putne pravce.

    “Nadam se da će kod članica EU prevladati shvatanje da blokiranje ekonomskih projekata predstavlja kažnjavanje jednog entiteta i jednog naroda i da to ništa dobro neće donijeti, a pogotovo neće riješiti političku krizu u BiH”, rekao je Tegeltija.

    On je rekao da je razgovarao sa Varheljijem prije svega o ekonomskom i investicionom planu za zapadni Balkan, ističući da se radi o izuzetno važnom projektu za BiH, od kojeg i građani i privreda imaju velika očekivanja.

    Nataša Miletić, portparolka Ministarstva saobraćaja i veza RS, u odgovoru “Nezavisnim” je istakla da Ministarstvo očekuje da će svi projekti biti realizovani onako kako je planirano, uprkos obustavi sredstava iz EU.

    “Ministarstvo saobraćaja i veza RS neće dozvoliti blokiranje navedenih projekata koji su od velikog interesa za RS i BiH. Jedan od načina obezbjeđenja neophodnih sredstava za završetak projekata jeste i velika zainteresovanost drugih investitora sa kojima imamo odličnu saradnju i intenzivno razgovaramo o modelima za realizaciju naših strateških projekata. Izgradnja ovih projekata nije samo u interesu RS, već i BiH i EU”, naglasila je ona.

    Sudeći prema saopštenju iz Savjeta ministara BiH, u EBRD-u postoji raspoloženje da se realizuju svi projekti koji su u planu. Naime, Tegeltija je razgovarao s Odil Rene Baso, predsjednicom EBRD-a, a oboje su izrazili očekivanja da će biti nastavljena realizacija projekata ove evropske finansijske institucije u BiH.

    Tegeltija je rekao da je EBRD jedan od najvećih investitora u BiH sa trenutno aktivna 93 projekta i aktivnim portfeljom od 1,3 milijarde evra.

    “Ti projekti su u fazi realizacije. Jako smo zainteresovani za nastavak ove saradnje, prije svega za završetak važnih drumskih saobraćajnica, željezničkog saobraćaja, ali i projekata u oblasti energetike. Očekujemo da svi projekti budu realizovani predviđenom dinamikom i punu uključenost EBRD-a u Ekonomski investicioni plan za zapadni Balkan koji nosi značajna grant sredstva”, dodao je Tegeltija.

    Varhelji se tokom samita nije javno izjašnjavao o blokiranju sredstava za RS, već je istakao da je realizacija projekata EU u regionu važna za zapadni Balkan, posebno u svjetlu trenutne krize u Ukrajini.

    “EBRD će ostati krucijalni partner u budućnosti, posebno pri implementiranju našeg Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan vrijednog 30 milijardi evra. Pokrenuli smo prvi investicioni paket od 21 projekta u vrijednosti od 3,2 milijarde, a EBRD je pripremio 10 projekata”, rekao je on.

    Podsjećanja radi, EU je odobrio grant od ukupno devet milijardi evra za zapadni Balkan u narednih sedam godina, a ostatak novca bi došao iz javno-privatnog partnerstva, pri čemu EBRD igra važnu ulogu.

    Nakon samita Tegeltija je prisustvovao prijemu kod Borisa Džonsona, britanskog premijera, koji je ugostio sve lidere zapadnog Balkana prisutne na samitu.

  • “Moguć susret Putina i Zelenskog”

    “Moguć susret Putina i Zelenskog”

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko rekao je da nije isključen direktan susret između Vladimira Putina i Volodimira Zelenskog na kraju pregovaračkog procesa.

    “Kada bude napretka, siguran sam da će dva predsjednika sjesti za sto i potpisati ove sporazume”, rekao je Lukašenko, prenosi bjeloruska Belta.

  • Kakve veze BiH ima sa događajima u Ukrajini

    Kakve veze BiH ima sa događajima u Ukrajini

    Ruska invazija na Ukrajinu, krajem prošle sedmice, bila je dovoljan povod da brojne zapadne diplomate situaciju na istoku Evrope uporede sa Zapadnim Balkanom i upozore da bi se tako nešto moglo desiti i u BiH.

    Odmah nakon napada na Ukrajinu, komandant mirovne operacije EU u BiH, general Bris Hude, zatražio je aktiviranje rezervnih snaga navodeći kako se strahuje „da bi trenutna situacija na istoku Evrope mogla imati posljedice po Zapadni Balkan i time uticati na očuvanje stabilnosti i bezbjednosti“. U Bosnu i Hercegovinu je ubrzo stiglo dodatnih 500 vojnika EUFOR, a uslijedili su i pozivi pojedinih diplomata da i NATO pošalje vojnike u BiH.

    Strah od otcjepljenja
    Šef diplomatije EU Žozep Borelj je, u međuvremenu, izjavio da Evropska unija strahuje da se Rusija “neće zaustaviti u Ukrajini i da bi ruski uticaj mogao početi da djeluje u susjednim zemljama. Naglasio je kako strahuju da bi se kriza mogla preliti na Moldaviju, Gruziju i Zapadni Balkan, misleći prvenstveno na BiH, odnosno Republiku Srpsku, čiji političari, ali i građani, tradicionalno gaje prijateljske odnose sa Rusijom i protive se ulasku u NATO.

    Isto je upozorio i generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg, koji tvrdi da ciljevi Kremlja nisu ograničeni samo na Ukrajinu, već i BiH.

    – Mi ćemo zaštititi svaki pedalj teritorija NATO. Moramo više pomoći zemljama poput Gruzije, Moldavije i Bosne i Hercegovine, kako bismo im pomogli da uspiju u svojim demokratskim reformama – rekao je između ostalog Stoltenberg.

    Osim njih, i brojne druge zapadne diplomate upozorile su na isto, a predsjednik Sjeverne Makedonije, Stevo Pendarovski, otišao je korak dalje ustvrdivši da će, u slučaju da Rusija osvoji Ukrajinu, Banjaluka biti „najranjivija tačka“ na Zapadnom Balkanu!

    Ovim je Republika Srpska jasno označena kao moguća tačka sukoba na Balkanu, zbog straha da bi mogla pokušati da se otcijepi od BiH, uz pomoć Rusije, što je otvorilo raspravu u javnosti koliko bi ova priča mogla da se iskoristi da se Srpska označi kao faktor nestabilnosti i da to bude razlog za dodatne pritiske na RS i njene političare. Može li, zaista, trenutna situacija u Ukrajini imati posljedice po Zapadni Balkan?

    Optužbe bez osnova
    Profesor međunarodnih odnosa i bezbjednosti na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, Miloš Šolaja, ističe da se može desiti da se situacija u Ukrajini zloupotrijebi kako bi se Srpska optužila za nešto što nema namjeru da učini.

    – Očito je da neko nastoji da iskoristi situaciju u Ukrajini kao, na primjer, što to čini Kosovo, koje se već ponudilo da uđe u NATO i da se na kosovskoj teritoriji napravi baza te vojne alijanse. Vjerovatno je da će i oni koji se zalažu za prozapadne politike nastojati da to iskoriste da ojačaju svoje pozicije protiv Srpske – ocjenjuje Šolaja.

    On ističe da su za sada svi oprezni, jer su svjesni da bi svaka pogrešna aktivnost i pojačanje napetosti u BiH mogla da proizvede nestabilnost i neke neželjene reakcije od onih aktera koji nisu mnogo odgovorni kada je u pitanju politički proces.

    Šolaja kaže da su sve aktivnosti u BiH do sada bile političkog karaktera te da vjeruje kako će na tome i ostati, jer nema potrebe da se stvara konflikt koji bi mogao dovesti do otvorenih sukoba.

    – Mislim da će se rusko-ukrajinska kriza veoma brzo stabilizovati i da neće biti konflikata u drugim dijelovima Evrope. Zvaničnici iz Srpske su već u više navrata izjavili da nema potrebe da se BiH izjašnjava i miješa u taj sukob, već da se treba nastaviti sa uobičajenim političkim aktivnostima – ističe Šolaja za Srpskainfo.

    Dodatne vojne snage
    Za razliku od Šolaje, profesor međunarodnih odnosa i ljudskih prava na Regent’s univerzitetu u Londonu, Neven Anđelić, smatra da je bezbjednosna situacija pogoršana svugdje, uključujući i BiH.


    On ističe da Njemačka već povećava budžet za odbranu i da mnoge zemlje nalaze dodatna sredstva za ovu oblast.

    – Zbog specifičnog uređenja BiH i nadgledane suverenosti, međunarodne institucije su odlučile na slanje dodatnog kontigenta vojnika u sastavu EUFOR. To je signal u nekim globalnim diobama da se naglasi ko je prisutan u BiH i gdje ona pripada – smatra Anđelić.

    Dodaje da je ruska invazija na Ukrajinu nagnala mnoge zemlje da preispitaju sopstvenu poziciju. Bjelorusija se, kaže Anđelić, dodatno pomjerila i rezultatom referenduma po kojem ne mora više biti bez nuklearnog oružja. On ističe da su u Finskoj i Švedskoj, tradicionalno neutralnim zemljama, sve rašireniji zahtjevi za članstvom u NATO.

    – Samo tri zemlje Zapadnog Balkana nisu u NATO. Kosovo je tokom vikenda zatražilo da se uključi u NATO. Međutim u članstvu NATO ne može biti zemlja koje nema potpunu kontrolu svojih granica, jer bi se tako mogla uvesti kriza u 30-očlanu organizaciju. Kosovo, dakle, ima problem s područjem u dijelu Mitrovice i sjeverno od nje. Srbija, koja je stava da je Kosovo njen sastavni dio, takođe u tom slučaju ne kontroliše cijelu svoju teritoriju i ne može biti u NATO – objašnjava Anđelić za Srpskainfo.

    Navodi da od tri zapadnobalkanske zemlje koje nisu u NATO jedino Bosna i Hercegovina kontroliše cijelu svoju teritoriju i potencijalno zadovoljava uslove za članstvom u NATO. Anđelić kaže da su trupe zemalja NATO u sklopu EUFOR svakako već u BiH. Formalizacijom članstva BiH u NATO, kako tvrdi on, čitav niz spornih tema bi nestao s dnevnog reda.

    – To bi onda pospješilo mogućnost dobivanja kandidatskog statusa za EU i konsekventno pokrenulo proces političke stabilizacije – zaključio je Anđelić.