Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen (von der Leyen) osudila je odluku predsjednika Rusije Vladimira Putina da prizna nezavisnost pokrajina Lugansk i Donjeck.
Predsjednik Rusije Vladimir Putin večeras je donio odluku i priznao nezavisnost Luganska i Donjecka, dva otcijepljena područja Ukrajine pod kontrolom separatista koje podržava Rusija.
U svom obraćanju naciji, istakao je da je modernu Ukrajinu stvorila Rusija.
Nakon njegovog priznavanja nezavisnosti ove dvije pokrajine, oglasio se i Volodimir Zelenski, predsjednik Ukrajine.
Premijer Velike Britanije Boris Johnson oglasio se nakon što je Putin potpisao odluku o priznavanju Donjecka i Luganska kao nezavisnih republika te je poručio kako ovaj čin predstavlja kršenje međunarodnog prava.
U kratkom obraćanju, Johnson je izjavio kako je Putinova odluka bez presedana i da predstavlja kršenje kako međunarodnog prava tako i suvereniteta Ukrajine.
“Priznavanje Luganska i Donjecka kao nezavisnih republika je jasno kršenje međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i predstavlja jasno odbacivanje sporazuma iz Minska. Mislim da je ovo veoma loš znak”, rekao je Johnson.
Takođe, pojasnio je kako situacija ide u potpuno pogrešnom smjeru.
“Ovo je definitivno signal da se situacija razvija u pogrešnom smjeru. Velika Britanija će učiniti sve što može da podrži ukrajinski narod”, poručio je britanski premijer.
Podsjetimo, Vladimir Putin je večeras potpisao odluku o priznanju ukrajinskih regija Donjeck i Lugansk kao nezavisnih republika, a pored toga potpisao je i sporazum o saradnji s liderima ovih regija.
Tokom obraćanja naciji koje je trajalo više od sat i po, Putin je naveo niz istorijskih, političkih i drugih razloga zbog čega je Rusija, kako ističe, primorana donijeti ovu odluku, te je pojasnio kako je ovakav dokument trebalo potpisati i ranije.
Predsjednica Evropske komsije, predsjednik Evropskog savjeta i šef diplomatije EU osudili su priznanje nezavosnosti oblasti Donjecka i Luganska od strane Rusije.
U istovjetnim porukama Ursula fon der Lajen, Šarl Mišel i Žosep Borel najavili su “snažan odgovor EU i njenih partnera”.
“Priznanje dviju separatsističkih teritorija u Ukrajini je očigledno kršenje međunarodnog prava, teritorjalnog integriteta i Dogovora iz Minska. EU i njeni partneri će reagovati jednistveno, snažno i odlučno u solidarnosti s Ukrajinom”, poručili su najviši zvaničnici EU.
Šed diplomatije EU, Žosep Borel, je neposredno pred objavu Vladimira Putina o priznanju nezavisnosti Donjecka i Luganska, pozvao predsjednika Rusije da to ne čini i da poštuje međunarodno pravo i Dogovor iz Minska.
“Spremni smo da reagujemo jako i zajedno ukoliko on to učini. Očekujemo da neće biti potrebno, ali ako učini regagovaćemo”, naglasio je Borelj.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se javnosti iz Monaka.
“Postoji jedna glupa odredba u našem zakonodavstvu, pa moram da kažem da večeras govorim kao predsednik Srbije”, rekao je.
“Naravno da sam zabrinut i da situacija nije laka”, rekao je.
“Politički pritisci na Srbiju posle obraćanja Putina, biće jači nego ikada”, kazao je.
“Prošao sam mnogo toga u vlasti, ali ono što sam doživeo i što očekujem da tek sledi nimalo neće biti jednostavno. Ovo ruši kompletnu bezbednostu arhitekturu sveta, više niko ne može da predvidi šta će se događati. Ono što smo poznavali više ne postoji”, kazao je Vučić.
“Danas sam nako Sednice izdao nalog Vojsci, kao vrhovni komandant, da u svakom trenutku budu pipremljeni na najbolji mogići način. Nastavljamo da kupujemo ono što je najbolje za odbranu zemlje. Danas u svetu vidite da mir više nije nešto što je podrazumevajuće”, rekao je.
“Imamo još problema, ja ne mogu da obmanjujem sebe, morate da govorite istinu. Vi kada pogledate naše naslove u 80 ostao medija ne postioji nikakva objektivnost i oni su uvek na ruskoj strani”, kazao je.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u zvaničnoj poseti Monaku, gde će razgovarati sa knezom Albertom II od Monaka. Prema programu posete, za predsednika Srbije biće priređen svečani doček ispred Kneževske palate, a zatim će uslediti sastanak Vučića i kneza Alberta II.
Potom će predsednik Vučić prisustvovati potpisivanju Okvirnog sporazuma o saradnji između Kneževine Monako i Srbije.
Tokom boravka u Monaku biće održana i ceremonija uručenja Velikog krsta reda Svetog Šarla, koji će knez Albert II od Monaka uručiti predsedniku Vučiću.
Sam predsednik Vučić je pre nekoliko dana, najavljujući svoj put, rekao da je poseta Monaku i susret sa izuzetno uglednom ličnošću kakva je knez Albert II od Monaka, koji ima veliki uticaj i čiji se glas čuje u Evropi i širom sveta, veoma važna.
Džeremi Grantam nedavno je dijagnostikovao četvrti američki “supermjehur” i upozorio da će berzanski indeks S&P 500 pasti za 43% nakon što balon pukne.
Veteran među investitorima i suosnivač kompanije GMO, specijalizovane za upravljanje imovinom, objasnio je u intervjuu za Foks biznis kako investitori treba da se pozicioniraju u trenutnoj situaciji.
“Ono što bih uradio jeste da se pobrinem da postoji rezerva gotovine. Možda će biti sjajnih prilika za kupovinu u narednih nekoliko godina”, rekao je.
Ranije je podsetimo, poručio da čuva gotovinu kako bi mogao da je lako upotrebi, kao i malu količinu zlata i srebra.
“Drugo, pokušao bih da izbegnem američke akcije. Ako morate da posedujete neke, ja bih posedovao visokokvalitetne”, rekao je Grantam.
On je više puta upozoravao investitore da su uhvaćeni u istorijski mehur, a prema njegovim rečima, pad indeksa S&P 500 znači da se sprema kreditna kriza.
“Izbegavajte dugove. I koliko god možete, izbegavajte SAD. To je tržište sa najskupljim cenama. Nekretnine su precenjene svuda u svetu, ali berze van SAD, začudo, ne stoje tako loše. Uglavnom su i tamo stvari skupe, ali su ‘normalno’ skupe. Postoji nekoliko jeftinih zemalja. Japan izgleda prilično jeftino, Velika Britanija takođe nije tako loša. A ako morate da kupujete u SAD, pobogu, izaberite kvalitetne akcije i imajte rezervu gotovine”, rekao je on.
Grantam je ranije kritikovao Federalne rezerve zbog, kako se navodi, nepriznavanje bola koji sledi investitorima nakon pucanja tržišnog balona.
“Jedan od glavnih razloga zbog kojih osuđujem supermehure – i zameram Federalnim rezervama i drugim finansijskim vlastima što ih dozvoljavaju i omogućavaju – jeste nedovoljno prepoznata šteta koju mehuri nanose dok se prazne i umanjuju naše bogatstvo”, rekao je Grantam.
Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao ukaz o priznanju LNR I DNR.
Predsjednik Rusije Vladimir Putin večeras je nakon obraćanja građanima potpisao dekret.
Putin je na početku televizijskog obraćanja građanima Rusije poručio da je Ukrajina “integralni dio naše istorije”.
On je istočnu Ukrajinu nazvao “drevnim ruskim zemljama”, prenosi Rojters.
Putin je rekao da je modernu Ukrajinu stvorila komunistička Rusija.
Kremlj je prethodno saopštio da je Putin razgovarao večeras telefonom s francuskim predsjednikom Emanuelom Makronom i njemačkim kancelarom Olafom Šolcom, kojima je rekao da “u bliskoj budućnosti” namjerava da potpiše dekret o priznavanju Donjecke i Luganske Narodne Republike.
Predsjednik Francuske Emanuel Makron i njemački kancelar Olaf Šolc rekli su ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu da su razočarani njegovim planovima da prizna nezavisnost samoproglašenih republika Donjeck i Lugansk, saopštila je pres-služba Kremlja danas poslije njihovih telefonskih razgovora, a prenosi TASS.
Istovremeno, Makron i Šolc su izrazili spremnost da nastave kontakte, dodao je Kremlj.
Iz Šolcove kancelarije su naveli da je on osudio opasku Putina da bi Rusija mogla da prizna dva otcijepljena ukrajinska regiona, prenio je Rojters.
Šolcova kancelarija je u saopštenju navela da je njemački kancelar rekao Putinu tokom telefonskog razgovora da bi svaki takav potez predstavljao “jednostrano kršenje” sporazuma iz Minska koji su osmišljeni da okončaju sukob na istoku Ukrajine.
Šolc je pozvao Putina i da povuče ruske trupe sa ukrajinske granice i deeskalira situaciju u istočnoj Ukrajini.
Njegova kancelarija je saopštila da će se on konsultovati sa ukrajinskim i francuskim liderima o situaciji u Ukrajini.
Predsjednik Francuske Emanuel Makron i njemački kancelar Olaf Šolc rekli su ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu da su razočarani njegovim planovima da prizna nezavisnost samoproglašenih republika Donjeck i Lugansk, saopštila je pres-služba Kremlja danas poslije njihovih telefonskih razgovora, a prenosi TASS.
Istovremeno, Makron i Šolc su izrazili spremnost da nastave kontakte, dodao je Kremlj.
Iz Šolcove kancelarije su naveli da je on osudio opasku Putina da bi Rusija mogla da prizna dva otcijepljena ukrajinska regiona, prenio je Rojters.
Šolcova kancelarija je u saopštenju navela da je njemački kancelar rekao Putinu tokom telefonskog razgovora da bi svaki takav potez predstavljao “jednostrano kršenje” sporazuma iz Minska koji su osmišljeni da okončaju sukob na istoku Ukrajine.
Šolc je pozvao Putina i da povuče ruske trupe sa ukrajinske granice i deeskalira situaciju u istočnoj Ukrajini.
Njegova kancelarija je saopštila da će se on konsultovati sa ukrajinskim i francuskim liderima o situaciji u Ukrajini.
Situacija u istočnoj Ukrajini opet kritična
Predsjednik Rusije Vladimir Putin, obraća se građanima, a večeras je izjavio da je situacija u istočnoj Ukrajini opet kritična.
Putin je na početku televizijskog obraćanja građanima Rusije poručio da je Ukrajina “integralni dio naše istorije”.
On je istočnu Ukrajinu nazvao “drevnim ruskim zemljama”, prenosi Rojters.
Putin je rekao da je modernu Ukrajinu stvorila komunistička Rusija.
Kremlj je prethodno saopštio da je Putin razgovarao večeras telefonom s francuskim predsjednikom Emanuelom Makronom i njemačkim kancelarom Olafom Šolcom, kojima je rekao da “u bliskoj budućnosti” namjerava da potpiše dekret o priznavanju Donjecke i Luganske Narodne Republike.
Predsjednik Hrvatskog narodnog sabora (HNS) BiH i HDZ BiH izjavio je u ponedjeljak u Ljubuškom kako bi se moglo dogoditi da čak u ovoj sedmici budu završeni pregovori oko izborne reforme u BiH.
Vrata su kao i dosad potpuno otvorena. Moramo se razumjeti, dostignuti nivo unaprijediti, a moglo bi se dogoditi da čak u ovom tjednu budu i okončani ti razgovori – kazao je prvi čovjek HNS u izjavi za medije.
Naveo je i kako očekuje ohrabrenje međunarodne zajednice za nastavak pregovora.
– Ako to bude kako ja očekujem, onda mi ulazimo u potpuno nove faze razgovora. Dimenziju koja više neće spominjati ovu napetost u političkom smislu, nego dati jednu novu vrijednost – ocijenio je Čović.
Dodao je da mu se optimizam polako vraća jer bez njega, kako kaže, nema sreće.
Čović je govorio i o zaključcima HNS, kazavši kako komentara na njih ima jako puno, no smatra da su oni u potpunosti okrenuti prema BiH.
– Mislim da moramo biti zadovoljni s onim što smo uradili i zajedništvom koje je proisteklo iz tog duha održanog sabora, kao i kvalitetom zaključaka koji su do kraja okrenuti našoj BiH, našem narodu… – naglasio je.
Napomenuo je kako su oni odaslati na svaku bitnu međunarodnu adresu koja je imala interesa prema onom što HNS radi u posljednjih nekoliko godina u BiH.
– Većina reakcija koje sam ja čuo i od osoba s kojim sam razgovarao bila je krajnje pozitivna prema zaključcima koje smo dali – kazao je Čović.
On nije želio komentarisati izjave bošnjačkih političkih predstavnika o spomenutim zaključcima, kazavši samo kratko kako svako ima pravo na svoje mišljenje.
– Kad svi sagledaju ono što smo stvarno napisali i poruku koju smo poslali, ja sam siguran da će svi oni na kraju jednoglasno podržati zaključke, kao što smo to uradili i mi u HNS – zaključio je Čović, prenosi Avaz.
Šef diplomatije EU Žozep Borel izjavio je večeras da je Rusija u Ukrajini stvorila njaveću prijetnju miru u Evropi od Drugog svjetskog rata i da je sve više kršenja prekida vatre i provokacija od, kako je naveo, ruskih separatista u istočnoj Ukrajini.
”Na kritičnom smo raskršću. Sve ono u šta smo vjerovali, međunarodno pravo, napredak poslije Hladnog rata, sve je to stavljeno pod znak pitanja”, kaže Borel.
Šef diplomatije EU je poslije sastanka Savjeta EU, na kojem je fokus bio na ukrajinskoj krizi, osudio “manipulacije i dezinformacije” u cilju stvaranja preduslova za vojnu eskalaciju protiv Ukrajine, ocjenivši da je u pitanju “klasično” provociranje sukoba.
Istovremeno, Borel je pohvalio “suzdržanost” Ukrajine u kriznoj situaciji.
On je predsjednika Rusije Vladimira Putina pozvao da “poštuje međunarodno pravo i Dogovor iz Minska i ne prizna nezavisnost oblasti Donjecka i Luganska”.
“Spremni smo da reagujemo jako i zajedno ukoliko on to učini. Očekujemo da neće biti potrebno, ali ako učini regaovaćemo”, nagalsio je Borel.
Savjet EU je još jednom potvrdio solidarnost EU sa Ukrajinom kako kroz finasijsku pomoć od 1,2 miljarde evra, tako i kroz profesionalnu obuku ukrajinske vojske i podršku u borbi protiv demonstracija i sajber napada.
Žozep Borel je najavio mogući zajednički sastanak Savjeta ministra spoljnih poslova u Kijevu i potvrdio da EU i 26 zemlja članica neće zatvarati svoje amabasade u Kijevu.
“Uskoro je osam godina od invazije i nelegalne aneksije Krima. Svaka dalja agresija izazvaće snažan odgovor EU. To se takođe odnosi na eventualni napad sa teritorije Bjelorusije”, kaže Borelj.
On ocjenjuje da je Bjelorusija “uvučena u ovu krizu” i da gubi suverenitet kroz netrasparentno raspoređivanje ruskih snaga na njenoj teritoriji.