VRBAS Media

Autor: INFO

  • Svjetska banka o ekonomskom oporavku: BiH opet najgora u regionu

    Svjetska banka o ekonomskom oporavku: BiH opet najgora u regionu

    BiH će ove godine imati najsporiji rast od svih zemalja na zapadnom Balkanu i četvrti najgori rast u cijeloj Evropi, proizlazi iz izvještaja Svjetske banke “Globalni izgledi”, koji je objavljen juče, a koji se odnosi na kompletnu svjetsku ekonomiju.

    Naime, u izvještaju je navedeno da će BiH ove godine imati rast od tri odsto, dok će sve ostale zemlje u regionu imati veći rast. Od BiH su u Evropi lošiji jedino Bjelorusija, koja će imati pad od 2,8 odsto, dok će Turska imati rast od dva odsto, a Rusija 2,4 odsto. Na prvi pogled čini se da ni rast od tri odsto nije loš rezultat, ali treba imati u vidu globalno visoku inflaciju, koja će pojesti gotovo kompletan rast koji će bh. ekonomija ostvariti. U ovom izvještaju je istaknuto da je globalno gledano inflacija na najvišim nivoima još od 2008.

    “Na tržištima u nastanku i ekonomijama u razvoju dostigla je najviši nivo od 2011. Mnoge ekonomije u nastanku i razvoju povlače podršku politike da bi suzbile inflatorni pritisak prije završetka oporavka”, istaknuto je u izvještaju.

    Kada je riječ o ostalim zemljama u regionu, šampiona rasta Srbiju, koja je prošle godine rasla po stopi od čak šest odsto, ove godine je pretekla Crna Gora, koja će rasti po stopi od 5,6 odsto, u odnosu na Srbiju sa stopom rasta od 4,5 odsto. Sjeverna Makedonija bi, prema procjeni Svjetske banke, trebalo da raste po stopi od 3,7 odsto, dok će Albanija rasti 3,8 odsto. Samoproglašeno Kosovo bi trebalo da raste 4,1 odsto, a Hrvatska po stopi od 5,4 odsto. Inače, rast Crne Gore i Uzbekistana je najveći u Evropi i cijeloj centralnoj Aziji, a nijedna zemlja centralne Azije nema tako nizak rast kao BiH.

    Igor Gavran, ekonomski analitičar, kaže za “Nezavisne novine” da su procjene Svjetske banke o rastu u BiH mnogo realnije u odnosu na domaća hvalisanja o velikom rastu, s tim da i on ukazuje na činjenicu da će inflacija rast učiniti negativnim ili u najboljem slučaju realnog rasta neće ni biti. “To je zato što nema ni adekvatnih mjera da se suzbije pandemija, a ni aktivnosti da se pomogne privredi. Istovremeno imamo hvaljenje rastom poreskih prihoda, a privreda se ne potiče na pravi način, niti se tim novcem pravilno raspolaže. Sad ćemo imati novi val pandemije koji će nanijeti dodatnu štetu, a imamo i dosta nisku stopu vakcinacije, što je opet jedan od faktora svih ovih projekcija jer govori da će država definitivno biti u problemima”, rekao je Gavran.

    Na pitanje šta građani mogu da očekuju, on procjenjuje da će doći do dodatnog pogoršanja životnog standarda.

    “Godinu počinjemo novim poskupljenjima cijena energenata, došlo je do rasta cijene struje, a poskupljenje bi trebalo da je nula posto jer troškovi elektroprivredama nisu porasli. Imamo rast cijena žita i pšenice, što se opet može pripisati kao greška vlasti jer niti imamo adekvatne robne rezerve niti način da pomognemo poljoprivrednicima. Dakle, viša cijena plina, struje, prehrambenih proizvoda, a plate kao i do sada ili čak manje kod nekih radnika”, rekao je Gavran.

    Što se tiče ostalih zemalja u regionu, rekao je da se jedino Srbija realno može pohvaliti nekim rastom jer ima investicije i aktivnosti koje generišu rast, ali napominje i da Bosni i Hercegovini nijedna zemlja u regionu ne bi trebalo da bude orijentir. Inače, što se tiče globalne ekonomije, osim inflacije, Svjetska banka predviđa nove izazove koje će prouzrokovati kovid, što će dodatno otežati oporavak.

    Ajhan Koze, direktor Grupe za izglede Svjetske banke, rekao je da bi ekonomije u razvoju, u svjetlu usporavanja rasta proizvodnje i investicija, ograničenog prostora za intervencije politike i značajnih rizika, trebalo da pažljivo prilagode fiskalnu i monetarnu politiku.

    “Takođe treba da provedu reforme da bi otklonile posljedice pandemije. Te reforme bi trebalo da budu dizajnirane tako da unaprijede investicije i ljudski kapital, dovedu do preokreta u nejednakosti prihoda i rodnoj nejednakosti i da se suočavaju s izazovima klimatskih promjena”, rekao je Koze.

  • Escobar najavio novi dolazak: Otvoreni Balkan neće funkcionisati bez učešća svih zemalja

    Escobar najavio novi dolazak: Otvoreni Balkan neće funkcionisati bez učešća svih zemalja

    Gabriel Eskobar, specijalni izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan, stiže uskoro na ovo područje, a u najavi svoje posjete ponovio je očekivanja administracije Joea Bidena za ovaj region.

    Escobar je u razgovoru za albanski servis Glasa Amerike izjavio da godina počinje obnovljenom energijom i novim naglaskom na funkcionisanje dijaloga dvije strane.

    “Uskoro ću putovati u region, zajedno s gospodinom Lajčakom (Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova) da istaknem našu podršku dijalogu i da pokažemo posvećenost funkcionisanju dijaloga. To je dijalog koji vodi Evropska unija, ali mi ga snažno podržavamo. I nadam se da ćemo napredovati. Ali moram da kažem da se u tom pogledu pitanje Srbije i Kosova ne odnosi samo na SAD i Evropu, već i na naše kolege u regionu. I u tom pogledu rekao bih da je Albanija veoma korisna”, rekao je Escobar istaknuvši da Tirana razgovara s obje strane i podržava SAD u naporima da se uspostavi stabilan odnos između Srbije i Kosova.

    O dijalogu Srbije i Kosova kazao je kako će se intenzivno angažovati s obje zemlje.

    “Konkretnim koracima pokazat ćemo podršku dijalogu. Sarađivat ćemo s našim evropskim partnerima da realizujemo šta god bude odlučeno u ovom dijalogu u procesu koji vodi Evropsku uniju. Bit ćemo veoma angažovani u procesu, ali ne samo u Srbiji i na Kosovu, već u cijelom regionu, i ne samo u vezi s političkim – već i ekonomskim pitanjima. Vidimo brojne mogućnosti za ekonomski razvoj u regionu, posebno u Albaniji i Srbiji, Kosovu i Crnoj Gori, tako da ćemo nastaviti raditi u svim pravcima”, izjavio je on.

    Njegova poruka liderima na Zapadnom Balkanu je da treba da se usredsrede na multietničko pomirenje, regionalnu ekonomsku integraciju, evropske standarde i stvaranje mogućnosti unutar Zapadnog Balkana, iz kojih će svi ljudi imaju koristi.

    “I mislim da je Vlada Albanije ovo započela inicijativom Otvorenog Balkana, što smatramo da je pozitivan razvoj u regionu, tako da vidim svijetlu budućnost za region. Želimo da budemo dio ovog procesa i znam da i Evropska unija ima isti stav”, izjavio je.

    Kazao je i kako ideja Otvorenog Balkana neće biti uspješna bez učešća svih zemalja u regionu.

    I ovo je uslov pod kojim ga podržavamo: prvo, da ispunimo berlinske standarde koje je postavila Evropska unija. I drugo da bude otvoren za sve zemlje, jer praktično ne funkcioniše bez svih zemalja. Cjevovodi i autoputevi se ne mogu prekinuti. Ne možete imati zonu slobodne trgovine ako morate da stanete negdje na pola puta i u kamionu čekate u redu po pet sati. Potrebno je da inicijativa obuhvati sve zemlje, kao i da standardi budu evropski. Jer, na kraju krajeva, zona slobodne trgovine znači da je potrebno imati institucije koje mogu efikasno upravljati robom i novcem. Dakle, radi se o dva uslova: otvorenost za sve i praćenje odgovarajućih standarda i institucija. To su uslovi naše podrške tom projektu”, zaključio je on.

  • “Očekujem da Vlada raskine sve sa Rio Tintom”

    “Očekujem da Vlada raskine sve sa Rio Tintom”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o litijumu i njegovom iskopavanju u Srbiji.

    “Razgovarao sam o tome sa predsednicom vlade nekoliko puta. Neću da ulazim u političke rasprave. Mučno mi je da odgovaram ljudima koji su doveli Rio Tinto. Neko je doneo Zakon o rudarstvu 2006. godine koji je bio pravljen za Rio Tinto, zbog čega oni imaju određena prava i potraživanja prema Srbiji”, istakao je on.

    Kako je naveo, moramo da donosimo racionalne odluke.

    “Raspoloženje je takvo da bi u Vladi raskinuli sve, i da time pokažemo Srbiji koliko nas ta neodogovornost od ranije košta. Ja sam rekao da nemamo prava to da radimo jer mi treba da obezbedimo taj novac i ne treba da podilazimo narodu”, istakao je.

    Kako je dodao, morali bismo da idemo pred britanske i američke arbitraže ako odlučimo da raskinemo.

    “Mislite da mi nije najlakše da kažem da sam saglasan sa Vladom? Ja mislim da će Vlada tu odluku da donese. Ja mislim da bi trebalo da se donese moratorijum do kraja godine da ne gubimo ogromnu šansu i novac”, dodao je.

    Kako je naveo, nikada nikoga iz Rio Tinta nije sreo sem na dva sastanka.

    “A mislim da su nekima ilegalno davali novac. Nemam dokaza, a to sad ne možete da istražite posle 15 godina. Pare su dobili za promenu Zakona o rudarstvu. Za to nemam dokaze ali za to postoji opravdana sumnja, dali su nekom istražna prava za džabe. Izbrisana je iz zakona odredba o javnom nadmetanju za prava”, dodao je.

  • Vučić: Rekao sam da će ovo biti zadnjii put

    Vučić: Rekao sam da će ovo biti zadnjii put

    Predsednik Aleksandar Vučić, lider SNS, kaže, a to je i dogovor postignut na stranačkoj skupštini, da će posla izbora, zamrznuti članstvo u stranci.

    Na više puta ponovljeno pitanje voditelja da li je ozbiljan kad to kaže i opasku da mu to niko ne veruje, Vučić je primetio da će njegov sagovornik zbog načina na koji vodi razgovor postati, kako je rekao, “ikona na Tviteru”.

    “Neko drugi će biti predsednik SNS-a, videćemo da li ću ja biti nosilac izborne liste za parlament ili ću biti predsednički kandidat. Rekao sam da će ovo biti poslednji put da sam nosilac lista i toga ću se držati”, rekao je Vučić gostujući sinoć na RTS-u.

    Ako kaže bude predsednički kandidat i ponovo izabran, biće predsednik svih građana i neće biti predsednik stranke.

    Na pitanje ko će ga zameniti, Vučić kaže da ima četiri ili pet kandidata koji se pojavjuju i da to nije tajna, te da su njihova imena poznata svima u stranci.

    “Ne bih da otvaram tu temu u ovom trenutku, jer imam važnija posla… Ali bilo da budem izabran u Narodnu skupštinu ili da budem predsednik posle tih četiri ili pet godina je kraj…”, kaže predsednik.

    Na pitanje da li bi više voleo da se kandiduje za predsednika ili za Skupštinu, Vučić kaže da će pri donošenju odluke o tome gledati interese Srbije i SNS, ali pre svega Srbije.

    Na upadicu da je pitanje bilo lično, Vučić kaže da ga to retko pitaju lično, već više ljudi gledaju da iz toga izvuku nešto negativno. Podsetio je da je već desetak godina na važnim funkcijama i istakao da je veoma ponosan na tu činjenicu i ako bi, kaže, bio izabran ponovo za predsednika to bi onda bilo da niko “od Miloša u modernoj Srbiji nikada nije bio duže na vlasti”.

    “Ponosan sam na sve rezultate, najpre da smo uspeli da sačuvamo mir i da ekonomski uzdignemom Srbiju. Zadovoljan sam i time sam ja jednim delom svoju misiju ispunio”, poručio je predsednik.

    Ako bude izabran u naredne četiri ili pet godina će, kaže, raditi da omogući da na njegovo mesto dođu dobri i pristojni ljudi, da mogu da nastave da vladaju bez obzira kojoj političkoj stranci pripadaju.

    Na pitanje šta mu je od svega bila najvažnija tema u večerašnjem intervjuu, Vučić bira i kaže da je to očigledno i da nije mogao da sakrije. “Nisam mogao da sakrijem tu vrstu emocije, to je stabilnost regiona i odnos Srba i Bošnjaka”, kaže i ističe da je zahvalan svim ljudima na podršci.

    Poručio je da je Srbija suviše mala da bi sebi mogla da dopusti neke nove sukobe i da sve prepreke možemo da prebrodimo samo zajedno. Primetio je i da je ovo svakako njegovo poslednje pojavljivanje na RTS-u u večernjem terminu, s obzirom na to da je prošlo bilo u martu prošle godine.

    Zato poručuje na nacionalnoj frekvenciji da Srbija raste najbrže i da će nastaviti da raste, a da bismo to ostvarili, kaže, moramo biti ujedinjeni po svim ključnim pitanjima u borbi i u želji da država ide napred.

  • 3.000 ljudi iz Srbije tuži NATO

    3.000 ljudi iz Srbije tuži NATO

    Dve nove tužbe protiv NATO-a zbog osiromašenog uranijuma korišćenog na KiM, tokom bombardovanja SRJ 1999, iduće nedelje biće podnete Višem sudu u Beogradu.

    Prema riječima advokata Srđana Aleksića koji u ime oko 3.000 ljudi podnosi te tužbe, u saradnji s italijanskim advokatom, kaže za TV Prva da se sprema još tužbi protiv Alijanse.

    Prethodna tužba, prema njegovim rečima, podnјeta je u januaru prošle godine i poslata je tuženoj strani, odnosno NATO-u, ali na nju još uvek nije stigao odgovor, kaže Aleksić.

    U toj tužbi su sva relevantna dokumenta, dokazi, na engleskom je i dat im je sada rok za izjašnjavanje, objašnjava Aleksić napominjući da se pored dve nove tužbe spreju i dodatne.

    Na pitanje ko je podnosilac tužbe protiv Alijanse, objašnjava da se oko 3.000 ljudi do sada javilo, naših državljana, pripadnika Vojske Srbije, rezervista, civilnog stanovništva koji su bili na KiM tokom NATO bombardovanja. Takođe, dodaje Aleksić, tužba je napisana u saradnji sa italijanskim advokatom, koji je učestvovao u 250 slučajeva i to pravosnažnih, a u kojima je sud doneo odluku o odšteti italijanskim vojnicima koji su zbog osiromašenog uranijuma razvili smrtonosne bolesti.

    Reč je o tumoru, kako objašnjava Aleksić, vrlo specifičnom i u svom tim slučajevima je dokazano da su u njihovoj krvi bili teški metali. Isto je, nastavlja on, i kod naših vojnika, rezervista ali i civila koji su se nalazili u zonama bacanja bombi, s tim da su njihovi slučajevi još teži.

    Dokazi su čvrstu, zaključuje on, navodeći da je upravo na osnovu njih italijanski sud doneo 250 pravosnažnih presuda u korist italijanskih vojnika koji su bili na KiM za vreme NATO bombardovanja.

  • Zašto se vakcinisani i dalje zaražavaju

    Zašto se vakcinisani i dalje zaražavaju

    Svijet upravo prolazi kroz novi talas pandemije virusa korona.

    Zemlje kao što su Sjedinjene Države, Francuska i Velika Britanija, Argentina, Brazil i mnoge druge doživljavaju rekordne brojeve slučajeva zbog istovremenog djelovanja delta i omikron varijanti.

    Međutim, naučnici, ljekari i zdravstvene institucije nastavljaju da se oslanjaju na razne vakcine koje su već testirane i odobrene širom svijeta kao zaštitu protiv zaražavanja.

    Lažna kontroverza uzima maha
    Imajući u vidu dnevni porast broja novih slučajeva kovida-19 u zemljama kao što su SAD, Francuska i Velika Britanija, djelotvornost vakcina još jednom je postala predmet rasprave na društvenim mrežama.

    I dok neki korisnici kritikuju mjere koje uvode vlasti da bi podstakle na vakcinaciju, drugi osuđuju potencijalne nuspojave vakcina.

    Do sada su glavne primjećene nuspojave bile blage i nestajale su prirodnim putem u roku od nekoliko dana.

    Među glavnim pritužbama su: bol i crvenilo oko mjesta uboda, temperatura, glavobolja, umor, bol u mišićima, groznica i mučnina.

    Ozbiljnije pojave, kao što su anafilksa, tromboza, perikarditis i miokarditis (zapaljenje srčanog mišića), zdravstvene vlasti smatraju izuzetno rijetkim, a korist od primanja doza daleko nadmašuje primjećene rizike, tvrde oni.

    BBC je razgovarao sa pedijatrom i specijalistom za infektivne bolesti Renatom Kfourijem o efikasnosti aktuelnih vakcina i činjenici da vakcinisani mogu da se zarazevirusom korona i prenesu ga dalje.

    On kaže da je prvi talas vakcina protiv virusa korona u koje spadaju proizvodi fajzera, astrazeneke i jansena, između ostalih, želeo da smanji rizik od najozbiljnijih oblika bolesti, koji za posljedicu imaju bolničko liječenje i smrt.

    “Vakcine mnogo bolje štite od ozbiljnijih oblika nego od umjerenih, blagih ili asimptomatičnih oblika kovida. Što je ozbiljniji rezultat, to je veća efikasnost”, ističe Kfouri, koji je direktor Brazilskog društva za imunizaciju.

    Glavni ciljevi ovih imunizatora, stoga, nikad nisu bili da se zaustavi sama infekcija, već da se napad virusa korona učini manje štetnim po tijelo.

    Isto rezonovanje stoji i iza vakcine protiv gripa, koja postoji već decenijama.

    Ta doza, koja se nudi svake godine, ne štiti nužno od zaražavanja virusom influence, ali izbjegava česte komplikacije kod najugroženijih grupa, kao što su djeca, trudnice i stariji.

    Gledajući širu sliku, ova zaštita protiv najtežih oblika bolesti ima direktan uticaj na čitav zdravstveni sistem: smanjenje težine respiratornih infekcija za rezultat ima manje gužve na hitnim prijemima, veću dostupnost kreveta na odjeljenjima za intenzivnu njegu i više vremena za zdravstvene timove da se posvete liječenju pacijenata na odgovarajući način.

    A podaci ukazuju na to da vakcine u tom pogledu igraju veoma dobru ulogu: prema Komonveltovom fondu, doziranje protiv virusa korona je spriječilo, zaključno sa novembrom 2021. godine, ukupno 1,1 milion smrti i 10,3 miliona bolničkih liječenja samo u SAD.

    Evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC) i Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) procjenjuju da su, otkako su započele vakcinacije protiv ove bolesti, širom Evrope spašeni životi 470.000 ljudi starijih od 60 godina.

    Šta objašnjava aktuelnu situaciju?
    Učestalost ponovnog zaražavanja ili pozitivnih dijagnoza među vakcinisanima u posljednje vrijeme se povećala, a to može da se objasni sa tri faktora.

    Prvi je jednostavan: ljudi se tradicionalno okupljaju i slave tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

    To samo po sebi povećava rizik od prenošenja virusa korona.

    Drugo, skoro godinu dana otkako su doze postale dostupne u nekim dijelovima svijeta, eksperti su otkrili da imunitet protiv kovida poslije vakcinacije ne traje vječno.

    “Vidjeli smo da vremenom ta zaštita jenjava. Taj pad će biti veći ili manji u zavisnosti od tipa vakcine i starosti svakog pojedinca”, objašnjava Kfouri.

    Treći faktor ima veze sa pojavljivanjem varijante omikron, koja je zaraznija i protiv koje stečeni imunitet vakcinama ili prethodnim oboljevanjem od kovida djeluju manje efikasno.

    “Imajući ovo u vidu, zaražavanje vakcinisanih treba doživjeti kao nešto uobičajeno i moraćemo da naučimo da živimo sa tom situacijom. Srećom, ovaj skorašnji skok broja slučajeva kovida za posledicu je imao manju stopu bolničkih liječenja i smrti, naročito među ljudima koji su već vakcinisani. Vakcine nastavljaju da štite protiv najozbiljnijih oblika bolesti, kao što je i očekivano”, kaže Kfouri.

  • Gruško optužio NATO da nastoji “obuzdati” Rusiju

    Gruško optužio NATO da nastoji “obuzdati” Rusiju

    Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško izjavio je danas da su razgovori sa članicama NATO u Briselu bili otvoreni i direktni i upozorio da bi dalje pogoršavanje situacije moglo da dovede do nepredvidivih posljedica po evropsku bezbjednost.

    Kako prenosi agencija Rojters, Gruško je optužio NATO da nastoji da “obuzda” Rusiju i stekne primat u svim oblastima, opisujući ponašanje Alijanse kao “stvaranje neprihvatljivih rizika za Rusiju”.

    Sastanak Savjeta NATO-Rusija završen je u Briselu poslije četiri sata, javio je prethodno TAS S.

    Na prvom sastanku Savjeta u posljednje dvije godine na čelu ruske delegacije nalazili su se zamjenik ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško, koji je pet godina bio stalni predstavnik Rusije pri NATO i zamjenik ministra odbrane Aleksandar Fomin.

    Alijansu su na pregovorima predstavljali stalni predstavnici 30 država članica NATO, generalni sekretar Jens Stoltenberg i zamjenica državnog sekretara SAD Vendi Šerman.

    Sastanak je održan dva dana nakon razgovora o bezbjednosnim garancijama između Rusije i SAD u Ženevi, koje su vodili zamjenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman i zamjenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

    Za sutra je zakazan sastanak Savjeta Rusija-OEBS u Beču.

  • Posvađali se zbog raspada Jugoslavije, umješala se Hrvatska?; “Nismo mi krivi”

    Posvađali se zbog raspada Jugoslavije, umješala se Hrvatska?; “Nismo mi krivi”

    Sastanak Zajedničkog saveta NATO–Rusija u Briselu u sredu pretvorio se od razgovora o Ukrajini u raspravu o raspadu Jugoslavije.

    Kako nezvanično saznaju hrvatski mediji, Rusi su otvorili pitanje raspada Jugoslavije tvrdnjom da je NATO svojim bombarderima razbio Jugoslaviju, što je po Rusima samo jedan u nizu dokaza da je taj vojni savez bio agresivan u širenju na bivše socijalističke države.

    Na ovakve ruske tvrdnje je prvi odgovorio predstavnik Hrvatske, ambasador Mario Nobilo, koji je u vreme raspada Jugoslavije bio spoljnopolitički savetnik prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, a kasnije i ambasador Hrvatske pri UN.

    Sastanak je, naravno, protekao iza zatvorenih vrata, detalje saznajemo samo nezvanično od naših izvora, ali je i generalni sekretar Jens Stoltenberg javno govorio o ovom delu razgovora sa Rusima, koji se tiče raspada Jugoslavije.

    Novinari su Stoltenberga na konferenciji za novinare pitali kako je odgovorio na tvrdnje Rusije da je uloga NATO-a u Jugoslaviji i Libiji kontroverzna.

    Stoltenberg je potvrdio i da su tokom sastanka Saveta NATO–Rusija predstavnici Hrvatske, Slovenije i Crne Gore uzeli reč i govorili o tome šta se zaista dešavalo tokom raspada Jugoslavije, a šta je suprotno onome što su Rusi danas govorili.

    “Nekoliko saveznika koji su bili deo bivše Jugoslavije je vrlo jasno reklo da se Jugoslavija nije raspala zbog NATO-a, već zbog unutrašnjih razloga, unutrašnjih sukoba. NATO je došao kasnije, da spreči zločine”, rekao je Stoltenberg.

    “Cela ideja da je NATO kriv za raspad Jugoslavije je pogrešna. Trebalo je zaustaviti zločine, prvo u BiH, a potom i na Kosovu. Ali u tom trenutku Jugoslavija se već raspala”, dodao je generalni sekretar Alijanse.

    Izvori hrvatskih medija rekli su da je i susret NATO saveznika sa Rusima, upravo posle pokretanja teme raspada Jugoslavije, postao emotivniji i poprimio jači ton.

    Navodno su Hrvati promenili ceo ton razgovora, hteli su da naglase da Rusija može biti konstruktivan igrač u međunarodnoj bezbednosnoj politici.

    Naveli su da je tokom raspada Jugoslavije Rusija bila konstruktivna i aktivno sarađivala sa zapadnim silama.

    Nagomilavanje ruskih trupa na ruskoj teritoriji u blizini granice sa Ukrajinom i dalje ostavlja saveznike u čvrstom uverenju da se Rusija sprema za veliku invaziju, pa NATO želi da vidi deeskalaciju na ruskoj strani.

    A uslovi koje je Moskva nedavno postavila za NATO, uključujući pismene garancije da više neće biti širenja NATO-a na istok i zahtev da se NATO snage povuku na linije iz 1997. godine, pre proširenja na centralnu i istočnu Evropu, u sredu tokom sastanka ubedljivo odbijeni od svih trideset zemalja saveznika.

    Saveznici su ponovo potvrdili politiku otvorenih vrata NATO-a i pravo svake nacije da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane.

    “Saveznici su jasno stavili do znanja da neće odustati od svoje sposobnosti da štite i brane jedni druge, uključujući i prisustvo NATO trupa u istočnom delu alijanse”, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare posle sednice Saveta NATO–Rusija.

    Kako na sastanku u ponedeljak u Ženevi, gde su Amerikanci i Rusi razgovarali o istom pitanju, na današnjem sastanku u Briselu ništa nije rešeno, samo su utvrđeni stavovi dve strane, uz očekivanje da se dijalog može nastaviti, ali pod uslovom da Rusija smanji napetost.

    NATO je zainteresovan za dijalog sa Rusima o nekim važnim pitanjima o kojima nije raspravljano u dijalogu već nekoliko godina.

    To su teme poput novog sporazuma o kontroli naoružanja, sporazuma o transparentnijem izvođenju vojnih vežbi, o smanjenju opasnosti od sajbernapada i slično. NATO jednostavno ne želi da govori o najvećim željama Rusije, ispisanim u dva predloga bezbednosnih sporazuma koje je Moskva poslala SAD i NATO sa željom da ih zaključe i tako promene bezbednosnu arhitekturu Evrope.

    NATO ne želi da pregovara o najvećim željama Rusije
    NATO ipak jednostavno ne želi da govori o najvećim željama Rusije, ispisanim u dva predloga bezbednosnih sporazuma koje je Moskva poslala SAD i NATO sa željom da ih zaključe i tako promene bezbednosnu arhitekturu Evrope, ali iz NATO poručuju da nema kompromisa.

    “Nećemo pristati na kompromis o temeljnim principima. Nema kompromisa o suverenitetu i teritorijalnom integritetu svakog naroda u Evropi. Nećemo pristati na kompromis o pravu svih država da izaberu svoj put, uključujući i bezbednosne aranžmane koje žele da učestvuju. I nema kompromisa o pravu saveznika da štite i brane jedni druge”, rekao je Jens Stoltenberg.

    On je dodao da NATO ostaje spreman za dijalog “u dobroj veri”, ali da istovremeno mora biti spreman da “Rusija ponovo izabere konfrontaciju”.

    “Svaka upotreba sile protiv Ukrajine bila bi ozbiljna strateška greška Rusije, sa ozbiljnim posledicama, a Rusija bi platila visoku cenu”, rekao je generalni sekretar NATO, koji je poslednjih dana bio još eksplicitniji kada je rekao da je NATO spreman na izbijanje novog rata u Evropi.

    Iato tako je rečeno da je odluka o pristupanju NATO isključivo stvar Ukrajine i 30 saveznika.

    “Rusija nema veto na pitanje da li će se Ukrajina pridružiti”, kaže generalni sekretar Stoltenberg.

    Rusi ostaju pri svom argumentu da je širenje NATO-a na istok bio i ostao dokaz agresivnosti vojne alijanse, ali je Jens Stoltenberg to demantovao na konferenciji za novinare, kao i ambasadori saveznika koji su nekada bili deo Varšavskog pakta.

    “NATO je odbrambeni savez. Nikada nijednu naciju nismo prisiljavali ili terali da se pridruži našem savezu. Ta ideja, da je širenje NATO-a agresivno, apsolutno nije tačna. Proširenje NATO-a je kamen temeljac širenja demokratije i slobode širom Evrope”, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

  • Šolc odbacuje kritike: Uvesti obaveznu vakcinaciju za odrasle

    Šolc odbacuje kritike: Uvesti obaveznu vakcinaciju za odrasle

    Njemačka bi trebalo da učini obaveznom vakcinaciju protiv kovida 19 za sve odrasle osobe, rekao je danas kancelar Olaf Šolc u parlamentu, odbacujući kritike opozicionih poslanika koji su ga optužili da podstiče društvene podjele.

    Šolcova prva sjednica pitanja i odgovora u parlamentu održana je istog dana kada je Njemačka prijavila rekordnih 80.430 noviozaraženih zbog veoma zarazne varijante omikron.

    On je rekao da su mjere Vlade, u smislu ograničenja javnog života i jačanje kampanje za vakcinaciju buster dozom, doprinijele da situacija ne bude mnogo gora. Broj slučajeva po glavi stanovnika u Njemačkoj je trećina prosjeka EU.

    Prema njegovim riječima, potrebna je obavezna vakcinacija jer se može očekivati rast broja zaraženih.

    To se dugo smatralo tabuom u Njemačkoj, ali postaje sve izraženije jer je udio nevakcinisanih i dalje znatno ispod udjela mnogih drugih zapadnoevropskih nacija.

    “Odlukom o nevakcinaciji ne donosi se odluka samo za sebe, već i za 80 miliona drugih”, rekao je on govoreći o temi koja je izazvala žestoke polemike u svijetu, a poslodavci i vlasti počinju da insistiraju na vakcinaciji.

    Sesija pitanja i odgovora prekinuta je na početku kada su poslanici krajnje desničarske Alternative za Njemačku (AfD) podigli natpise na kojima je pisalo “sloboda umjesto podjela”.

    Prema istraživanjima javnog mnjenja, oko dvije trećine Nijemaca zalaže se za obaveznu vakcinaciju protiv virusa korona.

  • Proslava pravoslavne Nove godine! Obustava saobraćaja u centru grada

    Proslava pravoslavne Nove godine! Obustava saobraćaja u centru grada

    Odjeljenje za saobraćaj i puteve obavještava da će u vremenu od 20.00 časova – 13. januara do 1.30 časova – 14. januara biti obustavljen saobraćaj u Ulici kralja Petra I Karađorđevića, na dijelu od Ulice Vuka Karadžića do Ulice Marije Bursać, zbog aktivnosti povodom obilježavanja pravoslavne Nove godine.

    Za vrijeme trajanja obustave saobraćaja regulisanje i preusmjeravanje saobraćaja vršiće službena lica MUP-a Republike Srpske, a biće postavljena i privremena saobraćajna signalizacija, saopštili su iz Gradske uprave.