VRBAS Media

Autor: INFO

  • Kurtiju stiglo pismo iz Vašingtona

    Kurtiju stiglo pismo iz Vašingtona

    Američki državni sekretar Entoni Blinken u pismu kosovskom premijeru izražava nadu da će njegovo lično liderstvo dati novi impuls dijalogu Beograda i Prištine.

    Aljbin Kurti bi trebalo da se pridržava ranije preuzetih obaveza, izbegava retoriku koja podiže tenzije, pomoviše transparentnost i uključi se u pregovore sa neophodnim fokusom, kreativnošću i hitnošću, suština je Blinkenovog pisma.

    Blinken je istakao da SAD veruju da je dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje Evropske unije najbolje mesto za normalizaciju odnosa i dodao je da Vašington u tom cilju blisko sarađuje sa partnerima iz EU.

    Ponovio je da nerešeni odnosi Beograda i Prištine ostaju glavna prepreka članstvu i punoj integraciji u evropske i evroatlanske institucije, što je, kako je rekao, “zajednički cilj SAD i Kosova”.

    “Kao prijatelj i partner Kosova, SAD se raduju zajedničkom radu na punoj primeni agende predsednika Bajdena za naše odnose, uključujući jačanje vladavine prava, zaštitu manjinskih prava, promociju ekonomskog rasta i obezbedjenje dugo odlaganog sporazuma izmedju Kosova i Srbije sa fokusom na uzajamnom priznavanju”, napisao je Blinken, prenosi Reporteri.

    Naveo je da su odnosi između SAD i vlasti u Prištini “ukorenjeni u zajedničkim demokratskim vrednostima i posvećenosti suverenom i nezavisnom Kosovu”.

    Blinken je poručio Kurtiju da obrati pažnju na postizanje sporazuma o električnoj energiji na severu KiM i napredak u postizanju zajedničkih ciljeva u vezi sa nestalim osobama.

    Dodao je da je “u interesu Kosova da ta pitanja budu rešena i brzo dovedu do kompromisnog rešenja, kako bi mogla da služe kao osnova za dalji napredak ka sveobuhvatnoj normalizaciji.

    “Podrška sudskim odlukama, posebno onima koje se odnose na manjinska prava, imala bi takodje pozitivan efekat i u skladu je sa prioritetima vaše vlade za jačanje vladavine prava”, smatra Blinken.

    On u pismu poziva Kurtija da blisko sarađuje sa američkim ambasadorom u Prištini Džefrijem Hovenijerom i specijalnim predstavnikom SAD za zapadni Balkan Gabrijelom Eskobarom jer obojica imaju puna ovlašćenja da potpuno ovlašćeni da se bave tim pitanjima. “Spremni smo da pomognemo Kosovu da postigne zajedničke ciljeve”, zaključio je Blinken.

  • Rusija tvrdi da su pregovori o Ukrajini ušli u “slijepu ulicu” i da pripremaju opcije

    Rusija tvrdi da su pregovori o Ukrajini ušli u “slijepu ulicu” i da pripremaju opcije

    Poljski ministar vanjskih poslova rekao je u četvrtak da je Evropa u opasnosti od upadanja u rat jer je Rusija rekla da još ne odustaje od diplomatije, ali da vojni stručnjaci pripremaju opcije u slučaju da se tenzije oko Ukrajine ne mogu smiriti.

    U Washingtonu, Bijela kuća je saopštila da je prijetnja ruske invazije na Ukrajinu i dalje visoka sa oko 100.000 raspoređenih ruskih vojnika i da će Sjedinjene Države u roku od 24 sata objaviti obavještajne podatke koji sugerišu da bi Rusija mogla izmisliti izgovor da ga opravda.

    “Ratni bubanj zvuči glasno, a retorika je postala prilično reska”, rekao je Michael Carpenter, američki ambasador pri Organizaciji za evropsku sigurnost i saradnju (OEBS), nakon razgovora s Rusijom u Beču.

    “Prijetnja od vojne invazije je velika”, rekao je novinarima savjetnik Bijele kuće za nacionalnu sigurnost Jake Sullivan. “Nema određenih datuma za više razgovora. Prvo se moramo konsultovati sa saveznicima i partnerima.”

    Rusija je rekla da se dijalog nastavlja, ali da je zapao u ćorsokak dok je pokušavala uvjeriti Zapad da zabrani ulazak Ukrajine u NATO i poništi decenije širenja saveza u Evropi – zahtjevi koje su Sjedinjene Države nazvale “nepokrenutim”.

    “U ovoj fazi je zaista razočaravajuće,” rekao je ruski ambasador Aleksandar Lukaševič novinarima nakon sastanka OEBS-a, trećeg dijela u nizu razgovora između Istoka i Zapada ove sedmice.

    Upozorio je na moguće “katastrofalne posljedice” ako se dvije strane ne dogovore oko onoga što je Rusija nazvala sigurnosnim crvenim linijama, ali je rekao da Moskva nije odustala od diplomatije i da će je čak ubrzati.

    Ruski komentari odražavaju obrazac u kojem Moskva kaže da želi nastaviti diplomatiju, ali odbija pozive da preokrene gomilanje svojih trupa u blizini Ukrajine i upozorava na neodređene posljedice po zapadnu sigurnost ako se njeni zahtjevi ne usliše.

    Zamjenik ruskog ministra vanjskih poslova Sergej Rjabkov također je rekao da su raniji sastanci pokazali su ušli u “slijepu ulicu”, te da ne vidi razloga da u narednim danima ponovo sjedne za ponovno pokretanje istih razgovora.

  • Erdogan: Pojedine članice Evropske unije blokiraju pristupanje Turske bloku

    Erdogan: Pojedine članice Evropske unije blokiraju pristupanje Turske bloku

    Predsjednik Turske Recep Tayyip Erdogan kritizirao je Evropsku uniju te je naglasio kako pojedine članice organizacije blokiraju pokušaje Turske da se pridruži Evropskoj uniji.

    U razgovoru s ambasadorima u Ankari Erdogan je rekao kako je lično svjedočio nastojanjima pojedinih država da onemoguće pristup Turske Evropskoj uniji.

    “Turska, koja je geografski i historijski dio Evrope, posvećena je svom cilju da postane članica EU uprkos nepravdama”, rekao je Erdogan.

    Turski predsjednik je napomenuo kako Turska ulaže konstantne napore u pregovorima te je dodao da se nada kako će se EU osloboditi “strateške sljepoće” te da će hrabrije djelovati u kontekstu razvijanja odnosa s Ankarom.

    “Koristili su taktiku odgađanja protiv nas u mnogim pitanjima, uključujući i carinsku uniju. Ono što zaista treba uzeti u obzir jeste činjenica da je volju cijelog bloka zarobilo nekoliko država”, rekao je turski predsjednik.

    Ne imenujući nijednu zemlju, Erdogan je rekao da neke zemlje članice probleme s Ankarom pokušavaju rješavati putem institucija Evropske unije.

    “Evropska unija treba spriječiti pokušaje sabotiranja Turske i EU pod izgovorom međublokovske solidarnosti”, ističe predsjednik Turske.

  • Ništa od novih sankcija SAD-a Rusiji, u Senatu nedostajalo pet glasova

    Ništa od novih sankcija SAD-a Rusiji, u Senatu nedostajalo pet glasova

    Američki Senat u četvrtak nije uspio usvojiti zakon o sankcijama ruskom plinovodu Sjeverni tok 2, za koji se zalagao republikanski senator Ted Cruz, dan nakon što su demokrate predstavile vlastiti prijedlog.

    Rezultat je bio 55 glasova za i 44 protiv zakona za koji je bilo potrebno 60 glasova za usvajanje. Glasanje je trajalo skoro sedam sati, dok je lider većine Chuck Schumer razmatrao opcije o zakonu o glasačkim pravima.

    Senator Robert Menendez dobio je podršku mnogih svojih kolega demokrata, uključujući predsjednika Joea Bidena, za alternativni zakon koji je predstavio u srijedu. Njegovo zakonodavstvo bi uvelo sveobuhvatne sankcije najvišim ruskim vladinim i vojnim zvaničnicima i bankarskim institucijama ako se Moskva uključi u neprijateljstva protiv Ukrajine.
    Senatorka Jeanne Shaheen, članica demokrata, koja je s Cruzom prvobitno bila kosponzor zakona o sankcijama za Sjeverni tok 2, glasala je protiv njegovog zakona rekavši da rizikuje razbijanje jedinstva u Washingtonu i Evropi zbog ruske agresije na Ukrajinu.

    Ona je rekla da bi Cruzov zakon “zabio klin” između SAD-a i njihovih saveznika, posebno Njemačke.

    Sjedinjene Države, kao i neke evropske zemlje, uključujući Ukrajinu i Poljsku, protive se gasovodu koji bi Kijev lišio tranzitnih taksi, kao i povećao utjecaj Moskve na Evropu, gdje cijene plina rastu.

    Cruz je rekao da je glasanje pokazalo da većina u Senatu podržava brzu akciju u vezi s naftovodom, koju promiče ruski predsjednik Vladimir Putin i koju vodi državna energetska kompanija Gazprom.

    “Samo hitno uvođenje sankcija može promijeniti Putinovu kalkulaciju, zaustaviti ukrajinsku invaziju i ukloniti egzistencijalnu prijetnju koju predstavlja Sjeverni tok 2”, rekao je Cruz.

    Nekoliko demokrata, uključujući senatore Tammy Baldwin, Marka Kellya i Raphaela Warnocka, podržali su nacrt zakona koji bi uveo sankcije “Nord Stream 2 AG”, kompaniji koja gradi projekt, u roku od 15 dana od usvajanja. Cruzov prijedlog zakona bi također omogućio Kongresu da glasa za poništavanje bilo kakvog predsjednikovog odricanja sankcija.

    Gasovod Sjeverni tok 2, vrijedan 11 milijardi dolara, bi slao ruski gas ispod Baltičkog mora u Evropu preko Njemačke. Završen je krajem prošle godine, ali čeka se odobrenje Njemačke i EU koje će možda stići tek sredinom godine.

  • Ruska i američka igra nerava: Može li “Srebrena lisica” nadmudriti Vladimira Putina?

    Ruska i američka igra nerava: Može li “Srebrena lisica” nadmudriti Vladimira Putina?

    Drugu sedmicu januara na svjetskoj političkoj sceni obilježili su dugotrajni razgovori američkih i ruskih zvaničnika u vezi sa situacijom na istoku Evrope. Iako se tokom pregovora govorilo o brojnim temama, pažnju javnosti “ukrala” je iskusna američka diplomatkinja Wendy Sherman.

    Zamjenica državnog sekretara SAD-a Antonyja Blinkena predvodila je Sjedinjene Američke Države u Ženevi tokom sastanka s Ruskom Federacijom, koju je predstavljao zamjenik ministra vanjskih poslova Rusije Sergej Rjabkov.
    Iako na prvi pogled Wendy Sherman nije političarka koja odaje poseban utisak, ona predstavlja jednu od najmoćnijih američkih zvaničnica u modernoj diplomatiji ove države. Zbog svog izgleda, prije svega zbog sijede kose, ali i zbog spretnog stila pregovaranja, Sherman je u javnosti poznata i kao “Srebrena lisica”.

    “Američki zvaničnici se nadaju da će smiriti napetu situaciju kroz pregovore s Rusima. U Washingtonu je poznata po svom oštrom maniru, a kroz svoj rad ima i dugu historiju suočavanja s teškim temama”, navodi BBC.

    Uloga u brojnim procesima

    Tokom diplomatske karijere Sherman je obavljala niz poslova koji se smatraju izuzetno bitnim za međunarodne i geopolitičke odnose. Između ostalog, pod predsjednikom Billom Clintonom, Sherman je pokušala postići sporazum sa Sjevernom Korejom, koji je bio osmišljen da zaustavi proces izrade nuklearnog oružja.

    Tokom 2011. godine “Srebrena lisica” preuzela je vodstvo u pregovorima o nuklearnom sporazumu SAD-a i Irana. Upravo je njenom zaslugom i sklopljen sporazum koji je ocijenjen kao historijski, a koji su potpisali Iran, SAD, Francuska, Kina, Rusija i Njemačka.

    Wendy Sherman – iskusna američka diplomatkinja (Foto: EPA-EFE)
    Wendy Sherman – iskusna američka diplomatkinja (Foto: EPA-EFE)
    Iako su iranski zvaničnici imali stroga pravila u kontekstu interakcije muškaraca i žena tokom pregovora, Sherman ističe kako joj to što je žena nije predstavljalo problem u cijelom procesu.

    “Kada sam sjedila prekoputa Iranaca, predstavljala sam Sjedinjene Američke Države. Možda kao žena mogu da kažem neke stvari koje nisu teške. Međutim, kada postanem ‘teška’ i kada ‘gubim’, onda mogu stvoriti jači utisak, jer ljudi to ne očekuju”, rekla je Sherman.

    Iako ima 72 godine, BBC ističe kako uprkos dugotrajnim pregovorima Sherman uvijek ostavlja utisak osobe koja ni u jednom trenutku ne pokazuje znakove umora. Što se tiče njenog nadimka, za to su zaslužni zvaničnici Irana, ali i State Departmenta.


    “Iranci su je počeli zvati ‘Lisica’ zbog njenog lukavog pristupa tokom pregovora. Njene kolege iz State Departmenta prihvatile su taj nadimak, a tokom pregovora su nosili majice na kojima je pisalo ‘Srebrena lisica’. Također, kolege uvijek ističu da na Sherman gledaju s divljenjem, ali i dozom straha, naročito tokom međunarodnih pregovora”, piše BBC.

    Posljednji pregovori s Rusijom, prema mišljenju analitičara, predstavljali su izuzetno naporan proces. Sastanak koji je trajao 7,5 sati, ukoliko je suditi prema zvaničnim izjavama, nije znatno približio stavove Washingtona i Moskve.


    Međutim, Sherman je nakon sastanka poručila kako su Sjedinjene Američke Države stavile do znanja Rusiji da su spremne razgovarati o izmještanju projektila u Evropi, ali da se ne slažu s ograničenjima vezanim za ulazak Ukrajine u NATO.

    Iako se nakon sastanaka nude izjave tokom kojih se pažljivo biraju riječi, mnogi ističu kako se iza zatvorenih vrata vode izuzetno žustri razgovori. U svemu tome postavlja se pitanje – da li “Srebrena lisica” može nadmudriti ruskog lidera Vladimira Putina i ostale ruske zvaničnike?

  • BiH sve bliže kovid propusnicama

    Ministarstvo civilnih poslova (MCP) BiH pripremilo je Nacrt sporazuma za izradu jedinstvene kovid propusnice, koji je dostavljen svim nadležnim institucijama, a očekuje se da će se krajem mjeseca održati konferencija ministarstava zdravstva u BiH na kojoj će biti riječi o kovid sertifikatima.

    “Nakon što mišljenja nadležnih institucija budu prikupljena biće održana konferencija ministara za oblast zdravstva”, naveli su u MCP BiH za “Nezavisne novine”, dodajući da očekuju da bi se ova konferencija mogla održati do kraja prvog mjeseca 2022. godine.

    Da li će ovim nacrtom sporazuma zaista biti riješen problem izdavanja jedinstvenog kovid sertifikata, ostaje da se vidi, a čini se da se nadležna ministarstva zdravlja i dalje ne mogu usaglasiti u vezi s ovim pitanjem.

    Kako je za “Nezavisne” rekao Goran Čerkez, zamjenik ministra za javno zdravstvo FBiH, Federalno ministarstvo zdravsta je, prema njegovim riječima, u proljeće prošle godine prihvatilo da nosilac tehničkog rješenja za izradu kovid propusnica bude IDDEEA. Dodao je da se tada Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS nije složilo s tim, za razliku od federalnog ministarstva i Ministarstva zdravstva Brčko distrikta.

    “Nažalost, izgubili smo osam mjeseci, nadam se da će se ovo sada riješiti”, kazao je Čerkez, dodajući da politika u ovom slučaju ne treba da bude u prvom planu.

    S druge strane, u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS su istakli da je u toku usaglašavanje između institucija nadležnih za zdravstvo i Ministarstva civilnih poslova BiH, ali da ostaju pri ranije istaknutom stavu da su zdravstveni podaci građana Srpske u nadležnosti zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj.

    “Ovim će se definisati uloge i poslovi institucija u ispunjavanju zahtjeva Evropske unije, a to podrazumijeva i uspostavljanje i upravljanje pristupnom tačkom, što je tehničko pitanje”, kazali su u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS. Podsjetili su da je Institut za javno zdravstvo Republike Srpske ovlašten da vodi evidencije iz oblasti zdravstvene zaštite koje se vode u svrhu izdavanja digitalnih kovid sertifikata, u skladu sa preuzetim obavezama iz međunarodnih konvencija i sporazuma.

    Podsjećamo, Savjet ministara BiH u decembru prošle godine dao je saglasnost Ministarstvu civilnih poslova za iskazivanje interesa za priključenje BiH sistemu digitalnih kovid potvrda EU. Tada su saopštili da bi Agencija za identifikacione isprave, evidenciju i razmjenu podataka BiH (IDDEEA) trebalo da bude nosilac tehničkog rješenja za izradu kovid propusnica.

    “Cilj je da izdate kovid potvrde budu međunarodno priznate, kako bi se omogućilo građanima iz BiH da nesmetano putuju po zemljama Evrope i svijeta”, naveli su tada u Savjetu ministara BiH.

    Aćimović: Ograničiti okupljanja
    Preporuka Instituta za javno zdravstvo RS je da se u narednih 14 dana ograniče okupljanja, rekla je Jela Aćimović, pomoćnica direktora za medicinska pitanja Instituta za javno zdravstvo RS, za “Nezavisne novine”. “Svjedoci smo da se ne poštuju mjere koje su na snazi i na to moramo obratiti pažnju. Naše mišljenje je da u narednih 14 dana treba ograničiti okupljanja”, rekla je Aćimovićeva, dodajući da akcenat treba da bude na poštovanju postojećih mjera koje su na snazi. “Nikada brže širenje virusa korona nismo imali i brže razvijanje talasa”, kazala je Aćimovićeva, ističući da je procjena da jedna osoba zaražena omikron sojem može da zarazi 15 drugih. Dodala je da ovo ne bi nazvala pooštravanjem mjera, već više poštovanjem onoga što govore da je neophodno već dvije godine.

  • Nisu platili dug, izgubili pravo glasa u UN-u

    Nisu platili dug, izgubili pravo glasa u UN-u

    Osam država, među kojima Iran, Sudan i Venecuela, izgubilo je pravo glasa u UN-u zbog prevelikog duga prema organizaciji, izjavio je generalni sekretar Antonio Guteres.

    Jedanaest država članica trenutno kasni s plaćanjem doprinosa u skladu sa članom 19 Povelje UN, naveo je Guteres u pismu članovima Generalne skupštine, u čiji je uvid imala agencija Frans pres.

    Član 19 predviđa suspenziju prava glasa u Generalnoj skupštini za svaku zemlju čiji je iznos zaostalih obaveza jednak ili veći od doprinosa koji je platila u posljednje dvije godine.

    Ako je do neplaćanja došlo zbog okolnosti koje su van kontrole, država može ipak da zadrža svoje pravo glasa, što je ove godine slučaj za tri zemlje Komorima, Sao Tome i Prinsipeom i Somalijom, naveo je Guteres.

    Pored Irana, Sudana i Venecuele, pravo je izgubilo još pet zemalja Antigva i Barbuda, Kongo, Gvineja, Papua Nova Gvineja i Vanuatu.

    Da bi vratile pravo glasa neophodno je da plate barem minimalni iznos koji nije isti za sve zemlje. Iran treba da plati više od 18 miliona dolara, Sudan oko 300.000, a Venecuela gotovo 40 miliona dolara.

    Iran je još prošle godine izgubio pravo glasa zbog duga. Iranske vlasti su tada navele da ne mogu da isplate iznos zbog sankcija koje su im uvele SAD.

    Poslije nekoliko mjeseci pregovora Iranu je dato izuzeće, koje mu je omogućilo da plati minimalni potreban dug i da povrati svoja glasačka prava u junu, neposredno prije izbora novih članica Savjeta bezbjednosti UN-a.

    Godišnji operativni budžet UN-a, odobren u decembru, iznosi oko tri milijarde dolara. Budžet mirovnih operacija, odobren u junu, iznosi oko 6,5 milijardi dolara.

  • Druga opomena Dodiku prije potpune izolacije

    Od novih američih sankcija Miloradu Dodiku prošlo je osam dana, ni pola od toga nije trajala medijska i politička galama u BiH, a potom je nastupila relativna tišina s mnogim pitanjima bez odgovora, u paketu sa razočaranjem Bakira Izetbegovića.

    Kakva je razlika novih sankcija Dodiku u odnosu na one koje ima od 2017. godine? Kakvi su dometi novog sankcionisanja? Da li će se neke zemlje EU, ili Unija u kompletu, pridružiti ovom potezu Vašingtona?

    U principu, postoje dvije vrste sankcije – jedne se odnose na zabranu putovanja u SAD, a druge na zabranu poslovanja sankcionisanog „entiteta“ i njegovih firmi s američkim državljanima i sistemom.

    Korupcija
    Dodik već godinama ne može da putuje u SAD, a u obrazloženju sankcija od 5. januara govori se o povezanim licima: „Sva imovina i interesi u imovini pojedinaca i entiteta iznad (Dodik i ATV) koji se nalaze u SAD ili u posjedu ili kontroli američkih osoba su blokirani i moraju se prijaviti OFAC-u. Osim toga, blokirani su i svi subjekti koji su u direktnom ili indirektnom vlasništvu 50 odsto ili više od strane jedne ili više blokiranih osoba…“ OFAC je skraćenica za Kancelariju za kontrolu strane imovine pri Ministarstvu finansija SAD.

    – Najvažnija razlika ovih sankcija u odnosu na one ranije je ta što su uvedene zbog korupcije. Ne toliko da je Dodik lično uključen, nego da zna za to, da podržava… – kaže za Srpskainfo profesor međunarodnih odnosa, dr Miloš Šolaja.

    Međutim, ekonomski analitičar i bivša ministarka finansija RS, Svetlana Cenić, kaže da su razlike mnogo veće.

    – Jedno je crna lista na koju je ranije stavljen i to se tiče Stejt departmenta i zabrane ulaska, nema vize, zabrane raspolaganja imovinom u SAD. Drugo je kada vas stave na listu njihovog Ministarstva trezora, što onda ograničava i može da kontroliše uplate. A većina uplata u svijetu se kontroliše preko Amerike. Drugo, svako ko hoće da bude dobar s Amerikom, a ima ih puno, dobro će voditi računa s kim i kako posluje. Jer sankcijama se tiho sugeriše – vodi računa ko je na našoj crnoj listi. Recimo, onaj ko želi da posluje, a ne poznaje prilike u BiH, pa kada ukuca listu SAD odmah će vidjeti imena s kim ne treba da sarađuje. Kao što ukucava da provjeri čitavu zemlju da vidi na kakvoj je listi, u kojoj je zoni – objašnjava Cenićeva za Srpskainfo.

    Panika
    Prema njenim riječima, ono što ostavlja prostor za široko tumačenje sankcije jeste dio koji se odnosi na vlasničku strukturu.

    – ATV je stavljena pod sankcije zajedno s Dodikom u toj grupi, ali oni mogu da uključe svakog ko je u toj vlasničkoj strukturi i da sankcionišu svakoga ko posluje s njima. Ameri su Ameri, oni to vrlo široko tumače kada hoće. Ovo je Dodiku drugi žuti karton. Sljedeći korak je da neće moći mrdnuti ni poslovati; samo neka nastavi. Onda je to strašno, zbog toga je on bio u panici. On nije kakvog obrazovanja, ali on to zna iz ranijeg perioda, sarađujući s Amerikancima toliko dugo. Doveli su ga, vazdigli, postavili, učili su ga, obučili, njegove su obučavali. Kada krenu da presijecaju te finansijske transakcije, samo blokiraju uplate i isplate – navodi Cenićeva.

    Kao primjer kako su se proveli u sličnoj situaciji navodi neke ranije funkcionere SDS.

    Znate li koliko se Milenko Vračar borio i kada je rehabilitovan da ga skinu sa liste Ministarstva trezora SAD, da može da radi? Nije mogao ništa. Navodila sam i primjer Save Krunića, koji je takođe rehabilitovan, ali SAD treba vremena i vremena. Imao je problem da otvori bankovni račun, da prima platu, jer je nije mogao dobijati na ruke. To su stvari koje se dešavaju u pozadini. A u kojoj mjeri će se dešavati Dodiku? Njemu su očigledno dali vremena da odabere hoće li to sve tako primjenjivati ili će konačno početi da razgovara s ljudima, da ne vrijeđa, da ne širi tenzije. On je američko čedo, vojska je američko čedo, Dejton je američko čedo. Dodik je bio najviše u panici zbog sina. Njemu država ionako plaća sve, ali sin je mlad dečko, treba da radi – kaže Cenićeva.

    Efikasan geopolitički alat
    Aleksandar Savović, izvršni direktor Centra za ekonomske, pravne i društvene analize iz Banjaluke, takođe kaže da su se prethodne sankcije SAD odnosile na političke aktivnosti, a ove koje su uvedene nedavno su usmjerene ka finansijskim aktivnostima.

    – Ove sankcije su mnogo efikasniji geopolitički alat SAD jer mogu dovesti do potpune finansijske izolacije pojedinaca, kompanija ili države. S obzirom da SAD, uz pomoć dolara kao međunarodne valute preko koje se obavi više od 50 odsto međunarodnih transakcija, može da praktično izoluje subjekta iz međunarodnog finansijskog sistema, što naravno nosi veoma teške posljedice. Pitanje je samo koliko će daleko ići američka administracija. Na primjer, ukoliko je softverska kompanija na listi sankcionisanih, oni veoma teško ili skoro je nemoguće da mogu nastaviti poslovanje, jer je većina softverskih platformi porijeklom iz SAD. Ako budu išli do kraja, to bi značilo da oni koji su pod sankcijama u suštini ne bi mogli koristiti banke, vršiti transakcije i veoma teško na bilo koji način učestvovati u finansijskom sistemu. Po mnogima, te su sankcije efikasnije i od vojnih akcija – tvrdi Savović za Srpskainfo.

    Istovremeno, Milorad Dodik pokušava da stvori sliku da ga nove sankcije previše ne zabrinjavaju. Izjavio je da nije izabran da predstavlja američke, nego srpske interese u BiH, a nakon posljednjih mjera iz Vašingtona, zajedno s kolegama iz vrha SNSD, otišao je u kafanu da proslavi – uz harmoniku.

    “Problemi BiH ostaju”
    Čak je i lider SDA, Bakir Izetbegović, izjavio da sankcije srpskom članu Predsejdništva BiH nisu ni blizu dovoljne.

    – Sankcije su krenule. I ovo je tek početak i nije ni blizu dovoljno. Ovakvo siledžijsko ponašanje Dodika i strukture koja ga prati traži puno odlučnije i efikasnije sankcije – smatra Izetbegović.

    Na pitanje koji su dometi ovakvog načina kažnjavanja, Aleksandar Savović kaže da su za geopolitičku borbu sankcije veoma efikasan način kažnjavanja, ali da su za građenje državne zajednice i uređenje odnosa u BiH dometi sankcija skoro nikakvi.

    – SAD će kroz ove sankcije zaštiti svoje geopolitičke interese, ali će i dalje ostati isti problemi u BiH sve dok se dogovor ne napravi između tri konstitutivna naroda. Bojim se da, ukoliko vlast u Srpskoj bude spremna da po svaku cijenu ide na dalje zaoštravanje situacije, može u jednom trenutku dovesti do „Dejtona 2“, gdje bi zapadne sile isključile Rusiju iz procesa novog uređenja BiH. Siguran sam da bi u tom slučaju Republika Srpska bila u egzistencijalnoj opasnosti. Postavlja se očigledno pitanje zbog čega!? Da li vlast ima jasne ciljeve i strategiju zbog kojih žrtvuju stabilnost Srpske i ko će odgovarati ako poslije ove krize Srpska izađe slabija nego što je sad – pita Savović.

  • Bajdenov plan uzdrman? Cijene nezaustavljivo rastu; isto čeka EU, a i naše komšije

    Bajdenov plan uzdrman? Cijene nezaustavljivo rastu; isto čeka EU, a i naše komšije

    Inflacija u SAD je prošlog meseca dosegla najviši nivo u gotovo 40 godina. Cene su porasle čak sedam odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.Toliko velika inflacija povećava troškove domaćinstava, nagriza rast plata i stvara pritisak na predsednika Džoa Bajdena i Federalne rezerve, jer se radi o najvećoj pretnji ekonomiji SAD, piše Index.

    U odnosu na novembar cene su rasle za 0,5 odsto. Najviše su porasle cene automobila, hrane i odeće, dok su cene energije (gorivo, struja…) čak u padu. Činjenica da inflacija još raste na mesečnom nivou, a cene energenata padaju posebno je zabrinjavajuća jer je upravo rast cena energenata bio glavni izvor inflacije u prethodnim mesecima.

    Na godišnjem nivou glavni izvori inflacije su energenti (gorivo, gas, struja…) i automobili, iako rast cena hrane od 6,3 odsto nije daleko od opšte stope inflacije.

    Rast cena energenata od 29,3 odsto, među kojima je najviše rasla cena goriva (49,6 odsto), gurale su inflaciju kroz 2021, ali rast je nastavljen i u zadnjem mesecu 2021, kada su cene energenata bile u padu. To je opasno jer znači da se više ne radi o rastu cena zbog rasta cene energenata, nego da se inflacija proširila na celu ekonomiju.

    Zašto cene rastu?

    Značajan deo inflacije još uvek je podstaknut neusklađenošću potražnje i ponude uzrokovane pandemijom. Cene polovnih automobila porasle su za više od 37 odsto tokom prošle godine jer je proizvodnja novih automobila ograničena nedostatkom mikročipova. Veliki fiskalni stimulansi, ekspanzivna monetarna politika i ultraniske kamatne stope pomogle su da se podstakne potražnju, a prestanak lokdauna i procepljenost su ljudima omogućili da putuju i troše.

    Ipak, rast cena od 0,5 odsto u decembru prošle godine je manji od rasta cena u 0,8 odsto u novembru i znak da rast inflacije usporava. Porast cena mogao bi se dodatno usporiti jer zastoji u lancima snabdevanja popuštaju, ali većina ekonomista se slaže s tim da se inflacija neće u skorije vreme vratiti na nivoe pre pandemije i ciljanu stopu od 2 odsto godišnje.

    Inflacija postaje politički problem

    Inflacija je izbrisala efekat povećanja plata za većinu građana SAD, što je domaćinstvima, posebno porodicama sa nižim primanjima, otežalo kupovinu osnovnih potrepština. Ankete pokazuju da je inflacija počela da istiskuje čak i koronavirus kao glavni problem, jasno pokazujući političku pretnju koju predstavlja predsedniku Bajdenu i vladajućoj Demokratskoj partiji.

    U svom svjedočenju pred Kongresom, glavni čovek Federalnih rezervi (FED) Džerom Pauel je priznao pogrešnu procenu FED-a da uska grla u lancu snabdevanja koja su dovela do rasta cena neće trajati jako dugo. Ali nakon što se lanci snabdevanja raspetljaju, rekao je, cene će pasti.

    Za sada su problemi sa snabdevanjem i dalje prisutni, ali iako postoje znakovi da u nekim industrijama popuštaju, Pauel je priznao da je napredak ograničen. Napomenuo je da su mnogi teretni brodovi usidreni izvan luke Los Anđelesa i Long Biča, najveće u zemlji, i čekaju iskrcavanje.

    Inflacija je postala glavna javna tema u SAD i glavna politička tema. Kako inflacija raste, sve su veći otpori prema Bajdenovom programu “Build Back Better” koji se bazira na velikim državnim investicijama u infrastrukturu širom SAD, ali i brojnim društvenim programima.

    Problemi s velikim Bajdenovim planom

    Finansijski kostur plana iznosi dva biliona dolara, ali se njime otvaraju mogućnosti za dodatne programe i troškove koji mogu narasti do pet biliona dolara. Trenutni federalni javni dug SAD je nešto manji od 30 biliona dolara pa “Build Back Better” potencijalno predstavlja povećanje za više od 15 odsto.

    Krajem godine se održavaju izbori, na kojima se bira svih 435 članova Predstavničkog doma Kongresa i 34 od 100 mesta u Senatu, a ako se inflacija ne stavi pod kontrolu do tada, onda će demokrate teško zadržati kontrolu nad Predstavničkim domom i svih 48 trenutnih mesta u Senatu.

    Zbog mogućeg debakla demokrata na izborima i rastuće inflacije, Bajden pokušava da što pre progura “Build Back Better”. Krajem prošle godine je demokratski senator Džo Mančin javno odbio da glasa za Bajdenov program i time uništio sve šanse da prođe u Senatu.

    Demokrate zbog toga žele da Bajden iskoristi predsednička izvršna ovlašćenja i sam potpiše “Build Back Better”, zaobilazeći Predstavnički dom i Senat. No čak i tada se zakon može srušiti na Vrhovnom sudu.

    EU i Hrvatska nisu izolovane

    Problem inflacije je sve veći i sa druge strane Atlantika, u EU. Godišnja inflacija u Nemačkoj je dosegla 5,3 odsto a ne nivou cele evrozone 5 odsto, kao i 5,1 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kako su ekonomije SAD i EU usko povezane, onda se može očekivati prelivanje inflacije među njima.

    Kako piše Index, Hrvatska s godišnjom inflacijom za novembar prošle godine od 4,8 odsto prati u stopu ostale države EU, a za pretpostaviti je da će podaci o godišnjoj inflaciji za decembar, koji će se objaviti u ponedeljak, 17. januara, pokazati da je i Hrvatska dosegla stopu od 5 odsto.

  • Raketirana američka ambasada

    Raketirana američka ambasada

    Najmanje četiri rakete ciljale su američku ambasadu u jako utvrđenoj “zelenoj zoni” Bagdada, saopštila su danas dva neimenovana iračka bezbednosna zvaničnika.Zvaničnici su saopštili da su tri projektila pala unutar perimetra američke ambasade, a da je jedan od njih pogodio školu koja se nalazi u obližnjem stambenom kompleksu, prenosi agencija AP.

    Kako navodi američka agencija, zvaničnici su govorili pod uslovom da ostanu anonimni, jer nisu bili ovlašćeni da razgovaraju sa medijima.

    U saopštenju iračke vojske navodi se da su devojka i žena povređene u napadu, kao i da su rakete lansirane iz naselja Dora u Bagdadu.

    Svedoci događaja su rekli da su čuli odbrambeni sistem ambasade C-RAM koji bi trebalo da otkrije i uništi tokom napada dolazeće rakete, artiljerijske i minobacacke granate.

    Kako navodi AP u izveštaju, ovo je najnoviji u nizu napada raketama i dronovima od početka godine, a usmereni su na američko prisustvo u Iraku.

    Prošlog četvrtka serija napada bila je usmerena na američke trupe u Iraku i Siriji.

    Rakete su pogodile iračku vojnu bazu u kojoj su bile smeštene američke trupe u zapadnoj provinciji Anbar i glavnom gradu, navodi AP.