VRBAS Media

Autor: INFO

  • Vučić: “Energetika – novo ratno polje”

    Vučić: “Energetika – novo ratno polje”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se na otvaranju konferencije “The Economist: Svet u 2022”.

    On je poručio da Srbija u 2022. godinu ulazi sa zdravim javnim finansijama i da će biti spremna da se uhvati ukoštac sa svim onim što nam budućnost tek donosi.

    Srbija, kaže, ulazi u 2022. okružena relativno povoljnim globalnim makroekonomskim uslovima, stabilnom valutom, niskim stopama zaduživanja i visokim prilivom investicija, što omogućava novi fiskalni prostor i kontrolu rizika i neizvesnosti.

    “Svakako godina pred nama zahtevaće nova prilgođavanja, kako u ličnom, tako i u kolektivnom smislu. Globalni trendovi koji pogađaju ceo svet odraziće se i na naše lične živote i zato jačanjem sopstvenih resursa, naročito onih ljudskih, bićemo spremni da se hvatamo u koštac sa onim što nam budućnost tek donosi”, naglasio je Vučić.

    Istakao je da je Srbija jasno posvećena rešavanju svih izazova, od aktuelnih do onih sa kojima će se čovečanstvo tek susresti, bilo da je u pitanju neka nova pandemija ili nestašica energenata, hrane i pijaće vode.

    Predsednik je podsetio da je 2. septembra 1843. Džejms Vilson, čovek velikog talenta i burne biografije, štampao prvi broj svog dnevnog lista, jasnog i preciznog imena The Economist”.

    “Objašnjavajući o kakvom se dnevniku radi, sam Vilson ga je opisao kao ‘dnevni list za politiku, privredu, agrikulturu i slobodnu trgovinu’. Već 1846. Ekonomist ispod svog logotipa donosi informaciju da se radi o dnevnom listu za ‘politiku, književnost i opšte teme’. Ovo danas ne govorim kako bih ilustrovao promenu kursa Ekonomista, jer je on od osnivanja do danas u kontinuitetu posvećen promovisanju liberalne ekonomije, baš onako kako je to i osnivač gospodin Vilson propagirao”, kazao je predsednik.

    Vučić kaže da je hteo tim podsećanjem da dočara kako je u doba prve industrijske revolucije fokus na teme od interesa menjao svoja težišta.

    “Danas, mi kao svedoci četvrte industrijske revolucije ne smemo zauzimati rigidne i rezolutne stavove povodom budućnosti, jer ona u našem vremenu nema praktično ni pravila ni konstante. Paradigme, a one su po definiciji vezane za politiku dugog delovanja, danas nemaju svoj izvorni smisao budući da iz identičnih premisa koje smo imali pre samo dve godine, mi ne možemo izvući iste zaključke ove godine.”

    Predsednik ističe da brzina kojom se razvija tehnologija, kao i fantastičan pristup informacijama, menjaju našu budućnost na način koji je pre samo jedne decenije bio nezamisliv.

    Kaže da treba da se setimo Stiva Džobsa, vizionara modernih tehnologija, koji je umro a da nije čuo za “internet stvari”, iako je umro pre samo 10 godina.

    Naglasio je da se život svakog pojedinca na Zemli promenio u protekle dve godine, kao i da se ne slaže sa onima koji govore o “velikom resetovanju čovečanstva”, pošto “reset” znači povratak na fabrička podešavanja.

    “Bez obzira na činjenicu što veoma cenim naše domaćine, moram da kažem da se sistem liberalne ekonomije, onakav kakvog ga poznajemo, u proteklom periodu pokazao kao manjkav. Ne tvrdim da postoje politički i ekonomski sistemi koji su mnogo efikasniji, humaniji i bolji, ali tvrdim da je pandemija virusa korona empirijski dokazala da je bez državnog intervencionizma nemoguće prebroditi humanitarne i privredne katastrofe.”

    Kaže da je koronavirus ugrozio osnovne slobode – kretanja, protoka roba, kapitala i usluga, ali da je odneo i ljudske živote i radna mesta.

    Nažalost, čovečanstvo je izgubilo poverenje u političku solidarnost i multilateralizam, dodao je Vučić.

    Kako je rekao, bitka za pristup vakcinama postala je političko pitanje par ekselans, a borba za nabavku respiratora imala je i obaveštajni i kontraobaveštajni karakter.

    “Osvrtom na prošlu i ovu godinu možemo konstatovati da je i u uslovima velike neizvesnosti usled zdravstvene i ekonomske krize uzrokovane pandemijom, Vlada Srbije pokazala veliku odgovornost i sa sveobuhvatnim setom mera vrednim osam milijardi evra odnosno 17,4 odsto BDP-a pružila podršku kako privredi, tako i direktno građanima”, naveo je Vučić.

    Naglasio je da su sačuvana postojeća radna mesta i otvorena nova, kao i da su očuvani proizvodni kapaciteti, čime je Srbija poslala jasan signal svetu da je politički i sistemski stabilna država, koja sprovodi odgovornu ekonomsku politiku.

    Dodao je da je Srbija, prema relevantnim agencijama, na korak od najvišeg investicionog rejtinga.

    Vučić je ocenio da korona i dalje izaziva nove ekonomske potrese koji će se nastaviti i u godini pred nama, što će imati za posledicu nastavak poremećaja u proizvodnji i lancima snabdevanja, stvarajući inflatorne pritiske.

    “Iako su prognoze da će cenovni pritisci oslabiti u 2022. godini, u jednom broju rastućih ekonomija se očekuje da će se oni i dalje zadržati usled poskupljenja hrane i energenata i slabljenja vrednosti domaćih valuta, što je podiglo cene roba iz uvoza.”

    Predsednik je ocenio da je energetika postala novo “ratno polje” za velike i regionalne sile, jer energenti nisu više dobro koje uživaju svi po prihvatljivim cenama, već postaju moćno oružje “sa najmoćnijom municijom” koja sve probija.

    “Pojačana tražnja za energentima uticaće na zadržavanje njihovih visokih cena bar u poređenju sa onim u godinama koje prethodile pandemiji. To se posebno odnosi na članice Opeka koje će nastojati da maksimizuju svoje prihode od nafte u narednim godinama kako bi mogle da finansiraju svoju ekonomsku diversifikaciju i planove energetske tranzicije”, kaže Vučić.

    Kada je reč o finansiranju neophodne energetske tranzicije i ulaganja u obnovljive izvore energije, poručio je da bi voleo da bar u Evropi postoji jedinstven stav po pitanju važnih tema: da li zatvaramo nuklearne elektrane ili ih i dalje gradimo, kako bi pojedinačne zemlje mogle da prave sopstvene scenarije preraspodele izvora snabdevanja energentima.

    “Slično je i u borbi da obezbedimo prihvatljive cene energenata, konkretno gasa kako ne bi delili sudbinu drugih zemalja i moguć scenario paralize cele privrede. Ono što ohrabruje je da možemo da zakucamo na brojna vrata, a opet verujemo u sopstvenu snagu”, rekao je on i dodao da će Srbija povećati udeo obnovljivih izvora energije.

    Poručio je da je Srbija potpuno posvećena svojoj zelenoj agendi, koja treba da pruži energetsku sigurnost i ekonomsku stabilnost, uz oslanjanje na obnovljive izvore.

    Takođe, rekao je da će Srbija nastaviti da prati razvoj novih alternativnih vidova goriva, kao što je zeleni vodonik, čija proizvodnja je i dalje skupa, ali da su zemlje poput Kine ili EU već najavile ulaganja u cilju snižavanja cene dobijanja ovog goriva budućnosti.

    Naš ekonomski razvoj beleži konstantan rast sa pozitivnim projekcijama za godine koje su pred nama, naglasio je predsednik.

    Poručio je da će Srbija biti pouzdan partner svih merodavnih međunarodnih institucija čije delovanje ide u smeru stvaranja harmoničnih odnosa među narodima.

    “Tu pre svega mislim na promociju političkog i ekonomskog multilateralizma definisanu kroz aktuelne agende UN”, zaključio je Vučić.

  • Misteriozna bolest ubila 89 osoba, SZO hitno poslala naučnike

    Misteriozna bolest ubila 89 osoba, SZO hitno poslala naučnike

    Svetska zdravstvena organizacija poslala je naučnike da istraže bolest koja je do sada odnela 89 života.

    U pitanju je Južni Sudan, a ministar zdravlja te zemlje naveo je da je do sada nepoznato oboljenje usmrtilo nekoliko desetina pacijenata u gradu Fangak.

    Ono što dodatno otežava situaciju jeste to što je oblast pogođena jednom od najtežih poplava u istoriji zemlje.

    Kako navode svetski mediji, uzorci preminulih su prethodno bili testirani na koleru i svi su bili negativni.

    “Odlučili smo da pošaljemo brzi tim da ode i proceni situaciju i rizik, kao i da istraži slučaj. Oni će uzeti uzorke bolesnih ljudi… Za sada je zabeleženo 89 osoba koje su preminule”, kazala je Šila Baja iz SZO za Bi-Bi-Si.

    Baja je navela da je tim došao do Fangaka helikopterom zbog velikih poplava i dovela da grupa naučnika čeka povratak nazad u prestonicu Južnog Sudana, Jubu.

    Bujice su dovele do širenja bolesti kao što su malarija, a problem je i glad kod dece, pošto je mala snabdevenost hranom.

    Tu ne prestaju muke lokalnog stanovništva, pošto im je i voda zagađena, javlja Dejli mejl.

    Usled poplava, naftna polja zagadila su vodu, a to je dovelo do izumiranja životinja.

  • Borenović: Moratorij na Inzkov zakon, dati vrijeme parlamentarcima da donesu svoje rješenje

    Borenović: Moratorij na Inzkov zakon, dati vrijeme parlamentarcima da donesu svoje rješenje

    Lider PDP-a Branislav Borenović kazao je danas kako nametnuti zakon o zabrani negiranja genocida i ratnih zločina treba na neko vrijeme staviti van snage te tako dati vrijeme domaćim parlamentarcima da donesu svoje rješenje.

    “Koliko vidim, niko od vladajućih elita ne razmišlja da prevaziđe Inzkovu nametnutu odluku, to je nevjerovatno”, kazao je novinarima Borenović.

    On kaže kako su svi vidjeli da je visoki predstavnik Christian Schmidt pisao parlamentarcima da se prevaziđe trenutno stanje.

    “Imam osjećaj da je vlast taj ‘Inzkov Božiji dar’ jedva dočekala”, izjavio je on.

    Potrebno je naći rješenje u ustavnoj parlamentarnoj proceduri, da se Inzkov zakon odgodi na neko vrijeme, a da se da vrijeme našim političarima da donesu svoje rješenje, naveo je on.

    “Mislim da je s naše strane to korektan prijedlog”, zaključio je Borenović.

    Treba istaći da su bh. parlamentarci iz RS-a danas ponovo bojkotovali učešće na sjednici Predstavničkog doma Parlamenta BiH.

  • Radović smatra da bi se naknada za borce trebala povećati “Naš prijedlog je da se novac prebaci sa stavke investicije od 600 miliona KM”

    Radović smatra da bi se naknada za borce trebala povećati “Naš prijedlog je da se novac prebaci sa stavke investicije od 600 miliona KM”

    Naknada za borce treba da se poveća sa 1.6 KM na 5 KM po mjesecu učešća u ratu. To je 120 miliona KM dodatno u budžetu. Naš prijedlog je i da se sa stavke investicije od 600 miliona KM prebaci i poveća naknada za borce.

    Rekao je poslanik SDS Milan Radović govoreći o razlozima zašto su poslanici na Odboru za privredu glasali protiv budžeta Republike Srpske.

    – Drugi razlog što nije bilo podrške subvencija za poljoprivredu. Jačanjem domaće proizvodnje zaustavili bismo inflaciju. Treći razlog je program ekonomskih reformi. Tražimo drugačiji način podrške privredi, jer ovo sada nije dovoljno – poručio je Radović.

    odao je da Odbor za privredu nije prihvatio dokumente jer su smatrali da rashodi nisu dovoljni s obzirom da SDS priprema amandman za povećanje izdataka za borce, a o čemu bi uskoro trebalo takođe da bude održana posebna sjednica Narodne skupštine RS.

    – Zato smo odlučili da odbacimo prijedlog budžeta i Program ekonomskih reformi. Mi jesmo za povećanje plata budžetskih korisnika i nije tačno da je opozicija protiv – dodao je Radović.

    Poručio je i da se ne zna šta je urađeno iz prethodnih ekonomskih reformi i koji su njihovi rezultati.

    – Predviđeni rashodi u budžetu nisu dovoljni za ono što je planirano, istakao je poslanik SDS Milan Radović uz tvrdnju da je SDS podnio amandman da se poveća naknada za borce sa 1.60 KM na pet konvertibilnih maraka po mjesecu učešća u ratu. Tražimo i subvencije domaćoj privredi prije svega u proizvodnji mlijeka i mesa – zaključio je Radović.

  • Počela posebna sjednica Narodne skupštine Srpske

    Posebna sjednica Narodne skupštine Republike Srpske počela je danas iz drugog pokušaja i sa zakašnjenjem.

    Sjednica, koju je otvorio potpredsjednik NSRS Denis Šulić, je tematska i na dnevnom redu je Prijedlog budžeta za narednu godinu, Program ekonomskih mjera i set zakona o rasterećenju privrede.

    Ministarka finansija Republike Srpske Zora Vidović upoznaće narodne poslanike o predloženim dokumentima.

    Prije rasprave svečanu zakletvu je položila Natalija Petrić koju je Narodna skupština Republike Srpske imenovala za Ombudsmana za djecu.

  • Cvijanović: Institucije Srpske su stabilne i opredijeljene za mir

    Cvijanović: Institucije Srpske su stabilne i opredijeljene za mir

    Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je danas tokom razgovora sa norveškim ambasadorom u BiH Olavom Rajnertsenom da su institucije Srpske funkcionalne, stabilne i opredijeljene za mir i stabilnost, što je preduslov za sprovođenje potrebnih reformi i ekonomskog napretka.

    Cvijanovićeva je u tom smislu istakla otvorenost Republike Srpske za sve poslovne inicijative koje mogu da doprinesu privrednom rastu i razvoju, povećanju broja investicija, radnih mjesta i boljem standardu, kao što je regionalna inicijativa “Otvoreni Balkan”, saopšteno je iz Kabineta predsjednika Republike.

    Na sastanku je razgovarano o aktuelnim političkim i ekonomskim prilikama u Republici Srpskoj, unapređenju različitih vidova saradnje i ostalim aktuelnim temama u BiH i regionu.

    Sagovornici su razmijenili mišljenje o otvorenim pitanjima, unutrašnjim političkim procesima i svim bitnim temama koje opterećuju odnose u BiH.

  • U Sloveniji potvrđen prvi slučaj omikrona

    U Sloveniji potvrđen prvi slučaj omikrona

    U Sloveniji je potvrđen prvi slučaj zaraze varijantom korona virusa omikron, a trend smirivanja epidemije se prošle sedmice usporio.

    Da je sekvencionisanjem otkriven prvi zaraženi omikronom, varijantom virusa koja se brže širi i prisutna je već u dobrom dijelu država EU, potvrdio je u danas premijer Janez Janša prilikom nastupa u parlamentu pred početak redovne sjednice, ne iznoseći detalje, a govoreći o djelovanju svoje vlade u vrijeme epidemije kovida-19 i teškoćama s kojima se susretala tokom svog mandata, prenosi portal Index.

  • Potpisan sporazum u Beogradu, tri miliona evra za projekte u Banjaluci

    Potpisan sporazum u Beogradu, tri miliona evra za projekte u Banjaluci

    ​Gradonačelnici Beograda i Banjaluke, Zoran Radojičić i Draško Stanivuković, potpisali su danas sporazum o finasiranju projekata Banjaluke u cilju unapređenja dalje saradnje.

    Prema tom sporazumu, Grad Beograd daje tri miliona evra Banjaluci, a Radojičić ističe da je na ovaj način nastavljen kontinuitet dobre saradnje koja postoji između dva grada.

    “Potpisali smo sporazum između dva grada o realizaciji naših prethodnih dogovora i transferu pomoći koja će na pravi način biti realizovana u Banjaluci u cilju poboljšanja kvaliteta života stanovnika tog grada”, rekao je Radojičić novinarima, nakon potpisivanja sporazuma u Starom dvoru.

    Istakao je da ovo nije kraj, već samo početak još jače i bolje saradnje naša dva grada i sugrađana.

    “Ulazimo u novu fazu u kojoj vjerujemo da ćemo jedni drugima pomagati iskustvom i realizacijom projekata”, rekao je Radojičić.

    Pojasnio je da se sporazum odnosi na transfer sredstava za projekte koji se direktno tiču mladih ljudi, zdravog života i poboljšanja kvaliteta života što ga, dodao je, posebno raduje. Stanivuković je rekao da je na ovaj način po ko zna dokazano da reka ne može biti prepreka saradnje, jedinstva i sloge Beograda i Banjaluke. Naveo je da je 22. aprila predsjednik Srbije Aleksandar Vučić postao počasni građanin Banjaluke i da je na toj ceremoniji rekao da će Banjaluka i dalje da imati veliku podršku Srbije i njenog glavnog grada, Beograda.

    “Iznos od više od tri miliona evra, što je preko šest miliona konvertibilnih maraka, za jedne od najvažnijih projekata u Banjaluci su doznačena. Mi smo danas stavili potpis na takav dokument”, rekao je Stanivuković.

    Sredstva će, kaže, biti iskorišćena za izgradnju škole u naselju Ada u Banjaluci, izgradnju prve profesionalne atletske staze u Banjaluci i izgradnju najvećeg gradskog parka po ugledu na svjetske gradove.

  • Ivan Begić vratio mandat

    Ivan Begić vratio mandat

    Odbornik PDP-a Ivan Begić juče je zvanično potpisao obrazac za utvrđivanje prestanka mandata, čime će i zvanično prestati njegov mandat u Skupštini Grada Banjaluka, saznaje “Glas Srpske”.

    Begić je u petak najavio ovaj potez, ali i potpuno povlačenje iz politike zbog privatnih snimaka koji su isplivali u javnosti.

    Iako su pojedini predstavnici PDP-a rekli da Begić ima podršku stranke i da će se o ovom pitanju razgovarati, on je ipak ispunio ono što je ranije najavio.

    Odluka je proslijeđena na potpisivanje predsjedniku Skupštine Grada Mladenu Iliću, nakon čega će ona biti dostavljena Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH koja treba da utvrdi prestanak mandata.

    Podsjećamo, Begić je ranije saopštio da se “nakon mjeseci ucjena, psihičkih pritisaka i prijetnji pojavio njegov snimak”, zbog čega mu je ozbiljno narušeno zdravlje.

    “Iako smatram da svako ima pravo na privatni život, svjestan sam odgovornosti koju imam kao javna ličnost, zbog toga se povlačim iz politike, predajem mandat odbornika”, zaključio je on.

  • Bocan-Harčenko: Visoki predstavnik postao velika prepreka za razvoj BiH

    Bocan-Harčenko: Visoki predstavnik postao velika prepreka za razvoj BiH

    Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan Harčenko rekao je da Rusija smatra da je neophodno poštovanje Dejtonskog sporazuma i istakao da treba zatvoriti OHR, jer je visoki predstavnik postao samo velika prepreka za unutrašnji dijalog, pomirenje i razvoj BiH.

    “Što se tiče visokog predstavnika i OHR-a, on je postao samo velika prepreka za unutrašnji nacionalni dijalog, pomirenje i razvoj BiH. On je samo velika prepreka”, rekao je Bocan Harčenko na predavanju, koje je putem zoom aplikacije organizovao beogradski Institut za međunarodnu politiku i privredu.

    Bocan Harčenko je tokom predavanju o temi “Rusko-srpsko strateško partnerstvo i situacija na Balkanu” istakao da je sada najvažniji zadatak međunarodne zajednice zatvaranje OHR-a i visokog predstavnika u BiH.

    Kada je riječ o BiH, Bocan Harčenko je rekao da Rusija ima pravni osnov da iznosi svoje mišljenje o tom pitanju, jer je jedan od garanata Dejtonskog sporazuma, te dodao da je preuranjena teza da je period Dejtona završen i da je počeo “briselski period”, koji daje mogućnost za promjenu Dejtona.

    “Svaka promjena Dejtonskog sporazuma moguća je samo na osnovu nacionalnog konsenzusa, saglasnosti dva entiteta i tri naroda u BiH”, naglasio je ruski ambasador u Beogradu.

    On je istakao da nametute odluke nisu bile od pomoći nikada, nego su samo bile izvor tenzija, kao i nametanje nekih promjena Ustava i slično.

    “I sada mi tražimo poštovanje Dejtona i dejtonskih principa”, dodao je Bocan Harčenko.

    Što se tiče politike Srbije prema Republici Srpskoj i BiH, Bocan Harčenko je istakao da postoje posebna bliskost i posebni odnosi između Srbije i Srpske, koji se razvijaju aktivno, ali potpuno legalno u okviru Dejtona i sporazuma o specijalnim odnosima.

    Bocan Harčenko je podsjetio da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić više puta ponavljao da Srbija poštuje teritorijalnu cjelovitost BiH, te dodao da se u Srbiji vodi veoma odmjerena pravna politika na osnovu Dejtona i Povelje UN.

    On je ukazao i na tenzije između bošnjačkog i hrvatskog naroda u FBiH, te da više razumijevanja postoji između Srba i Hrvata u BiH, kojima je cilj da spriječe centralizaciju zemlje i nametanje i dominaciju Bošnjaka ne samo u FBiH, nego i u cijeloj BiH.

    Bocan Harčenko je naveo da konzenzus u BiH za učlanjenje u NATO ne postoji, jer je Srpska odlučno protiv i, kao i Srbija, ima neutralni vojni status.

    “Mi smatramo da neutralni status za sada obezbjeđuje sigurnost na najbolji način razvoj privrede i ekonomije”, rekao je Bocan Harčenko.

    On je naveo da je Rusija veoma zabrinuta zbog situacije na Kosovu i Metohiji, naročito zbog događaja na sjeveru Kosmeta, gdje su nedavno upali prištinski specijalci, kao i zbog odustva napretka u dijalogu Beograda i Prištine.

    Bocan Harčenko je istakao da Rusija smatra da međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji mora da postane aktivnije i da radi na osnovu načela UN i izbalansirano, te dodao da Rusija smatra da je rješenje za Kosovo moguće samo kroz dijalog, koji Moskva podržava i smatra da drugi način rješavanja uopšte ne postoji.

    “Nismo zadovoljni stanjem u dijalogu, zbog odsustva napretka što je očigledno. Tražimo od EU da napravi što više pritiska na Prištinu i tražimo ispunjavanje potpisanih ugovora. Beograd sve ispunjava, a Priština ne. Ovo se prije svega tiče Zajednice srpskih opština. To je najvažnije”, rekao je Bocan Harčenko.

    On je dodao da su apsolutna glupost izjave Prištine da konačno rješenje treba da bude da Beograd prizna samoproglašeno Kosovo.

    Bocan Harčenko je naveo da Rusija, kao stalna članica Savjeta bezbjednosti UN, pomaže Srbiji u sprečavanju legalizacije samproglašenog Kosova i pokušaja Prištine da postane član međunarodnih organizacija.

    On je rekao da Rusija pozdravlja odluku i dosljednost Srbije da ne podrži sankcije EU i Zapada protiv Rusije, uz uvažavanje nacionalnog cilja i interesa Srbije, navodeći da predsjednik Srbije misli na dobrobit i interese svog naroda.

    “One koji se zalažu za sankcije, pitao bih o čemu razmišljaju bilo da je pitanje energetike ili infrastrukture. Naše privrede su povezane, ali Rusija ni u čemu ne pritišće Srbiju, nego se radi o uzajamnom odnosu. Mi radimo toliko koliko želi sama Srbija”, rekao je Harčenko.

    On je dodao da je saglasan se mišljenjima da Srbija i Rusija treba da imaju još više i još bolje međusobne odnose, te dodao da Rusija ne želi da sprečava interese EU u regionu.

    “Veoma smo zadovoljni političkim dijalogom na najvišem i na svim nivoima Srbije i Rusije”, rekao je Bocan Harčenko, te podsjetio na bliskog srpskog i ruskog naroda kroz istoriju i u svim oblastima života, ali i na noviju saradnju na sprečavanja revizije istorije.

    Kada je riječ o ekonomiji, ruski ambasador je ukazao na status Srbije kao tranzitne zemlje kroz koju prolazi gasovod i ruski gas, što je povećalo njen autoritet i ekonomske mogućnosti u Evropi.

    On je rekao da u Srbiji nema nikakvih političkih smetnji što se tiče saradnje sa Rusijom u energetskoj sferi, te podsjetio na povoljnu cijenu ruskog gasa, koju su dogovorili srpski i ruski predsjednik Alekandar Vučić i Vladimir Putin, što je Srbiji obezbijedilo energetsku sigurnost.

    Bocan Harčenko je istakao da Srbija i Rusija imaju pouzdan partnerski odnos, uzuvažavanje uzajamnih interesa i uzajamno poštovanje, te naveo da je realan cilj da trgovinska razmjena dvije zemlje dostigne četiri milijarde dolara godišnje.