VRBAS Media

Autor: INFO

  • “Prevelik zalogaj”

    “Prevelik zalogaj”

    Nebojša Vukanović, lider liste “Za pravdu i red” saopštio je da neće biti samostalni kandidat za člana Predsjedništva BiH.

    Kao razlog je naveo nove procedure koje za ovu kandidaturu iziskuju više novca i potpisa.

    Dodao je da je jedina mogućnost da bude zajednički kandidat opozicije, iako je naglasio da u to ne vjeruje jer nema “ničiju podršku”.

    Početak prikupljanja potpisa i prijava za izbore, naveo je Vukanović, izazvao je puno komentara i različitih reakcija u javnosti i na društvenim mrežama.

    Ranijih godina postojala su dva nivo prijave, za nivo Narodne skupštine i predsjednika Republike Srpske, za koji je bilo neophodno 3.000 potpisa i 14.000 maraka, te nivo Parlamentarne skupštine i Predsjedništva BiH, za koji je bilo potrebno 5.000 potpisa i 24.000 maraka.Sada je uveden treći nivo – prijava za Predsjedništvo BiH košta 50.000 maraka i neophodno je 10.000 potpisa, dok je prijava za Parlament BiH sada razdvojena i košta 25.000 maraka – rekao je.

    -Zbog ovih izmjena, pooštravanja i povećanja uslova i takse na 50.000, Za pravdu i red – lista Nebojše Vukanovića neće samostalno istaći kandidaturu za člana Predsjedništva BiH, jer je preskupo i kratak je rok – rekao je Vukanović.

  • Šalenberg pozvao da se BiH dodijeli status kandidata za članstvo u EU

    Šalenberg pozvao da se BiH dodijeli status kandidata za članstvo u EU

    Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg pozvao je da se BiH dodijeli status kandidata za članstvo u EU.

    On je na Tviteru ponovio poziv na početak pregovora o pristupanju EU sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom, kao i na vizne olakšice za samoproglašeno Kosovo.

    U istoj objavi navedeno je da EU mora da čvrsto usidri Ukrajinu u evropski model života, nudeći brze i konkretne benefite.

    Šalenberg je u odvojenoj objavi na Tviteru naglasio da Evropa ostaje ujedinjena, da će Evropljani braniti evropski način života, koji je moguć uz “izvoženje stabilnosti, prije nego uvoženje nestabilnosti”.

  • Čović poručio da u narednih deset dana očekuje nove razgovore o Izbornom zakonu

    Čović poručio da u narednih deset dana očekuje nove razgovore o Izbornom zakonu

    Predsjednik HDZ i HNS BiH Dragan Čović najavio je u subotu kako bi se u idućih deset dana trebali održati sastanci kako bi se još jednom pokušalo doći do promjene elemenata Izbornog zakona kako bi izbori imali svoj smisao i pravu demokratičnost.

    Naime, Čović je naveo kako je sinoć razgovarao s predstavnicima evropskih političara koji su došli u BiH kako bi pripremili još sastanaka, a sve u cilju da se pokušaju promijeniti elementi Izbornog zakona kako bi izbori imali svoj smisao, pravu demokratičnost te da ne bi, kako je istaknuo, predsjednik Centralne izborne komisije BiH istupao u ime jedne politike, jednog političara.

    Dodao je kako su razgovori bili temeljni te da je i hrvatski premijer Andrej Plenković s njima razgovarao u Salzburgu i u Varšavi.

    Naime, premijer Plenković u petak je u Salzburgu rekao da je potrebno ponovno stvoriti povjerenje između Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH jer bez toga bit će teško funkcioniranje zemlje koja bira parlament po starom zakonu pošto se o novom stranke nisu uspjele dogovoriti.

    – Mislim da smo se do kraja razumjeli kakve poteze trebamo vući u BiH – istakao je Čović.

    HNS je donio zaključke, a jedan od tih zaključaka, koji je na tragu Ustava, ustavnih ovlaštenja, omogućava da na neki način svim pravnim i političkim sredstvima tražimo rješenje za BiH kada je u pitanju institucionalna, ali i organizacija i transformacija BiH, pojasnio je Čović.

    I s te strane mi nemamo dilema, bez obzira ko šalje neke druge poruke. Niti smo naivni, niti razmišljamo na bilo koji način o stvarima koje bi trebale urušavati BiH. Ono što mi predlažemo gradi BiH, daje šansu evropskoj BiH i na tome ćemo do kraja ustrajati što god ko misli – istakao je Čović.

    Poručio je kako ovo nije zamka za bilo koga, te da nije prijetnja, ovo je, kako je kazao, jednostavno traženje puta do moderne i evropske BiH.

    Čović smatra kako će pritisaka biti i od strane međunarodnih predstavnika, ali i dominantno iz “političkog” Sarajeva koje se nalaze u jednoj svojoj začahurenosti u misli kako kroz građansku državu mogu napraviti bošnjačku federaciju, pa potom BiH , prenosi Klix.

    – Jasno je da to nije BiH ona kakvu žele njeni stanovnici. Jasno je da bar dva naroda i dobar dio bošnjačkog naroda ne želi takav pristup, praviti, ja bih rekao, neke “fildžan državice” na prostoru oko Sarajeva. To ne treba bošnjačkom, ni hrvatskom i srpskom narodu u BiH, ali i svim građanima BiH – zaključio je Čović.

  • UN: Svijet će gladovati ako se ne otvore ukrajinske luke

    UN: Svijet će gladovati ako se ne otvore ukrajinske luke

    Svjetski program UN-a za hranu saopćio je danas da će ljudi širom svijeta gladovati ako se ukrajinske luke na Crnom moru uskoro ponovo ne otvore.

    “Moramo da otvorimo ove luke kako bi hrana mogla da ulazi i izlazi iz Ukrajine. Svijet to zahtijeva jer stotine miliona ljudi zavise od ovih zaliha”, rekao je izvršni direktor Svjetskog programa UN za hranu David Bizley.

    On kaže da su trenutno ukrajinski silosi žita puni, prenio je BBC.

    Svjetski program UN-a za hranu zabrinut je da neće biti mjesta za skladištenje ovog ljeta ukoliko se silosi sada ne isprazne, što će stvoriti velike količine otpada i dodatno podići cijene hrane na svjetskom nivou.

    Organizacija UN-a za hranu i poljoprivredu procjenjuje da se 25 miliona tona žitarica trenutno nalazi u Ukrajini dok su njene crnomorske luke zatvorene.

    Ukrajina, koja je jedan od vodećih svjetskih proizvođača kukuruza i pšenice, od februara nije u mogućnosti da vozovima izvozi žitarice.

  • Raste broj žrtava eksplozije u hotelu u Havani: “Nesreća za žaljenje”

    Raste broj žrtava eksplozije u hotelu u Havani: “Nesreća za žaljenje”

    Najmanje 22 osobe su poginule u snažnoj eksploziji u hotelu Saratoga u centru Havane, a povrijeđeno je više od 70 ljudi, javila je danas kubanska državna televizija.

    Kubanski zvaničnici saopštili su da prvi rezultati istrage pokazuju da je uzrok jučerašnje eksplozije curenje gasa, prenosi Rojters.

    “Sve ukazuje da je eksplozija bila nesrećni slučaj”, saopštio je predsjednik Kube Migel Dias-Kanel u televizijskom obraćanju sa lica mjesta.


    Dias-Kanel je izjavio za Rojters da eksploziju nije izazvala bomba i da nema pokazatelja da se radi o terorističkom napadu, a nakon povratka sa mjesta eksplozije i kratke posjete dvjema bolnicama u kojima se liječe povređeni, incident je nazvao “nesrećom za žaljenje”.


    Jučerasnja eksplozija se dogodila u blizini škole sa više od 300 učenika, saopštile su zdravstvene vlasti, a najmanje 15 djece je povrijeđeno u njoj, saopštilo je ministarstvo zdravlja, dok je jedno dijete preminulo, prenosi Rojters.

    Kubanski ministar turizma Huan Karlos Garsija saopštio je da u eksploziji, prema prvim izvještajima, nema poginulih niti povrijeđenih stranih državljana.


    Hotel je, inače, bio zatvoren i samo su radnici koji su radili na njegovoj obnovi bili unutra u vrijeme eksplozije, izjavio je Roberto Enrike Kalsadilja, predstavnik vojne kompanije koja upravlja mnogim hotelima u zemlji, navodi britanska agencija.

    U intervjuu za državnu televiziju, Kalsadilja je rekao da je hotel sa 96 soba trebalo da bude ponovo otvoren u narednih nekoliko dana i da su radnici obavljali posljednje pripreme.

    On je, takođe, rekao da je uzrok eksplozije curenje gasa.

  • O aranžmanu s MMF-om još niko ni ne razmišlja

    O aranžmanu s MMF-om još niko ni ne razmišlja

    Predstavnici BiH ni ne razmišljaju o potpisivanju novog aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) iako se zemlja nalazi u najtežoj ekonomskoj i finansijskoj situaciji s rekordnom inflacijom.

    Endrju Džuel, rezidentni predstavnik MMF-a u BiH, za “Nezavisne novine” je samo kratko potvrdio da se na planu novog aranžmana trenutno ne dešava ništa.

    “Mi ne računamo na početak novih pregovora prije održavanja narednih opštih izbora”, rekao nam je Džuel.

    U Savjetu ministara BiH su nas uputili na Ministarstvo finansija i trezora BiH, naglasivši da su oni zaduženi za ovo pitanje. U tom ministarstvu takođe ističu da se ništa ne dešava.

    Naglasili su za “Nezavisne novine” da se u izbornoj godini do sada obično nisu ni vodili razgovori, te da je na posljednjem sastanaku s misijom bilo riječi samo o pregledu u vezi s pomoći oko kovida.

    Ni u Ministarstvu finansija RS nam u petak nisu mogli dati bilo kakvu informaciju o eventualnim novim pregovorima.

    Podsjećanja radi, MMF je prošle godine u ovo vrijeme odobrio pomoć svim zemljama članicama na način da mogu povući sredstva od više od 300 miliona evra po veoma povoljnim uslovima, a tada je analitičarima bilo jasno da dobijanje pomoći bez ikakvog uslovljavanja u sprovođenju reformi neće motivisati političke predstavnike da se angažuju oko novog aranžmana.

    Tokom prošle i pretprošle godine pregovori su zapeli na prevelikim izdavanjima za boračke kategorije u FBiH, neprihvatanju stvaranja zajedničkog registra transakcija fizičkih lica u Centralnoj banci BiH i još nekoliko manjih uslova.

    Inače, što se tiče dosadašnjih aranžmana, u Centralnoj banci ističu da je do sada BiH imala šest zaključenih aranžmana s ovom međunarodnom finansijskom institucijom, od kojih su četiri stendbaj, jedan produženi aranžman, i jedan aranžman brze finansijske pomoći usljed kovida.

    Stendbaj aranžmani su zaključivani u periodu između 2008. i 2014. godine i u potpunosti su otplaćeni. Produženi aranžman zaključen je 2016. godine u visini od 443 miliona SDR, što iznosi otprilike 560 miliona evra, a povučeno je 127 miliona SDR-a. Za otplatu iz ovog aranžmana ostalo je oko 140 miliona evra.

    Aranžman brze pomoći zaključen je u aprilu 2020. godine u visini od 265 miliona SDR-a, odnosno 335 miliona evra.

    Otplata za ovaj dug još nije otpočela, tako da, prema podacima Centralne banke BiH, BiH duguje MMF-u 405 miliona evra, ne računajući povučena sredstva prošle godine.

  • Može li Savjet za nacionalnu bezbjednost Hrvatske pomoći Hrvatima u BiH

    Može li Savjet za nacionalnu bezbjednost Hrvatske pomoći Hrvatima u BiH

    Nakon što je zaprijetio da će blokirati ulazak Finske i Švedske u NATO sve dok BiH ne dobije novi Izborni zakon, hrvatski predsjednik Zoran Milanović je ovih dana zatražio i sazivanje sjednice Savjeta za nacionalnu bezbjednost povodom opštih izbora koji su raspisani u BiH za 2. oktobar.

    Milanović u dopisu, koji je uputio hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću, predlaže sazivanje sjednice SNB zbog “opasnosti da Hrvati u BiH neće moći birati svoje predstavnike u tijela vlasti, te izgubiti ravnopravnost i ustavna prava, s obzirom na to da se izbori planiraju provesti po postojećem diskriminatorskom Izbornom zakonu, koji će Hrvatima onemogućiti legitiman izbor svojih predstavnika u tijela vlasti”.

    – Provođenjem izbora uz postojeći zakon Hrvati u BiH, kao jedan od tri konstitutivna naroda, izgubiće ravnopravnost i ustavna prava koja su im zagarantovana Dejtonskim sporazumom – naveo je Milanović u dopisu.

    Njegov dopis dolazi samo par dana nakon što je lider HDZ BiH, Dragan Čović zaprijetio da će Hrvatski narodni sabor pokrenuti sve pravne procedure i političke korake za novu institucionalnu i teritorijalnu organizaciju BiH na načelima federalizma.

    Ad
    Čovićeve prijetnje izazvale su brojne izjave sarajevskih političara koji su ga optužili da “ruši” Dejton, a Milanovićev dopis je unio dodatno nezadovoljstvo dijela političara u FBiH.

    Šta se može očekivati od sjednice Savjeta za nacionalnu bezbjednost Hrvatske, i koliko ona može pomoći Hrvatima u BiH u ispunjavanju njihovih zahtjeva kada su u pitanju izbori u BiH?

    Član stručnog tima Instituta za društveno-politička istraživanja iz Mostara, Milan Sitarski, ne očekuje ništa spektakularno, ukoliko do sjednice i dođe.

    – Hrvatska može dosta doprinijeti raspletu ovdašnje krize, ali nisam siguran da je njen SNB prava instanca za to. Mislim da bi trebalo da tu ključni teret ponese hrvatska diplomatija, tačnije hrvatski predstavnici, prije svega u EU, NATO, OSCE i Savjetu Evrope – kaže Sitarski za Srpskainfo.

    On ističe da svi potezi hrvatskih predstavnika u tim tijelima treba da budu usaglašeni između državnih organa u Hrvatskoj.

    Ukoliko imaju različite stavove, kako pojašnjava Sitarski, trebali bi prvo da se konsultuju, a onda da izađu sa usaglašenom pozicijom pred javnost i prema odgovarajućim međunarodnim organima i forumima.

    – Ako se i sazove sjednica Savjeta za nacionalnu bezbjednost ne očekujem da će ona nešto posebno doprinijeti nekim ovdašnjoj situaciji i da će uticati na nju. Međutim, sinhornizirani nastupi hrvatskih predstavnika bi mogli dosta da doprinesu raspretljavanju ovog našeg čvora – kategoričan je Sitarski.

  • Kako političari u BiH reaguju na sankcije

    Moramo poštovati pravila. Mi ćemo se pripremati narednih 150 dana i radićemo sve da dobijemo te izbore, izjavio je lider HDZ BiH, Dragan Čović.

    Tako je Čović, za svega nekoliko časova, u mnogome ublažio retoriku u vezi sa odlukom CIK BiH da za 2. oktobar raspiše opšte izbore.

    Dan ranije, Čović je pisao međunarodnoj zajednici i zaprijetio da će HNS „pokrenuti sve pravne procedure i političke korake za novu institucionalnu i teritorijalnu organizaciju BiH na načelima federalizma“, zbog toga što su izbori rapisani, a da prije toga nije izmijenjen Izborni zakon BiH na način da Hrvatima garantuje legitimno političko predstavljanje.

    Istina, u intervjuu za hrvatski RTL, Čović je i dalje govorio o zaključcima HNS, ali je naglasio: „Kako će konačno izgledati taj koncept naše reorganizacije i institucionalne i teritorijalne, to je pitanje dogovora koji ćemo raditi unutar HNS“.

    Slučajno ili ne, između dva Čovićeva stava uslijedila je reakcija Britanske ambasade u BiH koja mu je zaprijetila sankcijama. Vjerovatno istim onim koje je Velika Britanija uvela Miloradu Dodiku i Željki Cvijanović, zabranivši im putovanje i posjedovanje imovine u Velikoj Britaniji.

    Tim povodom istraživali smo na koji način sankcije, ili prijetnje sankcijama, djeluju na političare u BiH? Na listama su, osim pomenutih, još i Nikola Špirić (SNSD), Mirsad Kukić (PDA), Asim Sarajlić (SDA), Gordana Tadić – bivši glavni tužilac Tužilaštva BiH, Milan Tegeltija – bivši predsjednik VSTS BiH i sadašnji savjetnik Milorada Dodika…

    Kukić je odmah podnio ostavku na mjesto predsjednika stranke jer navodno nije želio da ona trpi zbog njega. Iz istog razloga, Sarajlić je podnio ostavku na funkcije u PS BiH. Tadićeva, pošto je već smijenjena, nije mogla da podnese ostavku, ali je poručila da je vrlo razočarana jer je „čitav život radila pošteno“.

    Kada je reč o Dodiku i krugu političara oko njega, stav je da ih sankcije neće spriječiti da nastave odbranu interesa Republike Srpske.

    Međutim, činjenica je da je Dodik „prolongirao“ vraćanje nadležnost Srpske, zbog kojih je i dospio u drugi krug sankcija. Istina, nikada nije rečeno da je to zbog sankcionisanja, nego na nagovor predsjednika Srbije, Aleksandra Vučića.

    Politička analitičarka iz Banjaluke, Tanja Topić, smatra da u reakcijama na sankcije političari šalju dvoslojnu poruku – jednu domaćoj, a drugu međunarodnoj javnosti.

    Poruka za domaću javnost je puna tog patriotskog naboja, odnosno prkosa i inata u smislu „nama ništa sankcije ne mogu, samo nas mogu ojačati“ i „ništa nam ne znači to što nećemo imati mogućnost putovanja i nemamo račune u tim zemljama“. A, onda imate onu drugu poruku koja ide ka međunarodnoj javnosti i ona je uzdržana. Ne slave se sankcije, nikom nije ugodno da se nađe na crnoj listi najmoćnijih država svijeta. Sasvim sigurno da im te sankcije i u političkom životu predstavljaju uteg, za koji kod kuće ne žele da priznaju da ih na bilo koji način pogađa. Svih ovih godina imali smo snažno lobiranje političkog vrha RS u SAD. To je bilo nastojanje da se ljudi koji se nalaze pod sankcijama oslobode tih sankcija. Pa su imali izrazito velika očekivanja od Donalda Trampa, koji bi mogao skinuti te sanikcije – kaže Topićeva za Srpskainfo.

    Politička analitičarka iz Sarajeva, Ivana Marić, smatra da se političari uveliko prilagođavaju sankcijama međunarodne zajednice. Međutim, dodaje Marićeva, tako su dobri propagandisti da to prestave kao da je to njihova odluka.

    “Dovoljno je da pogledamo odnos Dodika i Kristijana Šmita. Dodik koji kao ne priznaje Šmita za visokog predstavnika, Šmit koji poništava važenje zakona koji je donijela NSRS, onda ode na razgovor sa Vučićem i Vučić zabrani, naredi Dodiku da odustane od vojske RS. Vidite koliko Dodik nema mogućnost samostalnog odlučivanja. Vidite da se Dodik vratio u institucije BiH. Pompezno najave blokade, a kada se vraćaju, onda to rade nekako prećutno i bace neku drugu dimnu bombu da ljudi to ne primjete”, tvrdi Marićeva.

  • Zelenski: Rusija se mora povući sa teritorije Ukrajine, to je preduslov za mir

    Zelenski: Rusija se mora povući sa teritorije Ukrajine, to je preduslov za mir

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski sinoć je kazao kako je uslov za postizanje mirovnog sporazuma sa Rusijom i tačka o kojoj nema pregovora, ta da se ruske trupe moraju povući na pozicije na kojima su bili prije početka invazije.
    Povlačenje ruskih snaga minimalno je na što Ukrajina može pristati iako Zelenski nije govorio o Krimu, kojega je Rusija aneksirala 2014. godine.

    “Ja sam lider Ukrajine, ne mini Ukrajine”, kazao je Zelenski.

    Ruske snage trenutno na terenu pokušavaju ostvariti potpunu kontrolu nad lučkim gradom Mariupoljom koji je pod opsadom od početka agresije. Tamo se i dalje nalaze civili zajedno sa ukrajinskim snagama unutar čeličane Azovstal koja je pod konstantnim napadima.

    Ukoliko bi konačno osvojila Mariupolj, bila bi to najveća pobjeda ruske vojske za dva mjeseca rata i dala bi ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu razlog za slavlje na najavljenoj paradi povodom 9. maja, Dana pobjede u Rusiji kada ta država slavi pobjedu Sovjetskog saveza nad nacistima u Drugom svjetskom ratu.

    “Kako bismo zaustavili rat, prvi korak mora biti vraćanje na pozicije od 23. februara. Mene je birao narod Ukrajine, ne samo jednog njenog dijela”, kazao je Zelenski na pitanje novinarke BBC-a.

    Ukrajinski predsjednik pozvao je na ponovnu uspostavu diplomatskog dijaloga između Rusije i Ukrajine.

    “Bez obzira na činjenicu da smo spalili sve mostove, ne mislim da su ti mostovi uništeni, figurativno govoreći”, dodao je Zelenski.

    Ruska strana mišljenja je da su pregovori o uspostavi mira u fazi stagnacije.

    Zelenski je pozvao građane da slušaju pozive na uzbunu, traže skloništa te da se ne kreću po šumama i teritorijama kojima je prošla ruska vojska zbog opasnosti od mina.

    Juče je ukrajinski predsjednik odlikovao članove Glavnog štaba oružanih snaga Medaljom za vojne zasluge.

  • Vučić: “Nakon Putinove izjave, naša situacija je promenjena na lošije”

    Vučić: “Nakon Putinove izjave, naša situacija je promenjena na lošije”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se građanima Srbije iz Palate Srbija.

    Predsednik je na samom početku obraćanja najavio da će govoriti o svim aktuelnim temama.

    “U prethodnih 10 godina suočili smo se sa mnogim krizama, katastoralnom finansijkom krizom, bili smo takođe suočeni sa najtežim poplavama, sa migrantskom krizom i da je kroz zemlju prošlo milion ljudi, bili smo suočeni i sa koronavirusom, a u naše vreme prisistvujemo svetskom sukobu, možete ga zvati i trećim svetskim ratom”, rekao je predsednik.

    Kako je naveo, u skaldu sa tim podelio je obraćanje na deset tačaka.

    Prva tačka je put Srbije
    Vučić je naveo da su poslednja istraživanja pokazala da prvi put imamo jasnu većinu građana koji su protiv ulaska u EU – 44 odsto, dok 35 odsto podržava ulazak.

    “Kao predsednik Republike Srbije naše je da čujemo i razumemo javno mnjenje, ali je naš posao i da radimo ono što je najbolje za Srbiju. Moja poruka svima je da će Srbija biti snažnije na evropskom putu”, rekao je.

    Predsednik je dodao da najveći deo investicija stiže iz EU, i da smo prošle i pretprošle godine dobili više nego zemlje sa kojima se graničimo.

    “U svemu ovom razumem zašto je deo ljudi ljut, i ljudi doživljavaju EU kao nekoga ko vrši pritisak po pitanju KiM i sankcija Rusiji. Ponekad ne želimo da vidimo šta su važne stvari za nas, i šta sve radimo sa EU. Nama vest o izgradnji autoputeva i brzih pruga traje pola dana ili jedan dan, iako rešava višedecenijske probleme. A sve to radimo zajedno sa EU”, istakao je Vučić.

    Dodao je da je pre konferencije dobio 1.000 poruka gde mu je rečeno šta treba da kaže.

    “To je taj naš iracionalni deo u kom mi verujemo više svojim emocijama nego brojevima i činjenicama. Suočavamo se neretko i sa stvarima koje nisu pravedne. Ali, upravo zato hoću da ukažem građanima Srbije da to što je pravedno je važno, ali u međunarodnim odnosima ne postoji ljubav, a pravda još manje. Mi moramo da vodimo računa o našim interesima i budućnosti naše dece”.

    Poručio je da se nalazimo na evropskom putu, i da će se snažnije boriti za mesto Srbije među evropskim narodima.

    Druga tačka je Kosovo i Metohija
    “Obavili smo važne razgovore sa predstavnicima zapada i pokušali sa predsavnicima Prištine. Mi od kada je na vlasti Aljbin Kurti imamo za 50 odsto povećan broj napada na Srbe, Na to niko gotovo nije reagovao. Suočeni smo sa svakodnevnim kršenjem međunarodnog javnog prava, brisanjem rezoluvcije 1244, licemernom ponašanju dela zapadnog sveta”, naveo je Vučić.

    Kako je istakao dijalog sa Prištinom gotovo da ne postoji.

    “M smo mu pristupili ozbiljo ali gospoda iz Prištine ne žele dijalog. Do besmisla, sve su odbili” rekao je.

    Kako je naveo, odbili su i sastavljanje zajedničkog saopštenja, tražili su da se izbaci reč, pa rečenica.

    “Ja sam pristao na sve, znajući da oni neće pristati. Oni su tražili da izbrišemo da se Vučić zalaže za mir, pošto je on ‘mali Putin’. Na kraju nisu hteli ništa. Samo da imate u vidu da se cela politika danas svela na to da bi mnogi da glume lokalnog Zelenskog, da glume žrtve, a da im niko ništa ne radi”, dodao je.

    Istakao je da su se u međuvremenu desile mnoge promene, i da je možda ključna stvar zbog čega se obraća.

    “Naime, naša situacija je promenjena na gore, i posle izjava predsednika Rusije Vladimira Putina. Ne zato što je on imao nameru da našteti Srbiji, već je pitanje KiM na drugačiji način postavio, u zaštitu interesa ruskih”, kazao je Vučić.

    Vučić je pročitao Putinovu izjavu Antoniu Guterešu, koju možete pročitati OVDE.

    Podsetio je da je Putin našao presedan, kako bi opravdao proglašenje nezavisnosti republika Donbasa.

    “8. oktobra 2008. godine GS UN je na predlog Srbije usvojila rezoluciju A-RIS-63-3 kojim je od Međunarodnog suda pravde tražila savetodavno mišljenje. Pitanje je glasilo: ‘Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom’. Oni su tada odgovorili da rezolucija nije protivna međunarodnom pravu. Na to se poziva Putin, na to se poziva i Kurti”, istakao je Aleksandar Vučić.

    Kako je naveo, pitanje je trebalo da glasi: “Da li je jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosovo postalo nezavisna država?”

    Dodao je da bi odgovor svakako bio negativan.

    “Međunarodni sud nije ustanovio da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, već je protivno”, kazao je on.

    Istakao je da smo sami doprineli svojoj propasti, i da se zbog svega onoga što danas postoji kao svetski sukob.

    “Šta god govorili na Zapadu, oni znaju da tvrdnja o pravnom precedentu nije naivna. Putin braneći svoje poteze je povukao argument koji nije lagan. I bez obzira što će na zapadu reći da nije isto, i mi ćemo reći da nije isto, Putin je rekao da je na Krimu sproveden referendum, isto to i u DNR i LNR, možda i na Hersonu”, kazao je on.


    Naveo je da mi dolazimo u najveći problem, zato što će ceo zapad kako bi uskratio argument Putinu, tražiti od Srbije da brzo prizna Kosovo, kako bi pokazali Putinu da to nije slučaj.

    “Ako se to desi onda više nema pravnog presedana. Zato ćemo se nalaziti pod najvećim pritiscima sada, kako bi rekli da Kosovo nije isto što se dešava u Ukrajini” kazao je on.

    Kazao je da svi evropski lideri koji su pričali sa Putinom rekli da je ruski predsednik insistirao na pitanju Kosova.

    Vučić je naveo da ne misli da će Rusija priznati Kosovo, ali da ćemo biti pod ogromnim pritiskom.

    “Želim da ljudi to znaju, i da razumeju da će pritisak biti ogroman. To postaje nesnosno. Postoji samo mali broj zemalja koji želi normalizaciju Beograda i Prištine, što je bio i cilj dijaloga”, kazao je on.

    Drugi problem sa kojim se suočavamo je, kako je rekao Vučić, da se igramo gluvih telefona.

    “Pokažite mi Briselski sporazum. Pogledajte, tačka 1. je ‘postojaće asocijacija Zajednice opština gde Srbi čine većinu’. Nema više ni govora o tome. Albanci kažu da ih to ne interesuje, i da je to potpisala neka druga vlast. Kao da govorite sa ljudima koji nisu pri sebi. I koliko god puta da to kažete Evropljani tvrde da insistiraju na razgovoru, a onda zadovoljavaju političke prohteve Aljbina Kurtija”, rekao je.

    Kako kaže, 3.305 dana prošlo od potpisivanja Briselskog sporazuma, i da ništa nije urađeno.

    “Pogledajte, ovo je ono što je potpisao Tači, da se KSB neće pojavljivati na Severu Kosova. Tražili su saglasnost četiri gradonačelnika i NATO. Pustite snimke. Ovo su fotografije od juče ili prekjuče, vozilo sa tablicama KBS u Severnoj Mitrovici. Nisu dobili saglasnost nijednog gradonačelnika sa Severa Kosova. Krše sve sporazume koje su potpisali. Baš ih briga za NATO, za potpisane sporazume, idu da provociraju Srbe kako bi izazvali incidente”.

    Skrenuo je pažnju na snimke i fotografije, i rekao da niko neće da reaguje i da ih je baš briga sve, za kršenje potpisanih sporazuma.

    Treća tačka su energenti
    Predsednik se osvrnuo i na veliku krizu energenata u svetu.

    “Mi se suočavamo s velikom kriziom energenata u svetu. Orban je sankcije za rusku naftu nazvao bacanjem atomske bombe”, istakao je on.

    Četvrta tačka je finansijska kriza
    Predsednik Srbije Aleksandar Vučič govorio je i o finansijskoj krizi.

    On je istakao da je visoka cena koju Srbija plaća što nije uvela sankcije Rusiji.

    “Mi ne možemo da se pojavimo na međunarodnom tržištu kapitala i zanavljamo kredite. Stopa javnog duga je 52,4% danas što je izvanredno i zahvalan sam građanima što su nam verovali”, rekao je on.

    Peta tačka je hrana
    Vučić se osvrnuo i na situaciju sa hranom.

    Istakao je da je Srbija svoje rezerve napunila.

    “U stanju smo da hranom obezbedimo ceo region, ali ne tako da neko zarađuje na našoj hrani”, rekao je.


    Šesta tačka su reforme
    Predsednik Vučić dotakao se i teme reforma u energetskoj politici.

    “Razgovarali smo sa Britancima i Norvežanima. Zamolio sam da nam pomognu u izradi strategije za energetsku politiku”.

    Sedma tačka su penzioneri i mladi
    Sedma tačka se tiče penzionera, i predsednik je rekao da će tražiti značajno pomeranje švajcarske formule u kriznim vremenima, kako bi se obezbedilo da rast penzija u potpunosti prati rast plata.

    “Ići ćemo na značajno povećanje penzija u narednom periodu. U naredne dve godine to mora biti tako urađeno. Što se tiče mladih od 16. do 31. maja idu prijave za pomoć mladima. Ali mi moramo nastaviti i ulaganje u dualno obrazovanje, pošto time garantujemo posao mladima kada završe škole. Moramo to proširiti i na univerzitete. Moraćemo mladima da ponudimo bolje obrazovanje, i ja neću da im se dodvoravam. Naše je da pružimo obrazovanje, zdravstvo i jednake šanse da dobiju posao”, kazao je on.

    Osma tačka je vojska i vojna neutralnost
    Vučić se u današnjem obraćanju osvrnuo i na vojnu situaciju u državi.

    Kako je naveo, njegov predlog će biti da se uvede obavezni vojni rok od 90 dana

    .

    “Svaki mladi muškarac može svojoj zemlji da odvoji 90 dana”, naglasio je predsednik, i dodao da bi se time osnažili pogranični gradovi.

    “Južno od Čačka imamo veoma malo vojnika, time bismo pospešili razvoj manjih siromašnijih sredina. Tražim od vojske da mi ne odgovore da nemamo dovoljno kadra za obuku i to ne želim da prihvatim”, rekao je.

    Deveta tačka je natalitet
    “Za nas je posebno važan i natalitet. Mi imamo prvi slučaj, prvog korišćenja podrške države. Mi imamo 9 predmeta u kojima se donose odluke. Molim majke da apliciraju, da reše svoje probleme”, apelovao je Vučić.

    Deseta tačka je evropski put Srbije
    Vučić je naveo da nema problem sa tim da kaže da Srbija mora da nastavi svoj evropski put.

    “U partiji koju vodim postoje različita mišljenja. Jesmo mi uspešni, ali mi bez EU to ne bi mogli da postignemo. To ne znači da ćemo mi da izgubimo svoj ponos i dostojanstvo. Borio sam se prethodnih nedelja i prošao kroz mnogo neprijatnih situacija da bih zaštitio Srbiju”, rekao je predsednik

    Kako je naveo, Srbija je treći dan izaša sa svojom politikom oko sukoba u Ukrajini i tu poziciju štiti i danas posle 70 dana.

    Znam šta je u duši našeg naroda i kakva je emocija naroda. Srbija neće gaziti svoja prijateljstva na iskotu. Samo sila interesa Srbije može da promeni naš odnos, sila pritiska spolja nam ne može ništa, ali naš strateški put je put u evropu”, rekao je Aleksandar Vučić.

    Vučić je istakao da je želeo da predstavi težinu situacije građanima, i da nije njegov posao da bude cirkuzant.

    “Gledam šta rade Nemci i predstavnici drugih zemalja, i to mi nije smešno. A mi se ponašamo lagodno zato što krizu nismo ni osetili. Što ne znači da nećemo. I želim da se zahvalim stotinama ljudi koji su mi davali savete, i koji znaju kako se država vodi, i sa radošću ću im prepustiti kormilo kada istekne moj mandat. A možda i ranije” zaključio je.

    Pitanja novinara

    Vučić je rekao da su razgovori sa Olafom Šolcom bili teški, i da nas čeka mnogo dobrih stvari, ali i mnogo izazova.

    Istakao je da će Srbije reagovati iste sekunde ako Priština aplicira za Savet Evrope.

    “Odmah će početi povlačenje prinanja Kosova. Ja uvek govorim o miru i stabilnosti, i nastaviću to da radim iako me je koštalo popularnosti. Srbija će se braniti oružjem samo ako bude napadnuta. Ja neću majkama da vraćam decu u kovčezima. A sada je ovde u Srbiji postao rijaliti rat u Ukrajini”, kazao je.

    Dodao je da ljudi sede i čitaju i gledaju ceo dan, pa i navijaju, i naglasio da je narodu obećao mir i stabilnost, i da će to ispuniti.

    Vučić je istakao da Srbija nije nacionalizovala Rusiji ništa, i da on lično mrzi otimanje imovine.

    “Mrzim i ono što se dešavalo 1945, 1946 i 1947. Šta treba da odemo u rusku školu i kažemo ovo je sada naše, kao što su uradili u pola Evrope. Mi za sada nemamo većih problema, a ako bude mi ćemo pričati sa partnerima iz NIS-a kako da rešimo situaciju”, rekao je.

    Čestitao povodom nastupa novog šefa diplomatije Crne Gore, koji je u ukrajinskoj ambasadi uporedio Srbiju sa Rusijom, a Crnu Goru sa Ukrajinom.

    “Ja im aplaudiram. Svi bi da budu Zelenski, i Krivokapić, i Kurti, ima ih i u BiH. A ja bi da mi nekako sačuvamo mir, i da ne učestvujemo u podelama. Ako je ovo njegova prva poruka Srbiji, od koga je ne čudi me previše. Svaka im čast, neka nastave sa time”, kazao je.

    Govorio je i o teškim sastancima u Nemačkoj, i odgovorio na napade zbog fotografije sa Lajčakom i Kurtijem.

    “Sa mnom na večeri je bila moja ćerka Milica, a ako im se od njih učinio Kurti, onda ne znam šta da kažem. Ja hoću da kažem još jednu stvar. Ja se sa Kurtijem nikada u svom životu nisam rukovao. Susret sa Kurtijem je bio. takav da je bolje da ne komentarišem”.
    Vučić je prethodnih dana imao brojne važne razgovore i susrete, a povodom situacije u Evropi i regionu izazvane dešavanjima u Ukrajini.

    On je posle posete Grčkoj otputovao u Berlin gde je o evropskom putu Srbije, spoljnopolitičkom kursu naše zemlje i ekonomskoj saradnji razgovarao sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.