VRBAS Media

Autor: INFO

  • Nehamer: Nezamislivo da prihvatimo Ukrajinu, a BiH i dalje držimo izvan EU

    Nehamer: Nezamislivo da prihvatimo Ukrajinu, a BiH i dalje držimo izvan EU

    Austrijski kancelar Karl Nehamer poručio je da će Austrija status kandidata za članstvo Ukrajine u EU podržati samo pod uslovom da u procesu proširenja ne bude dvostrukih standarda, istakavši da se moraju primijeniti ista mjerila kao i za kandidate sa zapadnog Balkana.
    “Za mene ne bi bilo zamislivo da odobrimo status kandidata Ukrajini, a istovremeno da zemlje, kao BiH, i dalje držimo izvan”, naglasio je Nehamer za njemački dnevnik “Velt”.

    On je podvukao da postoje jasni kriterijumi koji se moraju bez izuzetka ispuniti.

    “Ne smije biti dvostrukih standarda ili kandidata prve ili druge klase”, istakao je Nehamer.

    Iako Kijev traži brze pristupne pregovore, Nehamer je poručio da se u Ukrajini ne smiju buditi pogrešna očekivanja, jer je proces proširenja kompleksan i dug.

    “Trebalo bi zbog toga razmišljati o međukoracima u pristupnom procesu, na primjer u smislu jednoj pripremnog prostora za članstvo. Taj pripremni prostor nije zamjena za pristupni proces, već će paralelno ići s njim i olakšaće približavanje standardima EU”, objasnio je on.

    Nehamer je kazao da je nesporno da je Ukrajina dio evropske porodice, i da Austrija, kao vojno neutralna zemlja podržava Kijev koliko može u borbi protiv ruske agresije, kao i naporima za okončanje rata.

    I ministarka za evropske poslove u austrijskoj vladi Karoline Edštadler, za “Klajne cajtug”, rekla je da nema prečica na putu u EU.

    “Ne smije biti kandidata dvije klase. Albanija, Sjeverna Makedonija i Kosovo čekaju na dalji korak u procesu proširenja, a BiH čeka još uvijek na status kandidata i najvjerovatnije će preteći Ukrajinu. Ne smijemo meriti dvostrukim aršinima”, poručila je ona.

    Da li će Gruzija ili Moldavija dobiti status kandidata, prema njenim riječima, zavisi od toga da li ispunjavaju uslove, prenosi Tanjug.

    “Ja sam veliki fan evropske integracije i ne smije biti različitog ophođenja”, naglasila je Edštadler.

  • Dodik i Miler o energetskim projektima bitnim za Srpsku

    Dodik i Miler o energetskim projektima bitnim za Srpsku

    • Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik sastao se danas u Sankt Peterburgu sa direktorom “Gasproma” Aleksejem Milerom, a tema susreta su energetski projekti bitnim za Republiku Srpsku.

    “Razgovor sa direktorom Gasproma Aleksejem Milerom o energetskim projektima bitnim za Republiku Srpsku”, navedeno je na Dodikom “Twitter” nalogu.

    Objavljen je i snimak srdačnog susreta Dodika i Milera.

    Dodik je juče u Sankt Peterburgu razgovarao sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom, a govorio je i na Međunarodnom ekonomskom forumu na kojem učestvuju državnici iz 70 zemalja.

    Dodik je ranije rekao da će danas u Sankt Peterburgu razgovarati sa ruskim predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom o važnim ekonomskim, ali i političkim temama.

  • Diplomatski desant na BiH i region

    Diplomatski desant na BiH i region

    Diplomatska ofanziva na zapadni Balkan se nastavlja, a spisku zemalja koje su u naš region poslale specijalnog izaslanika pridružiće se i Francuska. Tumačenja ovakvih trendova su različita, pa tako postoje i analitičari koji smatraju da, očigledno, bez supervizora ovaj prostor ne može.

    Zvanični Pariz će nam, kako stvari stoje, biti peti u nizu koji će nam poslati specijalnog izaslanika, koji će se pridružiti Gabrijelu Eskobaru, Manuelu Zaracinu, Miroslavu Lajčaku i Stjuartu Piču, koji predstavljaju SAD, Njemačku, EU i Veliku Britaniju.

    Dolazak još jednog međunarodnog izaslanika postavlja nekoliko pitanja, ali prije svih, da li ovo znači da zapadni Balkan, ili u našem slučaju BiH, ne može bez prisustva stranih posmatrača, a mišljenja analitičara su podijeljena.

    “Ne možemo bez njih iz prostog razloga što je pažnja na BiH izražena posebno nakon dešavanja u Ukrajini, nakon rata tamo, i s posebnom pažnjom se posmatra na te prilike”, smatra Tanja Topić, politička analitičarka.

    Ipak, Topićeva navodi da će na imenovanje francuskog izaslanika blagonaklonije gledati srpski predstavnici na Balkanu.

    “Prije svega zbog ‘tradicionalnog prijateljstva’ Srba i Francuza. A znamo da nisu sa velikom pažnjom i podrškom gledali na prethodna imenovanja izaslanika iz Velike Britanije ili SAD. Čini mi se da će se ovo puno bolje prihvatiti u smislu da dolazi iz zemlje koja ‘drugačije’ pristupa Srbiji, Srbima i uopšte srpskoj politici”, kaže Topićeva za “Nezavisne novine”.

    Srećko Latal, urednik Balkanske istraživačke mreže (BIRN) za BiH, tvrdi da BiH neće imati nikakvu korist od imenovanja francuskog izaslanika.

    Jedinu korist, smatra Latal, imaće isključivo Francuska, jer nikada do sada nije imala neki poseban interes ni značajnije prisustvo na ovom prostoru.

    “Ako Francuskoj treba specijalni izaslanik, neka ga imenuje. Ali ovdje se šalje poruka da Francuzi onda ne znaju šta se dešava u BiH, pa im treba poseban izaslanik”, kaže Latal za “Nezavisne novine”.

    Da dolazak novog diplomate u region neće ništa promijeniti, saglasan je i prof. dr Enver Kazaz. On kaže da od prisustva više stranih izaslanika, prije svega u Srbiji i BiH, neće zavisiti ostvarenje glavnog cilja ovih država, a to je pristupanje EU.

    To, naglašava Kazaz, zavisi isključivo od domaćih političkih predstavnika.

    “Pogotovo je to slučaj u BiH i očigledno je da domaće političke elite nisu spremne da realizuju ciljeve prema EU. Nemoguće je da izaslanici zapadnih zemalja mijenjaju domaće političke okolnosti. Umjesto kompromisa i saradnje domaćih političara, mi imamo njihove sukobe, a sve radi homogeniziranja biračkih tijela i širenja nacionalizma”, pojašnjava za “Nezavisne novine” profesor Kazaz.

    I Zoran Krešić, novinar “Večernjeg lista” u BiH, smatra da međusobni dogovor mora biti najveći interes u BiH.

    Ističe da je zabrinut i da se ne raduje imenovanju bilo kog specijalnog predstavnika, jer je očigledno da se oko BiH i regiona igraju igre geostrateških preslagivanja.

    “Zapravo, mi smo odavno kolonija ili pak država koja je dopustila da se na njoj vježbaju razne sile koje žele ostvariti svoje interese i nametnuti ih nama kao gotovu stvar. Neokolonijalizam apsolutno živi u BiH. Ali, to nije samo do stranaca, već je i do nas”, kaže Krešić za “Nezavisne novine”.

    Krešić dodaje i da se imenovanje posebnog predstavnika iz Francuske može razumjeti kao neki oblik uravnoteženijeg pristupa prema ovom dijelu svijeta.

    “Ne treba smetnuti sa uma da predsjednik Makron ima novu strategiju vizije učinkovitijeg približavanja zemalja regije u EU. To znači i da sve ove zemlje mogu biti i u sigurnosnom prstenu EU zajedno sa drugim članicama, a da istovremeno nisu ispunile uslove iz poglavlja 23 vladavine prava, te da ne mogu biti punopravne članice. U tom smislu smatram to važnim iskorakom”, zaključuje Krešić.

    Prema pisanju medija, do imenovanja francuskog diplomate za zapadni Balkan moglo bi da dođe u julu, nakon što Francuska završi presjedavanje EU. Još se ne zna ni ko bi mogao da bude taj supervizor.

  • Pucnjava u crkvi, ima poginulih

    Pucnjava u crkvi, ima poginulih

    Dvije osobe su ubijene, a jedna je povrijeđena u pucnjavi u crkvi u američkoj saveznoj državi Alabama, a napadač je uhapšen, saopštile su vlasti, pišu Rojters i Tanjug, a prenosi RTS.

    Do pucnjave je došlo tokom okupljanja manje grupe ljudi u Episkopalnoj crkvi Svetog Stefana u predgrađu Birmingema.

    Kako je rekao kapetan policije Šejn Var, policija je izašla na mjesto događaja nakon dojave da je napadač ušao u crkvu i počeo da puca, prenosi AP.

    Prema njegovim riječima, pogođene su tri osobe, od kojih su dvije preminule od zadobijenih povreda.

    Var je dodao da je napadač uhapšen i da nema prijetnji za javnu bezbjednost.

  • Bocan-Harčenko: Rješenje statusa Kosmeta nije moguće bez Moskve

    Bocan-Harčenko: Rješenje statusa Kosmeta nije moguće bez Moskve

    Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da rješenje statusa Kosova i Metohije nije moguće bez stava Savjeta bezbjednosti UN, a samim tim i bez podrške Rusije.

    Bocan-Harčenko je podsjetio da je Rezolucija 1244 Savjeta bezbjednosti UN jedini osnovni međunarodni pravni temelj za regulisanje statusa Kosova.

    • Glas Rusije u UN ostaje isti, jer mi jesmo, bićemo i ostaćemo stalna članica Savjeta bezbjednosti UN. Članstvo Kosova u UN nije moguće bez našeg odobrenja. Tačka! Ovo je međunarodno pravno obrazloženje i jeste suštinsko – rekao je Bocan-Harčenko.

    U osvrtu na odnose Srbije i Rusije, ruski ambasador je naglasio da ne vidi da Beograd suštinski mijenja svoj odnos prema Moskvi, kao i da EU tjera Srbiju da uvede sankcije, dok sama ostaje najveći međunarodni ekonomski partner Rusije.

    • Odnosi se ne mijenjaju i pored nekih koraka koje preduzima Srbija, poput glasanja za rezoluciju UN protiv ruske invazije na Ukrajinu. Neki koraci su nas razočarali, mislim na rezoluciju u UN. Čuvajući prijateljski odnos, tražimo i razumijemo stvarni razlog zašto – rekao je Bocan-Harčenko u intervjuu za N1.

    On je dodao da je potez Beograda bio posljedica pritiska sa Zapada, ali i dodao da Srbija od Rusije nikada nije trpila pritiske.

    Komentarišući otkazanu posjetu ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, Bocan-Harčenko kaže da bi za Srbiju bilo još bolje da je Lavrov došao, jer bi ta posjeta pojačala položaj Srbije.

    • To bi bila odlična mogućnost rasprave oko najznačajnijih projekata naše saradnje. Lavrov bi dobio mogućnost neposredno odavde da kaže naš stav o Kosovu i Republici Srpskoj. I Rusiji i Srbiji su oduzeli ovu mogućnost – rekao je ruski ambasador.

    On je ukazao da je posjeta spriječena “izvana” i da “njima nije stalo da Srbija vodi i realizuje samostalnu spoljnu politiku”.

    • Srbija je izuzetak u odnosu na članice i kandidate za ulazak u EU, jer dok vodi pregovore s Briselom pazi na svoj nacionalni interes, uključujući i odnose sa Rusijom. Srbija ima dosljedan i čvrst stav da ne prihvata sankcije Rusiji – zaključio je Bocan-Harčenko.
  • Odobreno izručenje Asanža Americi

    Odobreno izručenje Asanža Americi

    Ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije Priti Patel odobrila je izručenje suosnivača Vikiliksa Džulijana Asanža SAD.Slučaj je proslog mejseca proslijeđen ministarki unutrašnjih poslova nakon što je Vrhovni sud odlučio da nema pravnih pitanja u vezi sa uveravanjima američkih vlasti o tome kako će se prema njemu postupati, prenosi Blic.

    Iako je Patel dala zeleno svjetlo, očekuje se žalba Asanžovog pravnog tima.

  • Šarović tvrdi da slijedi novo usklađivanje BiH sa sankcijama EU Rusiji

    Šarović tvrdi da slijedi novo usklađivanje BiH sa sankcijama EU Rusiji

    Slijedi novo takozvano usklađivanje sankcija Bosne i Hercegovine Rusiji sa sankcijama Evropske unije, to je jedina i prava istina, a Republika Srpska je dio te priče.

    To je poručio predsjednik SDS, Mirko Šarović, komentarišući jučerašnju izjavu srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika da „Republika Srpska ne dozvoljava sankcije prema Rusiji“.

    – Vlast BiH ne namjerava stati na ovih 30 sankcija prema Rusiji kojima se BiH već pridružila. Dok vlasti iz Republike Srpske koji su dio koalicije na nivou BiH svjesno ćute, njihovi koalicioni partneri vrijedno rade i uskoro slijede nove sankcije. Zna se da je već usvojena zabrana uvoza iz Rusije i izvoza u Rusiju uglja, čelika i drugih metala, goriva za avione, uvedene sankcije najvećim ruskim bankama, te istaknutim pojedincima… – pojasnio je Šarović.

    On kaže da je jasno da Zoran Tegeltija i Milorad Dodik, koji su najodgovorniji i imaju najveća ovlaštenja u zajedničkim institucijama, igraju duplu igru.

    – Pred narodom i Rusijom pričaju jednu priču, u Briselu tapšaju jedni druge. Šta su oni? Patriote i „srbende“ ili prevejani prodavci magle? – upitao je Šarović.

  • U pripremi Atlas zločina nad srpskim stanovništvom u BiH

    U pripremi Atlas zločina nad srpskim stanovništvom u BiH

    Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica aktivno radi na izradi Atlasa masovnih zločina, knjige svih zločina počinjenih nad srpskim narodom u BiH, čiji će prvi tom koji se odnosi na 1992. godinu izaći ove godine, rekao je direktor Centra Milorad Kojić.

    Prvi tom će obuhvatiti 80 masovnih stratišta srpskog naroda u kojima će biti definisano sve – od geografskog položaja, broja stanovnika na tom području, ko je izvršio napad, počinjenih zločina, broja ubijenih, ranjenih i svega onoga što verifikuje i pokazuje da se tu dogodio ratni zločin – rekao je Kojić Srni.

    Kojić je napomenuo da se Republički centar odlučio za ovaj posao imajući u vidu potpunu inertnost pravosuđa na nivou BiH koje ne želi ili se potpuno malo bavi procesuiranjem ratnih zločina počinjenih nad Srbima.

    Zločine nad srpskim narodom mi ne možemo i ne smijemo ostaviti nezapisane i nezabilježene zbog budućih generacija – istakao je Kojić.


    Kojić je naveo da će Atlas masovnih zločina počinjenih nad Srbima u BiH biti trajni dokument koji će pokazati ko je činio zločine, da su Srbi bili stradalnici i da pravosuđe na nivou BiH koje je trebalo da procesuira ratne zločine nad svim narodima, a ne selektivno zaobilazeći zločine nad Srbima, nije radilo na tome da se zadovolji pravda.

    – Atlas zločina je dokaz da su masovni zločini nad Srbima počinjeni u Odbrambeno-otadžbinskom ratu Republike Srpske – zaključio je Kojić

  • Francuska bez ruskog gasa

    Francuska bez ruskog gasa

    Francuski gasni operater GRTgaz otkrio je da Francuska više ne dobija gas iz Rusije iz pravca Nemačke.

    Isporuka je prekinuta 15. juna, navela je kompanija.

    GRTgaz je uverio da Francuska neće imati poteškoća da zadovolji potrebe potrošača tokom leta, napominjući da je protok gasa iz Španije povećan, prenosi Teletrejder.

    Trenutni nivoi skladištenja gasa u Francuskoj iznose 56 odsto, u poređenju sa uobičajenih 50 odsto u isto doba godine.

    “Međutim, pravilno punjenje francuskih skladišta u očekivanju sledeće zime mora ostati prioritet za sve špeditere i zainteresovane strane”, navela je kompanija.

  • Raskol u EU – zbog Srbije

    Raskol u EU – zbog Srbije

    Sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi.

    JOŠ jedna pukotina među članicama Evropske unije, kada je reč o ratu u Ukrajini, mogla bi da se otvori već naredne nedelje na okupljanju lidera država članica u Briselu, i to zbog – Srbije.

    Naime, sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi, a koje “gura” Berlin, jer smatraju da je takva politika kontraproduktivna, da bi samo mogla dodatno da osnažni naše veze sa Rusijom.

    U ovom frontu evropskih zemalja koje se zalažu za veće razumevanje za specifičnu poziciju i stavove Srbije, kada je reč o očekivanjima da odaberemo stranu u ukrajinsko-ruskom sukobu, trenutno su Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska i Portugalija, zatim Češka i Slovenija, kao i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova – Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija.

    Prema diplomatskim izvorima u EU, čak i zvanični Pariz ima znato blaži stav od Nemačke, čiji je kancelar Olaf Šolc uslovio članstvo naše zemlje u Uniji priznavanjem lažne kosovske države i otvoreno zatražio da se odmah priključimo restriktivnim merama protiv Rusije. U prilog tezi da se francuski predsednik Emanuel Makron zalaže za “srednji put”, kada je reč o politici Unije prema Beogradu, navode i njegov predlog o stvaranju Evropske geopolitičke zajednice, kako bi se zemljama-kandidatima dala određena evropska perspektiva, ali i nagradio napredak u reformama otvaranjem briselskih kasa.

    Sličan kurs zauzeo je i zvanični Beč, odakle je posle Makronovog predloga stigao “non-pejper” o postepenoj integraciji zemalja kandidata, a koji takođe podrazumeva i značajnu finansijsku pomoć iz Brisela.

    I Rama na strani Srbije
    Na strani Nemačke, koja je snažno stegla obruč oko Srbije, za sada su njihovi tradicionalni saveznici Holandija i Belgija, kao i zemlje u kojima je snažan antiruski sentiment, poput Poljske i baltičkih zemalja, ali i neki naši susedi, tačnije Hrvatska.

    Da bi politika pritisaka na Srbiju Briselu mogla da se vrati kao bumerang, upozorio je i albanski premijer Edi Rama, koji je pozvao EU da ne pritiska Beograd da uvede sankcije Rusiji. On je poručio da treba imati više razumevanja za stav Srbije s tim u vezi, i upozorio da bi pritisak Zapada mogao biti štetan za ceo region.

    Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže za “Novosti” da je ovakav Ramin stav rezultat realpolitike i činjenice da su srpsko-albanski odnosi u uzlaznoj putanji:

    “To, naravno, ne znači da će Tirana promeniti stav oko KiM, ali su ove poruke dobre, jer stvaraju povoljan ambijent da se napreduje u odnosima bez obzira na nerešena pitanja između Srbije i Albanije. Kada je reč o EU, tu postoje dva nivoa država, one koje su na liniji tvrđeg pristupa prema Srbiji, i one koje se zalažu za što konstruktivniju politiku, kako bi se izbegli negativni kontraefekti ucena i uslovljavanja. Najvažnija tema u EU trenutno su sankcije Rusiji, i tu ključne države slede politiku Vašingtona da se na tim merama bezuslovno insistir”.

    Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, ukazuje da se, iako se u EU odlučuje konsenzusom i da glas svake članice ima podjednaku težinu, zna i čiji se glas najviše sluša:

    “S jedne strane najveće države, poput Nemačke, imaju i najveći uticaj, ali je i ukrajinska kriza pokazala da je dovoljan samo jedan veto da u potpunosti blokira proces donošenja odluka. Zato je od vitalnog značaja za Srbiju gotovo bezuslovna podrška koju imamo od Mađarske, a tu su i neke druge zemlje koje imaju više razumevanja za Srbiju. Dobro je da u EU postoji svest da za politiku žestokog kažnjavanja Srbije, ipak, ne bi imali jedinstvenu podršku”, smatra Milivojević.

    U Briselu se 23. i 24. juna održava samit Evropskog saveta, a drugog dana okupljanja evropskih čelnika biće održana i konferencija na visokom nivou o Zapadnom Balkanu, na kojoj će biti i lideri regiona.