VRBAS Media

Autor: INFO

  • Kristijan Šmit za Borenovića 90 odsto visoki predstavnik

    Kristijan Šmit za Borenovića 90 odsto visoki predstavnik

    Zašto je i u kojem svojstvu Kristijan Šmit boravio u Banjaluci, po mišljenju PDP, najbolje je objasnio njihov lider. Branislav Borenović kaže da je Šmit, gotovo pa visoki predstavnik. Jasnija su tako i opravdanja gradonačelnika Banjaluke koji je isto to, indirektno, juče priznao.

    “Kristijan Šmit je realnost, on je 90 odsto visoki predstavnik prihvaćen od strane svih članica za implementaciju mira. I od onih članica koje su stalne članice Savjeta za bezbjednost Ujedinjenih nacija, on je realnost, čovjek koji može da bude dio rješenja”, kaže Borenović.

    Od juče ne prestaju osude zbog sastanka Šmita i Stanivukovića koji su malo sastančili, a malo turistički šetali po gradu. Za mnoge nema dileme da je gradonačelnik Banjaluke prekršio zaključke Narodne skupštine u kojima stoji da Šmit nije legalno izabran. To, uporno negiraju u PDP-u.

    “Gospodin Stanivuković je sam rekao u kojem se svojstvu sastao sa gospodinom Šmitom. Ono što mi govorimo iz PDP-a od samog početka jeste da Šmit nije imenovan u skladu sa pravilima Savjeta bezbjednosti i svim procedurama. Međutim, da je on realnost u Bosni i Hercegovini i da se treba razgovarati, jeste”, kaže Anja Petrović, portparol PDP-a.

    U SDS-u nemaju komentara niti se javljaju na pozive. U DNS-u nikome ništa nije jasno.

    “Nije mi jasno u kom svojstvu je gospodin Šmit došao niti mi je jasno u kom svojstvu ga je primio gradonačelnik Banjaluke. Interesuje me da li to sada gospodin Šmit u nedostatku legitimiteta odlučio da sarađuje sa lokalnim zajednicama izbjegavajući državne institucije Republike Srpske”, rekao je Nenad Nešić, lider DNS-a.

    Jasno je zato rukovodstvu Srpske ko su, kako kažu, izdajnici. PDP, kaže srpski član Predsjedništva BiH, 90 odsto izdaju, a 100 odsto prodaju Srpsku.

    “Narod treba da upamti da ima onih koji su spremni da mimo interesa najviših organa, a to je Narodne skupštine Republike Srpske a i Aneksa 10. Dejtonskog sporazuma drugačije se ponašaju. Ne komentarišem toliko Stanivukovića koliko ove njihove rukovodioce koji su smatrali i koji već duže vremena najavljuju tako nešto”, izjavio je Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH.

    Kristijan Šmit juče je obišao spomenik 12 beba, koji je svrstao u znamenitosti Banjaluke. To je pokrenulo lavinu osuda u Republici Srpskoj.

  • Dodik Trasovoj: Velika Britanija želi da diskredituje srpski narod

    Dodik Trasovoj: Velika Britanija želi da diskredituje srpski narod

    Velika Britanija želi da diskredituje srpski narod i radi na destabilizaciji BiH – ovo je, između ostalog, Milorad Dodik rekao šefici britanske diplomatije na jučerašnjem sastanku u Predsjedništvu BiH. To potvrđuje i stenogram sa tog susreta na kome je srpski član Predsjedništva rekao Elizabet Tras i da su mjere koje preduzima Velika Britanija u vezi BiH mimo Dejtonskog sporazuma koga je Pedi Ešdaun ”srušio” nasiljem uz podršku tadašnje britanske Vlade. I danas isto ponašanje Britanaca.

    “Danas je upitno da li postoji Dejtosnki sporazum ili ne. Nasilje koje je tada učinjeno pokušava se i sada održati kroz razne priče i podvale. Vi ste rekli da dolazite ovdje da ostanete. Ne znam na osnovu čega vi ovdje možete ostati dugoročno, koliko znam ovo Predsjedništvo nije donijelo nikada odluku da napravi taj aranžman, jedino ako vi unilateralno mislite da možete ovdje da djelujete onako kako vi mislite”, izjavio je Milorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH.

    Očigleno misli da može jer je Trasova odlučno branila Kristijana Šmita iako vrlo dobro zna da on nije dobio zeleno svjetlo od Savjeta bezbjednosti UN-a. Ipak, britanska drskost dolazi do izražaja i u gostima.

    “On je imenovan potpuno legitimno, pogrešno je pokušavati potkopati legitimitet visokog predstavnika Kristijana Šmita”, kaže Elizabet Tras, ministar spoljnih poslova Velike Britanije.

    Velika Britanija podržava lice koje nije imenovano za visokog predstavnika rezolucijom Savjeta bezbjednosti UN -a, poručio je Dodik Trasovoj. Kroz njega, kaže, želite da namećete svoje stavove.

    “Dakle, lice koje nije imenovano u Savjet bebjednosti ovdje se lažno predstavlja kao visoki predstavnik. Vi ga podržavate, vjerovatno u namjeri da nas ovdje disciplinujete jer smatrate da smo niže vrijedni pa možete političkom batinom da namećete stavove putem tako neovlaštenog lica”, kaže Milorad Dodik.

    Jasan je i Dodikov stav da Republika Srpska ne razmišlja o secesiji a upravo su Britanci jedni od najglasnijih koji tvrde suprotno, koliko god puta da im se ponovi da takvi planovi ne postoje. Poruka britanskoj ministarki bila je i da, šta god u Londonu mislili, BiH ostaje nefunkcionalna i propala zemlja.

  • Havisto: Prije ili kasnije Finska i Švedska ce biti članice NATO

    Havisto: Prije ili kasnije Finska i Švedska ce biti članice NATO

    Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto izrazio je optimizam da će prije ili kasnije Finska i Švedska biti članice NATO i rekao da će se razgovori sa turskom vladom nastaviti jer Ankara prijeti da će blokirati pridruživanje dve države alijansi.

    U intervjuu za CNN Havisto je rekao da očekuje da će se tema o članstvu Finske u NATO i prevazilaženju trenutnog protivljenja Turske pojaviti u njegovim razgovorima sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom tokom njihovog susreta kasnije danas, dodajući da je prilično uvjeren da su i druge zemlje NATO razgovarale sa Turskom.

    Delegacije Finske i Švedske, koje su prošle nedelje zvanično podnijele zahtjev za članstvo u NATO, otputovale su u Tursku ranije ove nedelje na razgovore o pristupanju NATO.

    Sve članice NATO moraju odobriti pristupanje novih članica.

    Havisto, koji nije prisustvovao razgovorima, nazvao je to dobrim sastankom i rekao da je trajao pet sati.

    On je kazao da postoje evropski i finski zakoni i politike koje usmeravaju akcije Finske u vezi sa glavnim zahtjevima Turske – proglašenjem Radničke partije Kurdistana (PKK) terorističkom organizacijom, ukidanjem kontrole izvoza oružja, izručenjem kurdskih militanata koje Turska smatra teroristima.

    Međutim, Ibrahim Kalin, portparol predsjednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana rekao je poslije posjete delegacije da proces ne može da napreduje ukoliko se bezbjednosni problemi Turske ne riješe konkretnim potezima.

    Havisto je rekao da je postojao dogovor da se ti razgovori nastave, ali da sledeća runda još nije dogovorena.

    “Iz naše perspektive vremenski okvir je od suštinskog značaja, jer se radujemo samitu NATO u Madridu. Nadamo se da će tokom samita NATO nove članice biti barem pozdravljene i potvrđena ”Politika otvorenih vrata” NATO, ali naravno, pravo je svake države članice da utiče na proces”, rekao je on.

  • Srpska garant za 783 miliona KM kredita

    Srpska garant za 783 miliona KM kredita

    Ukupna vrijednost kredita za koje je Vlada Srpske dala garancije zaključno sa krajem prošle godine dostigla je cifru od 783,16 miliona KM, što je za 129,14 miliona maraka, odnosno 19,75 odsto više u odnosu na godinu ranije.

    Ove brojke navedene su u informaciji o dugu sa stanjem na kraju 2021. godine. Dokument o dugu za prošlu godinu naći će se i pred poslanicima republičkog parlamenta na sjednici koja je zakazana za 31. maj.

    Samo u prošloj godini izdato je 13 garancija Republike Srpske ukupne vrijednosti od 528,35 miliona KM. Od toga iznosa na dug javnih preduzeća otpada 487,56 miliona maraka, a fondove socijalne sigurnosti 35 miliona KM. Na zaduženje javnog sektora odnosi se preostalih 4,94 miliona, a jedinice lokalne samouprave 0,85 miliona maraka kreditnog zaduženja čija otplata je potkrijepljena garancijom Republike Srpske.

    • Po osnovu svih zaduženja za koja su izdate garancije u 2021. godini povučeno je 222,55 miliona KM. Od toga iznosa javna preduzeća su povukla 179,26 miliona, fondovi socijalne sigurnosti 35 miliona, javni sektor 7,44 miliona, a gradovi i opštine 0,85 miliona maraka kreditnog zaduženja za koje je Vlada dala garancije – navedeno je u informaciji.

    Tako je, između ostalog, Vlada Srpske u prošloj godini garantovala otplatu kredita Fonda zdravstvenog osiguranja RS u iznosu od 35 miliona KM, ali i dala saglasnost Olimpijskom centru “Jahorina” za kredit težak 55,60 miliona KM. Takođe, Republika Srpska je u 2021. godini i garant za zaduženje “Gradske toplane” iz Doboja u iznosu od 1,50 miliona KM, ali i bolnici iz Gradiške za kredit od 4,94 miliona KM.

    Ekonomisti ističu da bi Vlada RS davanjem garancije na kredite fondovima, javnim preduzećima, opštinama i gradovima trebalo da utiče na razvoj privrednog ambijenta.

    • Ako se radi o povoljnim novčanim sredstvima i projektima koje će u budućnosti doprinijeti bruto nacionalnom proizvodu onda je to opravdano. Problem bi bio kada bi Vlada garantovala otplatu kredita za nešto što nam neće pomoći da prevaziđemo postojeću situaciju i što neće voditi ka novim investicionim ciklusima i pomoći privreda – kazao je Ljuboja.

    Podvukao je da razvojna komponenta prilikom davanja garancija treba biti u prvom planu .

    • Sve pa i one najrazvijenije zemlje ubrzano se zadužuju. A mi kao siromašna zemlja nemamo drugu mogućnost nego da posegnemo za kreditima kao i svi ostali. Infrastrukturni radovi, koji su pokretači jedne ekonomije, moraju se odvijati. Tu je glavna uloga vlada. Pandemija virusa korona u posljednje dvije godine ali i trenutni sukob u Ukrajini doveo je do ozbiljnih ekonomskih i socijalnih problema. Države bi trebalo da svojim aktivnostima pomognu da se ti problemi prevaziđu – podvukao je Ljuboja.

    Zakon

    Izmjenama Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama RS definisano je da Narodna skupština RS odlučuje o ukupnom iznosu garancija u toku fiskalne godine, a Vlada donosi odluku o tome kome će i za šta one biti izdate. Ta pravila stupila su na snagu 1. januara 2018. godine.

  • Finska ne podržava: “Nema izuzetka za Ukrajinu”

    Finska ne podržava: “Nema izuzetka za Ukrajinu”

    Helsinki ne pozdravlja ustupke na putu Ukrajine ka Evropskoj uniji, rekla je danas finska premijerka Sana Marin u intervjuu za portal Ile.

    “Ne mislim da treba da pravimo izuzetke za Ukrajinu, neophodno je da se ispoštuju kriterijumi”, rekla je Marin.

    Dodala je da ne vidi ništa loše u statusu kandidata za Ukrajinu, uz napomenu da takav status ne znači da će ta zemlja “sutra postati članica EU”, prenosi RIA Novosti.

    “Naravno da će članstvo zahtevati mnogo rada”, poručila je Marin.

    Ranije je premijer Holandije Mark Rute rekao da su male šanse da Ukrajina uskoro dobije status kandidata za članstvo u EU.

    Slično mišljenje ima i ministar-delegat u francuskom Ministarstvu spoljnih poslova za evropske poslove Kleman Bon, koji je upozorio da proces pridruživanja Ukrajine EU može trajati 15-20 godina.

    Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolajenko rekao je ranije da Ukrajina očekuje da u junu dobije status kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji.

  • Mađarska donjela novu odluku: “Strogo zabranjeno”

    Mađarska donjela novu odluku: “Strogo zabranjeno”

    Mađarska je danas donela odluku prema kojoj će gorivo po sniženim cenama točiti samo automobili s mađarskim registarskim oznakama.

    Najviše će to osetiti mještani koji žive u pograničnom području koji su po jeftinije gorivo odlazili preko granice.

    Na nekim benzinskim pumpama je strogo zabranjeno točenje goriva za vozila stranih registarskih oznaka.

  • Bajden uperio prst u Putina: “Pokušava da ih zbriše sa lica zemlje”

    Bajden uperio prst u Putina: “Pokušava da ih zbriše sa lica zemlje”

    Američki predsjednik Džo Bajden optužio je Vladimira Putina da pokušava da “zbriše ukrajinsku kulturu i identitet sa lica zemlje”, prenosi Vašington post.

    Bajden je takođe kritikovao napade na ukrajinske bolnice, škole i druge civilne zgrade.

    Šef Bijele kuće je u govoru pred maturantima Mornaričke akademije SAD u petak, 27. maja, ocenio i snagu globalne saradnje u suprotstavljanju ruskoj agresiji, dodajući da je Putin “celu Evropu gurnuo u NATO, pa tako i Švedsku i Finsku”. U međuvremenu, portparol Pentagona Džon Kirbi rekao je da Putin nije spreman za pregovore i da ne treba da računa na njih u bliskoj budućnosti.

  • Guljaš: Rusija nije pretnja bilo kojoj članici NATO-a

    Guljaš: Rusija nije pretnja bilo kojoj članici NATO-a

    Mađarska vlada smatra da je napad Rusije na neku od država članica NATO “malo verovatan” i ne vidi nikakvu pretnju iz Moskve, izjavio je Gergeli Guljaš, šef kabineta mađarskog premijera.

    “Ne verujemo da Rusija trenutno predstavlja pretnju bilo kojoj državi članici NATO”, rekao je šef kabineta mađarskog premijera, prenosi Tas.

    Na pitanje o mogućoj mobilizaciji trupa nakon proglašenja vanrednog stanja u zemlji, Guljaš je istakao da je vlada već naredila da se pooštri odbrana granica zemlje i da ne vidi razlog za dodatne mere.

    Mađarski premijer Viktor Orban je zbog sukoba u Ukrajini u utorak proglasio vanredno stanje u zemlji koje je stupilo na snagu 25. maja, navodi Tas.

  • Zarobljeni ukrajinski vojnik: Ukrajina komanda skriva gubitke

    Ukrajinska vojska je falsifikovala informacije o svojim pripadnicima koji su poginuli u borbama, označavajući ih kao dezertere ili kao nestale u akciji, tvrdi zarobljeni ukrajinski vojnik u video snimku koji je danas objavilo rusko Ministarstvo odbrane.

    “Situacija je bila teška i nismo mogli da sklonimo tela vojnika poginulih u borbi. Do sredine marta dobio sam naređenje od komandanta brigade da iskopam rov širok dva metra i dugačak 50 metara”, izjavio je ukrajinski ratni zarobljenik Nikita Lazarenko, objašnjavajući da je u tom rovu sahranjeno oko 50 njegovih saboraca, prenosi TAS S.

  • Vitalij Kličko: Šire moju lažnu izjavu o Srbiji, tražite audio ili video dokaz

    Vitalij Kličko: Šire moju lažnu izjavu o Srbiji, tražite audio ili video dokaz

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko demantovao je da je izjavio da će Ukrajinci biti oslobođeni od Rusije “kao što su Albanci oslobođeni od Srbije”.

    „Prijatelji, pojedini strtani internet mediji, uključujući ruske, počeli su da šire moj navodni ‘citat’ i vezi sa Srbijom i Albanijom. Ja to nisam rekao. I pre nego što prenesu takvu vrstu informacije i bilo šta citiraju, novinari bi trebalo da zatraže audio ili video dokaz takve ekskluzive“, poručio je Kličko na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici.

    PR menadžerka Vitalija Klička Katja Zinovjeva prethodno je za N1 kratko navela da će se uskoro oglasiti o, kako je napisala – pod znacima navoda – „izjavi“ Klička koju je objavio švajcarski portal.

    Švajcarski portal na albanskom jeziku „Le Canton27ch“ prethodno je objavio kako je Kličko u razgovoru sa njihovim novinarom, tokom Svetskog ekonoskog foruma u Davosu, navodno izrazio zadovoljstvo što je prvi put sreo jednog albanskog novinara, navodeći da je to dobra prilika da prenese poruku njemu i albanskom narodu.

    “Čuli smo i čitali da ste i vi Albanci, kao i mi Ukrajinci, ljudi mira, slobodoljubivi, ali i borci. Danas se borimo protiv ruskog režima koji pokušava da okupira Ukrajinu, kao vi koji ste nekada bili okupirani od Srbije”, preneo je taj portal navodnu izjavu gradonačelnika Kijeva.

    Iako je uz tekst objavljena fotografija novinara portala koji se rukuje sa Kličkom ispred jedne od zgrada u Davosu, snimak sporne izjave nije objavljen.

    Navodna izjava je izazvala oštre reakcije u Srbiji, a povodom nje se oglasila i Ambasada Ukrajine u Beogradu navodeći da Kličko nema nikakve veze, niti ovlašćenja da iznosi stav Ukrajine koji se tiče spoljne politike.