VRBAS Media

Autor: INFO

  • Američke kamate tresu i Balkan

    Američke kamate tresu i Balkan

    Odluka američke centralne banke, odnosno Federalnih rezervi (FED), da zbog obuzdavanja inflacije u SAD od marta ove godine poveća kamatne stope mogla bi dovesti do toga da se na sličan korak odluči i Evropska centralna banka (ECB), a što bi se onda moglo negativno odraziti na mnoge zemlje u razvoju, pa i na BiH i njen finansijski i bankarski sektor.

    Smatra ovo profesor na Ekonomskom fakultetu u Istočnom Sarajevu Marko Đogo, analizirajući posljednje fiskalne poteze FED-a, navodeći kako oni ne bi trebalo da dovedu do većih finansijskih potresa i globalne krize, ali problem je, kako kaže, a što postaje sve realnije, ukoliko se na sličan potez odluči i Evropska centralna banka.

    • Imali smo sličnu situaciju početkom osamdesetih, kada je FED takođe značajno povećao kamatne stope, a što je bio okidač da mnoge zemlje u razvoju upadnu u dužničku krizu. I sada će se određene zemlje, a koje imaju viši nivo duga denominovanog u dolarima, naći u problemu. I pored svega, mislim da je crni scenario iz osamdesetih ili 2008. malo vjerovatan. Daleko veći problem jeste činjenica što je inflacija postala gorući problem i u evrozoni. ECB od svog osnivanja vodi monetarnu politiku da ona ne bude veća od dva odsto na godišnjem nivou, a ona je na kraju prošle godine iznosila čak pet odsto. To je za njih šokantan podatak, pa stoga možemo očekivati da ECB pođe stopama FED-a, da i oni povećaju kamatne stope na svoje instrumente monetarne politike. Ukoliko dođe do drastičnog povećanja, to će se sigurno negativno i katastrofalno reflektovati i na naš bankarski i finansijski sektor – istakao je Đogo dodajući i da ono što se dešava u SAD, ECB tjera na jedan takav potez.

    Kako kaže, može doći do vrlo nezgodne situacije, jer su domaće banke odobravale kredite po fiksnim kamatnim stopama na duži period. Moglo bi doći do situacije da pasivna kamatna stopa po kojoj su banke pozajmljivale novac premaši aktivnu kamatnu stopu.

    • Na taj problem sam ukazivao još prije dvije godine na samitu guvernera centralnih banaka zemalja jugoistočne Evrope. Sada imamo situaciju da taj crni scenario koji sam tada predvidio počinje izgledati sve izvjesnije i realnije, a što će dovesti do velikih problema u gotovo svim zemljama zapadnog Balkana. Uvijek pucaju najslabije karike – navodi Đogo.

    Kaže i kako je monetarna politika FED-a iz 2008 – 2009. i ECB-a iz 2012 – 2013. bila krajnje neobična i “abnormalna za normalnu monetarnu teoriju”.

    • U jednom trenutku smo imali čak i negativne kamatne stope, a što je u suprotnosti sa ekonomskom i finansijskom logikom. Zato ćemo sada trpjeti posljedice te i takve pretjerano ekspanzivne monetarne politike. Stopa od tri, četiri ili pet odsto inflacije nije toliko strašna koliko je zastrašujuća količina odštampanog novca. To su ogromne svote koje su ubrizgavane u oporavak privrede, a pogotovo u ovo vrijeme pandemije. Sve to sada polako dolazi na naplatu. Ali isto tako smatram da to neće dugo potrajati, te da će na kraju doći do stabilizacije finansijskih prilika. Pitanje je samo kako preživjeti ovaj kritični period i kolika će šteta biti – naglasio je Đogo.

    Lančana reakcija

    Prema riječima Đoge, odluka američke centralne banke da poveća kamatne stope dovešće i do korigovanja kursa vrijednosti dolara prema evru i ostalim valutama, a što će lančano dovesti i do rasta cijena energenata, a prije svega nafte i gasa.

    • Treba imati u vidu da se skoro dvije trećine ovih nabavki plaća u dolarima. On je glavno platežno sredstvo u ovim poslovima. Bilo je nekih pokušaja da se dolar zamijeni nekom drugom valutom, ali do toga nikada nije došlo – kaže Đogo.
  • Krivokapić nema podršku SPC? “Crna Gora zaslužuje”

    Krivokapić nema podršku SPC? “Crna Gora zaslužuje”

    Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić rekao je večeras da nije upoznat sa sadržajem sastanka Abazovića i patrijarha SPC Porfirija.

    On je upitao kako to da neko ima pravo da ide na privatne razgovore, u Dubai, a da on, Krivokapić, putuje o svom trošku, te da se njemu zamerilo noćenje na Svetoj gori.

    “Zašto niko ne pita koliko košta noćenje u skupom hotelu u Dubaiu, Americi ili Beogradu ili Tirani”, rekao je on.

    Na pitanje zašto nije vratio Abazovića iz Beograda, kad je sinoć došao u Patrijaršiju, Krivokapić kaže da je on tamo otišao privatno, te da nema ingerencije za to.

    Kako je rečeno, lider SNP-a je takođe pozvan na sastanak u Patrijaršiju narednih dana.

    Na pitanje da li Krivokapić više nema podršku SPC, kaže da “Cena Gora zaslužuje da se njeni problemi rešavaju u okviru nje”.

    “Ugovor predstavlja još jednu aktivnost koja se predstavlja kao nešto što se zamera Vladi da nije uradila”, rekao je on govoreći o Temeljnom ugovoru.

    Krivokapić je rekao da je svaka tačka u tom ugovoru proverena na sednici Vlade Crne Gore, te je zatražio da neko upita zašto se čeka od 21. jula da se dogovori sa SPC.

    Istakao je da je nacrt Ugovora isti kao iz jula 2021. godine , te da je razlika u terminima “kao”, a ne “umesto” i da nema suštinskih promena u novom dokumentu.

    Za sebe je rekao da je vernik, te da je i kao premijer uradio sve što je do njega, blagovremeno odgovorio na ispravku Sinoda SPC.

    Očekivao je da će ugovor biti potpisan prilikom ustoličenja mitropolita crmogorsko-primorskog Joanikija, ali nije došlo do toga.

    “Pokušali smo da dođe do potpisivanja pre Nove godine i pre ovog politikog karambola”, rekao je on i istakao da je od SPC dobio odgovor da mora da se pojasni. Krivokapić navodi da će ugovor možda potpisati i Abazović, pa je sada, kako kaže “pripremio teren za to”.

    Krivokapić kaže da niko neće na izbore u Crnoj Gori, a kao razlog navodi to da je rejting svih partija pao.

    “Rejting URE je najniži od osnivanja te partije”, kazao je on.

    Pozvao se na rezultate istraživanja rejtinga koje je video jutros i dodao da građani Crne Gore očekuju da partije brinu o njima.

    “Meni Crna Gora politički liči na baru punu krokodila, gde niko ne može da dobije sve što želi”, rekao je on.

  • “Ništa nam nije toliko potrebno”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je video na Instagramu u kojem je uputio poruku da nam ništa danas nije toliko potrebno kao mostovi.

    “Ništa nam danas nije toliko potrebno kao mostovi: oni preko svih naših razlika, a Srbija ih je puna, i oni ka našoj budućnosti, ka našim težnjama, ciljevima, ka miru i ka normalnoj i uspešnoj zemlji vrednih i mostovima spojenih ljudi”, napisao je predsednik Vučić u opisu videa na Instagram nalogu avucic.

    Kako je dodao, preko mostova se stiže tamo gde si krenuo.”Zato i stižemo u Srbiju brzih vozova, Srbiju koja je ubrzana, povezana, Srbiju bez provalije. Živela Srbija!”, zaključio je u objavi.

  • “Malo” se pucalo, “malo” su ranjeni vojnici i za par sati primirje

    “Malo” se pucalo, “malo” su ranjeni vojnici i za par sati primirje

    U pucnjavi na granici sa Tadžikistanom ranjeno je 11 kirgistanskih vojnika, javlja Sputnjik Kirgistan pozivajući se na ministarstvo zdravlja te zemlje.

    Sukobi na granici Kirgistana i Tadžikistana trajali su nekoliko sati, a primirje je postignuto posle pregovora predstavnika dve zemlje, sinoć oko ponoći po moskovskom vremenu.

    Prethodno je granična služba Kirgizije saopštila da je tadžikistanska strana koristila minobacače, a da je do sukoba došlo pošto su građani Tadžikistana blokirali put između pokrajinskog centra Batkena i kirgistanskog sela Isfana.

    Graničari sa obe strane uspeli su da odblokiraju put, ali je potom došlo do razmene vatre.

    Granica Kirgistana i Tadžikistana povremeno postaje zona sukoba zbog nerazgraničenih delova, gde je nemoguće utvrditi kako ide granica izmedju država.

    Krajem aprila prošle godine na tom području došlo je do sukoba stanovnika dve zemlje zbog spora oko prava na vodu, koji je prerastao u oružani sukob vojski dve zemlje.

    Tada je poginulo 36 državljana Kirgistana, a oko 200 je povređeno. Tadžikistan je saopštio da je 19 ljudi poginulo, a 87 povređeno.

    Više od 300 kuća i infrastrukturnih objekata je uništeno ili spaljeno.

  • Odobren prvi oralni lijek protiv kovida

    Evropska agencija za lekove ( EMA) preporučila je danas uslovno izdavanje dozvole za promet oralnog antivirusnog lijeka pakslovid kompanije ”Fajzer Evropa”, piše Tanjug.

    Lijek se sastoji iz dve aktivne suspstance i dve tablete, a može se koristiti za lečenje kovida 19 kod odraslih kojima nije potreban dodatni kiseonik, a koji su pod povećanim rizikom da bolest postane ozbiljna, navode u EMA. U pitanju je prvi antivirusni oralni lek koji se preporučuje u EU za lečenje kovida, a očekuje se da bude delotvoran kako protiv infekcije delta sojem, tako i protiv omikron varijante koronavirusa.

    Kliničke studije pokazuju da su pacijenti koji su primili pakslovid u roku od pet dana od pojave simptoma znatno kraće ostajali na hospitalizaciji i bez smrtnih ishoda.U EMA dodaju da je bezbednosni profil lijeka povoljan, a neželjeni efekti uglavnom blagi, uz upozorenje da može da utiče na dejstvo drugih lekova.

  • Petković i Radović na Svetosavskoj akademiji u Skoplju

    U Makedonskom nadornom teatru u Skoplju sinoć je održana svečana Svetosavska akademija, kao međunarodno priznata manifestacija, povodom obilježavanja Dana Svetog Save, Nacionalnog praznika Srba u Makedoniji.
    Na svečanoj Svetosavskoj akademiji u Skoplju, pored predsjednice Republike Srpske Željke Cvijanović, prisustvovali su i Milan Petković podpredsjednik Narodne skupštine RS i Miladin Radović generalni direktor “Pošta Srpske” zajedno sa Nikolom Selakovićem, ministrom spoljnih poslova Republike Srbije koji je došao kao lični izaslanik predsjednika Srbije.
    Pored toga, Petković i Radović su analizirali sprovođenje Sporazuma koji su potpisali Ivan Stoilković predsjednik Demokratske partije Srba u Sjevernoj Makedoniji i Nenad Stevandić predsjednik Ujedinjene Srpske u ime svojih partija u Banjaluci, 14. jula prošle godine.

    Akademiji su prisustvovale brojne zvanice iz političkog, društvenog i javnog života te diplomatskog kora.


    “Sveti Sava je simbol našeg stvaralaštva kroz vijekove, naš korijen života, naš osjećaj za vrijeme, istoriju i sudbinu našeg naroda“, rekao je na Akademiji predsjednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i predsjednik Organizacionog odbora Svetosavske akademije Ivan Stoilković.

  • U Neum na nastavak pregovora oko Izbornog zakona stigli Radončić, Izetbegović, Palmer i delegacija OSCE-a

    Ranije danas, Palmer i Ajhorst su održali sastanak sa liderom SBB-a Fahrudinom Radončićem, predsjednikom i potpredsjednikom NiP-a Elmedinom Konakovićem i Denisom Zvizdićem, te Predragom Kojovićem, zastupnikom Naše stranke.

    Pregovori oko izmjena Izbornog zakona nastavit će se u Neumu. Kako javlja reporter “Avaza” na licu mjesta, u hotel “Marea” stigli su lider SBB-a Fahrudin Radončić, predsjednik SDA Bakir Izetbegović, Metju Palmer (Matthew). i delegacija OSCE-a.

    Također, stigli su i Angelina Ajhorst (Eichhorst), kao i ambasador Evropske unije u BiH Johan Satler (Johann Sattler). U hotel “Marea” doputovali su i potpredsjednik NiP-a Denis Zvizdić, te Šefik Džaferović, član Predsjedništva BiH. Nakon Džaferovića u prostorije hotela stigla je Ketlin Kavalek (Kathleen Kavalec), šefica Misije OSCE-a u BiH.

    Stigla je i Borjana Krišto, zamjenica predsjedavajućeg Predstavničkog doma Parlamenta Bosne i Hercegovine.

    Podsjećamo, ranije danas u zgradi Delegacije Evropske unije medijatori Metju Palmer (Matthew) i Angelina Ajhorst (Eichhorst) održali su sastanak sa Fahrudinom Radončićem, liderom SBB-a, Elmedinom Konakovićem, predsjednikom NiP-a, te potpredsjednikom ove stranke Denisom Zvizdićem, kao i Predragom Kojovićem, zastupnikom Naše stranke.

    Ajhorst i Palmer jučer su održali sastanak sa članovima kolegija oba doma Parlamentarne skupštine BiH, nakon čega su u Delegaciji EU nastavljeni razgovori sa liderima političkih partija. Na razgovorima su bili predsjednici SDA Bakir Izetbegović, HDZ-a BiH Dragan Čović, SNSD-a Milorad Dodik, te lideri opozicionih stranaka iz Republike Srpske – SDS-a, PDP-a i DNS-a.

    Također, danas je održan sastanak i u centrali Stranke demokratske akcije (SDA).Pregovori će biti održani u hotelu “Marea”

  • Eskalacija sukoba – pucnjava na granici

    Na granici Kirgistana i Tadžikistana došlo je do razmene vatre usred zastoja zbog blokiranog puta.

    To je, prenosi Rojters, još jedna eskalacija sukoba između bivših sovjetskih suseda nakon što je u sličnom graničnom sukobu prošle godine poginulo na desetine ljudi.

    Granica između dve zemlje, u kojima se nalaze ruske vojne baze i koje imaju bliske odnose sa Moskvom je slabo razgraničena.

    Vlasti Kirgizije saopštile su da su građani Tadžikistana blokirali put između pokrajinskog centra Batken i kirgiskog sela Isfana. Graničari su uspeli da odblokiraju put, ali je onda izbila pucnjava.

    Pokrajinska vlada je saopštila da nema žrtava, dok tadžikistanska granična služba nije dala komentar.

    Zvaničnik lokalne uprave Tadžikistana u pograničnom gradu Isfara napisao je na Fejsbuku da su Kirgizi blokirali put.

    Najmanje 49 ljudi je poginulo u sukobima prošlog aprila zbog borbe za rezervoare za vodu i pumpe smeštene na reci Isfara, za koju obe zemlje tvrde da je njihova.

  • “SZO bi u 2022. mogla da registruje sputnjik V”

    “SZO bi u 2022. mogla da registruje sputnjik V”

    Rusku vakcinu sputnjik V možda bi ove godine mogla da prizna Svjetska zdravstvena organizacija (SZO), izjavila je danas predstavnica SZO u Rusiji Melita Vujnović za televiziju Rusija-24, prenosi TAS S.

    “Deset vakcina je uvršteno na listu lijekova preporučenih za hitnu primjenu, što znači da se koriste u vanrednim situacijama javnog zdravlja, kao što je slučaj sada u pandemiji. Još 16 kandidata je na čekanju, uključujući sputnjik V”, objasnila je Vujnović.

    Kako je navela, da bi se vakcina našla na listi, potrebno je sastaviti neophodan paket dokumenata.

    “To nisu samo dokumenti o efikasnosti vakcine ili članak u časopisu Lanset, to je kompletan sveukupni tehnički dokument prijave za registraciju lijeka u SZO, koji uključuje pet velikih modula”, izjavila je predstavnica SZO.

    Ona je naglasila i da sve ide po planu i da se nada se da će ti planovi omogućiti da se ove godine dođe do kraja procesa.

    Vujnović je dodala i da je od svih ruskih vakcina, samo sputnjik V podnio zahtjev za registraciju, navodi TAS S.

  • Njemačka sve bliža odluci o obaveznom vakcinisanju

    Njemačka sve bliža odluci o obaveznom vakcinisanju

    Za mnoge je to izlaz iz pandemije, za druge lišavanje slobode. O uvođenju obavezne vakcinacije žestoko se diskutuje u Nkemačkoj, a od ove nedkelje i Bundestagu. I više je onih koji su za, nego onih koji su protiv.

    Plenarna sala Bundestaga bila je puna, barem na početku rasprave koja je trajala četiri sata. Bili su tu i kancelar Olaf Šolc (SPD), ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Zeleni), kao i ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD). Raspoloženje je bilo prilično napeto, ispred Bundestaga se protestovalo, a zgradu su nadlijetali helikopteri, piše DW.

    Na početku, predsjednica parlamenta Berbel Bas (SPD) pozvala je na objektivnu raspravu. Ljudi su iscrpljeni zbog korone, rekla je i upozorila: “Imajmo na umu da u ovim napetim vremenima ljudi od nas prije svega očekuju orijentaciju.”

    Dugo je većina političara u Njemačkoj odbacivala ideju o obaveznom vakcinisanju, ali nova vlada pod kancelarom Šolcom sada je za to. Do sada se nije dovoljno građana dobrovoljno vakcinisalo, samo 73,6 odsto, bez buster doze.

    Oslobođeni “partijske discipline”
    Problem s izglasavanjem obavezne vakcinacije u Bundestagu je sljedeći: nisu svi poslanici vladajućih SPD, Zelenih i Liberala (FDP) za to. Nova vlada, koja je na vlasti tek od decembra, uopšte nije sigurna da po tom pitanju ima većinu u parlamentu.

    Zbog toga je kabinet predložio da se poslanici oslobode ograničenja tzv. partijske discipline u okviru poslaničkih grupa, kako bi se okupile mješovite grupe na osnovu toga ko je za, a ko protiv obavezne vakcinacije. To znači da glasanja na osnovu pripadnosti nekoj poslaničkoj grupi neće biti.

    Poslanik opozicione CDU Tino Zorge bio je međutim protiv toga: “Volio bih da smo bar imali nacrt toga kako da vodimo ovu raspravu. Nažalost, to se nije dogodilo.” Andrea Lindhoc iz takođe opozicione, bavarske CSU bila je još oštrija – rekla je da vlada po tom pitanju odbija da radi svoj posao.

    Mješovite grupacije – kako to funkcioniše?
    Partijska disciplina? Naravno, da je svaki poslanik slobodan da donese svoju odluku. Ali, prilikom najvećeg broja glasanja očekuje se će se oni pridržavati planova svoje poslaničke grupe, a to obično tako i bude.

    Međutim, u njemačkom Bundestagu do sada je često i rasprava kada je taj neformalni pritisak uklonjen. Poslanici su zvanično ohrabrivani na otvorenu raspravu i na to da saveznike za svoj stav potraže u drugim poslaničkim grupama. To je bio slučaj, recimo, prilikom glasanja o eutanaziji ili o pobačaju – dakle o nekim pitanjima koja se tiču savjesti. Tada se najprije formiraju grupacije, a one kasnije ispostavljaju svoje prijedloge, piše DW

    Ko je protiv obaveznog vakcinisanja?
    U Bundestagu se trenutno naziru tri takve grupe, pri čemu je, mora se reći, situacija nepregledna. Uz to poslanička grupa opozicione Alternative za Njemačku (AfD) kategorički je ne samo protiv obaveznog vakcinisanja, već i protiv svih ograničenja zbog korone.

    Lider stranke Tino Krupala žestoko se obrušio na sve druge stranke: “Došli smo do tačke u kojoj vakcine gotovo da dobijaju religiozni status. One bi trebalo da budu element koji povezuje građane kako bi oni mogli da budu dio društva.” Obavezno vakcinisanje kao instrument podjele društva? Alis Vajdel, šefica poslaničke grupe AfD, provokativno je govorila “autoritarnom masovnom ubistvu”.

    Protiv obaveznog vakcinisanja je i liberal Volfgang Kubicki (FDP), inače potpredsjednik Bundestaga. Ali on je protiv iz sasvim drugih razloga od AfD. Kubicki naglašava da je i sam vakcinisan, zahvaljuje proizvođačima vakcine, ali podsjeća da su dugo gotovo svi bili protiv obaveznog vakcinisanja: “Suštinska ideja je bila sljedeće: državna intervencija mora da se završi u trenutku kada svi budu dobili ponudu da se vakcinišu. I da svako snosi individualni rizik za svoj život.”

    Obavezno vakcinisanje za sve od 18 godina?
    Preostale dvije grupe zalažu se za obavezno vakcinisanje i čini se da većina poslanika koji su bili za govornicom naginje nekoj od njih. Jedna predlaže da se vakcinišu svi stariji od 18 godina. To mišljenje dijele i ministar zdravlja Karl Lauterbah, kao i kancelar Olaf Šolc.

    Lauterbah upozorava da je potrebno brzo djelati i kaže: “Nećemo napredovati tako što ćemo odgurnuti problem. Potrebno nam je najmanje pet do šest mjeseci da sprovedemo obavezu vakcinisanja. To znači sljedeće: ako se sada odlučimo da to sprovedemo, onda ćemo na jesen biti naoružani.” Dakle onda kada bi mogući novi talas korone ponovo mogao da dovede do porasta broja slučajeva infekcije.

    Obavezno vakcinisanje samo za starije od 50 godina?
    Treća grupa zalaže se za obavezno vakcinisanje osoba starijih od 50 godina. Paula Pjekota iz Zelenih, inače ljekarka iz Lajpciga, jedna je od njih. Ona je postavila i pitanje da li će se, nakon eventualne uvođenje obaveze vakcinisanja ova duga i iscrpljujuća debata završiti? I sama na njega ovako odgovorila: “Niko ne može da kaže da će se zaista situacija u svim pokrajinama smiriti i da neće ponovo biti radikalizacije.”

    Obavezno vakcinisanje za osobe starije od 50 godina je zato svojevrsni kompromis, smatra poslanica Pjekota. Cilj je, kaže, da se konačno stane na kraj pandemiji, a da se društvo pritom dodatno ne podijeli.

    Kako dalje?
    Ukoliko od svih tih ideja i prijedloga na kraju bude većine za obaveznu vakcinaciju, onda bi, prema navodima Vlade, do kraja marta mogao da bude donesen i odgovarajući zakon.

    Ipak, mnogi detalji još uvijek su nejasni: kolike bi bile kazne ako se ljudi ne budu vakcinisali, koliko će trajati ta obaveza i kako to možete da se formuliše na pravno ispravan način? Sigurno je jedno, biće to težak put.