VRBAS Media

Autor: INFO

  • Šolcove “tri mine” za Beograd

    Šolcove “tri mine” za Beograd

    Ako je suditi po porukama njemačkog kancelara Olafa Šolca posle teškog razgovora s Vučićem, pred Srbiju je stavljena “nepristojna ponuda”, pišu mediji.

    Reč je o tome, pišu Novosti da se Srbija uslovljava – ulazak u Evropsku uniju u zamenu za sporazum sa Prištinom kojim se faktički priznaje Kosovo, “disciplinovanje” Republike Srpske i odricanje od Rusije.

    Naslednik Merkelove, koji očigledno ima namere da Nemačka preuzme palicu u dijalogu Beograda i Prištine, najpre je posle susreta sa premijerom privremenih institucija na KiM Aljbinom Kurtijem rekao da je neupitno da je “Kosovo za Nemačku država i da će Priština dobiti podršku za ulazak u međunarodne institucije”.

    Nakon razgovora sa Vučićem naglasio je da je potreban sveobuhvatni sporazum i da sve što je dogovoreno mora da se poštuje. Iz svega ovoga jasno je da je manevarski prostor Srbije prilično sužen i da se maltene postavlja i pitanje: “Treba li pregovori da se vode ako se njihov ishod, makar što se tiče novopečenog moćnog medijatora iz Berlina, unapred zna?

    U kom pravcu će dalje ići dijalog, sada je nepoznanica. Posle neformalne večere u Berlinu Vučića, Kurtija i specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka, zna se samo da će se 13. maja sastati pregovarači Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, a tema bi trebalo da budu registarske tablice.


    Vučić je, sumirajući posetu, prilikom koje se susreo i sa šeficom diplomatije Analenom Berbok, ukazao da Srbija ne može da menja stavove Nemačke ni po pitanju Kosova, a ni po bilo čemu drugom. Na pitanje da li je bilo pritisaka da Srbija prizna Kosovo ili uvede sankcije Rusiji, rekao da su “izjave samo slabije ogledalo onoga što se dešavalo na samom sastanku i da je pozicija Srbije teška i komplikovana”.

    “Razgovori su bili teški, ali sam zadovoljan velikim interesovanjem nemačke vlade za razgovore sa Srbijom. Pričali smo o svim važnim pitanjima. Neki delovi nisu bili jednostavni i laki, ali ne može uvek da se izabere lak put. Razgovor na večeri je bio veoma težak. Nemački predstavnici insistirali su da ono što je potpisano u Briselskom sporazumu mora da se sprovede. Nastaviće se razgovori. Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković ide u Brisel 13. maja da pokušamo nešto da dogovorimo. Za Beograd je problem to što neki odbijaju da uopšte govore o Zajednici srpskih opština, ali je važno što su svi nemački predstavnici govorili da potpisano mora da se sprovede. Sada vidite da i ono za šta smo bili kritikovani postaje naša tačka oslonca, i da ono za šta su govorili da je loše po nas, sada drugi ne žele da primene”, rekao je u četvrtak Vučić.

    Vučić je dodao i da je sve što je Šolc rekao pred novinarima o tome da krivi Milorada Dodika za situaciju u Bosni i Hercegovini, da Srbija treba da prati stav EU o pitanju sankcija Rusiji i šta treba da se uradi oko KiM, rekao i njemu na sastanku, i to u snažnijoj formi. Ipak, istakao je da je “važno razgovarati sa Nemačkom, jer je to najsnažnija evropska zemlja u svakom smislu i za nas najvažnija”.

    A, posle Berlina, Vučićeva simultanka sa nemačkim zvaničnicima nastavljena je i u Beogradu. On se sastao sa ministarkom odbrane Kristin Lambreht, koja je ponovila stavove Šolca.

    “Mnogo puta govorio sam da podržavamo teritorijalni integritet BiH. Bar 6.000 puta. Zamolio bih vas da malo uđete u naše cipele. Podsećam da 1999. godine nikoga nije interesovao teritorijalni integritet Srbije. Svi kojima su puna usta teritorijalnog integriteta, zaboravljaju na Rezoluciju 1244. Molim vas za samo malo poštovanja prema zemlji u kojoj je ubijeno 82 dece tokom NATO bombardovanja. Mora da se pronađe kompromisno rešenje, a ne nametnuto. Molim vas da jednoj suverenoj zemlji dozvolite da ima pravo da iskaže svoje rezerve prema određenim pitanjima. Nemojte da nam branite da imamo pravo na sopstveni stav i mišljenje”, istakao je predsednik odgovarajući na pitanje Dojče velea o pozicijama Srbije.


    Kurti je posle “berlinske epizode” nastavio po svome. Istakao je da “nema napretka u dijalogu, jer se Beograd nije udaljio od bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, niti od lidera Rusije Vladimira Putina i da Vučić ne menja stav o zahtevu za međusobno priznavanje”:

    “Stavovi predsednika našeg severnog suseda su stari i moje insistiranje je naravno na sporazumu koji je obavezujući, u potpunosti normalizuje odnose naše dve zemlje, fokusirajući se na međusobno priznavanje. Ali u tom pogledu ne mogu da kažem da postoji napredak. Već je i međunarodnim faktorima jasno da je Srbija ta koja mora da se promeni, da bismo imali rešenje za sporazum”, rekao je Kurti.

    On je u intervjuu za Dojče vele rekao da treba da se izvrši pritisak da Beograd mora da prihvati kosovska dokumenta zbog stvaranja zajedničkog regionalnog tržišta koje podrazumeva Berlinski proces. Na pitanje da li može da prihvati formiranje Zajednice srpskih opština, istakao je da “trenutni odnosi sa Beogradom nisu normalni i da ih treba normalizovati”.

    Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže, za “Novosti”, da poruke Šolca, na prvo slušanje, nisu tako negativne kako je očekivano, ali da tu leže potencijalne zamke:

    “Šolc evidentno želi da obnovi proces tzv. normalizacije odnosa između Beograda i Prištine zbog krize na istoku Evrope. Očigledno je da je to zadatak koji je Nemačka preuzela na sebe u ime Zapada, a takav proces, po njihovim shvatanjima, može da se završi samo na jedan način – da Srbija prizna Kosovo. Mi ne možemo to da prihvatimo, ni formalno ni neformalno ne možemo da priznamo KiM, to bi za nas bila kapitulacija i uvod u novo razbijanje Srbije, jer bi se posle toga pritisak preneo na druge tačke, od Vojvodine, Raške oblasti do RS. Krenuli bi u razbijanje tzv. srpskog faktora i tu moramo da držimo liniju odbrane, odnosno da ne pristajemo na ulazak Kosova u UN i da ne dozvolimo da jača prisustvo Prištine na severu.”

    Anđelković, pak, ukazuje da nam se isplati da, kao što oni sa nama igraju igre mačke i miša, i mi donekle učestvujemo u toj igri kako bismo kupovali vreme dok se stvari ne smire na istoku Evrope.

    “Ako frontalno odbijamo bilo kakve pregovore, krenuće na nas đonom. Treba da učestujemo u igri, ali ne da dajemo ustupke, treba retorički da nastupamo “ružičasto”, kao što i oni rade, ali da budemo čvrsti tokom samog procesa.”

    Sagovornik Novosti predviđa da će Berlin probati da za kratko vreme privoli Kurtija da formira ZSO, ali tako da ona više podseća na nevladinu organizaciju, bez konkretnih izvršnih ovlašćenja. Onda će to da nam nude kao kompenzaciju za naše dalje približavanje Zapadu i odricanje od Rusije. Anđelković smatra da bi, ukoliko Srbija tako nešto prihvati, Zapad posle toga zahtevao priznavanje Kosova i preko noći tehničke pregovore pretvorio u statusne.

  • Nije kraj za “Sjeverni tok 2”? Rusi će ga koristiti

    Nije kraj za “Sjeverni tok 2”? Rusi će ga koristiti

    Ruski gasni gigant Gasprom najavio je da će koristiti kopneni kapacitet gasovoda Sjeverni tok 2 za domaće potrebe Rusije.

    U Gaspromovom postu na društvenoj mreži Telegram navodi se da je, s obzirom na činjeniu da gasovod trenutno nije u upotrebi, kompanija odlučila da ga koristi za snabdevanje gasom severozapadnih regiona Rusije, prenosi britanski javni servis BBC.

    Gasovod Sjeverni tok 2, dužine 1.200 kilometara koji ide po dnu Baltičkog mora, projektovan je za prenos gasa od ruske obale u blizini Sankt Peterburga do Lubmina u Njemačkoj.

    Njemačka je u februaru ove godine suspendovala proces davanja dozvole za rad ovog gasovoda, čime je praktično zaustavila taj projekat do daljeg.

  • Stiglo prvo ozbiljno “NE”

    Stiglo prvo ozbiljno “NE”

    Švedska vladajuća partija podeljena po pitanju priključenja NATO-u, pošto je ženska frakcija Socijaldemokrata zatražila da Švedska ostane vojno neutralna.

    Anika Strandhel, švedska ministarka za klimatska i pitanja životne sredine i predsednica federalnog borda ženske frakcije socijaldemokrata, rekla je listu “Svenska dagbladet” da se ženska frakcija protivi ulasku u NATO. Ta frakcija ima „dugu istoriju borbe za pitanja u vezi sa mirom, razoružanjem, detantom i neulaskom u vojne alijanse.

    “Federalni bord je odlučio da ostane pri stavu donetom na kongresu, da Švedska treba da bude vojno neutralna i van NATO”, kazala je Strandhelova.

    To je prvo ozbiljnije političko protivljenje predlogu da Švedska zatraži prijem u NATO i dolazi neposredno pred odluku te partije o bezbednosnoj politici države, koja bi trebalo da bude doneta 13. maja.

    Koaliciona vlada najavila je da će sličnu odluku doneti do 24. maja na zahtev švedskog ministarstva spoljnih poslova.

    Džimi Akeson, lider Švedskih demokrata, druge po veličini opozicione partije u švedskom parlamentu Riksdagu, nedavno je takođe izjavio da će ova desničarska partija podržati ulazak u NATO, ukoliko susedna Finska podnese zahtev za članstvo. Akeson je dugo zagovarao stav o švedskoj vojnoj neutralnosti, kao i većina Šveđana, ali se taj stav tokom krize u Ukrajini promenio, piše RT.

    Istraživanje koje je prošlog meseca sprovela agencija Novus pokazuje da se 51 odsto Šveđana zalaže za ulazak u NATO, što je prvi put da se većina građana te zemlje zalaže za prestanak vojne neutralnosti.

    Švedska je već dva veka vojno neutralna zemlja i nije učestvovala u ratu još od 1814. godine.

    Generalni sekreta NATO Jens Stoltenberg obećao je da će zahtev Švedske i Finske za pristupanje Alijansi biti razmatran po ubrzanoj proceduri.

    Švedska premijerka Magdalena Anderson izjavila je ranije da neće biti potreban referendum za ulazak u NATO, ukoliko Riksdag odobri prijavu za članstvo, preneo je Sputnjik.

  • Amerikanci otkrili Ukrajincima gdje se nalazi ratni brod “Moskva” kako bi ga mogli potopiti

    Amerikanci otkrili Ukrajincima gdje se nalazi ratni brod “Moskva” kako bi ga mogli potopiti

    Sjedinjene Američke Države su objavile da su Ukrajini ukazali na kojoj lokaciji se nalazi nedavno potopljeni ruski ratni brod “Moskva”. Potapanje ovog plovila je veliki udarac za rusku vojsku.

    Neimenovani američki zvaničnik, kojem nije dopušteno da javno istupa, je jučer, 5. maja, izjavio da su Ukrajinci odlučili da potope ovaj brod koji se nalazio na Crnom moru. Amerikanci su zaslužni za utvrđivanje tačne lokacije broda te su obavještajne podatke podijelili s Ukrajincima.

    Ova informacija je objavljena usljed velikog pritiska republikanaca na predsjedničku administraciju demokrate Joea Bidena, tražeći da SAD više učine u borbi protiv ruske agresije na Ukrajinu. SAD od početka rata podržavaju Ukrajinu, ali nastoje izbjeći direktan sukob s Rusijom. To podrazumijeva naroužavanje, kao i dijeljenje obavještajnih podataka.

    Kako je kazao američki zvaničnik, Ukrajina prvobitno nije planirala da napadne i potopi brod “Moskva”. Mediji u SAD-u su ranije izvještavali da je ova zemlja doprinijela ubijanju ruskih generala u Ukrajini. Međutim, tada je glasnogovornik Ministarstva odbrane (Pentagon) John Kirby naglasio da SAD nisu dijelile obavještajne podatke u cilju ubijanja generala, prenosi list Guardian.

  • Grad Banjaluka uklanja Zid smrti sa privatnog posjeda jer je “ružan”

    U dvorištu porodice Vukadinović u Banjaluci jutros su se okupili brojni građani i mirnim protestom u njihovom dvorištu ukazali na to da Gradska uprava ne može odlučivati o tome šta će ova porodica da radi sa svojom imovinom.

    Naime, rješenjem banjalučke Komunalne policije, za danas je bilo zakazano izvršenje, odnosno uklanjanje Zida smrti “Božo Vukadinović”, vozila i drugih stvari ove porodice koje u njihovom dvorištu stoje decenijama, međutim komunalni policajci se nisu pojavili.

    Kako “Nezavisne” saznaju, Komunalna policija je odlučila 20. aprila da ova porodica ima 15 dana da uredi dvorište kuće, odnosno da ukloni neke predmete i uređaje.

    “Potrebno je ukloniti dvije kamionske prikolice, jedno kombi vozilo, jedan minibus, tri kamp prikolice i jednu manju prikolicu sa ceradom koje narušavaju uređenje i estetski izgled naselja”, navodi se u zaključku komunalne policije.

    Aleksandar Jokić, koji je u svojstvu građanina došao na protest da podrži porodicu Vukadinović, rekao je da odlučivanje da li je imovina koja se nalazi na privatnom vlasništvu estetski podobna da tu ostane predstavlja opasan presedan od strane grada Banjaluka.

    “U ovom slučaju životi, zdravlje i sigurnost građana nisu ugroženi, već je samo u pitanju estetski doživljaj. To ne može biti kriterijum nasilnog uklanjanja privatne imovine, a naše pravo ne može stati na granici tuđeg ukusa”, naglasio je Jokić.

    Dodao je da svako ima pravo da radi sa svojom privatnom imovinom šta god hoće, dok god ne ugrožava druge.

    Smiljana Moravac-Babić, pravni zastupnik Silvane Vukadinović, kazala je da su pokretne stvari vlasništvo ove porodice i služe za obavljanje njene registrovane djelatnosti.

    “Procjena grada je da njihovo vlasništvo ne zadovoljava estetski izgled grada, te da se trebaju ukloniti vozila kako bi se poboljšao izgled. Mi tako ne smatramo i uvijek sam se žalila na takve odluke. Bila su i ranije obećanja Gradske uprave da će odustati od uklanjanja, ali izgleda da su uporni. Silvani sam rekla da to malo uredi i to je učinjeno i ne znam zašto se onda to ponovo aktuelizuje”, naglasila je Moravac – Babić.

    Prema njenim riječima, od Silvane Vukadinović je traženo da plaća 100 KM mjesečno po vozilu koje drži u svom vlasništvu, što je izvan njenih mogućnosti.

    “Grad smatra da to treba ukloniti, mi smatramo da ne treba. Da sam bila u Banjaluci i ja bih se danas okupila sa narodom kako bi pružila podršku Silvani. Bilo bi najbolje kada bi došlo do kompromisa, da obe strane budu zadovoljne, da se to malo više uredi, i da grad bude zadovoljan kako to ne bi bilo uklonjeno”, zaključila je Moravac – Babić.

    Sa druge strane, iz Gradske uprava Banjaluka su za “Nezavisne” rekli da su vlasnici ove parcele zamoljeni da prikolice premjeste na drugu lokaciju, kako bi ovaj prostor izgledao preglednije i urednije.

    “Ponudili smo i javnu površinu u drugom dijelu grada gdje bi ova oprema i pomenute prikolice mogle da budu skladištene na sigurnom. Nećemo ‘sjeći preko koljena’ niti donositi brzoplete odluke. Zajednički interes je da imamo uređen i lijep grad u kojem se znaju i poštuju elementarna pravila. U tom smislu, apelujemo na sve naše sugrađane da svojim jednostranim potezima ne narušavaju izgled naše zajedničke kuće, jer niti u jednom evropskom gradu nije dozvoljen voluntarizam kad je riječ o izgledu objekata i dvorišta, već upravo suprotno-propisana su jasna pravila kako i šta može da se gradi, postavlja i izgleda. Vrata gradske administracije su uvijek otvorena za sve građane za otvoren i iskren dijalog kad je riječ o izgledu našeg grada”, naveli su iz Gradske uprave Banjaluka.

    Dodali su da nisu uklonili Zid smrti, već su prikolice koje su se nalazile na ovoj parceli odvezli vlasnici u saradnji sa Komunalnom policijom, na osnovu izdatog rješenja.

    “Postoji volja da se ovaj dio grada uredi, ali ništa se neće raditi nasilnim putem. Naslijedili smo brojne infrastrukturne probleme koji traju godinama, pa i decenijama i odlučili smo da preuzmemo odgovornost i realizujemo kapitalno važnu odluku”, istakli su iz Gradske uprave Banjaluka.

  • Evropa će morati da se suoči sa pravom cijenom zaduživanja kod Kineza

    Evropa će morati da se suoči sa pravom cijenom zaduživanja kod Kineza

    Milijarde dolara kineskog novca daje podsticaj privredi nekih evropskih zemalja, ali pojedini potpisani sporazumi imaju kvaku.

    Kritičari tvrde da su oni “dužničke klopke”, u kojima Kina ima pravo da bira šta će se desiti ako se ne isplate zajmovi.

    Kina insistira da je pouzdan partner za ulaganja, ali se istovremeno suočava sa optužbama za iskorišćavanje radnika i ugrožavanje životne sredine.

    Širom Evrope, dok su vlade zabrinute zbog ruske invazije na Ukrajinu posle pandemije, Peking ne posustaje šireći svoj portfolio.

    On vodi evropske luke i rudnike, gradi puteve i mostove, ulažući gdje drugi ne žele.

    Ali zemlje moraju da izvagaju šta dobijaju, a šta su rizici kad potpisuju sporazume sa Kinom.

    Mnoge vlade postale su izuzetno oprezne kad su u pitanju takozvane “dužničke klopke”, u kojima zajmodavci, kao što je kineska država, mogu da izvuku ekonomske ili političke koncesije ako zemlje u koje ulažu ne mogu da otplate dug.

    Tu su i tvrdnje da kineske firme iskorišćavaju radnike kada je ijreč o platama, uslovima rada i broju zaposlenih.

    Postavili smo pitanja Kosku u vezi sa smrću Dimitrisa Dagklisa, brojem zaposlenih u Pireju i brigom za životnu sredinu povodom proširivanja luke.

    Kompanija je saopštila da ne želi da nam da intervju i da ne može više da nam pomogne.

    Bekris ne krivi konkretno Peking za doprinos “eroziji radničkih prava”, kako kaže.

    On tvrdi da bi kapitalistički sistem poslije velike globalne finansijske krize dozvolio bilo kojoj stranoj kompaniji da dođe i izvuče maksimalni profit na štetu radnika.

    Nema nikakve sumnje da su ulaganja Pekinga dovela do renesanse u luci otkako je grčka vlada bila primorana da je proda – baš kao i druga javna dobra – poslije privrednih turbulencija koje su je teško pogodile 2008. godine.

    Dok jezdimo u malom motornom čamcu duž obale, brzo nailazimo na red brodova sa kontejnerima koji se stvara na horizontu čekajući na sidrišta – ogromni vodeni vozni park, pun stotina hiljada tona robe uglavnom pravljene u Kini koja će uskoro biti isporučena u sve kutke Evrope.

    Bum u Pireju, između ostalog i poslovna prilika za mještane, odražava širu transformaciju grčke finansijske situacije.

    To je sada jedna od zemalja EU sa najbržim privrednim rastom.

    Ali, kao i svi njeni evropske sjusedi, ona se takođe muči sa posljedicama, privrednim i drugim, rata u Ukrajini.

    Zemlje preispituju šta znači poslovati sa Pekingom, koji je u februaru najavio nastanak novog svjetskog poretka, u tandemu sa saveznikom Moskvom.

    Na dan otvaranja Zimskih olimpijskih igara, Kina je, naime, najavila “bezgranično” partnerstvo sa Rusijom i obećala veću saradnju u borbi protiv Zapada.

    Od tada, Kina je odbila da nedvosmisleno osudi napad Rusije na Ukrajinu.

    U Pireju, navodna šteta po životnu sredinu koju izaziva proširenje luke navela je mještane da podnesu tužbu protiv kineskog vlasnika Koska.

    Vlada posebna zabrinutost zbog nekontrolisanog bagerovanja morskog dna i toksičnog zagađenja, kao i povećanja saobraćaja i na moru i na kopnu.

    Advokatica Anti Đianulu, koja se igrala na ovoj stjenovitoj obali kao dijete, strahuje za dugoročnu budućnost njene zajednice.

    “Pirej od toga neće imati koristi. Od toga će imati koristi drugi ljudi koji ne žive ovde. Pirej je vrlo mali grad i ljudi, koji još žive ovde, tu su već generacijama. I zato ne može da nas otera nekakva investicija, a da nas ništa ne pitaju za nju.”

    U mermernom predvorju zgrade vlade u centru Atine dočekuje nas grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias.

    On objašnjava da je ulaganje u Pirej od obostrane koristi i podsjeć da je Kina bila jedini investitor koji se javio u vrijeme kad je grčka vlada bila primorana da proda luku.

    “Što se tiče naših ekonomskih odnosa, mislim da obe strane imaju korist od njih. Kina ima ulaznu tačku za svoje proizvode u Evropskoj uniji, na Balkanu i u centralnoj i istočnoj Evropi. A mi imamo veliku savremenu komercijalnu luku.”

    Poslije kraha iz 2008. godine, tzv. “Evropska trojka” – Evropska komisija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond – čvrsto je stajala iz toga da luka mora da se proda da bi se namirili sve veći dugovi Grčke.

    “Istina je da je Kina preuzela Pirej, a sada je Pirej jedna od najvećih luka u Evropi i, ako je istina ono što tvrde, a nemam razloga da im ne vjerujem, vjerovatno će postati broj jedan, ili broj dva, u čitavoj Evropi. To je, dakle, ogroman napredak i značajno ulaganje.”

    Ali šta je sa potencijalnim “dužničkim klopkama” koje bi mogle da dođu sa bilo kakvim budućim kineskim ulaganjem u Grčkoj?

    Da li je luka Pirej vrhunac odnosa između Atine i Pekinga?

    Ministar priznaje da njegova vlada nije potpisala nikakve druge krupne sporazume, ali sugeriše da će buduće prilike procjenjivati od slučaja do slučaja.

    “Nema drugih značajnih kineskih ulaganja u Grčkoj, ali mi investicije procenjujemo na komercijalnim osnovama. Mislim, ako Kinezi žele da ulažu, mi smo slobodna zemlja i slobodna ekonomija.”

    Grčka nije jedini dio Evrope u koji Peking ulaže milijarde.

    Dok stojite na brdu koje se nadvija nad srpskim gradom Borom, biće vam oprošteno ako pomislite da su vas prebacili u neku kinesku pokrajinu.

    Radnici izvikuju uputstva na mandarinskom, vijore se crvene zastave, a upravne zgrade liče na hramove.

    Kina ulaže novac u rudnik bakra koji je definisao ovu oblast decenijama.

    Izvlačenje ovog metala obojilo je vodu nekih obližnjih jezera i rezervoara nijansom rđe.

    To je i metafora kako crvena boja Komunističke partija Kine ostavlja trag širom kontinenta.

    U Evropi, ali van EU, Srbija nema onaj nivo radničkih prava kakva biste očekivali u Dablinu, Madridu ili Beču.

    Ovo je postalo bolno očigledno kad smo sreli tridesetpetogodišnjeg Vijetnamca u senci napuštene zgrade u Zrenjaninu, sjeverno od Beograda.

    “„Kineska kompanija se užasno ophodi prema nama. Ona nas ne poštuje”, rekao nam je otac troje djece tihim glasom.

    Dang, što mu nije pravo ime, rekao je da je dobio 1.400 evra da dođe u Srbiju za građevinarski posao u fabrici guma Ling Long.

    Ali ubrzo je zažalio zbog te odluke.

    “Primoravali su nas da radimo više, ali nam nisu obezbjeđivali dovoljno osnovnih namirnica. Kad sam prvi put stigao, dobijao sam dvostruko više hrane.”

    Dang je objasnio da se oko 400 regrutovanih vijetnamskih radnika plaća manje od kineskih radnika na istoj lokaciji.

    “U svakom kontejneru živi 20 do 30 radnika. Ponašaju se prema nama kao prema robovima.”

    On je pokušao da napusti posao poslije pet mjeseci, ali tvrdi da mu je poslodavac rekao da nema šanse da dobije avionsku kartu za povratak u Vijetnam.

    Ostao je zatočen hiljadama kilometara od kuće.

    U međuvremenu smo čuli da je Dang uspeo da se vrati porodici, ali tek pošto se zadužio za skoro 1.800 evra da bi to učinio.

    Loši uslovi rada i života nisu jedino što zabrinjava neke dobrotvorne organizacije – to čine i ugovori koje su potpisali radnici.

    Dokumenti o zaposlenju koje smo vidjeli u Srbiji, zemlji sa ambicijama da se pridruži EU, čini se da su prekopirani direktno od onih korišćenih za strane radnike u bliskoistočnim zemljama koje na snazi imaju smrtnu kaznu.

    Srpske nevladine organizacije, koje su prve ispričale za uslove rada u jednoj fabrici guma, kažu da su bile šokirane kad su shvatile šta se tu dešava.

    “To je najvidljiviji slučaj trgovine ljudima i iskorišćavanje radne snage koji smo imali u zemlji do sada”, kaže Danilo Ćurčić iz nevladine organizacije Inicijativa A11.

    On tvrdi da ono što se dešava u ovoj fabrici može da posluži kao upozorenje ostatku Evrope – dok se kineske kompanije šire kontinentom.

    “Ako imate kineske kompanije koje dolaze u druge zemlje, a nemate institucije koje su dovoljno jake da spreče kršenja ljudskih prava ili kršenje radničkih standarda, verovatno ćete imati trku do dna sa drugim kompanijama.”

    Fabrika Ling Long nije odgovorila na optužbe koje su izrekli Dang i drugi, ali lokalni mediji u Srbiji izvijestili su da je kompanija saopštila kako je posvećena visokim standardima dobrobiti radnika.

    Srpska vlada tvrdi da su investicije iz Kine umnogome pospiješile njen ekonomski rast, a predsjednik Aleksandar Vučić izjavio je da dodatne kineske investicije ne bi smio da ugrozi mali broj vijetnamskih radnika.

    Ova navodna kineska kršenja ljudskih prava u Evropi podsjećaju na ophođenje prema ujgurskoj muslimanskoj manjini u pokrajini Sinđang.

    Ali tu su i drugi razlozi za oprez.

    Ričard Mur, šef britanske tajne službe MI6, upozorio je ne samo na kineske “dužničke klopke”, već i na “klopke podataka”.

    On je za BBC prošle godine rekao da Kina ima mogućnost da “sakuplja podatke iz svih krajeva svijeta” i da koristi novac da “upeca ljude”.

    Kina negira takve optužbe.

    Ali, u Velikoj Britaniji, kineskom telekomunikacionom gigantu Huaveju zabranjen je pristup britanskoj infrastrukturnoj mreži 5G.

    Kompanija se našla i na meti kritika zbog bezbjednosne prakse i pitanja da li ima veze sa kineskom vladom, što ona uporno negira.

    SAD su uvele sankcije ovoj kompaniji.

    Ali u Beogradu, vidjeli smo neke od 8.000 sigurnosnih kamera postavljene na ulicama.

    Grupe za zaštitu ljudskih prava zabrinute su da bi biometrijska tehnologija Huaveja mogla da se iskoristi preko njih, ali srpska vlada tvrdi da softver prepoznavanja lica neće biti uveden u skorije vrijeme. A kad su u pitanju kineske dužničke klopke, kritičari Pekinga ukazuju na još jedan ogroman projekat u Evropi.

    Baš kao i u slučaju Srbije, on se nalazi tik izvan orbite pravila i propisa EU, u Crnoj Gori.

    Vožnja jedinim auto-putem u ovoj zemlji nadrealno je iskustvo.

    Bili smo jedini na putu, ako ne računamo stado ovaca koje se spuštalo niz pašnjake kraj puta.

    Odavno zamišljena ideja o brzom putu trebalo je da podstakne trgovinu u ovoj balkanskoj zemlji, povezavši luku Bar, na Jadranskom moru na jugu, sa granicom sa Srbijom, na sjeveru.

    Ali niz evropskih studija izvodljivosti zaključio je da bi on bio suviše komplikovan i suviše skup.

    Tu na scenu stupa Kina sa milijardom dolara.

    Ne kao poklonom Crnoj Gori, već kao kreditom koji mora da se otplati.

    Međutim, šest godina otkako je otpočela gradnja, izgrađen je svega 41 kilometar puta, što ga čini jednim od najskupljih auto-puteva na svijetu.

    Pošto smo prošišali preko mostova i kroz tunele izdubljene u planinama na do sada izgrađenoj dionici, stigli smo bukvalno do kraja puta.

    Projekat je bio ometan optužbama za mito i korupciju i već kasni dvije godine.

    Neki se pitaju da li će ikada biti završen.

    Uslovi sporazuma sa kineskom državom su da ako Crna Gora ne otplati tranše kredita, bilo kakva odluka o odšteti koja se duguje biće donesena u Pekingu.

    Kina će moći da zaplijeni i druga dobra, među kojima, potencijalno, i luku Bar.

    Doskorašnji ministar crnogorske vlade koji je naslijedio ovu čašu žuči je tridesetčetvorogodišnji Milojko Spajić.

    Prema njegovim rečima, položaj Crne Gore je indikativan za mnoge manje zemlje koje traže ulaganja da bi pokrenule infrastrukturne projekte i dale podsticaj privredi.

    “Potrebne su nam investicije. Ako su Kinezi jedini zainteresovani da ulože u vas, ja vam savjetujem da prihvatite, samo budite oprezni po pitanju uslova i klauzula tih investicija, i pazite da je sve u skladu sa vašom opštom politikom.”

    Prošle nedjelje, međutim, Spajić je izgubio posao kad je oformljena nova manjinska vlada.

    Izgradnja ostatka auto-puta i otplaćivanje kineskog duga sada će biti problem za njegovog nasljednika.

    Uprkos svim kritikama upućenim na račun Kine, postoji jedan projekat koji neki ističu kao primer dobre građevinske praske i efikasne saradnje između Istoka i Zapada.

    On se nalazi nešto više uz Jadransku obalu od Crne Gore – u Hrvatskoj.

    Iako stižemo u nedjelju, rad na mostu Pelješac u punom je jeku, kamioni prelaze preko njega, a stubovi se spuštaju i buše u zemlju.

    Ovo je najveći infrastrukturni projekat Hrvatske i spajaće poluostrvo Pelješac sa hrvatskim kopnom.

    Trenutno, da bi stigli do kopna, Hrvati sa poluostrva moraju da prelaze dionicu obale koja pripada susjednoj Bosni i Hercegovini.

    Većinu računa za novi most platila je EU, čiji je Hrvatska član, ali gradi ga Peking, sve do posljednjeg zavrtnja.

    Armija radnika koji kreče, metu i postavljaju asfalt sve do jednog su Kinezi.

    Međutim, ni ovaj projekat nije lišen kontroverzi.

    Tender kineske državne kompanije Kineska korporacija za puteve i mostove bio je 20 odsto jeftiniji od najbližeg konkurenta.

    Evropski rivali ukazivali su na ovu neregularnost, ali nisu mogli da zaustave potpisivanje sporazuma.

    Za Branimira Vidmarovića, profesora sa Univerziteta u Puli, most Pelješac ilustracija je kako evropske zemlje mogu da pronađu ravnotežu između Istoka i Zapada i usput ne otuđe SAD, najveće tržište na svijetu.

    “Ako isključimo kritične tehnologije, ukoliko sarađujemo na fizičkim stvarima kao što su željeznica i infrastrukturni projekti, mislim da neće biti problema da se zadovolje i EU, i NATO, i SAD, i Kina”, kaže on.

    Ali Bajdenova Bijela kuća, koja je naslijedila trgovinski rat sa Kinom od Trampove administracije, nije ublažila stav prema Pekingu u mnogim oblastima, i pozvala je Evropu da odustane od kineskih sredstava i usluga.

    Bilo da su unutar EU, kao Grčka i Hrvatska, ili na njenoj periferiji, kao Srbija i Crna Gora, evropske zemlje moraće pažljivo da izvagaju pozitivne i negativne strane koje prate kineske sporazume, od slučaja do slučaja.

  • Šangaj epidemiju kovida stavljena pod kontrolu

    Šangaj epidemiju kovida stavljena pod kontrolu

    Vlasti Šangaja su danas saopštile da je najgora epidemija virusa kovid 19 u Kini stavljena pod efektivnu kontrolu nakon jednomjesečnog zatvaranja skoro 25 miliona ljudi i obećale da će ostati pri svojoj strategiji nulte tolerancije na kovid 19 uprkos rastućim ekonomskim troškovima.

    “Trenutno se prevencija i kontrola epidemije u našem gradu stalno popravljaju, a epidemija je stavljena pod efektivnu kontrolu”, izjavio je zamjenik gradonačelnika Vu Ching na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    Broj novih infekcija kovidom 19 u kineskom finansijskom centru je u “kontinuiranom trendu pada” od 22. aprila, naveo je on.

    Vu je zvučao oprezno, rekavši da je prenošenje u zajednici “efikasno obuzdano” i da grad neće odstupiti od strategije “dinamičkog čišćenja”.

    “Ne možemo da se opustimo, ne možemo da se opustimo: upornost je pobjeda”, izjavio je on, ponavljajući komentare iznesene na sastanku stalnog komiteta Politbiroa vladajuće Komunističke partije u četvrtak uveče, navodi Rojters.

    Dva miliona i trista hiljada stanovnika Šangaja još uvijek je u zatvorenim zonama visokog rizika, a još 16,67 miliona je u nižerizičnim “zonama prevencije”.

    Šangaj je 5. maja prijavio 4.024 nova lokalna asimptomatska slučaja virusa korona, što je manje u odnosu na 4.390 koliko ih je bilo dan ranije.

    Potvrđenih simptomatskih slučajeva bilo je 245, što je takođe manje u odnosu na 261 dan ranije.

    Broj umrlih pao je na 12, sa 13 prethodnog dana.

  • SAD: Zaštitićemo Švedsku i Finsku

    SAD: Zaštitićemo Švedsku i Finsku

    Sjedinjene Američke Države su uvjerene da mogu da riješe sve bezbjednosne probleme koje bi Švedska i Finska mogle imati u periodu između podnošenja zahtjeva za članstvo u NATO-u i prijema u tu organizaciju, saopštila je Bijela kuća.

    “Uvjereni smo da bismo mogli da pronađemo načine da riješimo sve probleme koje bi bilo koja od ove dvije zemlje mogla imati u periodu između zahtjeva za članstvo u NATO-u i formalnog pristupa ovoj organizaciji”, rekla je portparol Bijele kuće Džen Psaki na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    Švedska i Finska su zabrinute da tokom procesa prijave, koji može potrajati i godinu dana, jer je potrebna saglasnost svih trideset članica NATO-a, ne bi mogle da se odbrane od eventualnih pokušaja Rusije da ugrozi njihovu bezbjednost.

    Očekuje se da će i Švedska i Finska ovog mjeseca donijeti odluku o tome da li će podneti zahtjev za ulazak u NATO, navodi Rojters.

    Švedska ministarka spoljnih poslova En Linde izjavila je poslije sastanka sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom u srijedu da je dobila bezbjednosna uvjeravanja, ali nije iznijela nikakve detalje.

    Švedski ministar odbrane saopštio je prošlog mjeseca da bi prijava za članstvo u NATO-u mogla da izazove brojne odgovore Rusije, uključujući sajber napade i hibridne mjere – kao što su propagandne kampanje – usmjerene na podrivanje bezbjednosti Švedske, prenosi britanska agencija.

  • Šolc najavio: Njemačka oživljava Berlinski proces

    Šolc najavio: Njemačka oživljava Berlinski proces

    Vlada Njemačke je odlučila da nastavi zamrli Berlinski proces, forum za saradnju zemalja zapadnog Balkana, koji ima za cilj uspostavljanje zajedničkog regionalnog tržišta u regionu s ciljem približavanja EU.

    Naime, Olaf Šolc, njemački kancelar, u srijedu naveče je, nakon odvojenih susreta u Berlinu s Aleksandrom Vučićem, predsjednikom Srbije, i Albinom Kurtijem, premijerom samoproglašenog Kosova, najavio da će se on lično angažovati da se ovaj proces nastavi i tim povodom je istakao da će u drugoj polovini godine Njemačka organizovati samit Berlinskog procesa, a da će u narednih nekoliko sedmica posjetiti region. Kao osnovni motiv za ovu odluku, Šolc je naveo ubrzanje evropskog puta zemalja zapadnog Balkana.

    “Činjenica da ovo smatram realno dostižnim za mene je osnovni motiv što sam spreman i da svojim ličnim angažmanom ponovo aktiviram Berlinski proces i tako dam doprinos da za sve zemlje zapadnog Balkana postoji perspektiva, koja se zove Evropa. Ta Evropa, to članstvo u EU, ne smije da bude neka daleka perspektiva, već želim da se potrudim da to bude ubrzano”, rekao je Šolc nakon sastanka s Vučićem.

    Dodao je da je trenutno najvažniji projekt u regionu stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta, a posebno ubrzano sprovođenje ugovora o slobodnom kretanju ljudi i regionalnom priznanju diploma, što su dva cilja na kojima je radila i bivša kancelarka Angela Merkel, ali bez uspjeha.

    Ova najava predstavlja veliku promjenu njemačke politike, s obzirom na to da je jedina regionalna inicijativa s istim ciljom, a koja trenutno ima djelimičan uspjeh, “Otvoreni Balkan”, koju su inicirali Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, i to uz ohrabrenje Vlade SAD, dok su samoproglašeno Kosovo, FBiH i Crna Gora uzdržani prema njoj.

    Podsjećanja radi, Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan, prilikom nedavnog razgovora s nekoliko bh. medija u Ambasadi SAD u BiH, izjavio je da je pozicija SAD pragmatična, odnosno da podržavaju “Otvoreni Balkan” sve dok on povezuje sve zemlje regiona.

    Ukoliko se Njemačka istinski angažuje u vezi s ovom inicijativom, to će biti veliki udar na “Otvoreni Balkan”.

    Prije nekoliko mjeseci jedan važni evropski diplomata “Nezavisnim novinama” rekao je da EU očekuje da se “Otvoreni Balkan” pretoči u evropski projekt Zajedničkog regionalnog tržišta, iz čega se može zaključiti da Brisel na “Otvoreni Balkan” ne gleda blagonaklono.

    Vučić je nakon sastanka sa Šolcem izjavio da Srbija nema veliki manevarski prostor kad je u pitanju ono što Njemačka očekuje u vezi s regionom s obzirom na veliki značaj njemačke ekonomije na Srbiju.

    Šolc je na pres-konferenciji optužio Milorada Dodika, srpskog člana Predsjedništva BiH, za secesionizam i indirektno sugerisao da se on i Vučić slažu kad je u pitanju potreba za stabilizacijom Balkana.

    “Vučiću sam izložio naše brige u vezi s BiH i tamošnjim secesionističkim nastojanjima koje provodi Dodik. Posebno u BiH je važno da se svi založe za konstruktivni dijalog”, rekao je Šolc.

    Vučić je rekao da je razgovor sa Šolcem bio težak, ali da Srbija mora da vodi mudru politiku i kad je u pitanju region, ali i odnosi prema Rusiji.

    “Šolc je veoma pristojan čovek i vi ste čuli šta je precizno govorio i koga smatra krivim za događaje u Bosni. Ja sam pokušao da kažem nešto drugačije i šta smatram da mora da se dogodi na Kosovu, i o sankcijama i o svemu. To isto mi je rečeno na sastanku, samo u značajno snažnijoj formi. Naša pozicija je teška, a izjavom predsednika Putina je dodatno iskomplikovana. O svemu tome ću da govorim u petak. Plašim se svega što sledi”, rekao je Vučić.

    Na Šolcevu opasku reagovao je i Dodik, koji je za Srnu izjavio da je podlegao bošnjačkoj propagandi, negiravši da u RS postoje ikakvi planovi za secesiju i naveo da je iznenađen da je Šolc olako iznio neprovjerene kvalifikacije.

    “Kancelar Šolc je govorio i o vladavini prava, za koju izgleda smatra da je privilegija samo moćnih država, jer kako onda objasniti činjenicu da ta ista Njemačka podržava Kristijana Šmita, koji je mimo svih pravnih pretpostavki došao u BiH i rekao ‘ja sam visoki predstavnik'”, rekao je Dodik.

    Tanja Topić, banjalučka analitičarka i dobra poznavateljka njemačke politike, takođe kaže da je ova Šolceva odluka iznenađenje, a slaže se i da je ovo udarac za “Otvoreni Balkan”.

    “Veoma bitno u ovom kontekstu je potenciranje približavanja EU perspektive i ubrzanom članstvu u EU. Sasvim sigurno je prepoznato udaljavanje u većini ovih zemalja, promjena raspoloženja i promicanja anti-EU vrijednosti, što je posebno u kontekstu rata u Ukrajini postalo opasno i za samu Evropu”, rekla je Topićeva za “Nezavisne novine”.

  • Mađarska ne podržava novi EU paket sankcija Rusiji

    Mađarska ne podržava novi EU paket sankcija Rusiji

    Mađarska ne može podržati novi paket sankcija EU protiv Rusije u sadašnjem obliku, uključujući embargo na uvoz nafte, rekao je mađarski premijer Viktor Orban za državni radio.

    Orban je naveo da će važeći prijedlog Evropske komisije biti jednak udaru atomske bombe na mađarsku privredu.

    Prema njegovim riječima, Mađarska je spremna na pregovore ako se pojavi novi prijedlog koji će biti u interesu Budimpešte.